Član je 97. - uvredljivi izrazi. Uvredljivo je pričati ljudima o zapošljavanju, pa da se otpuštaju. Uvredljivo je pričati ljudima da primaju plate. Tamo gde živim, gospodine premijeru, tamo se primaju plate zato što tamo nema vašeg uticaja, pa je to jedna sretna sredina.

Gospodine Guduriću, član 97. je pravo na repliku. Niste dobili pravo na repliku. Molim da napustite govornicu.
Da li žele da uzmu učešće u raspravi narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednicama Odbora? To su narodni poslanik Slobodan Adžić. Nije prisutan. Narodni poslanik Zoran Ćirković? Da li želite da učestvujete u raspravi?

 Dame i gospodo narodni poslanici, juče na sednici Odbora za prosvetu istina je da sam izdvojio mišljenje. Ovde se razgovara o nepoverenju Vladi. Član sam takođe Odbora za inostrane poslove, koji zaseda danas. Takođe kanim da i tu izdvojim mišljenje. Kako nemam naviku da se mnogo javljam da govorim, zapravo sve što budem hteo da kažem reći ću to u jednom komadu, onda budite strpljivi, da se završi rad ovog odbora, pa ću izdvojiti svoje mišljenje i govoriću o stvari. Zaista ne želim da se dva puta javljam o istoj stvari.

Imali ste pravo i ovaj put da govorite, no dobro.
Prelazimo na raspravu šefova poslaničkih grupa. Prvi se za reč prijavio narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, predsedniče Vlade i deo članova, moram da kažem svom kolegi Bojanu Pajtiću da na ulicama Beograda, bar ovde u ovoj ulici koja je ispred Narodne skupštine Republike Srbije, nije građanski rat, ali policija tuče sindikalce. Tuče ih i nije tačno da su trojica povređena, ima ih više, no na kraju krajeva čućemo i zvaničan izveštaj o celoj toj priči, ali da ih tuče, tuče i ne treba da zatvaramo oči pred tom činjenicom, niti da se pravimo slepi, niti da tvrdimo da to ne postoji.
Odmah da vam kažem, sinoć su predstavnici Sindikata bili kod Socijalističke partije Srbije, kao što su bili i kod drugih parlamentarnih stranaka i mi smo podržali njihove zahteve zato što smo ostavku Vlade počeli da tražimo pre dve i po godine, sasvim s razlogom, čućete. Što se tiče privatizacije, to ćemo dokazati, ona stvarno jeste pljačkaška, užasna i stvarno jeste loše zaposlenima.
A medeni mesec između vas i Samostalnog sindikata je prošao, medeni mesec koji je trajao dve i po godine kada ste se pokušavali dogovoriti i oko amandmana, i oko Zakona o radu i oko socijalnog programa, pa ništa od toga nije bilo i očigledno oni vide u vama, u Vladi Republike Srbije, s razlogom, prepreku za posao, za zaradu, za bolji život i za sindikalna prava. Vi ćete o tome sa njima razgovarati. Ovo sam bio dužan i zbog javnosti da kažem i Skupštini i građanima Srbije.
Naša poslanička grupa, Socijalistička partija Srbije, glasaće za smenu Vlade Republike Srbije, jer smatramo da je unazadila Srbiju. Nema privrednog i društvenog razvoja, institucije ne postoje ili se ne poštuju, Ustav se krši, zakoni se ne primenjuju ili selektivno za DOS i ostale, obesmišljeno je pravo i pravda. Srbiju su Vlada Republike Srbije i DOS podelili, posvađali. Afere, kriminal i korupcija vladaju Srbijom, a odgovornosti nema. Svega ima samo nema odgovornosti.
Preduzeća se prodaju budzašto, bogati u Srbiji postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Izgubili smo dostojanstvo kao država i kao nacija i to su neke vrlo proste činjenice. Predsednik Vlade je pre neki dan u medijima rekao kako se sada u Srbiji bolje živi. Ako je mislio na DOS onda je u pravu, a ako je mislio na ostatak Srbije onda sigurno nije.
Podaci i činjenice ga najbolje demantuju. U Srbiji je nezaposleno oko 1.000.000 ljudi, stopa nezaposlenosti je 30%. Od onih koji rade preko 200.000 nije primilo plate po više meseci, a najavljuje se novih od 400 do 700.000 nezaposlenih. Penzioneri žive na ivici bede zbog novog načina usklađivanja penzija. Ogroman broj građana Srbije živi u siromaštvu. Privreda skoro da ne postoji, a stopa proizvodnje je u minusu.
