Izvolite, reč ima ministar za socijalna pitanja, gospođa Gordana Matković.

Znači, da ne bude dileme. Član 220. upravo nudi rešenja za problem nagomilanih dugova. Za taj period, pošto je osiguranje individualna stvar, moraće da se popuni zahtev kroz koji će se onda videti ko su osiguranici, prema novim predloženim rešenjima. Može im se utvrditi mirovanje radnog staža, odnosno za taj period ne moraju da plate osiguranje. Onda im se neće ni računati kao period staža. Mogu, ali ne po kamatama, revalorizacijama i slično, nego po sadašnjem iznosu, kolika je njihova najniža osnovica i stopa, a to ispada 1.000 dinara, da plate ukoliko žele da pokriju neki staž dobrovoljno. Član 220. omogućava da se reši to pitanje, da se taj period ne mora sa tim nagomilanim dugovima pokrivati.

Hvala. Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? Nema prijava.
Nastavljamo načelnu raspravu prema redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Reč ima narodni poslanik Ljubodrag Grbić, poslanička grupa DOS - Reforma Srbije. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Todorović, SSJ.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pokušaću da skrenem pažnju na neka rešenja iz zakona o kome je reč. Izdvojiću samo nekoliko primera kao ilustraciju primene principa slobode izbora, individualne odgovornosti za egzistenciju, konkurenciju, slobode ugovaranja, u analizi nekih rešenja.
Liberali Srbije rešenje o tome da žene ostvaruju penzije sa manje godina radnog staža i manje godina života ne smatraju izrazom solidarnosti. Naprotiv, ocenjujemo ga kao diskriminaciju i uskraćivanje slobode rada i zarađivanja; izraz uskraćivanja mogućnosti da se vitalnost ženske populacije posle 55-te godine koristi za ličnu zaradu i preusmeravanje radno sposobnog kontigenta žena na produžene uloge podizanja porodice i na negu generacija itd.
Zakon za osnivače preduzeća predviđa obavezno penziono osiguranje na osnovu pretpostavke da osnivačka funkcija jeste radna funkcija. Bez obzira da li je registrovana radna delatnost u svom ili drugom preduzeću i šta su motivi osnivača preduzeća, pitanje je da li neko može, ako je osnivač, da bira i preuzme rizik da starost obezbedi tako što će imati ostvareni kapital. Obavezni doprinos za osnivače je trošak za preduzeće, uz porez na dobit, uz porez na dohodak, iz kojih se takođe finansiraju penzije.
Ugovor o delu i autorski ugovor donose i obavezu doprinosa za penzije. To je dobro rešenje. Nije dobro što nije obavezno za sve ugovore. Ugovori onih koji su već po nekom osnovu osigurani neće biti opterećeni obaveznim doprinosima. Tako se na tržištu rada favorizuju usluge onih koji već imaju angažmane, jer će za poslodavce biti jeftiniji. Dakle, načelo slobode i konkurencije pod jednakim uslovima nalaže obavezno plaćanje doprinosa za sve ugovore.
Pretpostavljate da ću sa stanovišta načela koja sam izneo kao polazišta Liberala Srbije postaviti pitanje perspektive neobaveznog penzionog osiguranja kroz rentnu štednju, kao i pitanje perspektive kapitalizacije državnog fonda. Nema većeg stepena ekonomskih sloboda ako se kroz obavezno državno osiguranje ne razvije penziona rentna štednja i dalje ne obezbedi, uz određene uslove, prisustvo i stranih kompanija za penzionu rentnu štednju.
Građani Srbije moraju postati deo Evropske zajednice penzionih štediša. Kapitalizacija državnog penzionog fonda iz koncesionih prihoda je više od načela pravde. Jednostavno, nama je potreban razvoj nebankarskih investicionih institucija. To treba da bude i državni penzioni fond. Liberali Srbije jesu za princip mogućnsoti sticanja šanse za kupovinu penzione polise slobodnim izborom.
