Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 156 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad. Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vasilije Pavićević, Stevan Lilić, Dragan Jočić, Miloš Lučić, Sima Radulović, Goran Ćirić, Slobodan Adžić, Milutin Prodanović, Branko Ružić, Zoran Bošković, Branimir Trajković, Momčilo Trajković, Išpanovič Ištvan, Kasa Jožef, Teodora Vlahović, Ratimir Svirčević, Biači Anton, Vladan Radovanović, a pre podne Vladan Jovičić, Petar Mišić i Nataša Milojević. Zakasniće narodni poslanik i predsednik Skupštine Nataša Mićić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Narodnog pokreta "Otpor" i predstavnike Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONA REPUBLIKE SRBIJE (načelna rasprava)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milan Marković, Leila Ruždić-Trifunović; grupa narodnih poslanika Rodoljub Šabić, Nataša Milojević, Olgica Kirćanski, Jelena Milenković, Branko Gligorić, Dragan Milentijević, Aleksandar Vatović i Meho Omerović; Miloš Lukić, Petar Petrović, Đorđe Mamula; zajedno Dušan Budišin, Đorđe Mamula i Petar Cvetković; Jovan Deretić i Zoran Novaković; Petar Jojić, Veroljub Arsić, Aleksandar Vučić, Dragan Čolić, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Branislav Blažić, Vitomir Plužarević, Milorad Mirčić, Lazar Marjanski, Tomislav Nikolić, Stevan Kesejić, Miroljub Veljković, Božidar Vujić, Božidar Vučurović, Srboljub Živanović, Nataša Jovanović, Slobodan Janjić, Zlatan Jovanović, Ljubomir Kragović, Gordana Pop-Lazić, Toma Bušetić, Zoran D. Nikolić, Zoran Radovanović, Joca Arsić, Đura Lazić i Dragan Todorović.
Narodni poslanici Jovan Deretić i Zoran Nikolić pisanim putem su povukli amandman na član 29. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim predstavnike i predsednike poslaničkih grupa da sekretaru Narodne skupštine dostave spisak sa imenima narodnih poslanika koji će učestvovati u raspravi u načelu o tački dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije.
Molim sve poslaničke grupe da podnesu prijave za reč, kako je predviđeno Poslovnikom o radu Narodne skupštine, a kako bi se napravio uredan spisak redosleda narodnih poslanika od najmanje do najveće poslaničke grupe, sa redosledom za i protiv u istupanjima u Narodnoj skupštini.
Otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? Izvolite, reč ima ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni predstavnici posmatrača, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije.
Taj zakon predstavlja delimičnu reformu krivičnog zakonodavstva i, s tim u vezi, prvo pitanje koje se može postaviti jeste - zašto se nije pristupilo jednoj sveobuhvatnoj reformi krivičnog zakonodavstva. Prepreka za to je, pre svega, savezno krivično zakonodavstvo, koje u opštem delu Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije uređuje osnovne institute materijalnog krivičnog prava.
Mnoge od tih ustanova, koje su još uvek zadržane u Krivičnom zakonu Savezne Republike Jugoslavije, nekritički su preuzete iz ranije postojećeg krivičnog zakonodavstva SFRJ. Ilustracije radi, društvena opasnost kao element opšteg pojma krivičnog dela; ili se, pak, radi o ustanovama koje je potrebno temeljno preispitati i uskladiti sa savremenim teorijskim rešenjima i praktičnim potrebama krivično-pravne zaštite. Primer za to je i sama definicija krivičnog dela, koja daje formalno materijalni pojam dela ili preširoko utvrđeni kazneni okviri u opštem delu Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.
Dakle, bez temeljne reforme instituta materijalno krivičnog prava nije moguća ni temeljna reforma posebnog krivičnog zakonodavstva na saveznom, pa ni na republičkom nivou.
Druga smetnja za sveobuhvatnu reviziju leži u činjenici da u Srbiji još nije okončan proces nastanka novih društveno ekonomskih odnosa, koji će sa sobom, logično, doneti krupne socijalne promene i jedan novi sistem vrednosti. Tek kad se definitivno ustroje i konsoliduju novi drštveni odnosi može se pristupiti potpunoj reformi krivičnog zakonodavstva ili krivičnom pravu, pomalo konzervativnom, pomalo statičnom, koje će štititi ustanovljen sistem vrednosti i odnosa.
