Ova rasprava je pokazala da ima poslanika koji su progutali telefonski imenik, koji su promašili temu, koji nisu uradili domaći i koji su uradili domaći. Ima onih koji su kao argumente za odbranu Nataše Mićić govorili da mi hoćemo u Srbiju da uvedemo haos. Kakav  haos mi možemo da uvedemo u haos koji već postoji? Haos u kome nemamo predsednika države, zato što je poslanička većina bojkotovala izbore dva puta i po rečima njihovog kandidata na izborima Miroljuba Labusa opstruirala uspeh drugog kruga izbora oktobra prošle godine. Imamo Skupštinu koja je nelegitimna, koja neće da ispoštuje odluku Ustavnog suda i vrati mandate poslanicima kojima su protivzakonito ti mandati oteti, zato što bi tog momenta kada bi se ti poslanici vratili, Vlada pala, bez obzira na sva glasanja u tom trenutku Vlada ne bi imala većinu.
Imamo Skupštinu u kojoj Vlada proističe iz jednog nelegitimnog Parlamenta. Vlada koja mesecima funkcioniše bez ministara, bez ministra zdravlja, ministra energetike. Imamo guvernera Narodne banke koji je izabran suprotno Zakonu, guvernera koji nema podršku ove skupštine, kada je utvrđeno izjavama onih za koje se govori da su bili u ovoj skupštini, da nisu bili i neko kaže da neko ovde hoće da napravi haos, a nijedna institucija u Srbiji ne funkcioniše. Uzmite Savet za radiodifuziju, on ne funkcioniše, nema tri člana, a i ovi članovi koje imaju su sporni i taj Savet uopšte ne funkcioniše. I vi nekome govorite da hoće da uvede haos. O kakvom haosu mi ovde pričamo? O haosu koji ste vi napravili! Haosu institucija! Institucija koje su razorene - Vlada jedino putem uzurpacije nadležnosti i Skupštine i predsednika države i sudova pokušava da vlada.
To je država koju ste vi napravili, to je država haosa koji je počeo da izmiče vašoj kontroli. Vi ste hteli da napravite kontrolisan haos. Taj haos je izbegao vašoj kontroli. Svi oni i veliki broj onih koji su
bili sa vama sada više nisu. Ne govorimo o opoziciji, govorimo o onima koji su bili sa vama. To su: G17, Nova Srbija, "Inicijativa za normalnu Srbiju", Narodni pokret "Otpor" koji ste često pozdravljali sa ove govornice, a koji sada sa ove govornice kritikujete. Tu je sindikat "Nezavisnost" i naravno DSS. To nisu stranke bivšeg režima, nije nijedna stranka, to su stranke koje su zajedno sa vama 5. oktobra pobedile. Oni su sada protiv vas, mi smo protiv vas i zato su nam potrebni vanredni parlamentarni izbori.
Kada već govorimo o činjenicama, odnosno načinu na koji ste vi pokušavali da odbranite Natašu Mićić, vi niste pokušavali da je odbranite na način da kažete da je poštovala Ustav i zakone, da je sprovodila Poslovnik i da je čuvala državne institucije.
Vi ste je branili time da je ona žena i da u jednoj zemlji na Balkanu neko napada Natašu Mićić zato što je ona prva žena predsednik Skupštine. Naravno da to nema veze, niti je to iko ikada pominjao. Naprotiv, mislimo da je to u jednom trenutku bilo možda i dobro i da je to pokazalo da je Srbija jedna emancipovana država, ali to nije razlog zbog koga mi raspravljamo o razrešenju Nataše Mićić. Drugi su razlozi. Onda, sledeći razlog, da se ruši sistem. To je bio vaš argument. Vi poistovećujete pojedinca sa sistemom, pojedinca sa državom. U Italiji je posle rata promenjeno 52 vlade, a Italija spada u sedam najrazvijenijih zemalja na svetu.
Kod njih sistem funkcioniše, bez obzira na vlast i vladu. Rok trajanja vlade je devet meseci u Italiji. Oni su ipak jedna od sedam najrazvijenijih zemalja na svetu, a vlade padaju svakih devet, deset meseci. 52 vlade je promenjeno, pa nije kraj sveta ako padne vlada. Nemojte sebe da poistovećujete sa državom. To je radio Milošević, to radite vi i to nije dobro i svaka vlast koja tako radi ne može da dobije podršku građana. Jako
je loše poistovećivati sebe sa državom. Sistem mora da funkcioniše bez obzira na pojedince. Tako sistem funkcioniše u Italiji, ona je najbolji primer da se 52 vlade za manje od 50 godina romene, a da je Italija jedna od sedam najrazvijenijih država, i da se obračuna sa organizovanim kriminalom u svojoj državi, bio to premijer, bio to njihov vrhovni javni tužilac.