Poštovani narodni poslanici, da zaključim, mi smo za mešovit koncept državnog penzionog sistema u ovoj etapi. Istovremeno, ističemo da su ovo veoma složena pitanja pridruživanja Evropskoj uniji i prilagođavanja propisima. Čekaju nas tek iskušenja i promene propisa. Neodlučnost na ovom prostoru pri uvođenju zakonskih propisa saglasno standardima Evrope nikome se nije isplatilo.
Poštovani poslanici, pitanje konsenzusa Vladine većine u ovakvim pitanjima treba pažljivo da izgrađujemo. U tom smislu, mesto za taj konsenzus sve više mora da postane Skupština i poslanici. Zato Liberali Srbije zahtevaju da pretres zakona u odborima treba da započne u fazi nacrta zakona koji sačinjavaju ministarstva.
Poštovani narodni poslanici, Liberali Srbije i ovaj put, u odnosu prema ovom zakonu, nose dilemu - insistirati na načelima naše politike ili zahtevu za bolju ekonomiju vremena, bržu primenu standarda; ali, Liberali Srbije ovog puta daju prednost odgovornom partnerstvu u Vladinoj većini koju obavezuje kontinuitet upravljanja ove vlade. Mislimo da je ona još uvek dovoljno dobra ponuda za kretanje u dobrom pravcu. To kretanje će dati za pravo i nama i građanima koji su za bržu izgradnju okvira za penzione slobode i prava. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Zoran Krasić, SRS, ako budemo imali vremena do pauze.

Poštovana gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, danas vodimo raspravu o siromašnijoj polovini stanovništva Srbije. Penzionera u ovoj našoj zemlji ima oko milion i po, a onih koji zavise i žive od njihovih penzija ima oko dva miliona. Penzije su drastično smanjene u realnom iznosu i u tom smislu ne mogu da prihvatim deo obrazloženja gospođe ministra da standard penzionera nije ugrožen.       
Da li i kako vlast u našoj zemlji reaguje na ovaj težak položaj penzionera? Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ne ide ka uređenju i poboljšanju položaja penzionera. Njihov položaj će biti još uvek težak, biće teži, neizvesniji nego danas, a rast penzija neće zavisiti od realnih pokazatelja, to su i okolnosti takve, već će zavisiti od trenutnih mogućnosti aktuelne vlasti.
Predlogom zakona uskađenje penzija sa kretanjem plata i troškova života veoma je zamagljeno. Podsetimo šta se sa penzijama događalo od kraja 2001. godine do danas. Novim načinom obračuna penzije su tada doživele sunovrat iz koga se još uvek nisu povratile i danas su penzije realno manje od onih iz novembra 2001. godine. Januara ove godine penzije će se povećati za 11%, ali posle tri meseca nas čeka nov drastičan pad, navodno zbog velikog smanjenja plata početkom ove godine.
To je tačno i to stoji, to se mora priznati, ali u članu 10. i 13. Predloga zakona utvrđena je kategorija osiguranika poljoprivrednika koji su obavezni da uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje. Meni nije jasno, kao poslaniku Stranke srpskog jedinstva, zašto se ponovo insistira na ovom rešenju kada se ono za proteklih 30 godina pokazalo kao veoma loše, jer retko koji poljoprivrednik je dočekao penziju, a ko je i dočekao, video je da je ona uvredljivo mala, nekoliko stotina dinara. I tako malu penziju, ti retki srećnici dobijali su sa zaostatkom od dve godine.
Znači, ne radi se o interesu poljoprivrednika, to je moj lični stav i mislim da je to tako, budućih penzionera, već se radi o prelivanju određenih sredstava osiguranja za druge namene. Kako se poljoprivrednici odnose prema obavezi plaćanja doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje može se videti iz toga da se po pravilu, ovo vam govorim iz statističkih podataka, njihove obaveze naplaćuju prinudnim putem.