Zašto DOS ne zna da se u Srbiji živi loše? Zato što u Srbiji sada imamo dva sveta, jedan virtuelni u kome živi DOS i drugi u kome živi ostatak Srbije, većina građana Srbije. Vlada ili DOS, svejedno, kao da ne žive u Srbiji. Voze se skupim kolima sa zatamnjenim staklima, sa sastanka na sastanak, sa jedne konferencije na drugu, otvaranje kad upriliče, bez kontakta sa građanima, bez saznanja o njihovim potrebama, nadanjima, očekivanjima.
O plati ne brinu, jer je u Vladi ne zarađuju. To je jedan od ministara sam rekao. Gotovo svi kao članovi različitih upravnih i drugih odbora, vlasnici ili suvlasnici različitih preduzeća, svejedno da li se vodi na sina, ženu, kuma ili prijatelja, imaju visoka primanja. U DOS-ovom svetu naravno postoji apsolutna kontrola informacija medija. Orvelov veliki brat sedi u Birou za komunikacije i potpuno kontroliše Srbiju.
DOS, predstavnici Vlade, ne skidaju se sa medija, samo kruže na tri kanala državne televizije, pa na ove nazoviprivatne, pa onda one kobojagi gradske, nezavisne, plus štampa. Posle toliko gledanja i čitanja sebe samih, inficirali su se virusom samozaljubljenosti i poverovali da je stvarno istina ono što prikazuju: da se u Srbiji bolje živi i da teče med i mleko. A nije tako, po Srbiju nije, nažalost, sve je suprotno.
Po DOS-u, građani Srbije sada bolje žive, samo građani o tome ništa ne znaju. Zato ih DOS toliko edukuje iz večeri u večer, iz nedelje u nedelju, od jedne do druge TV emisije. Moraće građani u sve to da poveruju, pa makar i nestali. Mora biti kako DOS kaže.
Kako je počelo? Trogodišnje uvođenje demokratske vlasti počelo je bezobzirnom krađom i falsifikovanjem izbora, sad to više nije problem dokazivati, nasilnim preuzimanjem vlasti, odnosno pučem izvršenim 5. oktobra. Zapaljena je Savezna skupština, zgrada RTS-a, Etnografski muzej, zgrada Gradskog odbora SPS Beograda.
Pod budnim okom svojih mentora iz inostranstva i njihovu obilatu finansijsku pomoć, to je juče kolega Bušetić dokazao, od preko 80 miliona dolara, nasilnim i brutalnim merama, putem kriznih štabova, a često i uz pomoć oružja, nastavljeno je osvajanje vlasti. Tako je osvojena Narodna banka Srbije i Jugoslavije, preuzeta RTS, carina, poslovne banke i najznačajnija javna preduzeća i službe, obrazovne, naučne i kulturne institucije i sredstva informisanja.
Smenjeno je i otpušteno s posla preko 40.000 zaposlenih koji nisu bili politički podobni i po volji DOS-ovske vlasti. Protiv mnogih se i danas vode krivični i sudski sporovi. Posebno se proganjaju članovi i rukovodstva SPS-a. Najčešće čistke sprovode se u pravosudnim organima, Službi javne bezbednosti, Vojsci Jugoslavije, javnim preduzećima i službama, obrazovnim i naučnim institucijama i sredstvima javnog informisanja.
Da podsetim šta je DOS tada govorio. Tada je građanima Srbije od strane DOS-a obećano poštovanje Ustava i zakona, vladavina prava, izgradnja demokratskih institucija, ekonomski razvoj, prosperitet i bolji život, uz izdašnu finansijsku pomoć iz inostranstva, to su onih čuvenih šest i po milijardi dolara. Takođe je obećao da će izgraditi demokratsku, poštenu i odgovornu državu, koja će štititi siromašne i davati podstrek onima koji stvaraju, kao i to da država neće biti zaštitnik neradnika i kriminalaca i paravan za bogaćenje državnih i partijskih funkcionera. Obećao je da će vratiti osmeh na lice Srbije i da će biti dosadan život njenih građana.
