Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici i dragi prijatelji koji to jeste (to je tradicionalni pozdrav u Demokratskoj stranci Srbije), ja jesam taj koji je 29. septembra, ne 5. oktobra, pokrenuo neke stvari u "Kolubari" i jedini sam čovek koji nije kriznim štabom doveden na mesto direktora "Kolubare", nego odlukom Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, na predlog generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. Smenjen sam zato što sam pripadnik DSS-a i zato što je nama sveta Srbija, zato što sam za vreme svog direktovanja pokazao da 54,4% troškova koji su planirani na tom nivou te godine da se racionališu, na nivou EPS-a je napravljeno jedno javno preduzeće koje sam ja vodio; dvadesetdva javna preduzeća nije zanimala reforma, nije zanimala promena u ovom društvu, nije zanimalo ništa.
Naravno da sam smenjen na način kako dolikuje, jer smo već čuli od kolege Mila, to se ti sećaš iz vremena kada si sarađivao preko univerzitetske konferencije sa pokojnim Zoranom Todorovićem. Jednostavno i prosto rečeno, smenjen sam onako kako vi radite. Gospodine Jovanoviću, jeste dramaturg ali znate vi nešto iz istorije. Setite se Drugog zasedanja AVNOJ-a: neki delegati nisu došli na tu sednicu. Isto je bila noćna sednica. Mislim da se ni u veterinarskoj stanici noću ne menjaju ljudi, uz državnu bezbednost vašeg Nenada Milića i Toše Dimitrijevića, a ne pravu državnu bezbednost.
Prema tome, te činjenice da sam ja smenjen zbog nerezultata su netačne. Sadašnji zamenik, odskora vaš lični prijatelj koji je postavljen za ministra energetike i rudarstva je u svojoj kancelariji sa tada inspektorom za privredni kriminal, pošto tri kruga finansijske policije nisu našli ništa i dokazano u sudskom postupku krivotvorenja izjava određenih ljudi, sklanjanja dokumentacija, guranja u novine falsifikovanih dokumenta kada ni ja ni moj pravni zastupnik nismo znali zbog čega je pokrenut postupak, ali je naravno trebala afera. Upravo vaša informativna služba DSS-a preko imejla šalje kućni prijatelj Vojislav Koštunica. Ja bih voleo da sam kućni prijatelj Vojislava Koštunice, ali nisam.
Koštunica napada rad Vlade, a njegov kućni prijatelj oteo rudarske pare da bi pravio kuću. Gospodine Jovanoviću, ja ne živim kao podstanar negde, živim u kući koja je napravljena 1962. godine od kredita. Tako paušalno govorite o nečemu a da realno radnog staža nemate ni vi ni kolega Mile. Vi ste završili geologiju, a ja sam završio rudarstvo. Lako je pričati sa pozicije izmišljenog radnog mesta pomoćnika direktora za ljudske resurse.
(Predsedavajuća: tri minuta i 30 sekundi.)
Taj pomoćnik direktora za ljudske resurse ima platu oko 85.000-86.000 dinara. Normalno da ćete vi za to da se borite, ali DSS, niti i jedan njegov predstavnik nije okrenuo telefon ni okružnog ni opštinskog tužilaštva da urgira za svog poslanika i člana, nego ima svako da bude dostupan pravdi; za to smo se i borili i za to treba da se izborimo, da se ne vraćam na aferu zašto je Branko Crni sada u zatvoru.

Narodni poslaniče, molim vas da završite repliku. Zahvaljujem.
Za repliku su se javili narodna poslanica Vjerica Radeta, ovlašćena predstavnica .... Vi ste za 10 minuta.
Pravo predlagača, kao predlagač narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pa pravo replike traže narodni poslanik Dejan Mihajlov, pa narodni poslanik Milisav Petković.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da smo, samo nepažnjom trenutno predsedavajućeg, već sat vremena van teme. Želela bih da vas podsetim na temu dnevnog reda. Vlada još nije došla na dnevni red, a vidim da ste nestrpljivi da završimo sa ovom prvom tačkom danas i sutra, pa ćemo govoriti naširoko o Vladi Srbije. Ovaj predlog za razrešenje Nataše Mićić podnet je u cilju zaštite parlamenta i parlamentarizma. Zato bih vas molila da nas ne delite, niti stavljate u neke nemoguće, neprirodne i nepostojeće koalicije.