U članu 11. tačka 10. Predloga zakona ponovo se pokušava nešto što je u ovoj skupštini odbijeno pri donošenju paketa poreskih zakona krajem prošle godine; naime, ponovo se atakuje na mlade ljude koji su jedva pronašli kakav-takav posao preko omladinskih zadruga, njihov položaj i posao biće izjednačen sa radnim odnosom, pa će poslodavac za one starije od 26 godina, pa i mlađe koji nisu na školovanju, plaćati pun iznos penzijsko-invalidskog osiguranja i na taj način, čim se usvoji ovaj zakon, ako se usvoji, ti mladi ljudi će ostati bez posla, na ulici.
U članu 185. Predloga zakona predviđeno je da kontrolu pravilnosti obračuna i uplate doprinosa vrši nadležni poreski organ, u odnosu na ranije stanje ovo je pad, kako kaže jedan moj prijatelj, bivši direktor uprave prihoda, s konja na magarca, jer ranije je svako plaćanje zarade pre same isplate kontrolisao SDK, pa i pored toga firme i direktori bliski vlasti uspevali su da isplate samo neto iznose, a poreze i doprinose ostavljali su za bolja vremena.
Česti su slučajevi i danas, a primer za to je Javno preduzeće "Kolubara" u Lazarevcu, da firme plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje godinama unazad čoveku koji je podneo zahtev za odlazak u penziju.
Kako će onda Fond da obezbedi sredstva za tekuću isplatu penzija? Poreski oregani nemaju ni kadrove, ni tehniku da izvrše uredne, mesečne kontrole kod svih isplatilaca zarada i to će stvoriti još veći haos u obračunu i plaćanju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i daleko manji priliv sredstava u penzione fondove.
Moram da se osvrnem, dame i gospodo, na jedan deo ovog zakona, a to je usklađenje penzija sa kretanjem plata i troškova života; to je veoma zamagljeno, to sam rekao na samom početku i to će nam doneti dosta problema. Međutim, predlagač zakona je pri utvrđivanju načina finansiranja fondova zaboravio veoma važnu stavku, a to je povraćaj u fondove opljačkane i otete imovine i sredstava. Ova pljačka se vrši od 1945. godine i mislim da je došlo vreme da se taj povraćaj sredstava u te fondove izvrši.
Ta sredstva su uglavnom služila za političke svrhe, gradile su se političke fabrike, nepotrebne pruge, vodili se neki besmisleni ratovi, ali ta sredstva nikada nisu vraćena i u ovom predlogu zakona nismo uspeli da pronađemo da će se nešto u tom smislu izmeniti.
Jedan članak u novinama me je zainteresovao i moraću da se malo osvrnem na njega u kratkim crtama; novine su od 21. marta i kaže se ovako: "Pri određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta uzimaju se zarade i naknade zarada, kao i druga plaćanja na koja su obračunati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje". Ovde će penzioneri biti oštećeni, ali nije uzeta u obzir jedna značajna vrsta plaćanja, a u ovim novinama koje imam, kaže se ovako - pokloni državnim službenicima.
Naime, u Ministarstvu finansija pripremljen je novi zakon o sprečavanju korupcije, Aleksandra Drecun, sekretar Ministarstva za finansije i predstavnik Srbije u antikorupcijskoj inicijativi Pakta za stabilnost, obavestila nas je u intervjuu od 21. marta ove godine da će se novim zakonom o sprečavanju korupcije ograničiti vrednost poklona koji može biti uručen državnom službeniku na vrednost od 50 evra, a samo nije rečeno koliko državni službenik može tih poklona da primi; ako primi tri ili četiri dnevno, to neće ući u obračun, a penzioneri će tu biti opet uskraćeni.
Međutim, pojavljuju se neki članci oko nekih prihoda, oko nekih novaca, gde neće biti obračunato ovo osiguranje, doprinosi, a to dosta stvara kod javnosti sumnje u jedan ovakav zakon, kako će se on implementirati u Srbiji i kako će biti prihvaćen od tog veoma širokog i jako ugroženog sloja stanovništva.
