Poštovana gospođo predsedniče Parlamenta, poštovane dame i gospodo poslanici, Vlada Republike Srbije svakako obara sve rekorde u tranziciji, ali, gospodo socijalisti i gospodo radikali, jedan rekord ne može da obori, a to je rekord u broju članova kabineta.
Prethodna vlada gospodina Mirka Marjanovića je imala 35 članova, pet potpredsednika, šest čak ministara bez portfelja, koji su radili pre podne, verovatno, a onda odu kući, i čak 23 ministra. Izuzetno veliki kabinet i "izuzetno impresivan učinak u prethodnom periodu".
Maločas sam slušao poslanika iz opozicije koji je govorio o lošim rezultatima Vlade DOS-a i poredio to sa prethodnim periodom, zaista ne znam šta građani Srbije treba da shvate, da li ovde u ovoj skupštini neko veruje da je moguće napraviti lobotomiju, potpunu amneziju onoga i naterati građane Srbije da zaborave kroz koji period su 90-tih godina prolazili?
Gospodo socijalisti, gde god ste vi ušli u privatizaciju, za tom privatizacijom i dan-danas smrdi. Vi ste privatizovali "Telekom", šest godina posle toga italijanske vlasti jure lopove koji su u toj privatizaciji učestvovali. Vi ste privatizovali "Galeniku", na način da jedan dinar u ovu državu nije ušao. Deset godina posle toga međunarodna arbitraža u Parizu ne može da reši problem koji ste vi napravili i to je vaš impresivan učinak u privatizaciji.
Sankcije nam se nisu desile, bombardovanje se nije desilo, uništavanje privrede se nije desilo, nego je to rezultat vaše impresivne, mudre državničke politike, koja je oborila proizvodnju. Naravno, radi javnosti, "lepote te mudre državničke politike" svi mi zajedno smo uživali. Nažalost, 90-tih godina ne znam odakle ste vi došli. Da li ste došli iz Srbije tih 90-tih, da li ste došli iz Nemačke, pa onda poredite situaciju sa 2000. godinom, 2001, 2002. i 2003. godinom.
Lepote vašeg mudrog državničkog vođenja ove zemlje smo nažalost imali prilike da osetimo na vlastitim leđima, da osetimo pljačku koju ste nam uradili, mislim na krađu stare devizne štednje, da osetimo pljačkom koju ste napravili sa fantomskim bankama, sa Jezdom i Dafinom, da osetimo uništavanje energetskog sistema ove zemlje, i da 5. oktobra DOS nije pobedio mi te zime 2000. godine ne bismo imali struju.
Tokom čitavih deset godina vi ste, dragi moji socijalisti, tokom deset godina, veoma je važno da znate šta je ova vlada nasledila onog časa kada je bila formirana, tokom deset godina, vi ste uništavali privrednu strukturu Srbije, vi ste uništavali standard. Zar ste zaboravili koliko penzija se dugovalo u ovoj zemlji, zar ste zaboravili koliko rata za socijalna davanja se dugovalo, zar ste zaboravili one čuvene hiperinflacije, kada je i poslednja šatednja iz slamarice pokradena stanovništvu, zar ste zaboravili ratove koje niste vodili, ali ste ih uredno gubili, zar ste zaboravili razaranja 1999. godine, koja ste doveli vašom mudrom politikom? To je ono što je DOS nasledila u momentu kada je formirala Vladu.
Hajmo da vidimo šta to danas imamo - danas imamo nešto što vi ne želite da vidite, imamo privatizaciju koja nije ni mafijaška, ni nekontrolisana, nije ispod žita, nije u dogovoru, nije na način kako ste privatizovali "Telekom", jako mi je žao, nego je javna, transparentna, za koju televizija redovno prenosi sve aukcije, gde se zna ko su kupci. A ne javnost odjednom iznenađena, pa ko je taj kupac "Telekoma", bez ikakvih pregovora i nemojte, molim vas, da mi poredite "Telekom" sa preduzećima koja su privatizovana u poslednjih nekoliko godina.
Kada ste "Telekom" prodavali, evo, samo za vašu informaciju, znam da istina boli i znam da kada se istina saopšti, da se onda najviše dreči, jer to najviše boli, ali kada ste "Telekom" prodavali 1997. godine, kada je 1998. i 1999. godine Hrvatska, koja je daleko manja država nego Srbija, sa manjim brojem pretplatnika prodavala 35% akcija u svom "Telekomu", relativno mereno prema broju pretplatnika, dobila je za 70% više novca. A zašto? Zato što je organizovan javni tender. Zašto niste dozvolili konkurenciju, pa da se pojave pravi veliki strateški investitori i neka konkurišu, ko da više.
