Reč ima predsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Nataša Mićić.

 Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, red je, naravno, da odgovorim na neke vaše tvrdnje. Tvrdite da sam kršila Ustav, zakon i Poslovnik. Nije tačno, jer kršenje Ustava i zakona ne ocenjujete ni vi, ni ja, ni političke stranke, ni vaši lideri, ni mediji, već Ustavni sud. A, da li je Ustavni sud ikada utvrdio da sam prekršila zakon ili Ustav? Ne, čak suprotno, jasno je potvrdio da sam postupala u skladu sa Ustavom i zakonom i kada je u pitanju uvođenje vanrednog stanja, i kada je u pitanju raspisivanje predsedničkih izbora. To vrlo dobro znate i vi koji tražite moje razrešenje.
Zato nijednom tokom ove rasprave niste naveli koji sam zakon konkretno prekršila ili kada nisam poštovala Ustav. Paušalnim optužbama pokazali ste samo jedno - nepozavanje prava i nepoštovanje institucija, u ovom slučaju, Ustavnog suda. Tvrdite da sam kršila Poslovnik. Čitate zapisnike sa sednica puna četiri dana, misleći da time dokazujete svoje tvrdnje. U stvari, uverili ste me još više da sam potpuno ispravno i u skladu sa Poslovnikom postupala.
Vi se žalite na Poslovnik koji nisam usvojila ja, već Skupština. Time pokazujete, ponovo, nepoznavanje Poslovnika i nepoštovanje insititucije Narodne skupštine. Vama je Poslovnik strog, jer niste uspeli da od ove skupštine napravite ruševinu, u kakvu ste za 10 godina sopstvene vlasti pretvorili državu.
Posao predsednika Skupštine je da Poslovnik primenjuje. To sam ja i činila. Ako dobijem vaše poverenje, primenjivaću ga kao i do sada: dosledno i bez kompromisa. Na to me obavezuje i Poslovnik, ali i dužnost prema građanima koji, bez obzira za koju su političku stranku glasali, nikome, pa ni vama nisu dali mandat za politiku destrukcije.
Da li sam ja ukinula TV prenose iz Skupštine? (Glasovi iz sale: Jesi.) Moram da vas podsetim, kada to sami... (dobacivanje iz sale). Molim vas da poštujete Poslovnik i da ne dobacujete govorniku. Ja vama nisam dobacivala, pažljivo sam vas slušala. Dozvolite da vam dam odgovor na vašu tvrdnju da sam ja ukinula TV prenos iz Skupštine. Prvo, moram da vas podsetim, kada to već sami namerno prećutkujete, da je ovaj parlament usvojio Zakon o radiodifuziji, koji je ukinuo mogućnost uticaja na programske odluke RTS-a. Tako ste pokazali nepoznavanje zakona koje je ova skupština usvojila i nepoštovanje institucija, u ovom slučaju, nezavisni medijskih institucija. Ali, želim da verujem da se i vi radujete što je prošlo vreme u kome političari diriguju medijima.
Ipak, učinila sam sve da prenosa bude. Nekoliko puta sam se obraćala medijima i pozivala ih da razmotre tu mogućnost. Zbog toga su mi neke domaće i strane medijske organizacije zamerile. Ali, kao što vidite, prenosa ima. Nadam se da će ovaj problem biti trajno rešen osnivanjem parlamentarnog kanala. Pomenula bih, u vezi sa ovim, još i to da u Skupštini postoji direktan prenos putem interneta.
Trudila sam se da ovu skupštinu reformišem i ozdravim iznutra, da ona postane ozbiljna i moderna institucija, da radi kvalitetno, brzo i efikasno. Uspeli smo da za ovo vreme razmotrimo 430 predloga akata i usvojimo čak 128 zakona, od januara 2001. godine. Skupština je radila, praktično, svakog dana u plenumima i kroz odbore koji su održali više od 600 sednica. Razmotreno je preko 8.500 amandmana. To je bio ubitačan tempo, naravno, za nas poslanike koji su prisustvovali redovno sednicama i glasanjima. Među njima sam i ja, nemam nijedan izostanak. Tehnička opremljenost je, takođe, znatno poboljšana. Danas imamo i "bežični internet", skupštinski "sajt" i modernu biblioteku, tako da parlament više nije u tehnološkom kamenom dobu. Više od 70 puta sam se sastala sa diplomatama i gostima iz inostranstva, upravo da bih predstavila ono što smo zajedno uradili i da bih obezbedila novu pomoć za ovu instituciju. Otvorili smo Skupštinu i za javnost i za 80 mladih studenata koji već dve godine pomažu u radu vama, narodnim poslanicima.
Što se tiče glasanja o izboru guvernera, to sam već objasnila nekoliko puta. Naravno i vi znate da predsednik Skupštine ne može u svakom trenutku da kontroliše šta rade svi poslanici i najmanje to može u trenutku samog glasanja. Opozicija je ta koja ima pravo, ali i obavezu da kontroliše skupštinsku većinu. Tako je bar u normalnim parlamentarnim sistemima. Zašto opozicija ili bar neki njeni predstavnici nisu bili prisutni na sednici i kontrolisali tok glasanja? Zašto ni posle toga nije iskoristila mogućnosti predviđene Poslovnikom, na koje im je, po mojoj inicijativi, ukazao Ustavni sud? Od mene je traženo da poništim glasanje o izboru guvernera Narodne banke. Naravno, ni po jednom propisu i paragrafu, predsednik Skupštine nema to ovlašćenje. Dakle, šta? Još jednom nepoznavanje Poslovnika, samo sa jednim ciljem, sa ciljem destrukcije Skupštine.