Niko nije rekao da je Nataša Mićić čuvala državu, zato što to nije - zato što je uzurpirala mesto predsednika Skupštine, zato što je ona bila ta za vreme čijeg mandata su se pokrali mandati u ovoj Skupštini narodnim poslanicima Demokratske stranke Srbije; zato što za vreme njenog mandata, iako se zalaže za privatnu imovinu, nije stavljen na dnevni red zakon o denacionalizaciji, iako je još novembra prošle godine Demokratska stranka Srbije taj zakon podnela Skupštini; i zato što nije raspisala izbore, iako je Ustavni sud, odredbu po kojoj ona nije raspisala izbore, oglasio kao neustavnu. Znači, ona je protivustavno uzurpirala mesto predsednika države. Ustavni sud je tu odredbu oglasio neustavnom.
Kažete da hoćete raspravu, ali bežite od glasanja. Kažete da hoćete izbore, ali ih ne raspisujete. Kažete da se ne plašite građana, ali zato idete sa gomilom telohranitelja oko sebe da ti građani ne mogu da vam priđu. Jedna vlast, koja za sebe govori da je vlast građana i da uživa podršku građana, tako se ne ponaša.
Nataša Mićić, kao vršilac dužnosti predsednika države, nije sprečila ono što se dešava u vojvođanskoj Skupštini. Taj jeftin i truli kompromis, koji se pravi zarad očuvanja Republičke vlade, a sa nekim strankama koje se zalažu za federalizaciju Vojvodine, nešto je što će ovu državu koštati. U vojvođanskoj Skupštini je doneta Odluka da se osnuje Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. Da li je v.d. predsednika države i predsednica Skupštine učinila nešto da zaštiti institucije? To je protivustavno i protivzakonito, to što je učinjeno, a što sam sada pomenuo. Da li je ona učinila nešto da to spreči? Da li je učinila nešto da spreči rastakanje države ili smo se mi ovde zabavljali drugim stvarima, dok je, zarad političke trgovine, prepušteno nekim strankama u Vojvodini, a svi znamo kojim to strankama, da razbijaju državu? Da, razbijaju državu! Posle toga imamo predlog nekih stranaka da se raspiše referendum o nezavisnosti Vojvodine. Čemu to vodi nego razbijanju države i neodgovornom odnosu prema problemima koji nastaju?
Ovde se suviše malo pažnje poklanja problemima koje imamo. Ombudsman ili "Zakon" koji ste vi doneli, jedan "Zakon" kojim je promenjeno sto drugih zakona, koji funkcioniše u onoj meri u kojoj se omogućava stvaranje samostalne Vojvodine ili federalizacija Vojvodine ili Vojvodine republike ili vraćanje na Ustav iz 1974. godine, to je nešto što razbija Srbiju. To ne sme da se dozvoli.
Onaj ko ima najviše vlasti u ovoj državi, ko ima mesto predsednika Skupštine i ko je vršilac dužnosti predsednika države ima obavezu, po Ustavu, da sačuva državu, da sačuva najviše državne institucije, da sačuva Srpsku akademiju nauka i umetnosti, da sačuva jedinstven i celovit ustavni poredak, da se založi za poštovanje Ustava i zakona na celoj teritoriji. To je obaveza predsednika Skupštine i v.d. predsednika države Srbije, a ne da imamo blagonaklon stav prema onome što se dešava u Vojvodini i što vodi federalizaciji Srbije, što vodi cepanju Srbije na više država, a samim tim se, u drugoj fazi, otvara pitanje teritorijalne celovitosti Srbije, kakav ćemo parlament imati, kako će naša država izgledati.
Zbog toga, smatramo da argumenti, koje očekujem da čujem do kraja rasprave, kojima će se potkrepiti odbrana Nataše Mićić, treba da budu argumenti da je poštovala Ustav i zakone, da se zalagala, u skladu sa zakletvom koju je položila, da sačuva teritorijalnu celovitost i poštovanje Ustava i zakona na celoj teritoriji Srbije, da onemogući sve što vodi deljenju Srbije. To su argumenti koje hoću sa ove govornice da čujem, a ne argumenti koje smo već čuli - da su lepe njene fotografije kada izlazi iz kola ili neke druge. To nisu argumenti kojima se brani funkcija predsednika Skupštine.