U protekle tri godine DOS je pokazao da nema, niti je imao nameru da rešava vitalne državne interese, ekonomske i socijalne probleme društva i građana. Na kraju krajeva, Vlada je to sama više puta rekla - kakve veze to ima sa nama, nismo mi tu da nešto rešavamo, mi smo saobraćajac. Kao saobraćajac, treba da se isključe i da prepuste građanima Srbije da izaberu novu vladu koja će voditi računa o tome.
Od instrumenta u rukama finansijske i političke, a često i kriminalizovane elite, vlast se sama uključila u razaranje svoje zemlje. Srbija se nalazi u dubokom sunovratu. Živi se teško, a sasvim je izvesno da će za većinu građana život biti još teži. Privredne aktivnosti su skoro zamrle.
Sad dolazimo do onoga što predstavnici Vlade ne vole da čuju, a to su podaci, jer oni imaju svoje posebne podatke koje vade iz posebnih fioka. Industrijska proizvodnja već tri godine opada ili je u stagnaciji. U prvoj polovini 2003. u minusu je za 3,8% u odnosu na prošlogodišnju, a čak 16% od prosečnog trogodišnjeg nivoa iz perioda 1996-1999. godine, kada smo bili pod ekonomskim i političkim sankcijama. Najzaduženija smo zemlja Evrope, draga gospodo, a među pet najzaduženijih u svetu.
Preko milion ljudi je nezaposleno. Najavljuju se nova otpuštanja. Hiljadu preduzeća je u stečaju i bez posla je oko 470 hiljada radnika. Zaposleni u proseku rade oko 3,5 sata. Skoro 200 hiljada radnika, i pored toga što je zaposleno, ne prima platu po više meseci. Oko dva miliona ljudi živi u siromaštvu.
Juče-prekjuče je Zavod za statistiku Srbije i Crne Gore, ne znam ni kako se zove, objavio podatke da je stopa proizvodnje za 55,9% manja nego u 1991. godini. Ej, ljudi, u 1991. godini! Kad predsednik Vlade Republike Srbije počne da upoređuje podatke sada sa podacima 90-tih godina, kada smo bili pod sankcijama, izolacijom, sa milion izbeglica i kada smo imali bombardovanje 78 dana, stvarno čovek mora da se zapita ko je tu normalan. Kako se uopšte ti podaci mogu upoređivati?
Bez obzira na sve to, uz pomoć kumovske i burazerske privatizacije, DOS uništava naša preduzeća i proizvodnju i rasprodaje prirodna i društvena bogatstva stvarana decenijama. Korumpirana i nesposobna vlast nema nameru da zemlju izvlači iz političke i ekonomske krize. Čuli smo podatak da smo od privatizacije dobili milijardu i nešto evra.
Čak se hvali Vlada da je privatizovala 900 preduzeća, čak 900. Ne pominje, primera radi, da su šećerane prodavane za dva-tri evra, naravno, prijateljima. Ne pominje da su cementare u Srbiji, Beočinska, Paraćinska i u Kosjeriću, prodate za 139 miliona dolara, dok je 1996. samo za Beočinsku nuđeno 140 miliona dolara. I kako degutantno, u kontekstu ovih podataka, zvuči podatak kad ova vlada pokušava nešto da priča o prodaji Telekoma, kada je od jednog preduzeća, i to 49% od prodaje tog preduzeća, dobijeno milijardu i devesto i nešto miliona maraka.
(Predsednik: Da li želite da koristite i narednih 10 minuta?) Da.
Pored milijardu i petsto trideset šest miliona maraka koji, su dobijeni od Italijana i od Grka, ima još 395.177.328 maraka koje su od strane Fonda za razvoj Republike Srbije vraćene kroz kamate. Zašto su vraćene? Zato što je taj novac ulagan u privredu Srbije. Dolazimo do jedne sume od milijardu i devetsto.
Pazite, od 49% jednog preduzeća imamo milijardu evra, a oni se hvale sa 900 preduzeća i milijardom evra. To je vrlo zanimljivo, gde se ti novci troše? To je učinak DOS-ovske vlasti. Znam da nije ovo slatko čuti, ali mora se. Upravo sam zato rekao, vi kad sami sebi pričate, ovo je idealni svet, ružičasti svet. Međutim, stvarnost je mnogo drugačija i treba da je čujete. Bolje sada, nego na izborima, jer izbori su tu.