Nema ovde nikakvih koalicija. Ovde postoji predlog koji su podnela 54 narodna poslanika, u skladu sa Poslovnikom. Iz rasprave je proizašlo da još mnogo drugih poslanika misli isto i da želi raspravu i podržava ovaj predlog. Ne vidimo šta je u tome loše i zašto to inicira sada neku koaliciju. Vi kao da ste bolesni od nekih koalicija. Neću da se uplićem u to šta vi međusobno imate. Onih prvih 176 koje ste imali 2000. godine, pa sada ste, kako kažete, spali na 127, ako ih ima i toliko, ali postoji ona jedna izreka - sa broda koji tone prvo miševi beže.
Dakle, vaš broj se stalno smanjuje, a koliki je znaćemo tek posle glasanja o predsedniku parlamenta i naročito o poverenju Vladi. Međutim, ona mržnja koju je predsednik Skupštine danas za ovom govornicom, a i juče takođe, iskazala prema srpskim patriotama i patriotizmu uopšte toliko je velika, toliko je ogromna da me zaista ne bi začudilo da se u nekom procesu pred Haškim tribunalom pojavi kao svedok C117, recimo.
Ne možete takođe, draga gospodo, da nam imputirate, a sve ide na to ovih dana otkako je ova tačka u proceduri, da sada zaustavljamo neke reforme i da mi stalno nešto opstruišemo. Molim vas, znam da je za vas taj zakon koji spominjete, i o železnici i o energetici, od vitalnog značaja, treba što pre, ali to će energetski sistem uništiti i rasprodati i tome slično. Mi to, naravno, želimo da zaustavimo. Odavno je to u proceduri. Mi smo odavno podneli amandmane; vi ste ih povlačili i ponovo sada vraćali. Sada se, kao, vama žuri, a mi nećemo da radimo. Ako je neko radio u ovom sazivu parlamenta, radila je opozicija.
Meni je žao što ovakvu tačku dnevnog reda i nepoverenje Vladi nismo imali onda kada smo to podnosili, ovo je već treći put. Konačno bismo čuli i te poslanike grupe DOS - Reforma Srbije kako govore. Videli bismo ko su i šta su. Doduše, jesu se kultivisali za ove poslednje tri godine, i te kako, ovde u Beogradu, završili su raznorazne škole, naučili i da se ophode i da se oblače. Ako bismo uporedili sliku parlamenta 2000. i ovu sada, stajling je potpuno drugačiji, ali to nije ono što interesuje građane Srbije. Njih interesuje nešto drugo, da li imaju perspektivu ili nemaju.
O svemu tome pričaćemo kada bude na dnevnom redu druga tačka dnevnog reda i kada budemo razgovarali o Vladi Srbije. Sada vas molim, ukoliko imate dodatne argumente za odbranu svega onoga što smo stavili na teret predsedniku Skupštine, da ih eventualno iznesete, a ako nemate, raspravu možemo i da završimo, možemo da pristupimo glasanju.
Apsolutno je jasno da gospođa aktuelni predsednik Narodne skupštine nije dorasla funkciji koju je obavljala i da je na to bila svojevremeno upozoravana. Predsednik Šešelj joj je jednom dobronamerno rekao - dobro bi bilo, gospođo Mićić, da prestanete da maltretirate opozicione poslanike, a posebno poslanike SRS, i da jednom shvatite da su sva ta maltretiranja samo na vašu štetu i na štetu koalicije kojoj pripadate.
Ubeđena sam da je ovo zaista na vašu veliku štetu, a da najveću štetu zbog vašeg ponašanja upravo trpi vaša koalicija. To je rizik koji je ona sama želela da podnese. Imali smo prilike u parlamentu da vi kao predsedavajući slepo slušate samo poslaničku većinu, da ne radite svoj posao u skladu sa Poslovnikom, štiteći instituciju parlamenta.
U jednom trenutku je gospodin Jovanović izneo jednu, nažalost, istinu koja nam je tada još uvek bila daleka, a to je bilo 25. februara 2002. godine. Pazite, godinu dana pre nego što je Vojislav Šešelj otišao u Hag. Čedomir Jovanović je posle izlaganja predsednika SRS dr Vojislava Šešelja rekao: "Gospodine Šešelj, nervozni ste zbog Haškog tribunala, zbog ratnih zločina koje ste organizovali i vršili". Onda je dalje rekao: "Budite sigurni da ćete da odgovarate za sve ono što ste uradili". Tada je Čedomir Jovanović znao da u narednih nekoliko meseci mora ta optužba da se priprema. Tada je on tvrdio kao da ima dokaze da je neko vršio ratne zločine, optužio je, presudio, stavio na dlan sve ono što je imao ili nije imao, što je izmislio ili ne znam ni ja šta je radio. Tada gospođa Mićić nije reagovala uopšte u parlamentu, a trebalo je da reaguje.
