Dame i gospodo narodni poslanici, složiću se u jednoj stvari sa gospodinom Jovanovićem, da se ne može i nije potrebno i nije dobro uvek kontrirati. Uostalom, mi, poslanici SRS, nemamo potrebu da ovde nekoga posebno ili naročito branimo iz sopstvenih stranačkih ili nekih sličnih razloga, jer se ne radi o ljudima iz SRS, iako su to neki želeli iz vlasti i iz opozicije da zloupotrebe, ali ću govoriti o onome što jeste suština, a to je da od temeljnih reformi, o kojima je bilo reči, u ovom slučaju nema ni govora, nema ni pomena.
Naime, mesecima, pre održavanja izbora 24. septembra prošle godine, decembarskih izbora, i posle toga, slušam uvek kako će sistemski zakoni uskoro doći pred narodne poslanike, pred Narodnu skupštinu, kako ćemo o tome razgovarati, a onda posle svega ništa, i obično samo kadrovska rešenja, kadrovska problematika i kako što više svojih ljudi, odnosno tuđih ljudi zameniti svojim ljudima.
I ne bi ni to bilo ništa loše, da tu nema mnogo demagogije, po kojoj se govori kako su najgori na svetu, uzgred budi rečeno, zaista ne znam ko su ti ljudi koji se menjaju, nisam imao takvu vrstu iskustava. Za veoma mali broj njih znam koji treba da se postave na ova mesta.
Međutim, ovde je reč o jednoj mnogo izbiljnijoj stvari, a to je - šta se to suštinski promenilo, da li to danas ne dolaze funkcioneri stranaka na najviša mesta u domaćem pravosuđu? Dolaze, gospodin Pešić, ne znam na kojoj je funkciji u Čačku, ali znam da je član opštinske vlade i član Demokratske stranke, to svi znaju u Čačku. Da li mu je funkcija predsednik, potpredsednik, sekretar ili nema nikakvu funkciju, to nije naša stvar, ali je član te stranke. Ne možemo mi zabraniti sudijama, tužiocima, da budu simpatizeri pojedinih političkih organizacija. Neki navijaju za "Zvezdu", neki za "Partizan", neki za nekog trećeg. Ne možete to da zabranite, ali je suština u tome da nije dobro, nikako, a to su rekli i ljudi iz vlasti, koji su ovde govorili, nikako nije dobro da se stranački funkcioneri pojavljuju na najvišim pravosudnim funkcijama.
Ono što su egzaktni podaci, o čemu bismo mogli da govorimo ovde, ono što možemo da vidimo iz materijala koji nam je stigao, koji je prilično štur, a to je - dužina studiranja i ocene koje su ljudi imali. Zaista neverovatno, a govoreno je kako ćemo se potruditi da u Srbiji najbolji dobiju priliku da dobiju najviše mesto, a ovde mi se čini da oni koji su bili najlošili, od onih koji su nekako prošli, dobijaju pravo i mogućnost da budu najbolji, da budu iznad svih ostalih.
Ne bih ponavljao, ali je u biografijama ljudi evidentno da je najveći broj onih ljudi koji su studirali 8, 10 ili 11 godina, mnogo više nego onih četiri ili pet godina. Rekao bih još jedan primer, za koji imamo podatke, a koji sam izrekao gospodinu Hiberu, doduše u neformalnom razgovoru, ali sam računao da će pogledati i proveriti u materijalima, pa možda to promeniti. Nije se to dogodilo.
Naime, iz Braničevskog okruga sam, iako ga lično ne poznajem, doneo overen prepis, da pokažem Narodnoj skupštini Republike Srbije, da vidite koga postavljate za predsednika Opštinskog suda u Žabarima. Dakle, pokazaću vam, tu se radi o overenom prepisu, sa pečatom Opštinskog suda u Žabarima (poslanik pokazuje papir) - radi se o tome da je taj čovek, koji danas treba da bude predsednik Opštinskog suda, a reč je o Branković Jugoslavu, proverio sam, nije skinut sa liste, dakle, protiv njega je pravosnažna presuda izrečena 20. juna 1998. godine. Reći ću vam zbog čega.
Da je neko manje značajno ili manje simptomatično krivično delo, ne bih vam ni pominjao. Dakle, reč je o tome - "Kriv je što je dana 14. avgusta 1997. oko 23,20 časova, u glavnoj ulici u Žabarima, ispred zgrade u kojoj stanuje privatna tužilja, istu tukao (dakle, o ženi se radi) tako što je pesnicama nekoliko puta udario po glavi, od kojih udaraca je privatna tužilja, Marinović Svetlana, pala na zemlju, a zatim je nastavio da je šutira nogama po telu, nanevši joj tom prilikom povredu u vidu nagnječenja sedalnog predela sa leve strane, oguljotine kože, sa nagnječenjem obe šake i nagnječenjem mekih tkiva poglavine". Izvršeno je to i to krivično delo, pa mu sud, primenom člana tog i tog KZ SRJ i KZ Republike Srbije i ZKP-a, utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od dva meseca.
Je li to čovek za predsednika suda? Možda jeste. Mislim da to ne bi trebalo da budu argumenti koji ga na tako važno mesto preporučuju i čini mi se da to nije biografija za pohvalu. Znate, ako se tuku muškarci, to je i normalno, ali ako neko tuče ženu, složićete se da to, u krajnjoj liniji, nije normalno. Nije normalno ni svoju tući, a kamoli bilo koga drugog.
Želeo bih da ukažem na još nešto, na opšte stanje u pravosuđu. Govoreno je kako dolazi konačno do stvaranja nezavisnog sudstva, kako ćemo uživati blagodeti pravne države, ili kako to Nemci zovu "reksštat", ali meni se čini da od toga nema ništa. Nema ništa zato što niko ne želi stvaranje ozbiljne pravne države.
Navešću vam jedan primer od juče, koji će vas mnoge iznenaditi, možda će vas tema čak iznenaditi - radi se o onome što ste prikazivali na svim medijima o Željku Simiću. Naime, možda bi meni kao konkurentskoj političkoj organizaciji onoj organizaciji kojoj je pripadao Željko Simić odgovaralo da se tako nešto pojavi. Očigledno je, ako je već to priznao ...