Za reč su se javili i po Poslovniku sada reč mogu da dobiju predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Za reč su se javili narodni poslanik Dejan Mihajlov, narodni poslanik Žarko Obradović i narodni poslanik Borislav Pelević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani sugrađani, koji imate toliko hrabru vlast u Srbiji da smo morali dva dana da ih teramo iz mišije rupe da izađu u ovu skupštinu, da polože račun građanima. Toliko su hrabri i toliko su smeli da su se tri dana krili u kabinetima, opasani bedemima telohranitelja. To je ta hrabra vlast koja se ničega ne plaši i koja od svoje odgovornosti ne beži. Ne beži od odgovornosti onda kada je spremna da uceni, korumpira, podmiti, kupi poslanike koji će je podržati u ovoj skupštini.

Narodni poslaniče, podsećam vas na odredbu člana 100. stav 2. i na obavezu svakog od nas da smo dužni da se jedni drugima obraćamo sa uvažavanjem. Ovo je upozorenje.

Gospođo Čomić, hvala na upozorenju, ali mislim da nisam nikoga uvredio, s obzirom da iznošenje činjenica ne podleže, ma koliko god bolno bilo, opomenama koje vi izričete.

Narodni poslaniče, nisam vam izrekla opomenu nego upozorenje i ono se odnosi na stav 2. člana 100. i zato vas molim da se za vreme koje vam je na raspolaganju, u skladu sa Poslovnikom, obraćate Narodnoj skupštini.

Neću replicirati gospođi Mićić, s obzirom na ono kako je govorila, plašim se da me neće čuti ili me neće do kraja razumeti. Ovo nije rasprava o Nataši Mićić. Ovo je rasprava o politici koju je sprovodila u ovoj skupštini. Ovo je rasprava o svima onima koji su u ovoj skupštini podržavali ono što je ona radila.
Ovo je rasprava o svima onima koji su sa ove skupštine pravdali krađu o kojoj je Nataša Mićić govorila. Ona je rekla - jeste, bilo je krađe prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije. I bez obzira što je po članu 28. Poslovnika obavezna da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine kaže - zašto to vi niste radili ili zašto to neko drugi nije radio. Vi ste obavezni, gospođo Mićić, da kada vidite da ima više kartica nego poslanika tražite da te kartice budu izvađene, da se starate o tome da svako glasanje bude validno, da se u ovoj skupštini poštuju Ustav i zakoni, da sprovodite Poslovnik.
Vi ste najodgovorniji za to i vi niste prvi među jednakima, jer vi po Ustavu i po Poslovniku imate više prava od nas, a naročito ako ih uzurpirate, i onda ih imate najviše. Vi ste obavezni i vi ovde pravdate krađu. Pravdate krađu prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije.
Sve i da ste do sada idealno radili, vi prikrivate krivično delo. Vi ste saučesnik u izvršenju krivičnog dela. Vi ste najodgovorniji za krivična dela koja se u ovoj skupštini vrše. Onaj ko prikriva lopove i ko prikriva kriminalce je ništa drugo do njihov jatak, da ne kažem saučesnik, da ne kažem isti kao i oni. Upravo ste to vi bili nakon krađe glasova u ovoj skupštini.
Rekli ste - nismo krali mandate. Pa ko je onda zamenio nas u ovoj Skupštini Srbije kada ste nas izbacili prošle godine; ko je sedeo u ovim klupama umesto nas ako niste ukrali mandate i niste do kraja sproveli tu odluku; ko je nas vratio ovde nego Ustavni sud; kako niste krali mandate, koga lažete? Mislite da možete vašim glumatanjem da slažete građane Srbije? Ne možete. Od istine se ne može pobeći.
Govorili ste o tome da ste vi lično poraženi što niste pobedili snage koje su izgubile na izborima 24. septembra. A zašto ih niste pobedili? Zato što ste hteli da ih pobedite njihovim sredstvima, njihovim oružjem. Pa, ne možete lopove pobediti lopovlukom, ne možete kriminalce pobediti kriminalom, ne možete bezakonje pobediti bezakonjem, ne možete vaninstitucionalne centre moći pobediti time što ćete da pravite svoje i čiji ćete eksponent da budete, to ne možete. Bezakonje se pobeđuje institucijama, lopovluk se pobeđuje borbom protiv lopovluka, a ne pravdanjem lopovluka u Skupštini Srbije. Tako se bezakonje i lopovluk ne pobeđuju.