Često smo se u ovom parlamentu, dame i gospodo, pozivali na dostojanstvo Narodne skupštine. U jednom izlaganju tadašnjeg predsednika, šefa poslaničkog kluba DOS-a, koji je posle postao potpredsednik Vlade, svi narodni poslanici su nazvani dvorskim ludama. Na ukazivanje dr Vojislava Šešelja predsedniku Skupštine da je to ponižavajuće za sve narodne poslanike, ona je samo rekla - žao mi je, gospodine Šešelj, što ste se u tome prepoznali. Ona ne smatra da su uvređeni svi narodni poslanici tim činom. Svi poslanici mogu da budu dvorske lude ako to kaže Čeda Jovanović. Tada je to bio Čeda, a posle toga neko drugi, ali uvek neko ko je imao uticaja iz Vlade Srbije na ovaj parlament.
Stavljeno je na glasanje to da li je uvreda to što su poslanici dvorske lude ili nisu i, naravno, poslanička većina je izglasala da je dvorska luda nešto što nije uvredljivo za narodne poslanike i da je to uobičajeno, a da je situacija bila obrnuta, pa da sada slučajno kažem - gospodo, vi ste dvorske lude, verujem da bi gospođa Čomić morala da reaguje. Ja bih na njenom mestu reagovala. To tada nije bio slučaj.
Dalje, obrazloženje gospođe Mićić za te dvorske lude bilo je -u stvari čitava zabuna je došla zbog toga što ste se vi prepoznali kao dvorska luda, da niste izašli po tom osnovu, apsolutno, mi smo glasali da se to nije odnosilo na vas, nego na sve poslanike koji se tako ponašaju. Razumete, rečenica je naravno nerazumljiva baš do kraja, ali smisao je jasan. Mi smo ovde za gospođu Mićić mogli da budemo nazivani svakojakim pogrdnim imenima, ali onda ne daj Bože da smo samo rekli nešto na račun Vlade vezano za kriminal koji se dešavao, za afere koje su se dešavale, upozoravali na to mnogo ranije nego što je počelo da se pojavljuje u štampi. Tada su to bile neosnovane optužbe. Tada je to bilo, kako ste to umeli da kažete, zadiranje u privatnost; čini mi se da je takva konstrukcija bila.
Dame i gospodo, ne bih temu prebacivala na drugi kolosek. Trebalo bi da se zadržimo na ovoj temi, na izglasavanju predloga o razrešenju Nataše Mićić, kao predsednika Skupštine. Nataša Mićić kao Nataša Mićić za nas nije interesanta. Štiteći instituciju predsednika Skupštine, štiteći parlament, mi štitimo državu. Interes države je u pitanju. Ako nam Nataša Mićić ne smeta, ovakva kakva jeste, onda znamo kuda idemo. To kuda mi idemo, mislim da će nam najbolje potvrditi birači na predstojećim izborima. Oni će nam kazati ko od nas greši, ko nije u pravu.
Sećam se da je gospodin Mićunović prošle godine u listu "Vreme" u jednom intervjuu na pitanje da li hoće da se kandiduje za predsednika Republike rekao - nikada, ne pada mi na pamet. U listu "NIN" je rekao - suviše sam mator za tako nešto, ja sam čovek penzioner. Otkud sada da je Dragoljub Mićunović odlučio da se kandiduje, to je stvarno pitanje na koje ćemo dobiti, nadam se, odgovor posle izbora.
Biračima je valjda jasno da moraju da se odluče i da imaju samo dve alternative: jednu koja zastupa navodne reforme, retoričke reforme koje nas vode u propast i drugu - reforme koje mogu da izvedu srpski radikali sa svim kadrovima, kao patriote, ljudi koji znaju kako i kuda treba voditi ovu zemlju.
Još nešto, gospodo, ono što stalno govorite - da mi nećemo u Evropu i tome slično; Srbija i ne treba da ide u Evropu, Evropa treba da dođe u Srbiju. Evropa će doći u Srbiju onda kada u Srbiji budu postojali svi uslovi da ona može tu da oplođuje svoj kapital i da ima sigurnost za kapital koji unosi. Ovako, dok ih reketiraju pojedini članovi Vlade, od toga nema ništa. Zahvaljujem.

Vi dajete repliku na izlaganje potpredsednika Vlade Republike Srbije, na osnovu pominjanja stranke. Narodni poslanik Dejan Mihajlov, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije.