Kada je to već tako, postavlja se pitanje - zašto se pristupilo donošenju zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije. Iz prostog razloga jer se izmenama rešavaju problemi koji su krajnje aktuelizovani i koji, jednostavno, nisu mogli da dugoročno čekaju temeljne reforme i promene materijalno-krivičnog zakonodavstva.
Postojeće stanje našeg krivičnog zakonodavstva karakterišu nedovoljno oštra kaznena politika za pojedina krivična dela, prevaziđenost određenih inkriminacija, postojanje smrtne kazne za pojedina krivična dela, neadekvatna krivično pravna zaštita određenih društvenih vrednosti, nedovoljna zaštita maloletnika i obezvređenost nominalnih novčanih iznosa.
Iz navedenih razloga, ovim zakonom se predlaže pooštravanje kazne za pojedina krivična dela, s obzirom na to što težina sankcije za ta krivična dela nije uticala na tzv. generalnu prevenciju; zatim uvođenje novih inkriminacija ili novih krivičnih dela; ukidanje smrtne kazne; zatim dekriminizovanje pojedinih dela, čime se rešava problem hipertrofije krivično-pravne zaštite; proširivanje mogućnosti blažeg kažnjavanja saučesnika u izvršenju određene vrste krivičnih dela, što nalažu posebni kriminalno-politički razlozi; pojačavanje zaštite maloletnih lica predviđanjem oštrijih kazni za krivična dela učinjena prema njima.
Takođe, predlaže se i povećavanje obezvređenih nominalnih iznosa u onim krivičnim delima u kojima je zakonsko obeležje određeni nivo i određena visina imovinske vrednosti.
Što se tiče pooštravanja kazne za pojedina krivična dela sve je veći broj otkrivenih težih oblika krivičnih dela, a naročito sve učestalije nasilje i organizovani kriminal, što iziskuje da se promeni i pooštri kaznena politika, kao sredstvo za sprečavanje daljeg vršenja teških krivičnih dela.
Takvu intenciju opravdavaju i dinamika, i struktura, i obim kriminaliteta, koji se ispoljavaju poslednjih godina u našem društvu. Pooštrena kaznena politika ogleda se u povećanju posebnog minimuma i posebnog maksimuma kazni zatvora kod određenog broja iz grupe krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv izbornih prava i slobode izjašnjavanja, protiv dostojanstva ličnosti i morala, protiv zdravlja ljudi i čovekove sredine i protiv službene dužnosti.
Veoma blage kazne, koje sudovi izriču, delom proizilaze iz preširokog kaznenog okvira, ustanovljenog Krivičnim zakonom SRJ. Zbog toga se pristupilo podizanju zakonskog minimuma, što automatski mora imati odraza na izrečene sankcije.
Pooštravanje kazni bilo je neophodno u trenutku kada u Srbiji egzistiraju oblici tzv. strukturnog kriminala. Dakle, kriminal koji je prešao prag toleracnije i koji u pojedinim oblastima ugrožava i same temelje društva.
U takvoj situaciji, preblage kazne često stvaraju utisak da se kriminal isplati kao i svaki drugi biznis, strože kazne su zbog toga logična reakcija države na takvu situaciju i odlaganje odluke da se to učini ne može se opravdati razlozima teorijske ili bilo koje druge prirode.
Prigovor da se pooštravanjem kazni narušava sistem krivičnih sankcija u Krivičnom zakonu nije mogao da bude prihvaćen, pa se pristupilo korekciji kaznenih okvira, i to pre svega povećavanjem posebnog maksimuma.
Drugi motiv za propisivanje strožijih kazni je kriminalno-politički. Naime, posebno učestala praksa vršenja pojedinih krivičnih dela nalagala je da se kod tih dela poveća posebni minimum i maksimum kazne, ne bi li se tako ostvarila generalno - preventivna i specijalno-preventivna svrha kažnjavanja.
Dobar primer za to su krivična dela protiv izbornih prava i slobode izjašnjavanja, koja su do sada, imajući u vidu propisane kazne, tretirana i smatrana lakšim krivičnim delima.
S druge strane, kršenje izborne volje građana od strane organa za sprovođenje izbora postalo je u jednom vremenskom periodu specijalnost političkog života u Srbiji i dovodilo do izuzetno teških posledica. Moglo je to dovesti do još mnogo tragičnijih posledica, tako da je bilo neophodno da se kazne za ovu vrstu krivičnih dela pooštre.