Za samo tri godine DOS je uspeo da ukine SRJ i stvori skoro dve nezavisne države - Srbiju i Crnu Goru. Imao sam jednog prijatelja koji je pre neki dan došao iz Atlante i kaže da je došao iz Atlante preko Minhena i Beograda, otišao za Crnu Goru i na granici čekao 15 minuta. Kaže - ceo svet sam prošao i morao sam dole da čekam 15 minuta. Mi trubimo da su odnosi fantastični, bolji nego ikad. Ubij bože.
Primenu Rezolucije Saveta bezbednosti oko Kosova neću ni da pominjem. Moram da kažem sad predsedniku Vlade: na prošloj sednici, kada smo govorili o deklaraciji, pričali smo o nečemu što bi trebalo da bude manir svih političara, praksa svih političara, da znamo šta su državni i nacioinalni interesi. Gospodine predsedniče Vlade, molim vas, naučite svoje ministre da ne govore o statusu Kosova, da govore o Rezoluciji 1244 i o suštinskoj autonomiji Kosova. Šta će biti, o tom-potom, ali mnogi vaši ministri stalno pričaju o statusu Kosova. Status je utvrđen. Ako ga oni ne znaju, to je druga stvar. Ako neće da pričaju o tome i to je druga stvar, ali istine radi to se mora reći.
Podanički odnos nove vlasti prema nalazima zapadnih vlada najočiglednije se manifestovao protivustavnim i nezakonitim hapšenjem Slobodana Miloševića i predajom Haškom tribunalu. Sramna trgovina i kidnapovanje predsednika Republike uslovljeno je dobijanjem finansijskih sredstava od zemalja donatora i prećutnim obećanjem aktuelne vlasti da će amnestirati zemlje NATO agresora od odgovornosti i nadoknade ratne štete od preko 100 milijardi dolara. Da li je neko za ove dve i po godine čuo i jednog predstavnika Vlade Republike Srbije da traži ili pominje nadoknadu ratne štete? Nije, niti će ga čuti, jer se ta reč ne izgovara u ovoj vladi.
Celokupan politički sistem je gotovo uništen. Stalnim kršenjem Ustava i zakona, rušenjem institucija, potčinjavanjem pravosuđa i medija potrebama izvršne vlasti, paralizom rada Narodne skupštine, Srbija tone u sve dublju krizu. Praktično je ukinuta funkcija predsednika Srbije. Pravosuđe je u službi Vlade, ostvaruje partijske interese Demokratske stranke i njenih satelita.
Stalno se krši izborna volja građana, pogotovu na lokalnom nivou, uvođenjem prinudnih uprava u opštinama gde je DOS izgubio na izborima. Prava je sramota, ali se mora reći, sramota DOS-a, da je u ove dve i po, tri godine, hiljadu dana vlasti, Vlada Republike Srbije uvela preko 35 prinudnih uprava u opštinama, gde god osete da gube vlast, najefikasniji način je uvesti prinudnu upravu. Dobili smo informaciju od svojih kolega iz Vrnjačke Banje da se ovih dana, pošto je smenjena jedna garnitura DOS-a, naime, sad ima više garnitura DOS-a, izvorni DOS, drugi DOS, treći DOS, četvrti DOS, ide kod zamenika ministra da bi se isposlovalo uvođenje prinudne uprave, što je manir Vlade.
Vlada Srbije, i to je činjenica, ostvaruje partijske interese Demokratske stranke, njenih satelita i nalogodavaca. Pri tome se krši Ustav i to bezobzirno, naravno i zakoni. Prema državnim i nacionalnim interesima odnose se krajnje neodgovorno. Njeni članovi, članovi Vlade su nosioci sve češćih političkih i finansijskih afera; u ovoj vladi vezane su za osam ministara.
Afere su potresale Srbiju, a nismo dobili odgovor ni na jednu. Setite se afere oko Momčila Perišića, afere oko ministra Rašete, Janjuševića, Kolesara i onda čujemo priču, kaže - nije on službenik Vlade. A ko može u Vladi ako nije visoki službenik Vlade da održi konferenciju za štampu i to javno da da informacije koje nisu tačne, jer je sam sebe demantovao. Da li je moguće u ovoj zemlji prosperiteta da neko sa 31-32 godine, sa srednjom stručnom spremom, ima imovinu od nekoliko miliona maraka i da je sve u najboljem redu.
Onda nam predsednik Vlade obeća - biće to gotovo za tri dana, i ne prođe tri nego trideset tri i nikom ništa. Niti to ko pominje, sad se čeka vreme. Verovatno će to objaviti, posle izbora će se objaviti izveštaj, a da ne pominjemo drugog ministra koji je pomenuo da će podneti ostavku ako se utvrde nezakonitosti i sad mudro ćuti zato što zna da su nezakonitosti i bile.