Ova inicijativa Demokratske stranke Srbije za smenu Vlade o kojoj će biti reči,  nadam se, iduće nedelje, nije atak na 5. oktobar. Naprotiv, ova inicijativa je borba za ideale za koje smo se zajedno borili 5. oktobra. Da se podsetimo, 5. oktobra smo se borili za narodnu volju koju je neko pokušao da ukrade. U vašim rečima vidim žal za činjenicom što niste uspeli da ukradete narodnu volju i mandate Demokratskoj stranci Srbije. Vama je krivo i žao vam je što niste uspeli da otmete 700 ili 800.000 glasova koji su podržali i koji podržavaju, kada se naši mandati prepliću, mandate Demokratske stranke Srbije. Zbog toga smo se borili 5. oktobra.
Uostalom, dali ste nam za pravo da zbog toga glasamo za smenu Nataše Mićić i za smenu Vlade Republike Srbije.
Naravno da se demokratska i pravna parlamentarna država ne može graditi sa onima koji nisu demokrate. Zato i hoćemo da idemo na vanredne izbore, da ova skupština dobije nov legitimitet i da u nju uđu snage sa kojima ćemo moći da gradimo pravnu i demokratsku državu. Sa vama definitivno to ne možemo jer vi niste u stanju. Oni koji se drznu da kradu mandate, da krše narodnu volju, prolaze kao što su prošli oni koji su 5. oktobra priznali rezultate tih izbora.
Demokratska stranka Srbije prihvata vaš izazov, gospodine Jovanoviću, da se raspišu vanredni parlamentarni izbori i da na tim izborima svi odmerimo snage i ono što smo radili poslednje tri godine. Ako je to što ste vi radili toliko dobro, reformsko, i ako ste toliko sigurni u podršku koju imate, nemojte da sumnjate da smo mi onda u krivu i da tražimo da nas u ovoj skupštini bude još manje, ako vi pretpostavljate da ćete da dobijete još veću većinu ili još više poslanika od ovog broja koliko sada imate u Skupštini Srbije. Mi smo spremni da na te izbore izađemo. Jedva ih čekamo. Raspišite ih da odmerimo snage, ako već stalno pretite tim izborima, konačno ispoštujte ono što govorite, raspišite te izbore. Mi se izbora ne plašimo.
Prošle godine smo dva puta išli na predsedničke izbore. Dobili smo oko dva miliona glasova na tim izborima i pobeđivali smo kandidate koji su duplo mlađi od kandidata koji se sada na ovim izborima kandiduju. Izbora se ne plašimo, naprotiv, jedva čekamo da na njima pobedimo i dobijemo partnere sa kojima ćemo moći da gradimo demokratsku državu, demokratske snage.

Reč ima predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić.

Gospodo iz Demokratske stranke Srbije, najblaže rečeno, duboko ste me razočarali. Vidim da vam uopšte nije lako, i to ne samo zato što ste iznosili samo i isključivo neistine i zato što ne razlučujete šta je odgovornost pojedinca, a šta je nadležnost institucije, nego mnogo više zbog toga što je suština u tome da vi izgleda, gospodo, niste obavešteni da oni sa kojima danas pravite većinu nisu više na vlasti. Nemate čega da se plašite. Ako ste tu politiku nezameranja vodili pre 2000. godine, sada oni više nisu na vlasti i vi nemate čega da se plašite.
Sada ću vam pokazati i dokazati kako ste se to plašili. Moj prethodnik, a vaš predstavnik, dok je bio predsedavajući napravio je od parlamenta tako da on izgleda kao da je opozicija dobila vlast, a mi kao da smo izgubili. Velikodušno je dozvoljavao da nas ovde vređaju, maltretiraju i ponižavaju, idući im tako naruku. To je prva stvar.
Dalje, izabrali ste politiku neučestvovanja u kvorumu kada je to interes stotine hiljada građana, ali je zato vaš predstavnik tu kada treba sačuvati imunitet Milovanu Bojiću, možda i pare. Gotovo dve godine vas odavde gledam kako šurujete i domunđavate se sa crveno-crnima. Ostali ste bez politike. Uzimate njihovu politiku. Je lÄ vi mislite, ako im uzmete politiku da tako uzimate i birače? Je lÄ zato vaš predsednik Koštunica nije imao vremena ovde da dođe da brani Ustavnu povelju, nije mogao da se dogovara sa premijerom oko Ustava, ali je imao vremena da obavlja konsultacije sa Slobodanom Miloševićem? Je lÄ ste zato bili protiv njegove isporuke u Hag? Je li pojam vašeg legalizma, na koji se pozivate, Ustav koji je opet Miloševićev ustav? Je lÄ vas fascinira u Miloševićevom ustavu to što su mala ograničenja vlasti ili zato što ste društvena svojina? Zašto niste glasali za lustraciju? Je li veća greška da neki ministar ostane tri meseca duže na vlasti ili to što ste ostavili Rada Markovića posle 5. oktobra tri meseca duže? Isteklo mi je vreme, nastaviću sutra. Poštujem Poslovnik.