Želeo bih da podsetim samo za koja krivična dela je predviđeno povećanje kazni - povreda ravnopravnosti građana, otmica, narušavanje nepovredivosti stana, protivzakonito pretresanje, neovalšćeno prisluškivanje i tonsko snimanje, neovlašćeno fotografisanje, povreda tajnosti pisama i drugih pošiljki, sprečavanje štampanja i rasturanje štampanih stvari i emitovanja radio i TV programa, sprečavanje i ometanje javnog skupa, povreda kandidovanja na izborima, povreda prava glasanja, povreda slobode opredeljenja pri glasanju, zloupotreba prava glasanja, povreda tajnosti glasanja, falsifikovanje rezultata izbora i glasanja, uništavanje dokumenata o izborima i glasanju; zatim za krivična dela silovanja, prinude i obljube, ili protivprirodnog bluda; obljube i protivprirodnog bluda nad nemoćnim licem; obljube i protivprirodnog bluda nad licem koje nije navršilo 14 godina; obljube i protivprirodnog bluda zloupotrebom službenog položaja; zatim za krivično delo protivprirodnog bluda, nadrilekarstva, primanja i davanja mita.
Dakle, to su krivična dela za koja je predloženo znatno strožije kažnjavanje, jer je praksa aktuelizovala potrebu da se tako učini. Uvođenje novih inkriminacija je druga karakteristika Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, a treba da omogući veću ličnu i imovinsku sigurnost građana, da zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, da doprinese učvršćenju pravnog poretka i zakonito funkcionisanje državnih organa i javnih službi.
Ustanovljavanje novih krivičnih dela opravdavaju i novi mnogobrojni i sve učestaliji oblici društveno-opasnog ponašanja, koji se teško mogu ili uopšte ne mogu podvesti pod postojeće inkriminacije.
Promena vrednosnog modela koji se štiti krivičnim zakonom, kao i promene u strukturi i pojavnim oblicima kriminaliteta, zahtevale su propisivanje novih krivičnih dela. Proširivanje kriminalne zone učinjeno je pre svega u odnosu na individualne vrednosti, i to utvrđivanjem preciznih garancija zaštite.
Dobar primer za to je tzv. novo omisiono krivično delo, nepreduzimanje mera za sprečavanje seksualne zloupotrebe lica lišenih slobode. Ta nova ambicija je da krivično pravo ne bude samo instrument državne politike u zaštiti građana od kriminala, već i instrument samoograničavanja države u odnosu na građane.
Upravo kroz inkriminaciju ovog i sličnih krivičnih dela i kroz pooštravanje kazni za krivična dela koja vrše ovlašćena lica, iskazuje se jasna namera da se građani štite od samovoljnog i arbitrarnog ponašanja državnih organa.
Predloženi tekst zakona sadrži novu glavu - krivična dela korupcije. Ovakav naslov po izgledu, ili ako hoćete etimološki, odudara od naslova drugih glava Krivičnog zakona, kojima se označava zaštitni objekt za krivična dela iz same te glave.
Međutim, kriminalno-političke pobude za inkriminsanje ovih dela opredelile su i naslov ovog poglavlja. Novim krivičnim delima iz ove glave dopunjuje se zaštita službe od korupcije i protekcije i sankcionišu novi netipični vidovi korupcije.
Ti razlozi za posebnu zaštitu službene dužnosti od korupcije istovremeno su bili motivi da se ova, u suštini krivična dela protivzakonitog i pravilnog vršenja službe, nazivom poglavlja i posebno apostrofiraju i posebno označe.
Proces internacionalizacije zaštite ljudskih prava je uticao na pojedina rešenja u predloženom zakonu.
Primera radi, formulacija krivičnog dela zlostava u službi iz člana 66. Krivičnog zakona Republike Srbije, bila je nepotpuna sa stanovišta člana 1. Konvencije protiv torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka od 10. novembra 1984. godine. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona u novu formulaciju krivičnog dela iz člana 66. Krivičnog zakona Republike Srbije unete su zabrane nanošenja težih fizičkih ili duševnih patnji ili zastrašivanja, čime je izvršeno usklađivanje sa pomenutim članom Konvencije. U ovom slučaju je, kao i kod nekih drugih krivičnih dela, izmenama republičko krivično zakonodavstvo usklađeno sa međunarodnim standardima i međunarodnim dokumentima koji uređuju zaštitu sloboda i prava čoveka.