Zašto kritikujete koncept privatizacije, proces koji teče bez afera? Zbog toga što je vama javnost, transparentnost, konkurencija strana pojava, zbog toga što je za vas bilo normalno da u Vladi sede direktori preduzeća, zbog toga što vam je bilo normalno da preduzeće vašeg premijera uvozi gas iz Rusije, bez ikakvog tendera, zbog toga što vam je bilo normalno da sve javne nabavke teku bez ikakvog tendera, zbog toga što vam je bilo normalno da nemate zakon o javnim nabavkama, da nemate zakon o sprečavanju pranja novca, da nemate druge antikorupcijske zakone koje je ova vlada donela u drugoj i trećoj godini mandata. U centralnoj Evropi ne postoji primer Vlade koja je donela antikorupcijske zakone o javnim nabavkama u trećoj i drugoj godini svog mandata.
Nemojte mnogo da plačete za industrijskom proizvodnjom, zbog toga što razumem da vi imate istorijski defekt shvatanja šta je industrijski obim proizvodnje. Proizvodnja nije i privreda državno - centralistička pa da se na silu proizvodi nešto što niko neće da kupi.
Proizvodi se nešto što ima tržište, što ima prođu na tržištu i što donosi novu vrednost. Samo da vam kažem, samo u protekle dve godine, u 2002. i 2003. godini, gubici u privredi Srbije su drastično smanjeni. To je kvalitet restrukturiranja.
Samo da vas podsetim, Fond za razvoj, a na koga ste se pozvali, od 350 miliona dolara nazad je dobio svega 12% uloženih para. Gde je ostalo. Propalo je u neefikasnoj privredi. Da li su to krediti za podsticaj privrede? Da li tako zamišljate restrukturiranje? Uostalom, vi ste pokazali kako izgleda restrukturiranje privrede. To su građani najbolje osetili na svom džepu. Osetili su čekajući u redovima za ulje, za mleko, za hleb, osetili su gurajući celodnevno automobile da napune jedan rezervoar goriva. Osetili su kroz stalne nestašice, osetili su dok ste ih pljačkali.
Dakle, kvalitet proizvodnje je bitan i to je nešto se zove tržišta ekonomija i kada kažemo, pao je obim industrijske proizvodnje, tačno je, ali nije strašno. Pala je ona proizvodnja, ne proizvodi se ono što nema prođu na tržištu. Ova vlada ima čitav niz rezultata sa kojima može da se ponosi. Ministarstvo za privredu i privatizaciju sa ponosom ističe ono šta je uradilo u privatizaciji, sa ponosom ističemo da nemamo niti ijednu aferu u privatizaciji.
Imamo povike onih koji bi da dobiju bolje uslove povlašćene u odnosu na druge. Neće niko dobiti povlašćene uslove. Sve će teći javno. Za sve će biti konkurencija i ko da više, gospodo, ko da bolji socijalni program, bolji investicioni program, taj će pobediti na tenderima. Bilo koji kupac, nije morao da poznaje ni premijera, ni ministra, ni druge ministre u Vladi, ni državne činovnike, ni šefove političkih partija, trebalo je da da samo najbolju ponudu.
Gospodo moja draga, socijalni program na koji se svi toliko pozivate, socijalni programi u srpskoj privatizaciji su upravo ona dobra strana koja socijalne troškove tranzicije raspodeljuje na što je moguće veći broj učesnika u privatizaciji. Socijalni programi, kakvi postoje u tenderskoj privatizaciji u Srbiji, nisu postojali ni u jednoj drugoj zemlji.
Da li vam je poznato da je privatizacija preduzeća u drugim zemljama obaveljena tako da nikakvi uslovi pred kupca nisu postavljeni. Postavljanje uslova nije u duhu izgradnje tržišne ekonomije za koju se, nadam se, svi mi zalažemo. Prema tome, socijalni programi, odgovorno tvrdim, i te kako amortizuju probleme koji postoje u našoj privredi kroz tranziciju, amortizuju troškove tranzicije.
Ono što je jako važno, Ministarstvo i Vlada imaju izuzetno dobru saradnju sa sindikatima. Mi smo pre dva dana sedeli sa Sindikatom Nezavisnosti, sa Samostalnim sindikatom i Asocijacijom. Nikada nisu bila zatvorena vrata ni Ministarstva za privredu i privatizaciju, kao ni svih drugih ministarstava. Mi sa tim ljudima razgovaramo. Mi im govorimo istinu, dovde može, odavde ne može, jer odavde će se ugroziti proces, ugroziće se tranzicija. Ne treba na populističkim parolama, na floskulama koje ništa ne govore, na čistoj demagogiji, na sindikalnom populizmu pozivati javnost, a vas je javnost odavno pročitala. Hvala vam. (Aplauz.)