Krivična dela, stara i nova, ostaju nerazjašnjena. Kriminal je u porastu, protivustavno uvođenje ratnog stanja je iskorišćeno za progon i hapšenje socijalista i disciplinovanje medija. Znam da se to vama ne sviđa, ali svi to znate. Zašto prećutkujete? Samo su socijalisti bili uhapšeni u to vreme vanrednog stanja, jedan potpredsednik, član Izvršnog odbora, dva člana Glavnog odbora i znate šta su novine tada objavljivale. Niko to nikad nije demantovao. Ja sam i ministra unutrašnjih poslova ovde pred vama pitao oko toga i nisam dobio odgovor, kao i na odboru. Naravno, sad treba da se pravimo ludi da toga nije ni bilo.
Zahvaljujući DOS-u zemlja je izgubila političku, ekonomsku samostalnost i stabilnost, a građani pravnu i socijalnu sigurnost. Ova Vlada i DOS nisu ispunili obećanje i očekivanje većine građana i njenih birača. Umesto da stvara uslove za rešavanje vitalnih državnih interesa, ekonomskih i socijalnih problema, DOS se bori za svoj goli opstanak na vlasti.
Politička i finansijska oligarhija kontroliše političku scenu Srbije, glavne institucije države i finansijske tokove, pa naravno i Vladu. Zemlja je ne samo u privremenoj recesiji, već pred veoma ozbiljnim političkim, ekonomskim i socijalnim problemima, sa veoma negativnim posledicama. Srbija i njeni građani bivali su i u težim političkim i materijalnim situacijama, ali nikada nisu imali ovakvu vlast koja dobrovoljno pristaje na političku i ekonomsku okupaciju i pljačkanje svoje zemlje i naroda.
Moram vam reći, nismo ni znali da će ova inicijativa doći na dnevni red Skupštine, ali mi socijalisti smo napravili jednu belu knjigu - Učinak trogodišnje vladavine DOS-a - Sunovrat Srbije - sa obiljem podataka koji govore koliko je "efikasna" ova vlast i šta je sve uradila da Srbija bude na ivici ambisa. Narednih dana, kakvo bude vaše raspoloženje i interes za podacima, vrlo rado ću izlaziti i govoriti o podacima.
Juče sam čuo jednog kolegu narodnog poslanika, replicirao je u vezi stanja u zdravstvu - nemojte, otkud to, kako to. Evo danas predsednik Vlade kaže - stanje je katastrofalno. Ko je odgovoran? Odgovoran je DOS. Juče DOS nije bio odgovoran. Znači, ne samo unutar DOS-a da postoji podela, nego nažalost po Srbiju, postoji katastrofalan učinak DOS-a.
Ova Vlada je suštinski već pala i to onoga dana kada nije uspela da skine ove tačke sa dnevnog reda i to Vlada zna i kupuje vreme da bi u međuvremenu u političkim trgovinama obezbedila sebi bivstvovanje. Ali Srbija sada zna i tu nema tajne, koliko god ova vlada bivstvovala, dan, dva, tri meseca, pet meseci, to neće biti rezultat dogovora političkih stranaka unutar DOS-a oko nekog reformskog poteza, oko nekog projekta, oko nekog boljitka Srbije. Ne, to će biti rezultat dogovora o raspodeli vlasti i moći onoga što najviše interesuje Srbiju. Ova vlada je pala, priznali vi to ili ne.
I svaka druga buduća Vlada biće bolja od ove i nema smisla pričati o reformskim i drugim potezima ove vlade jer ih nije bilo. Kada slušate ovu vladu vi čujete jedan vrlo prost odgovor, kaže - mi za to nismo nadležni, mi se za to ne pitamo, a uspevaju vrlo dobro u nečemu što je stvarnost Srbije da ovo malo društvenog bogatstva i vrednosti što je ostalo prodaju po što nižoj ceni i da se napune nečiji džepovi, da li u Vladi, da li sa strane, to ćemo saznati posle sledećih izbora, kada se bude utvrdilo kako je ova vlada radila. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Krasić. Replika na izlaganje premijera.

 Mada u ovoj raspravi imam sasvim dovoljno vremena, Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno da se replicira na govor predsednika Vlade. Ne samo što je pomenuta Srpska radikalna stranka, nego što su iznete neke činjenice koje nisu tačne, kao i neki vrlo pogrešni stavovi.