Osećam se jednako odgovornom kao i moj prethodnik, bivši predsednik Skupštine, kada je 5. decembra 2001. godine konstatovao prestanak mandata koji su danas sporni. Naravno, kažem da nije mogao imati veću odgovornost, jer je morao tada poštovati odluku Administrativnog odbora i Republičke izborne komisije. (Dobacivanje iz sale.) Pričam o prestanku mandata za Karaičića, za Bajčetića. To ste vi konstatovali 5. decembra 2001. godine.
Šta ste i kako ste vi radili, ukazala sam i tokom rasprave. Ipak, najviše o tome je rekla sama rasprava i argumenti koje ste izneli: destrukcija, neučestvovanje u radu, nekonstruktivnost, neodgovornost prema sopstvenim glasačima. Zato se ovom prilikom neću na tome zadržavati, osim na jednoj stvari koju su neki od vas stidljivo, ali ipak više puta ponovili. Citiram vas: "Ovo je politička inicijativa. Legitiman je zahtev opozicije za nečijom smenom iz čisto političkih razloga. Tražimo smenu predsednika Skupštine zbog politike koju je vodila". Zadržaću se kratko na ovom argumentu, jer se oko toga potpuno slažemo.
Naime, sprovodili smo reforme brzinom kojom jedino možemo da uskočimo u poslednji vagon voza koji ide ka Evropi. Podsećam da je zbog toga stradao premijer Đinđić. Da li smo "mi" odgovorni što je taj pokušaj da se nadoknadi propušteno tako skupo plaćen ili "oni" za koje su Rade Marković i Nebojša Pavković bili faktori stabilnosti države posle 5. oktobra, "oni" koji su bili protiv politike diskontinuiteta, zalažući se i dalje za Miloševićev Ustav, za koncentracionu vladu? Da mi nismo izručili Miloševića, građani Srbije bi sada grcali pod sankcijama. A, ko je bio protiv izručenja? Oni kojima je stalo do političkog rejtinga, a ne do građana. Ko se boji prošlosti? Oni koji su glasali protiv Zakona o lustraciji. Oko mnogo toga se mi politički razlikujemo.
Ipak, nadala sam se da će biti svesti kod svih demokratskih snaga da nam je potreban politički konsenzus oko stvari od kojih zavisi bolji život građana, da važni ciljevi koji stoje pred Srbijom moraju biti van dnevne politike. Zbog poslova koji nas čekaju u sledećih nekoliko meseci, izbori nisu potrebni, jer će nas usporiti. Ali, nažalost, tog političkog konsenzusa nema.
Zato moramo na izbore. Oni treba da doprinesu stabilnosti države. To je prioritet današnje Srbije i zbog Kosmeta i zbog zajednice sa Crnom Gorom i zbog političkih i ekonomskih reformi i zbog nade građana u bolji život. Ti izbori moraju da daju nadu, nikako ne nove podele. To zavisi od načina njihovog raspisivanja, ali i od učesnika na izborima. Zato su bitni predsednički izbori i pobeda gospodina Mićunovića, jer upravo je on svestan da je bitan konsenzus demokratskih snaga u Srbiji oko zajedničkog puta i spreman je da gradi i dostigne to saglasje. Njegova pobeda biće jasan signal svima da u Srbiji postoji svest kod većine kuda Srbija treba da ide i da strankama nije najvažniji njihov rezultat, već pobeda proevropskih snaga i nastavak reformi. Reformi, koje nisu same sebi cilj, već je to izgradnja društva pravde i sigurnosti.
Pošto izaberemo predsednika, ostavimo građanima da na parlamentarnim izborima odluče o tome koja će politička opcija dobiti više, a koja manje odgovornosti za realizaciju tog zadatka koji više neće biti predmet dnevne politike. Naravno, gospodo, uz punu svest da ni ta buduća vlada ne može biti voljena, jer mnogo teških odluka još mora biti doneto. Želim da parafraziram gospodina Mićunovića - tranzicija je najveća nepravda za jedno društvo ali se bez nje ne može ići napred.
Dame i gospodo narodni poslanici, pripadam političkoj opciji koja je do sada pokazala da joj je ideja mnogo važnija nego politički rejting, kojoj je važniji javni interes nego pojedinačni.
Za mene politika nije profitabilna delatnost, nego borba za ideale i za demokratsku Srbiju. O tome, valjda, svedoči činjenica da sam se devedesetih godina učlanila u Građanski savez Srbije u Užicu, koja je vodila jednu antiratnu politiku i politiku za poštovanje ljudskih prava u vreme za koje znamo šta se sve dešavalo i kakva se politika vodila tu, pored Drine.
Pripadam političkoj stranci koja ne priča građanima ono što žele da čuju, već ono što moraju da čuju. Zato će se naše dve politike svakako sudariti na izborima i tada će građani birati između nas, koji smo donosili odluke, i vas posmatrača koji ste bežali od odgovornosti. Ona politika koja dobije poverenje birača, presudno će uticati na budućnost naše zemlje u ovim prelomnim trenucima, kada pokušavamo da nadoknadimo kašnjenje od 10 godina za svojim susedima. Kada pokušavamo da Srbiju iz doba neodgovornosti promenimo u zemlju odgovornih ljudi i vlasti, ali da se vratimo na početak i da vidimo koja od te dve politike ima većinu ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala gospodo. (Aplauz.)