Dajte da na taj način ovu raspravu uozbiljimo, da krenemo suštinski, argumentovano da raspravljamo o svim primedbama na kršenje Ustava i zakona od strane predsednika Skupštine i da uozbiljimo ovu Skupštinu. Ova rasprava se, u poslednjih nekoliko sati, dosta srozala, svela se na puko prepucavanje. Dajte da ovu raspravu uozbiljimo, da se vratimo na temu koja je na dnevnom redu, da ne deklamujemo telefonske imenike ili nešto slično, već da raspravljamo o Ustavu, zakonima i predsedniku Narodne skupštine, za čije će razrešenje Demokratska stranka Srbije glasati.

Narodni poslanik Bojan Pajtić - replika.

 Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, jedini koji je ostao nedosledan svojim koalicionim partnerima iz 2000. godine, još od marta 2001. godine, bila je Demokratska stranka Srbije. Sa druge strane bilo je 16 drugih stranaka i nijednog trenutka se niste upitali kako je to moguće da sa jedne strane bude 16 stranaka, a sa druge strane da ostane samo Demokratska stranka Srbije. To je potpuno jednostavno objasniti.
Od marta 2001. godine Demokratska stranka Srbije pokušavala je da iskoristi činjenicu da su sve stranke DOS-a (njih 16) investirale u predsedničkog kandidata Vojislava Koštunicu 2000. godine i da je DSS, na talasu te pobede, imala u jednom trenutku rejting koji je bio nezaslužen, koji nije išao ni uz njihovu infrastrukturu, ni uz njihova programska zalaganja, a najmanje uz ono što su radili ili što su bili kadri da urade.
Demokratska stranka Srbije je imala priliku da u ovom parlamentu, na saveznom nivou, u Republičkoj vladi pokaže šta zna. Demokratska stranka Srbije nažalost nije učinila ništa od toga! Demokratska stranka Srbije ništa nije učinila u Vojsci Jugoslavije, čak nijednu promenu, iako je to bilo neophodno. Ništa nije učinila u Republičkoj vladi, a znamo da je situacija u zdravstvu najlošija, danas je to više puta rečeno, ali opet se može ponoviti, jer smo prvo imali ministra iz Demokratske stranke Srbije, a posle ministra iz G-17 plus, a Poslovnik Republičke skupštine, za čiju se primenu tereti Nataša Mićić, predložila je upravo Demokratska stranka Srbije. To ne treba da zaboravimo. Nataša Mićić se striktno držala Poslovnika, jedino čega treba i mora predsednik Skupštine da se drži, upravo je Poslovnik.
Kada samo imali predsednika Skupštine iz Demokratske stranke Srbije, čuli smo po citatima iz stenograma, kakav je bio nivo obraćanja nekih poslanika predsedniku i na koji način je, prilično ravnopravno, njih predsedavajući tada nazivao cirkuzantima i nekim drugim neprimerenim pojmovima.
Nemojte nam pričati o razbijanju Srbije. Koncepcija ustava Demokratske stranke Srbije jeste regionalizacija Srbije po svaku cenu. Šta je to drugo nego potpuna dezintegracija? Šta je to drugo nego nasilno i potpuno protivprirodno deljenje Srbije, ako, s jedne strane, imamo koncept da imamo one pokrajine koje postoje - Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, koje istorijski postoje, koje imaju konstituisanu i suverenu vlast na teritoriji Srbije, nažalost Kosovo i Metohija još uvek ne, ali će biti i to, a sa druge strane imamo vaš predlog koji, po svaku cenu, deli Srbiju na regione, bez ikakvog smisla i bez ikakvog rezona, potpuno administrativno, potpuno protivprirodno, kao priprema za neku buduću dezintegraciju Srbije.
Nemojte nam govoriti ni o razvlačenju rasprave. Vi ste glasali protiv toga da mi danas završimo raspravu o predsednici Skupštine da bismo sutra mogli da nastavimo raspravu o Republičkoj vladi. Glasali ste protiv toga. Pokazali ste kome je stalo do razvlačenja rasprave. Mi smo, jednom za svagda, sa sebe skinuli tu hipoteku i sigurno je da nećemo dozvoliti da nas se optužuje za tako nešto. Hvala.
(Aplauz.)

Narodni poslanik Živica Predojev traži repliku.
Po kom osnovu tražite repliku? Da li tražite repliku po osnovu pominjanja svoje stranke?