Vi ne možete protiv njih da se borite njihovim sredstvima, vi ste to uradili i postali ste isti kao i oni, isti kao i oni za koje mislite da ste ih pobedili. Vi ste ih nasledili, nasledili ste njihova sredstva, ušli ste u njihove tokove i novca i svega što su uradili i zato građani jedva čekaju da vam vide leđa.
Demokratska stranka Srbije je skupila 300.000 potpisa za sedam dana za smenu korumpirane Vlade Republike Srbije, ali o tome ćemo kasnije. Vi ste doprineli da se parlament Srbije u medijima i među našim građanima naziva - cirkusom, pijacom, javnim i nekim drugim kućama.
A ko je za to najodgovorniji, ko je vodio ovaj parlament dve godine i čija je većina manipulisala ovim parlamentom dve godine.
Ko je oduzimao mandate? Poslanička većina je oduzimala mandate. Ko je krao na glasanjima? Poslanička većina je krala na glasanjima. Za vreme čijeg mandata se glasalo iz Bodruma, Kine i nekih drugih mesta, ko je to tolerisao u ovoj skupštini, da li su to tolerisali neki drugi ili vi, dok ste nam delili opomene sedeći na onom mestu iza mene? Vi ste to tolerisali.
Na svaku našu primedbu o kršenju Ustava, zakona i procedure, mi smo dobijali po jednu opomenu, i time niste pomogli građanima Srbije, niste pomogli u izgradnji institucija u Srbiji. Time ste pomogli neformalnim mafijaškim centrima moći u Srbiji koji vladaju ovom skupštinom i zato je vaš predsednik stranke rekao da pojedini finansijski moćnici u Srbiji imaju više poslanika u ovoj skupštini nego što ih ima DS i DSS. Hajde i tu činjenicu osporite u ovoj skupštini.
Ko vlada ovom skupštinom, da li vladaju pravila, procedura ili vladaju finansijski moćnici. Šta ste učinili od Skupštine, da li je ovo institucija za koju smo se borili, da vi skidate sa rasprave predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi, da li je to institucija za koju smo se borili, da uskraćujete pravo manjini da raspravlja o nekim važnim pitanjima? Nije, i zato se ovde ne govori o vama, gospođo Mićić, ovde se govori o politici koju je većina sistematski sprovodila u ovoj skupštini.
Moje kolege me upozoravaju - nije to više većina; naravno da nije većina i današnja rasprava je pokazala da u ovoj skupštini vi više većinu nemate. I da sprovedete odluku Ustavnog suda o vraćanju mandata koje ste oteli, minus četiri poslanika koja bi se vratila u opozicione klupe, vi gubite tu većinu. Vratite mandate Slobodanu Vuksanoviću i njegovim poslanicima, vratite mandate nekim drugim strankama u ovoj skupštini, vi većinu sada nemate.
Bez tih mandata, vi biste mogli da se kupite iz ove skupštine. Kupićete se i ovako. Vanredni izbori su neminovnost i od njih ne možete pobeći. Građani su ti, koje vi ponekad sa omalovažavanjem pominjete, koji će dati konačni sud o onome što se u Skupštini Srbije dešava i radi, i o onome na koji ih način sve ponižavate, i na koji ste način izigrali sve ono za šta su se oni borili 5. oktobra.
Kada vi na taj način pominjete 5. oktobar, plašim se da je on živeo samo onog dana kada se desio 5. oktobar, a već sutradan su ti isti koje ste vi pominjali sedeli u društvu finansijskih, medijskih, mafijaških moćnika koji vedre i oblače ovom skupštinom, i to po rečima nikoga drugog nego vašeg predsednika.
Nisam ja izjavio da pojedini veoma bogati ljudi u Srbiji imaju više poslanika nego što imaju pojedine stranke u Srbiji. To je rekao predsednik vaše stranke. To ne treba sporiti, vi možete da sporite svog predsednika, ali javnost to ne spori, jer javnost to vidi i oseća, da u Srbiji institucije ne postoje.
