Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da ćemo iz dana u dan morati da proširujemo listu razloga zbog kojih tražimo da se izglasa nepoverenje Vladi Republike Srbije. Ali, zbog ovog događaja zaista danas, kada sindikalci protestuju na ulicama Beograda, a kordoni policije obezbeđuju Narodnu skupštinu, prebijaju sindikalce, trebalo bi sam premijer da podnese ostavku ili barem ministar policije, ili barem da na odgovornost pozove Sretena Lukića, koji je još uvek komandant Javne bezbednosti u Srbiji.
Što se nas srpskih radikala tiče, a pretpostavljam i većine poslanika u Narodnoj skupštini, mogu da se slože sa nama da moramo da stanemo iza onih koji koriste svoja osnovna prava. Vi ste te ljude izveli na ulice, jer su ostali gladni, bosi, jer su u nuždi da demonstriraju i to što ih dodatno maltretirate, bijete i službe hitne pomoći moraju da intervenišu, ide samo vama na dušu i nikome drugom.
Mi, kao predstavnici naroda, moramo na to da reagujemo. Ovde u parlamentu nemamo drugog načina. Vi verovatno imate drugi način, i neki koji mislite da je primereniji, ali je licemerno da se zovu sindikalni predstavnici u Skupštinu da se sa njima razgovara, a da u isto vreme Vlada, koja je jedini partner za razgovore sa sindikalcima, koristi svoje ovlašćenje preko Ministarstva policije da se brutalno obračunava sa sindikalcima.
Izašla sam da ovo kažem zbog javnosti Srbije koja prati ovu sednicu i da dobronamerno još jednom upozorim Vladu i premijera, jer mislim da je ovo kontraproduktivno, pogotovo što se dešava u istom trenutku kada parlament treba da razmatra ovaj predlog i inicijativu za izglasavanje njenog nepoverenja. Ukoliko želi da se brani, treba da odustane od ovakvih metoda obračuna sa sindikalcima koji su izašli na ulice. Vaša izjava, gospodine premijeru, da je pokušaj sindikalaca da se noćas instaliraju tu ispred zgrade Narodne skupštine i da postave šatore iz razloga što im je verovatno ponestalo vinjaka, krajnje je ponižavajuća za sve radnike. Tako nešto niste smeli sebi da dozvolite.