(Živica Predojev, sa mesta: Tražim reč zato što sam uvređen i povređen.)

Činjenica je da ste poslanik u drugoj skupštini, što ne predstavlja osnov za repliku. Poslanik je izneo stavove, a da li je u njima pomenuo vašu stranku - ne znam, ali je pomenuo referendum o nezavisnosti Vojvodine i pomenuo je nezavisnu Vojvodinu. Ako je to osnov prepoznavanja, imate reč.
Reč ima narodni poslanik Živica Predojev po osnovu prepoznavanja, a nema direktnog pominjanja.

Gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice Skupštine, morao bih poneke stvari nekim ljudima da razjasnim, a koji se predstavljaju da su iz Banata.
Ja sam Živica Predojev, za one koji me ne znaju, banatski Srbin i poslanik sam u pokrajinskom parlamentu Autonomne Pokrajine Vojvodine. Veoma mi je drago što je to tako i što sam ja tamo.
Jako mi je drago što sam doneo ovu odluku koja je uopšte nije odluka za rastakanje Srbije. Moram podsetiti ljude u ovoj skupštini, u ovom velikom svečanom domu, da je slična jedna skupština isto tako u Novom Sadu donela odluku vrlo pošteno, tamo negde posle Prvog rata, po ulasku u državu Srbiju. Tada je Vojvodina imala svoje lice, svoj lik i svoje želje i te želje je stavila narodu i državi Srbiji - izvolite. Narod i država Srbija nisu je prihvatili onako kako treba. Vojvodina mora ponovo da dobije svoj lik i to radi, ne zbog toga da bi otišla iz Srbije, nego zbog toga da bi kazala Srbiji kako ona izgleda. Sa te strane ja je strašno poštujem.
Inače, to što je osnovana Vojvođanska akademija nauka, izvinite, nije ukinuta Srpska akademija nauka i umetnosti, samo je osnovana Vojvođanska, i još nešto da vas podsetim: doneto je još važnih odluka. Doneta je da se napravi grupa koja će izabrati svečana obeležja Vojvodine, zastavu i svečanu pesmu. Neko je zove himna, ja bih ipak rekao da je svečana pesma i mislim da je to prava stvar, jer Vojvodina hoće u ovoj Srbiji da ima svoj lik i ima razloga za to. Verovatno treba da se zamisle i ljudi koji su članovi ovog uvaženog doma, zašto Vojvodina to traži. Hvala.

Narodni poslanik Branislav Grubački, replika na izlaganje narodnog poslanika Dejana Mihajlova po osnovu pogrešnog citata. Izvolite.

Predsedavajuća, gospodo poslanici, replika je na ono što sam rekao da je pitanje poverenja predsednice izazivanje haosa. Naravno da je izazivanje haosa u situaciji kada jedna legalistička stranka bojkotuje predsedničke izbore u kojima, naravno prošle godine, kada je trebalo njen kandidat da eventualno dobije da učestvuje, a sada ne učestvuje, naravno da je u situaciji kada iz Ustavne komisije izlazi stranka koja je član Ustavne komisije. Šta je to nego izazivanje haosa? Ta stranka legalističkih principa, naravno, nije bila protiv Radeta Markovića, Pavkovića, protiv svega onoga što su se borili ljudi 5. oktobra. Naravno, šta im smeta? Smeta im Vojvođanska skupština koja je jedina do kraja i dosledno sprovodi politiku koja je zacrtana 5. oktobra.

Narodni poslanik Milorad Mirčić traži reč, po kom osnovu? Da li ste citirani? Narodni poslanik Branislav Grubački je dobio osnov za repliku na izlaganje narodnog poslanika Dejana Mihajlova, jer je pogrešno citiran, a narodni poslanik Živica Predojev je govorio o spominjanju sopstvene stranke....
(Milorad Mirčić: Ja sam se prepoznao u izlaganju Dejana Mihajlova, u delu gde se pominje rad Skupštine Vojvodine i u delu pitanja položaja, donošenja odluka.... Dali ste po istom osnovu mojim kolegama).
Ja sam rekla osnov po kome su dobili kolega poslanik Branislav Grubački i narodni poslanik Živica Predojev. Nemate pravo na repliku, pošto je predsedavajući Narodne skupštine u obavezi da pomaže narodnim poslanicima, ja molim sledećeg poslanika koji ima pravo na reč ....
(Milorad Mirčić: Isto sam se prepoznao u diskusiji..... Recite otvoreno gospođo Čomić, da ovima iz Banata dajete reč, a nama iz Bačke ne dajete).