Vi ste uzurpirali mesto predsednika Srbije. Ustavni sud je poništio odredbu Zakona o izboru narodnih poslanika po kojoj ste vi uzurpurali mesto predsednika Srbije. Kada smo mi govorili da ste uzurpator, vi ste odgovarali da niste. Kada je Ustavni sud poništio tu odredbu, vi ste uzurpirali mesto predsednika Srbije, vi ste na taj način šetali pre podne tamo, a popodne ovamo, jer sami ste sebe nadzirali, manipulisali i ovom skupštinom i građanima Srbije.
Šta je sa Savetom za radiodifuziju? I tu ste svesni da je bilo kršenja procedure i opet se vaša stranka tu pokajala što ste vi glasali za Radenovića, pa ste posle tražili da ne glasate za Radenovića, pa ste i tu svesno prekršili proceduru i protivzakonito podržali predlog; i tu ste pristali na krađu i zloupotrebu i to je dovoljno da budete smenjeni, ne treba vam ništa više.
Šta je bilo sa direktnim TV prenosom? Dajte da se vratimo na to. Prekršili ste odluku Skupštine iz decembra 1997. godine o direktnom TV prenosu. Nikoga niste pitali, uveli ste ih tek pod ucenama. Da li se tako poštuju odluke, pravila, procedura?
Gospođo Mićić, mi smo bili partneri, ali sa neodgovornim ljudima ne možete da delite odgovornost, sa onima koji zakone poštuju u onoj meri da bi ih kršili ne možete graditi pravnu i demokratsku državu. DSS će glasati za vaše razrešenje i to po svojoj savesti zato što vidi šta ste uradili od Skupštine. Skupštinu građani Srbije nazivaju cirkusom, pijacom, javnim i drugim kućama, o poslanicima se govori samo kao o predmetu trgovine i o Skupštini se govori kao o jedinom mestu gde je zaživela privatizacija, privatizacija mandata i trgovina mandatima. To ste učinili od ove skupštine.
Kada govorite o zaštiti prava građana i imovine, zašto niste doneli zakon o denacionalizaciji? Dajte da ispravimo stare nepravde. Zašto ste danas bili protiv odluke o zabrani prodaje nacionalizovane imovine? Zašto ste bili? Pa, jeste li na taj način štitili imovinu, jeste li na taj način štitili prava građana, jeste li na taj način mislili da gradite demokratsku državu i parlament, time što ćete zidati na otetoj imovini...
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
završavam... time što nećete ispraviti stare nepravde. Tako se država ne gradi, tako se ne grade pravne demokratske institucije i zato DSS vas doživljava kao eksponenta koji je sprovodio jednu politiku u ovoj skupštini i ovde ne govorimo o toj politici, ni o vama lično, govorimo o vama kao eksponentu vaninstitucionalnih centara moći, medijskih, kriminalnih, finansijskih centara moći koji haraju ovom Srbijom.

Reč ima potpredsednik, replika, kao predsednik poslaničke grupe? Pravo na repliku, po osnovu pominjanja stranke.
Narodni poslaniče (obraća se narodnom poslaniku Vukosavu Tomaševiću), da li ćete biti ljubazni da zauzmete svoje mesto u klupi i da saslušate ono što ste propustili da saslušate pri otvaranju ove tačke dnevnog reda. Formirana je poslanička grupa i predsednik poslaničke grupe ima pravo na repliku po osnovu pominjanja. Izričem vam upozorenje za ponašanje koje pokazujete u sali Narodne skupštine.

Još jednom ću vas podsetiti, da ne bi ubuduće bilo zabune. Verovatno ste prespavali početak popodnevnog zasedanja. Formirana je poslanička grupa Građanski savez Srbije i ja sam predsednik te poslaničke grupe.
(Glas iz sale: Što niste u DOS-u?)
Mi jesmo u DOS-u. Da ne bih odgovarao i pretvarao Skupštinu u debatni klub, što je očigledna namera opozicije, ukazao bih na još jednu evidentnu nameru. Naime, u apsolutnom nedostatku argumenata za predlog o razrešenju predsednice Skupštine, govornica se i dalje, po ko zna koji put, koristi za dnevno-političku promociju. To nije u redu.
Građanski savez je spreman da argumentovano pokušamo da raspravljamo o vašem predlogu i to nikada za Građanski savez nije bilo sporno. Mi ćemo pokušati da sve teze i razloge koje ste izneli, i u vašim izjavama za ovom govornicom i u obrazloženju koje ste nam poslali, argumentovano demantujemo i pokažemo vam dve stvari: da ne postoji nijedan objektivan razlog za smenu predsednice Skupštine; drugo, da to, u stvari, nije bila vaša namera.