Pomenuću koja se nova krivična dela uvode Predlogom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona: krivično delo nasilja nad pripadnikom drugog naroda, etničke grupe ili verske zajednice; povreda sloboda kretanja i nastanjivanja; krivično delo prenošenja naročito opake bolesti; krivično delo nepotrebnog lečenja; krivično delo nadriapotekarstva; krivično delo nesprečavanja nereda na sportkom takmičenju ili drugom javnom skupu; krivično delo vračanja; nepreduzimanje mera za sprečavanje seksualne zloupotrebe lica lišenih slobode. Pored pojedinih krivičnih dela, članom 61. Krivičnog zakona se uvodi i nova glava - krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, sa dva nova krivična dela koja su, opet, potrebe prakse nametnule. Jedno je krivično delo veleizdaje, a drugo je krivično delo neovlašćenog stvaranja i korišćenja naoružanih formacija, paravojnih, parapolicijskih i slično.
Pomenuo sam već da je uvedena posebna glava krivičnih dela protiv korupcije, koja obuhvata krivično delo protiv korupcije u organima uprave, nenamenskog raspolaganja sredstva iz budžeta, korupcija u javnim nabavkama, korupcija u postupku privatizacije, korupcija u pravosuđu, korupcija u zdravstvu, korupcija u prosveti, krivično delo zloupotrebe funkcije branioca ili punomoćnika, krivično delo ograničavanja slobode javnog informisanja i krivično delo ugovaranja ishoda takmičenja. Dakle, to su sve nova krivična dela.
Takođe, pomenuo bih da je izvršeno brisanje određenih krivičnih dela, koje je, opet, nametnula praksa, to su promene u ekonomskom i političkom sistemu ili zbog toga što je posebnim zakonima predviđeno kao posebno krivično delo neko od ovih krivičnih dela, ona su brisana iz Krivičnog zakona Republike Srbije. To su krivična dela kršenja propisa o cenama, povlašćivanja kupaca, nepostupanja po naredbi za udaljenje, neovlašćeno posedovanje i korišćenje radio-stanice, neučestvovanje u otklanjanju opšte opasnosti, kockanje, zloupotreba vere i crkve u političke svrhe.
Takođe, predviđeno je blaže kažnjavanje za određeni broj krivičnih dela, pre svega za saučesnike u izvršenju određenih krivičnih dela, što se može pravdati posebnim kriminalno-političkim ciljevima, da se efikasnije otkriju krivična dela i učinioci, da se pospeši sprečavanje planiranih krivičnih dela i da se stvore uslovi za efikasnije krivično gonjenje za teška krivična dela. Blaže kažnjavanje učesnika predlaže se u članu 3. i u članu 79. Krivičnog zakona Republike Srbije.
Takođe, pristupilo se u određenom broju krivičnih dela, čije zakonsko obeležje sadrži imovinsku vrednost, povećanju nominalnog iznosa, jer je postojeći nominalni iznos obezvređen, kao i usklađivanju povećanih nominalnih iznosa sa povećanim nominalnim iznosima u izmenjenom Krivičnom zakonu SRJ.
Još nešto, ovim krivičnim zakonom definitivno se ukida smrtna kazna za određeni broj krivičnih dela, što je već javnosti veoma dobro poznato i o čemu je vođena velika polemika, budući da je to nešto što predstavlja karakteristiku savremenog ili novog evropskog zakonodavstva, što je stav Saveta Evrope, Evropske unije, OEBS-a. Dakle, u Evropi nema smrtne kazne. Podsećam vas da je i saveznim Krivičnim zakonom uvedeno brisanje smrtne kazne, a kao ekvivalent za smrtnu kaznu uvedena je kazna zatvora u trajanju od 40 godina. Upravo je donošenje tih izmena saveznog Krivičnog zakona bio razlog zašto je svojevremeno ovaj predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakona povučen iz skuštinske procedure. Kada je savezni Krivični zakon kojim je ukinuta smrtna kazna stupio na snagu, mi smo ponovo vratili u proceduru Predlog krivičnog zakona koji je pred vama.