Pre nego što konkretno ukažem na osnov replike i ono zbog čega repliciramo, moram da navedem da nas je predsednik Vlade sve iznenadio. Nijedna reč nije upućena povodom bilo koje konkretne činjenice ili konkretne ocene stanja u kome se nalazi država od kada je DOS preuzeo vlast.
Za odbranu se koristi jedan sistem zamene teza, ali ovaj sistem zamene teza je toliko opasan zato što se promoviše jedna vrsta Ničevog nihilizma, jer sve ovo se proglašava da je normalno, pa se još na početku kaže da predsednik Vlade nije zadovoljan marketingom Vlade, da je marketing Vlade loš. Malo je čudno, posle toliko medija, osvajanja medija, da je marketing Vlade loš. Ali ako se uzme u obzir činjenica da posle svakog istupa predsednika Vlade danima ide serija članaka gde se analiziraju ti govori, stavovi i to poprima elemente smehotresne olimpijade, onda nije ni čudo što je marketing loš, jer dajte Vladi mikrofon i rešili ste problem.
Srbija, kaže, normalna je od kada je došao DOS, ona nije savršena, nije ni bogata, a nisu normalni oni koji traže smenu Vlade. Nažalost, ni predsednik Skupštine nije intervenisao povodom te uvrede narodnih poslanika. Ne zameram to, čitao sam stenogram i ovo što tvrdim piše u stenogramu, kao da nisu normalni ni oni koji podržavaju sindikat.
Svako ima pravo da podrži sindikat u njegovim sindikalnim i radničkim zahtevima. Što se tiče političkih zahteva, Srpska radikalna stranka ne podržava nikoga, jer Srpska radikalna stranka, kao politička stranka i postoji zbog toga da bi iznosila svoje političke stavove i došla u poziciju da vrši vlast kao politička stranka. Mi se ne bavimo politikom da bi neko drugi vršio vlast, nego mi da vršimo vlast.
Kaže - malo više policije, to je normalno. Nekada je bilo 100.000 policajaca, pa smo pre dve i po godine saznali da ima oko 23.000, kaže se da je to malo. Dobro, normalno je da imamo još policajaca, slažem se. Kaže da je nezaposlenost normalna pojava. Neka građani cene da li je normalno. Kaže se...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Imam vremena. Hvala.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Zoran Živković. Izvolite.

Nisam rekao da nisu normalni ljudi koji su podneli ovu inicijativu. Nisam kompetentan da odlučujem o njihovoj normalnosti ili nenormalnosti, ali Vlada se ovde pojavila na vašu inicijativu, što je jasan odgovor da tu inicijativu smatramo legitimnom i zato smo ovde. Normalno je da ćemo to da iskoristimo da popravimo marketing koji nam je definitivno bio loš, loš je bio zato što su neki prebukvalno shvatili demokratiju, pa su rekli - hajde, neka to bude sada, neka sama opozicija dobije prostor, što je dobro za početak, ali nije dobro zbog same države.
Kako će ko da glasa, to sam rekao vrlo jasno, više puta sam ponovio. Definitivno je da ovo u čemu mi živimo jeste normalna država, sa svim svojim lošim, manje lošim, dobrim i odličnim stanjem u oblastima koje su od određenog interesa.
Prema tome, problem je da shvatite - oni koji su govorili malopre da smo mi izgubili sada samostalnost, integritet, da neko drugi upravlja, da je izgubljena ekonomska stabilnost građana, njihova sigurnost - kada je to bilo, da li se vi sećate kada je to bilo? Ne kada ste vi bili sigurni i kada ste vi bili na vlasti, nego kada su građani bili sigurni.
Samo da dodam još, da vas podsetim da 1991. godine nisu bile sankcije, da 1991. godine nije bilo bombardovanja i da je nažalost tačno da je sada privredni obim te privredne aktivnosti na 55% iz 1991. godine, ali vi ste ga spustili na 30%, od 1991. godine do 2000. godine. I nažalost, trebaće nam, kao što smo i govorili, deset godina da se vratimo na 1990. godinu i to, nažalost, nije uspeh ili neuspeh ove vlade, toje zatečeno stanje koje ste nam vi ostavili.

Za reč se javio ministar za privredu i privatizaciju, gospodin Aleksandar Vlahović.