Upravo ono što je govorio moj prethodnik pokazuje da namera nije da se raspravlja o razrešenju predsednice Skupštine, jer za to ne postoji nijedan objektivan razlog. Namera je da i dalje vršimo destrukciju parlamenta, da radimo ono što nije posao parlamenta. Mislim da je gospodin Mihajlov prevideo ovu tačku dnevnog reda. Mi raspravljamo o predlogu za razrešenje predsednice Skupštine, a ne o predlogu za razrešenje skupštinske većine. Znam da je to vaša želja, ali to nije moguće.
(Dejan Mihajlov, sa mesta: Replika.)

 Narodni poslaniče, ovo je bila replika.
Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Čedomir Jovanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što sam u prilici da učestvujem u ovakvoj vrsti rasprave. Verujte da je ovo samo kvalitet više za politički život naše zemlje, svakako ne neka vrsta problema ili drame. Otvorena su neka pitanja kojima realno i nije mesto u okviru rasprave koja se vezuje za pitanje poverenja predsedniku parlamenta, ali mislim da ta pitanja moraju dobiti svoj odgovor, prosto da se ne bi stekao utisak da odgovor ne postoji.
Kao potpredsednik Vlade ovde želim da prenesem poruku svojih kolega, koji u inicijativi koja je danas pokrenuta, kao i u inicijativi o kojoj ćemo raspravljati tokom naredne nedelje, ne vide ništa drugo do, zapravo, jedinstveni pokušaj preokreta redosleda političkih događaja koji su pokrenuti demokratskim promenama 5. oktobra 2000. godine.
Ovde se ne govori o instituciji predsednika Republike, ne govori se o politici predsednika parlamenta, niti o instituciji predsednika parlamenta, ne govori se o Republičkoj vladi i ulozi koju je ta vlada imala, nego se govori o podeli na aktere i posmatrače događaja koji su se u prethodne dve i po godine odvijali u Srbiji i koji dospevaju u završnu fazu.
Danas je ovde jedino pitanje o kojem mi treba da razgovaramo, ne zato što ne znamo jedni među drugima odgovor na njega, nego zbog toga što smo dužni da odgovorom podsetimo naše društvo da i ono mora da živi svoj život, da raspravimo oko jedne teme: da li su oni koji su danas kritičari politike DOS-a ljudi koji tu politiku kritikuju zbog toga što žele da sprovedu program DOS-a ili su kritičari politike naše koalicije oni koji su poraženi 5. oktobra 2000. godine, zbog toga što je Srbija želela slobodu, i oni koji su u međuvremenu postali nesposobni da joj tu slobodu donesu, jer je sloboda konkretna, a ne filozofska mera.
Rečene su ovde zaista teške optužbe, ne teške za nas kao ličnosti, nego za ovo društvo. Mislim da mi moramo poštovati neke činjenice, da ne možemo sa toliko nepristojnosti govoriti o prvoj ženi predsedniku srpskog parlamenta u tragičnoj dvestogodišnjoj istoriji srpskog parlamentarizma, da makar možemo biti toliko pristojni pa nivo te kritike podići na onaj politički sa onog ličnog, koji se sveo na kriterijum suknje ili oštrine.
Oni koji danas kritikuju spremnost predsednika parlamenta zapravo iskazuju sopstveni kukavičluk, jer su intimno i oni sami dugo vremena bili istomišljenici i saradnici ili makar posmatrači, a ne prepreka na putu politike koju smo zajedno kreirali. Od 5. oktobra 2000. godine naša obaveza je da promenimo ovu zemlju i naš jedini cilj mora biti brza i efikasna promena, uz poštovanje demokratskih principa. Nažalost, demokratija ne stanuje u Ustavu Republike Srbije i u zakonskim okvirima koje smo nasledili 5. oktobra 2000. godine.