Pre nego što dobijere reč po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Maršićanin ima pravo na repliku. Predlog po Poslovniku ili kršenje Poslovnika? Predlog po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo, da bismo završili ovaj deo priče posle izlaganja gospođe Nataše Mićić, s obzirom na to da je danas vrlo malo vremena provela ovde i saslušala narodne poslanike, predlažem da danas radimo do 18,30 časova. Molim vas da to stavite na glasanje.

Stavljam na glasanje predlog po Poslovniku narodne poslanice Vjerice Radete da danas Skupština radi do 18,30 časova.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 105, protiv pet, uzdržanih pet, nije glasalo 56, od ukupno 171 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila predlog narodne poslanice Vjerice Radete da Narodna skupština danas radi do 18,30 časova.
Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, pravo na repliku na osnovu direktnog pominjanja predsednice Narodne skupštine Nataše Mićić.

Ovo prethodno glasanje nije, naravno, povod za moje javljanje, ali je ovo ilustracija onoga što sam pokušavao danas da vam objasnim i što ste uporno pokušavali da ne razumete. Kada imate postavljeno jedno potpuno jasno pitanje, kao što je pitanje da li se slažete da radimo do 19,30 časova, onda svi narodni poslanici, razumni, a u ovom slučaju to ste bili vi...

Narodni poslaniče, mi radimo do 18,30 časova, a ne do 19,30 časova.

Do 18,30? časova, Da. Imate odgovor, radićemo do pola sedam. Dakle, nema tu koalicije, ima samo razuma. To je ono što vam govorim i kada su predlozi za izglasavanje nepoverenja predsedniku Skupštine u pitanju i predlozi za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije u pitanju. Ovo je možda jedna slika, pa će nam ta slika pomoći da razumete ono što možda niste razumeli na drugi način.

No, pisac teksta koji je pročitala gospođa Mićić je zaista s pravom ukazao na činjenicu da se ovde vrlo malo govorilo argumentovano o tome koji su gresi predsednika Narodne skupštine, o tome se, naravno, razgovaralo. Izneti su argumenti u prilog tvrdnji da je kršila Ustav, zakon i Poslovnik, a onda se rasprava po volji poslanika DOS-a prenela na neke sasvim druge i krajnjoj liniji za ovu priliku neumesne teme. No, poslušaću pisca teksta koji je pročitala gospođa Mićić i pokušaću još jednom da ponovim neke već iznete tvrdnje.

Dakle, primer kršenja Ustava: banalan, ali vrlo slikovit, je proglašenje broja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini u broju od 248. Za to postoje, ako ne dobro sećanje, postoje materijalni dokazi, postoje zapisnici. To je samo jedna slika i na tome se insistiralo. Nije strašno, to je umanjenje broja poslanika Skupštine, da, nije strašno, čujem od strane poslanika DOS-a, kršiti Ustav. Zaista nije strašno.

Drugi primer se odnosi na vraćanje predloga DSS-a da se na dnevni red ove sednice uvrsti sprovođenje odluke Ustavnog suda Republike Srbije. Naravno, ta odluka ne ide u prilog DOS-u. Nataša Mićić i njeni branioci ističu da je ona, kao predsednik Skupštine, sprovodila odluku DOS-a. Molim vas, to je dovoljno za razrešenje. To je argument koji je stavljan prethodnom predsedniku na teret kao jedini argument za izglasavanje nepoverenja. Predsednik Skupštine tvrdi, potvrđuje i ponosi se da je vodila politiku DOS-a. Ne ulazim u to kakva je politika DOS-a, katastrofalna, ali ne može predsednik Skupštine da sprovodi politiku DOS-a, nego politiku ove skupštine u kojoj sede poslanici i zastupnici političke volje svih građana Srbije. Nauči li se to Građanski savez i nauči li to Nataša Mićić..

Tri minuta.

.. možda će postati i valjan predsednik Narodne skupštine. Do sada to nije bila iz ovih razloga. Treće, dakle, taj predlog koji se zahteva stavljanjem na dnevni red tačke koja sprovodi odluku Ustavnog suda je odbijena da bi se sprečilo da se ovde narodni poslanici izjašnjavanjem izjasne o uvrštavanju na dnevni red i da ta odluka, pošto je bila obezbeđena razumna većina, većina poslanika za izglasavanje da se to stavi na dnevni red, ona je to svojevoljno, zloupotrebom položaja sprečila...