Dakle, ovaj krivični zakon je u skladu sa aktuelizovanim problemima kriminaliteta u ovoj zemlji i u dobroj meri rešava te probleme.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i  gospodo narodni poslanici, pre svega, ovim zakonom se ne ukida smrtna kazna, jer se njime i ne uvodi, već se to uvodi saveznim zakonom i tim zakonom je smrtna kazna izbrisana. Ovo je samo, da kažem, sprovođenje onoga što je saveznim zakonom regulisano, tako da je ovo posledica ukidanja smrtne kazne na saveznom nivou, pa ne možemo da pridajemo značaj ukidanja smrtne kazne ovom zakonu i da se mi time na poseban način hvališemo, jer je to već urađeno na saveznom nivou. To je samo posledica ukidanja te kazne na saveznom nivou.
Kada se postavi pitanje da li postoji potreba donošenja izmena i dopuna Krivičnog zakona, naravno da postoji. To je nesporno. Naše krivično zakonodavstvo na saveznom i na republičkom nivou nema dovoljno krivičnih dela i ne odgovara trenutnom stanju stvari u društvu. Sigurno da je potrebno uvođenje nekih novih krivičnih dela i brisanje nekih starih, koja su se pokazala kao neprimenjiva, odnosno koja se već duži niz godina nisu primenjivala. Naročito je potrebno uvođenje novih krivičnih dela regulisati zbog društvene opasnosti, odnosno ona krivična dela koja su društveno opasna i koja imaju najveći stepen ugrožavanja najzaštićenijeg i vrhunskog objekta koji je zaštićen svim zakonodavstvom - života, tela i zdravlja građana. Ovo je zakon za koji mi smatramo da u nekim segmentima nije dovoljno inovativan, da se ne uvode nova krivična dela i ona koja se uvode ne odgovaraju adekvatno stanju stvari u društvu.
Ono što je isto tako potrebno naglasiti, to je zamka u koju možemo da upadnemo i da krenemo da se bavimo zakonom, smatrajući da je to jedan od glavnih uzroka zašto borba protiv kriminala i korupcije stoji u društvu. Naravno da nije. Naš zakon nije toliko loš, ali je suštinska stvar što se taj zakon i ovakav kakav je ne primenjuje. Ukoliko se kaže da je ovaj zakon prepreka borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i uopšte protiv kriminaliteta i protiv izvršenja i učinilaca izvršenja najtežih oblika krivičnih dela, to apsolutno ne stoji.
Ovaj zakon, ukoliko ga ne budu pratile neke druge mere, bolje organizovanje rada Ministarstva unutrašnjih poslova, rad na otkrivanju najtežih krivičnih dela, neće ništa učiniti i ostaće mrtvo slovo na papiru. Ovaj zakon ne može da pokrije neefikasnost nadležnih organa koji treba da istražuju i gone učinioce krivičnih dela. Ovaj zakon jeste jedan korak ka boljem i savesnijem radu i ka preciznijem određivanju pojedinih krivičnih dela, ali svakako je apsolutno nedovoljan ukoliko idemo u pravcu boljeg pronalaženja učinioca krivičnih dela i uopšte smanjenje stopa kriminaliteta koja je, da se podsetimo, u poslednjih godinu dana u Srbiji u znatnom porastu, naročito što se tiče najtežih oblika krivičnih dela. Ali, to nije tačka dnevnog reda.
Ovaj zakon, samim tim što uvodi nova krivična dela i što na drugačiji način reguliše neka krivična dela, ima tu dozu normativnosti, ali smatramo da se ovim zakonom uvodi i nesimetričnost. Dolazimo u situaciju da se za pojedina krivična dela, kao što su krivična dela protiv izražavanja volje, odnosno izbora i vređanja na nacionalnoj osnovi, imamo iste kazne kao za nekakva ubistva. To je ta nesimetričnost koja se uvodi i koja meša značaj povrede određenih dobara koja se štite zakonom.
Pre svega, najvažnije dobro koje se štiti zakonom, a to su život, telo i zdravlje građana i to je ono što je najzaštićenije svakim zakonodavstvom. Ovde dolazimo do uvođenja nesimetrije u samim zaštitnim dobrima, uvreda po nacionalnoj osnovi može da bude rangirana kao nekakvo ubistvo, a što je apsolutno po nama neodgovarajuće u ovom trenutku. Naravno da je za ta krivična dela na nacionalnoj osnovi najviše proširen spektar krivičnih dela, a to su dela protiv izborne volje i prava na nacionalnoj osnovi i to treba da bude regulisano. Po nama treba možda izbalansirati odnos ovih kazni sa kaznama koje se tiču pre svega krivičnih dela koja su uprena protiv života i tela, odnosno zdravlja građana.