To je narodni poslanik Bogoljub Zečević. Da li je tu?
Molim vas da direktnim pominjanjem narodnih poslanika Milorada Mirčića, omogućite poslovnički da dobije pravo na repliku. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Poslaničke grupe DHSS - Samostalna Srbija, će glasati za to da gospođa Mićić i dalje vrši funkciju predsednika Narodne skupštine, jer smatramo da je ozbiljno i odgovorno do sada obavljala tu dužnost. Svi prigovori koji postoje na njen rad su ili neosnovani, a najveći deo se ne odnosi na nadležnost gospođe Mićić. Gospođa Mićić je na čelu Skupštine sprovodila politiku DOS-a. Ova vlast je nasledila krizu na jugu Srbije, protektorat na Kosovu, probleme zajedničke države sa Crnom Gorom, izolaciju iz međunarodnih institucija, vrlo lošu ekonomsku situaciju, veliki broj nezaposlenih, veliki broj prividno zaposlenih itd.
Pored donošenja zakona, što je osnovni posao Skupštine, doneto je i još niz drugih akata vezanih za ostale obaveze naše države. Sve je to prošlo skupštinsku proceduru, Skupština je radila vrlo efikasno, a najveće zasluge za to ima upravo gospođa Mićić.
Želeo bih nešto da kažem o prigovorima na rad gospođe Mićić, koji se uglavnom odnose na kršenje Ustava i Poslovnika Narodne skupštine. Što se tiče Ustava, najveća optužba je što nisu vraćeni mandati poslanicima po Odluci Ustavnog suda. Predsednik Skupštine ne može nikakvim odlukama određivati sastav Skupštine. Predsednik jednostavno predsedava onima koji su trenutno poslanici. Nadležnost za sprovođenje ove odluke je u rukama Administrativnog odbora, a predsednik ne može davati nikakve naloge Administrativnom odboru, kako će sprovesti odluke Ustavnog suda Srbije.
Najviše prigovora na poštovanje Poslovnika se odnosi na kazne koje je gospođa Mićić izricala. Poslovnik predviđa za koje prekršaje se izriču kazne, a diskreciono pravo predsedavajućeg je da tumači te odredbe. Za dve godine, koliko gospođa Mićić predsedava Skupštinom, svi smo videli kako primenjuje Poslovnik. Svi poslanici koji su dobili kazne bili su svesni rizika kada su pokušali da se ponašaju mimo Poslanika i ne mogu sada tvrditi da su neopravdano kažnjavani.
Inicijativu za razrešenje gospođe Mićić treba posmatrati u jednom, kao jednu širu akciju opozicionih stranaka. Suštinska stvar, nisu eventualne greške predsednika Skupštine, već je cilj da se izglasavanje nepoverenja gospođi Mićić potkopa, a time lakše obori Vlada Srbije, što bi proizvelo izbore na svim nivoima u našoj zemlji. Opozicija na ovakvo ponašanje ima pravo.
Neku reč o onima iz vladajuće većine, koji stavljaju pod sumnju rad gospođe Mićić: gospođa Mićić je deo tima DOS-a i po mom dubokom uverenju bolji deo tima. Potpuno je logično da deli sudbinu DOS-a i sudbinu Vlade Srbije. Ako Vlada Srbije i dalje nastavi da vrši svoju funkciju, ne bi valjalo da se gospođa Mićić razreši, jer bi to bio korak unazad, svi znamo ko bi preuzeo predsedavanje Skupštinom, i jednostavno, počelo bi mrcvarenje i Skupštine i Vlade i naroda u celini. Oni iz vladajuće većine koji smatraju da je ovoj vlasti vreme isteklo, to jednostavno treba otvoreno da kažu i to je njihovo legitimno pravo. Ako nemamo većinu u Skupštini, ne treba da se ponašamo kao prethodni režim koji je po svaku cenu branio opstanak na vlasti, već treba kao ozbiljni i odgovorni ljudi da uradimo ono što je u interesu naroda i države, a to je da se raspišu izbori.
Na kraju, ovo glasanje će se završiti kako se završi. Ja sam uveren da će gospođa Mićić i dalje vršiti funkciju predsednika Skupštine, ali jedna stvar je sasvim sigurna, sud o radu gospođe Mićić neće dati predlagači, bez obzira da li su oni toga svesni ili ne, sud o radu gospođe Mićić i uopšte o događajima u poslednje dve godine, daće vreme koje je pred nama. Hvala.