SSJ je podnela dosta kvalitetnih amandmana i mi se nadamo da ćete neke od njih uvažiti, ali ovakav predlog zakona poslanički klub SSJ ne može da prihvati. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, poslanička grupa SRS, a sledeći prijavljeni za reč, to ćemo posle pauze,  to je narodni poslanik Velimir Simonović.       

Ovo je predlog zakona najavljen kao sistemski, kao reformski, a u stvari radi se o zakonu koji ne sme da se donese. Ovaj zakon ne sme da stupi na snagu, jer ne samo što će poništiti postojeći sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, nego on čini trajnu štetu pojmu penzijskog i invalidskog osiguranja na ovim prostorima.
Šta je razlog što imamo ovako loš zakon? Razlog je, pre svega, što predlagač ne zna šta želi da postigne ovim zakonom, jer on nije postavio ideološke pretpostavke za reformu i nije odgovorio na brojna pitanja. A da vladajuća struktura ne zna u kom pravcu treba da se ide ka reformi penzijskog i invalidskog osiguranja, može da posluži i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima.
Pravo na penziju je jedno izvedeno pravo, spada u takozvanu treću kategoriju prava, na ovim prostorima postoji 81 godina iskustva u penzijskom i invalidskom sistemu i ovako loša rešenja nisu postojala ni 1921. godine, ni 1945. godine kada su komunisti dolazili, jer oni nisu porušili prethodni poreski invalidski sistem.
Nažalost, mi danas navodno donosimo sistemski zakon zbog suštinske potrebe da se sa 20 normi reši samo jedno pitanje - kako da se suzbije deficit u penzijskom i invalidskom fondu, a onda se prelazi na neki poseban obračun, na posebno usklađivanje, po sistemu - operacija je dobro učinjena, hirurg je imao i rukavice, ali pacijent nije preživeo.
To pacijent nije preživeo, to će biti erozija socijalnog stanja ne samo postojećih penzionera, nego i nas koji smo u ovoj sali, jer ukoliko ovo bude prva faza, onda možete pretpostaviti šta će da se desi ubuduće.
Neću ulaziti u materijalne razloge zašto naš penzioni sistem sada ima tako veliki deficit, ali problemi potiču iz 1985. godine. I 1985. godine, kada su se vraćali viškovi prihoda nad rashodima, u onom socijalističkom samoupravnom sistemu, kada su svi ovladavali društvenom reprodukcijom, to je u stvari taj zakon, samo malo našminkan, da se Kardelj ne uvredi.
Mi nemamo nove ideološke postavke za nov penzisko-invalidski sistem; odredba člana 40. postojećeg Ustava je traljavo napisana, jer ako se posmatra pojedinačno samo Ustav Republike Srbije, onda je to stvarno traljavo, ali pošto pravi organsko jedinstvo sa odgovarajućom normom saveznog ustava, onda se dobija jedno ideološko viđenje šta je penzijsko i invalidsko osiguranje.
Nažalost, mi sada nemamo tu postavku. Ne znamo zbog koga se uvodi penzijsko i invalidsko osiguranje, ne znamo čija je obaveza, ne znamo koja je sudbina tih sredstava, pa tek kasnije ne znamo ni koji je obim tih prava. Naravno, sve zemlje koje su suočene sa ekonomskim i demografskim problemima, sa demografskim skoro sve zemlje, rešenja pronalaze u mešovitom sistemu. On jeste u osnovi tzv. tekuće finansiranje, ali sa puno dodatnih elemenata, gde se stimuliše građanin da učestvuje u obezbeđenju svoje socijalne sigurnosti. Naravno, to možda danas deluje utopijski, da se u ovim ekonomski uslovima o tome priča. Bilo je to i 1985. godine kada se uvodio Zakon o obaveznom osiguranju zemljoradnika.