Ovim zakonom uvodi se i novo poglavlje koje se tiče korupcije. Tu su posebni oblici krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja, davanja i primanja mita. Smatramo da su definicije kod pojedinih oblika krivičnih dela neprecizne, dosta konfuzne i u praksi nesprovodljive. Dakle, pompezno najavljivanje ovog segmenta krivičnih dela kao jednog od ključnih argumenata o početku brobe protiv korupcije plašimo se da neće dati dovoljno dobre rezultate.
Mi kao DSS predložili smo amandmane koji upravo idu u pravcu pojašnjavanja definicije nekih oblika ovih krivičnih dela i balansiranja kazni za pojedine oblike krivičnih dela. Ne mogu posebni oblici krivičnih dela imati blaže kazne nego opšti oblik krivičnog dela, a to je zloupotreba službenog položaja recimo.
Ne može se za zloupotrebu službenog položaja odnosno korupcije u nekim oblastima, recimo pravosuđu, blaže kažnjavati nego za korupciju u prosveti. Ne vidimo da je stepen društvene opasnosti veći za korupciju u prosveti, nego za korupciju u pravosuđu. Naprotiv, smatramo da su ta dela potpuno jednako društveno opasna, i jedno i drugo, čak je možda ovo u pravosuđu i opasnije, jer pravosuđe je to koje treba uz pomoć svih ostalih, pa i uz pomoć ove narodne skupštine, da radi na izgradnji pravne države.
To su krivična dela koja smo mi našim amandmanima hteli i učinili da budu preciznije definisana. Isto tako, nije do kraja definisano nasilje u porodici. Tu je bilo dosta primedbi i nadam se da će Ministarstvo, koliko mi se čini, učiniti nešto da se taj deo nasilja u porodici popravi ili da se usvoje amandmani koji postoje. Ne može se jedan vid nasilja u porodici regulisati, a drugi vid ne regulisati. Smatramo da je to pre svega verovatno propust, a ne namera predlagača da se taj deo ne reguliše.
Mi smo kao DSS, pošto je ovo izuzetno važna materija koja mora biti precizno regulisana, podneli dosta amandmana koji idu u pravcu preciznijeg definisanja pojedinih krivičnih dela. Isto tako smatramo da je samim tim što je ukinuta smrtna kazna, trebalo samu kaznenu politiku drugačije usmeriti, drugačije organizovati i povećati kazne za neka krivična dela. To naročito ako se imaju u vidu, recimo, kazne za ubistvo, kazne za tešku telesnu povredu, kazne za tuču, kazne za mahanje pištoljem u tuči, kazne za razbojništvo, za tešku krađu, teško razbojništvo, za utaju i prevaru, za oduzimanje vozila, kao i recimo za nesavestan rad u privredi i privrednom poslovanju, namerno prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnih stečaja. Znači, to su krivična dela kojih se predlagač nije dotakao, a koja su apsolutno ostala u istom obliku koji smo imali. Kaznena politika po pitanju ovih krivičnih dela ostala je ista.
Ako se ima u vidu da je tu zaključenje štetnog ugovora, obmanjivanje i sve ostalo, a što će biti veoma važno kod nas u ovom procesu privatizacije i tranzicije, gde se naročito posle donošenja Zakona o radu direktoru daju velika ovlašćenja, ova krivična dela ostala su potpuno netaknuta, tako da smatramo da je trebalo povesti računa da se uvede oštra kaznena politika. Naročito, ako se ima u vidu da u procesu privatizacije i tranzicije očekujemo strane investicije, pa onda tu treba da budu uključena krivična dela da budemo zaštićeni od industruje koja će zagađivati životnu sredinu. Krivična dela, recimo, za zagađenje životne sredine, zagađivanje vode za piće i životnih namirnica ostala su ista i netaknuta.