Oni koji se prikrivaju iza Miloševićevog ustava i njegovih zakona zapravo pokušavaju Srbiju da zadrže u tom formatu. Zato je konflikt koji se desio u ovoj zemlji konflikt koji se mora raščistiti ne nekom novom parlamentarnom većinom koja će se formirati u ovoj skupštini, nego pitanjem koje će se uputiti građanima Srbije: Srbijo, kako želiš da izgledaš; da li želiš da se menjaš; da li želiš novi zakon o železnici; železničari, da li ćete sutra opet zaustaviti pruge u Srbiji zato što vam je loše; da li želimo novi zakon o energetici; da li želimo da pokrenemo sva ona preduzeća koja su u stečaju deset godina, zbog toga što nemamo zakon o stečaju?
Danas je parlamentarna većina u ovoj skupštini pokazala da tako nešto ne želi i zbog toga u ovoj skupštini više nema potrebnog kvaliteta da bi se Srbija promenila. Taj kvalitet, na svu sreću, postoji u ovoj zemlji.
Zato je jedna pozitivna poruka koja danas odlazi iz ove skupštine ona poruka koju vam je rekao predsednik parlamenta - većina Srbije nije ona politička većina koja misli privremenom parlamentarnom većinom koja postoji ovde u ovoj skupštini, koja je formirana upravo na onim principima koji su za nas neprihvatljivi. Neka izađe poslanik iz opozicije i neka kaže da je bilo kada i u bilo kojoj situaciji plaćen od parlamentarne većine koja je upravljala ovom zemljom dve i po godine za neku odluku. Bilo koji poslanik.
Mi Srbiju nećemo menjati na tim principima, ali ćemo se, isto tako, suprotstaviti političkim pokroviteljima politike ratnih zločina koja se danas kažnjava u ovoj zemlji, finansijskim pokroviteljima, onima koji nisu uspeli da u novoj vlasti dobiju ono što su imali u prethodnoj i ono što su im obećali neki da bi postali sutra vlast.
O tome ćemo govoriti tokom rasprave o radu Vlade. O bankarima i neuspešnim bankarima, o telekomunikacionim magnatima i njihovim ambicijama, o finansijskim lobijima i centrima moći koji postoje, o kriminalu koji je uvek opšte mesto u Srbiji, upravo zbog onih koji nas sprečavaju u obračunu protiv tog kriminala.
Šest meseci je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala bio žrtva nesposobnosti parlamentarne većine koja nije mogla da se formira bez podrške stranke tadašnjeg predsednika SRJ. Srbija je izgubila prvog demokratskog premijera upravo zbog toga što policija nije imala instrumente kojima je mogla da se bori protiv organizovanog kriminala.
Između ostalog, velika neroza koja u ovom trenutku postoji u našem javnom životu posledica je istine koja će se saznati kroz sudski proces koji se očekuje tokom ove jeseni. Između ostalog, zbog tog prava na istinu mi smo dužni da kažemo vrlo jednostavnu rečenicu i pošaljemo jasnu poruku - nema trulih kompromisa, nema kalkulacija, nema traganja za fiktivnim parlamentarnim većinama. Ako treba većina, tražićemo je u Srbiji i od nje ćemo je dobiti zato što smo čestiti, odlučni, energični i hrabri.
Da bi se razumeli, sve ovo ima svoju veliku cenu i o tome treba govoriti. Samo sam opomenuo neke od njih. Danas ste, dame i gospodo narodni poslanici, sprečili stavljanje na dnevni red zakona o porezu na dodatu vrednost. Sprečili smo stavljanje na dnevni red zakona o železnici, zakona o energetici, zakona o stečaju. Time smo sprečili i suspendovali poslednju fazu reformi ekonomskog sistema u Srbiji koja je bazirana na restrukturiranju velikih privrednih sistema. Odgovorićemo sutra građanima Srbije koja je cena toga. Ono što možemo da kažemo danas je cena koja se vezuje za procese koji se ne dešavaju dva puta, koji se pokrenu i pruže nam šansu i ako tu šansu ne iskoristimo nemamo pravo na novi početak.
Ovo društvo je mnogo puta do sada posrtalo. Između ostalog i zbog toga je tako tragično. Oni koji su odlučili da ove jeseni kao svoj prvi prioritet istaknu pitanje parlamentarnih izbora, oduzeli su pravo ovom društvu da svu svoju energiju usmeri ka procesu evropskih integracija. To je naše pitanje, a ne pitanje Brisela ili Evropske unije.