Na bazi obrazloženja Predloga zakona i onoga što sam čuo ovde od predstavnika Vlade, stičem utisak da oni u stvari ne znaju zbog čega smo došli u ovo stanje, pa se tu nabraja sve i svašta; recimo, desetogodišnji najpovoljniji penzijski osnov. Nije on napravljen da bi se prelivalo iz jednog u drugi, nego zbog ideoloških razloga u to vreme, socijalističkog samoupravnog društva. To treba da se zna.
To je bio pokušaj da se osiguraniku omogući najpovoljniji penzijski osnov, uzimajući u obzir šupljine koje postoje u postojećem obračunu. Ovaj novi obračun će imati svoje šupljine. To priznaje predlagač zakona činjenicom što nagrađuje sa pet godina pojedine kategorije osiguranika.
Mi trebamo da kažemo zašto se neko osigurava, čija je to obaveza? Prema ovom predlogu zakona to nije jasno. Ko garantuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, da li država, da li osiguranici? Predlagač bi morao da napokon nađe i odgovor na pitanje, pa i za postojeći zakon, zbog čega postoje dve vrste doprinosa koji se plaćaju: jednu plaća poslodavac, druga se navodno obračunava na primanja zaposlenog, odnosno osiguranika. Mora da se nađu odgovori za ta pitanja.
Amerika je napustila taj individualistički koncept i ona ide ka ovom tekućem finansiranju. Možda Francuzi imaju najbolji sistem penzijskog i i invalidskog osiguranja, jer oni polaze od toga da je država obavezna da obezbedi socijalnu sigurnost svojih građana i polaze od toga, pošto garantuju pravo svojine, da onaj ko učestvuje u obezbeđenju svoje socijalne sigurnosti ima i odgovarajuća specifična svojinska prava na sva ona ulaganja za svoju socijalnu sigurnost.
Nešto može da zasluži pažnju u ovom predlogu zakona, a to je činjenica da neka prava suštinski nikada nisu ni bila u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja. To su pomoć i nega, obezbeđenje pomagala, verovatno i naknada za telesno oštećenje i čitav korpus onoga što mi vezujemo za drugu i treću kategoriju invalidnosti.
Zbog privremenog stanja, možda mu je pre mesto u oblasti zdravstvene zaštite, ali predlagač nije do krajnjih konsekvenci definisao koji su to osigurani slučajevi. Ako je doživljena starost osigurani slučaj, onda moraju odredbe u ovom zakonu da budu daleko preciznije i sa mnogo manje izuzetaka. Ako je drugi uslov za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja invalidnost, onda do krajnjih konsekvenci treba da razradi princip da li je to gubitak radne sposobnosti, za koju se pretpostavlja da dolazi sa 65 godina života, ili neki modaliteti narušavanja radnih sposobnosti.
Treći vrlo važan faktor, to je smrt kao osigurani slučaj. Zbog toga što ovaj zakon nema svoje postavke, njega ne smemo da usvojimo, jer će on doneti nesagledivo teške posledice koje neće moći kasnije da se otklone.
Svi penzijsko-invalidski sistemi su intertni sistemi. Dug je vremenski period potreban za njihovo usaglašavanje. Znači, treba izraditi nov zakon, na novi osnovama, a sa prelaznim odredbama regulisati sve ono što može da se pojavi kao rupa u funkcionisanju zatečenog stanja.
Osim toga, u ovom zakonu su stečena prava data kao jedan deo, a to je samo pravo na isplatu. Stečeno pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja ne obuhvata samo pravo na isplatu, nego čitav korpus prava.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15.45.)

 Poštovane dame i gospodo, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti načelnu raspravu prema prijavama za reč o Predlogu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović (nije prisutan).
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vladimir Garčević, poslanička grupa Narodni socijalisti. Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Nebojša Jović, poslanička grupa SPS.