Tu je možda trebalo voditi računa, poboljšati same definicije, proširiti i pojačati kaznenu politiku. U ovom slučaju postoje neki segmenti koji su regulisani, a smatramo da je trebalo obratiti pažnju i na neka druga krivična dela. Ne možemo reći da je zakon ostao ravnodušan, ali nije se dotakao onih krivičnih dela koja se pre svega tiču ubistava, razbojništava, šverca, prevara, stvaranja zločinačkih udruženja, uništitelja privrede, nacionalnog bogatstva. Znači, sva ona dela koja se tiču ovih izvršilaca dela koje sam već pominjao. DSS je podnela više amandmana i glasaćemo - za u načelu, a o Predlogu zakona u celini u zavisnosti od rasprave ...
(Predsedavajuća: deset minuta 30 sekundi.)
... o amandmanima i ukoliko naši amandmani, za one koje smatramo da su važni, koji idu u pravcu poboljšanja Predloga zakona, budu usvojeni.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je besmisleno da Narodna skupština donosi ovaj zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona iz jednostavnog razloga što Srbiji ne treba krivični zakon. Državi koja nema sudove, čemu služi krivični zakon? Kod nas, od kada je DOS došao na vlast, sudovi uopšte ne postoje. Ranije je bilo mnogo problema. Ranije je bilo dosta instrumentalizovanih sudija, podmićivanja, korupcije itd. Od kad je DOS došao na vlast, svi sudovi u ovoj zemlji su direktni produžetak DOS-ovskog partijskog aparata.
Evo, konkretan primer. Ljubomir Jovanović Stakleni ispalio je osam metaka u Petra Panića početkom 2000. godine. Možete vi da se smejete do mile volje, vama će se smeh i tako zalediti na licima. Upucao ga je sa četiri metka u stomak, dva-tri u pluća, jedan u nogu, jedan u ruku i pobegao u inostranstvo. Raspisana poternica za njim. Nije smeo da se vrati u zemlju dok nije DOS došao na vlast. Kada je DOS došao na vlast, vratio se i Ljubomir Jovanović Stakleni, a nijedan ga sud ne goni, nije u zatvoru, nije u pritvoru, nikom ništa. Zašto? Ljubomir Jovanović Stakleni je rođak Čedomira Jovanovića. To je razlog.
U ovoj zemlji najveća muka je sa mafijom. Ovde već desetak godina postoji mafija koja upravlja svim poslovima oko nafte, švercom nafte, duvana, oružja, droge.
Ko čini tu mafiju? Stanko Subotić Cane, Filip Cepter i Dragoljub Marković, zvani "Krmivoprodukt". Oni su vinovnici svih ključnih likvidacija u proteklih 10 godina. Za nekima od njih je raspisivana poternica, a kada je DOS došao na vlast poternice su povučene.
Ko su instrumenti ove mafije za prljave poslove? To su Jovica Stanišić, Franko Simatović-Frenki, Milorad Luković Legija, Mihalj Kertes, Dragan Vasiljković zvani kapetan Dragan i tako dalje. Iza svih ubistava, ključnih ubistava na beogradskom asfaltu i u drugim krajevima Srbije, oni stoje.
Zašto ni jedan sud nije u stanju da ih dovede pred lice pravde? Zato što su svi oni najbliži prijatelji Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije. Zoran Đinđić je čedo te mafije, a ta mafija je narasla pod Miloševićem i pod socijalističkim režimom. Tamo je nikla, imala je odrešene ruke po raznim pitanjima, polako se osamostaljivala, razvijala itd. Ta mafija je još u ono vreme stvorila Zorana Đinđića.
Još 1993. godine, na konferenciji za štampu Srpske radikalne stranke, obelodanio sam da se UDBA sprema da smeni Dragoljuba Mićunovića i da na mesto šefa Demokratske stranke dovede Zorana Đinđića. To je ostalo zapisano, to je u jednoj mojoj knjizi objavljeno. UDBA je to i uradila, UDBA je lansirala Zorana Đinđića, a onda kada se toliko osilila, a Milošević toliko oslabio, jednim potezom mafija je eliminisala Miloševića i dovela Zorana Đinđića na vlast. Ta mafija je ubila ...

Molim narodnog poslanika, u obavezi je da iznosi istinite činjenice i da ne govori o podacima iz privatnih života drugih lica, jer neistinost je ...

Gospođo Čomić, po vašem mišljenju kada se za nekoga kaže ...

... u činjenici da su održani izbori 26. septembra 2000. i 23. decembra 2000. godine ...

Gospođo Čomić, nemojte moje vreme toliko da trošite.