Dvesta godina ova zemlja nije imala odgovor u političkom rukovodstvu, koje bi bilo u stanju da prilagodi interese ovog društva interesima modernog sveta. To se i danas demonstriralo ovde. Suspendovali smo politički sistem u nekim njegovim segmentima, ali je odgovornost zajednička. Opravdanja za tako nešto nisu potrebna, ali je više nego jasno da je pitanje nefunkcionalnosti institucije predsednika Republike pitanje nesposobnosti političkog sistema, a ne pitanje pojedinca.
Oni koji su želeli da budu predsednici svih građana morali su shvatiti da put do tog cilja vodi kroz dobijanje podrške tih građana, a ne samo jedne stranke. Oni koji žele da budu predsednici građana sutra, moraju shvatiti da je politika kompromisa i okupljanja, poštovanja što je moguće šireg interesa, politika koja dovodi do uspeha.
Zbog toga danas mi ovde raspravljamo o Vladi i o parlamentu, u suštini o politici koja se sprovodi u ovom društvu, da bi se sprečili oni procesi koji definitivno Srbiju menjaju. U modernoj Srbiji politika koja je obeležila poslednju deceniju DžDž veka nema šta da traži, ali ni oni koji sebe smatraju protagonistima te politike. U modernoj Srbiji političari čija je referenca neznanje i neobaveštenost nemaju šta da traže, jer građani žele da ih vode oni koji znaju šta rade i koji su obavešteni o onome što se u zemlji dešava.
Na kraju, pitanje odgovornosti. Mi smo kao vladajuća koalicija podelili odgovornost i sa političkim strukturama u društvu, ali i sa onim drugim sistemima na kojima jedno društvo počiva. Podelili smo odgovornost sa sudovima i sa pravosuđem, ali dve i po godine posle toga nismo dobili nijedan odgovor na sva ona pitanja koja smo dve i po godine postavljali.
Zbog toga u ovim danima koji dolaze pred nama mi moramo pokrenuti novu "Sablju" u kojoj će se saopštiti istina, otkriti interesi koji ruše demokratski poredak u Srbiji, a ne nas kao protagoniste tog poretka, jer mi kao pojedinci nismo bitni. Nema tog pojedinca koji je sam po sebi značajniji od posla koji se mora raditi - ni predsednik Vlade, ni potpredsednik Vlade, ni predsednik parlamenta, nijedan pojedinac nije značajniji od šanse koja se ne sme propustiti.
Ta šansa ne može biti iskorišćena ako ovde među nama nema politički potrebne većine za tako nešto. Nema je, i treba otvoreno reći da je nema, između ostalog zbog toga što mi ne pristajemo da tako nešto izmerimo za cenu, kroz političku cenu ili kroz valutu. Tako nismo radili dve i po godine, nismo ni prethodnih deset, kada Milošević nije mogao da nas kupi, nećemo ni mi pristati bilo koga drugog da plaćamo. Bilo bi jako važno da čujemo koji su to centri moći koji upravljaju ovim društvom, zato što smo više nego uvereni da ne upravljaju onim delom društva koji mi predstavljamo.
Godinu dana je vođena kampanja kriminalizacije političkih protivnika u Srbiji samo zbog toga što nije bilo ni jednog racionalnog argumenta kojim bi se oni mogli usporiti. Kriminalizovana je Republička vlada, njen predsednik, srušena je Republička vlada tako što je ubijen predsednik, ali Srbija to nije podržala i isto tako neće podržati ovo.
U ovoj skupštini 5. oktobar još uvek traje. Možda je na drugim mestima trajao jedan dan, možda ga neki nisu videli. Za pojedine sam siguran da ga nisu videli. O njima je govorio Zoran Đinđić na Trgu Republike septembra prošle godine, kada ih je nazvao jedinim imenom kojim bi se mogli nazvati - "trutovi". Izvlačili smo ih iz podruma da bi vas doveli na vlast, niste bili ljudi koji su na bilo koji način preuzimali odgovornost i, verujte, radujemo se izborima u Srbiji ako bude zavisilo od Demokratske stranke.
Ako bude zavisilo od Demokratske stranke i od koalicije koja je u ovoj državi sprovodila reformu dve i po godine, izbora će biti na demokratski način u demokratskom ambijentu i sigurno da će ti izbori biti uspeh za ovo društvo, nikako poraz i šansa za povratak na staro, jer su oni koji danas nisu sa nama između ostalog u toj poziciji što nisu bili sposobni da budu sa nama ni da urade posao koji se u ovoj zemlji mora uraditi.