Reč ima potpredsednik Vlade Republike Srbije Čedomir Jovanović. Vi ste tražili repliku na izlaganje Nataše Mićić. Dobićete pravo na repliku nakon potpredsednika Vlade.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da morate konačno, kao kritičari, ne predsednice parlamenta, ne Vlade, nego politike koju su u okviru svojih nadležnosti realizovali Vlada i predsednik parlamenta, ponuditi tu alternativu, da morate reći šta je ono što vi želite da uradite sa ovom zemljom, šta je ono što biste vi uradili u tim kritičnim situacijama u kojima je tako nešto preuzimala na sebe Vlada ili predsednik parlamenta. Šta biste to vi odlučili 12. marta umesto odluke koju je predložila Vlada a proglasila predsednik parlamenta? Da li vas to vanredno stanje zabrinjava zbog toga što je uvedeno nezakonito i protivustavno, što vi tvrdite, ili zbog toga što nas je dovelo do svih onih dokaza i činjenica koje, između ostalog, umnogome i vas predstavljaju kao političke pokrovitelje jednog zločina u ovoj zemlji.
Izvolite, recite koja je to alternativa, ako ne ona koju smo videli u tom periodu koji je prethodio 5. oktobru. Ne treba se više pozivati na taj datum, ali sam vam rekao da u ovoj skupštini 5. oktobar i danas traje. To je, između ostalog, zbog naše spremnosti da vas uvažavamo i tolerišemo kao svoju političku konkurenciju, bez obzira na nivo ispoljavanja političkih stavova koji su često bili upravo onakvi kakvi se pominju u ovim stenogramima. Ne zaboravite, ni danas većina poslanika u ovom parlamentu nisu dvorske lude. Ne zaboravite, ni danas većina građana Srbije nije ona nesposobna većina koja ne može da razume cenu onoga što se danas dešava u našem društvu.
Kada govorimo o "Kolubari" onda ne govorimo o tome da bi se vodili politički dueli i borbe i ne očekujte od mene da ovde skupštinsku raspravu pretvorim u dokazivanje vaše nesposobnosti kao političkog rukovodstva ili pokrovitelja onoga što se u "Kolubari" dešavalo, ali je vrlo jasno da je danas tamo mnogo bolje nego onda kada su ljudi koje ste vi tamo doveli to preduzeće vodili.
Nemojte da pričamo o privatnim firmama, fiktivnim ugovorima, o angažmanima, jer to nije nivo skupštinske rasprave. Ovde ste dužni da ponudite alternativu. Alternativa onome što mi radimo mislim da ne može biti kvalitetna. Cena onoga što smo mi radili je visoka i tu cenu spremno plaćamo, ali ne sumnjamo da u svakom trenutku tako nešto svesno može da razume naše društvo, a ne oni njegovi predstavnici koji su davno zaboravili politiku zbog koje su zapravo izabrani za poslanike u Skupštini Srbije.
Jedinstvo, pobeda, promene - to je bio politički program sa kojim je DOS došao na vlast u septembru 2000. godine. Ne fiktivno, lažno jedinstvo, ne jedinstvo oko iluzije ili oko istorijskih kategorija, nego jedinstvo oko evropske vizije moderne Srbije; i ako danas nema većine koja će tu viziju ostvariti ima je u Srbiji i mi se ne plašimo da tu Srbiju pitamo kakva želi da bude sutra. Tako nešto ćemo učiniti kada mi procenimo da je tako nešto celishodno i na način koji će u potpunosti vama dopustiti da u tom izbornom procesu, bez obzira na sve ono što ste učinili u prethodnom periodu, budete nama dostojna konkurencija, ukoliko imate takvu vrstu politike, ali vas pozivam da tu politiku predstavite danas ovde pred poslanicima, predstavnicima građana Srbije. Jer, ako je ne predstavite u Skupštini i ako vaša politika zapravo bude podsećanje na ono što se u ovoj zemlji dešavalo prethodne tri godine, onda vam moram reći jedan prosti zakon fizike: prošlost ne može postati budućnost i neće postati budućnost dok god to politički bude zavisilo od naše koalicije koja može biti manjina u ovom parlamentu, ali nije manjina u Srbiji, jer Srbija ne želi da živi u prošlom vremenu.

Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, replika na izlaganje predsednika Narodne skupštine Nataše Mićić.