Ne bih želela da vam oduzimam puno vremena i htela bih da vas zamolim, vas i predsedavajućeg, barem mi predlagači nismo zamislili raspravu da ide u ovom toku. Zamislili smo je kao ukrštanje argumenata, a politička borba pojedinih ministara sa nekadašnjim političkim istomišljenicima je neukusna za ovu salu. Znate, taj isti ministar Vlahović je neprestano sedeo kod Milana Beka, bila sam očevidac i sada on priča o nekoj privatizaciji ranije.
Zaista da pokušamo da izbegnemo mitingaške govore, jer ste primetili da sam se strogo čuvala toga, da u svom ekspozeu koristim takav način obraćanja i predsedniku Vlade i svim članovima Vlade. Pokušala sam da objasnim mnoge posledice svih zakona koje je ova vlada predlagala, da budem egzaktna u iznošenju podataka, da vas nadvisim u znanju, a to će javnost da proceni da li sam uspela i ponovo molim ako vam je potreban miting zakažite ga i održite političke govore. Nudim se kao dama svim ministrima koji nemaju smelosti da izađu na glavni ulaz, ja ću ih izvesti, građani u mene imaju poverenja i možete slobodno da odete svojim kućama.

Pravo na repliku na izlaganje ministra Aleksandra Vlahovića, narodni poslanik Žarko Obradović.

Nagledaćemo se ovih dana jedni drugih, ne bojte se i pitanja i odgovora, ali ovo je najbolji štos kada aktuelni ministar priča o onome što ga niste pitali, a ono što ste ga pitali gurne od tepih, ali dobro, to je manir koji će biti kažnjen na izborima. Gospodine ministre, možda vi nemate vremena da vidite šta se zbiva u Srbiji, ali budite uvereni da će posle ovih izbora DOS biti vlada u senci.
U nedelju su bili izbori u Ćupriji i DOS je dobio fantastičnih 11%, SSJ je dobio 16,5%, a SPS 18%. Kandidat SPS-a za gradonačelnika dobio je 3.300, kandidat SSJ-a dobio je 2.000, sledeći je kandidat Socijaldemokratije, a kandidat DOS-a da ne pričam. Pre dve-tri nedelje je bio Priboj i DOS nije smeo da se prijavi na izborima pod imenom DOS, napravljena je neka koalicija od stranaka i dobila je 17%, a SPS 15,60%. Juna ove godine na dopunskim izborima za 66 odbornika održanih u 33 opštine SPS je dobila preko 18% glasova. U 18 opština 4. novembra 2001. godine, one opštine u kojima ste uveli prinudnu upravu i to protivzakonito, SPS je dobio 21%, a na dopunskim izborima decembra 2002. godine u pet opština još tridesetak dopunskih odbornika SPS je dobio 17%.
Još nismo stigli do Niša, ali to nam je sledeći korak. Prema tome, i Niš je gotov. Kako radite nema vam spasa. Zanimljivo je čuti ministra kada priča o ekonomičnosti, pominje primere, a mi smo nažalost od prethodnog predsednika Vlade čuli u ekspozeu da Vlada neće imati više od tri-četiri potpredsednika, a sada ih ima osam ili koliko ih već ima, a da ne pričam koliko ima savetnika i to onih koji nisu naši državljani.
Da ne pričam koliko ima agencija, kao paralelnih organa ministarstvu. U svakom ministarstvu se formira po jedna agencija da bi se lakše poslovi završavali i da bi se lakše kapital kretao gde mu je i mesto.
Kada ova vlast prođe videćemo učinak, zašto su preduzeća prodavana po nižoj ceni nego što su bile njihove realne vrednosti. Nemoguće je, prema logici koju koristi sama Vlada, da neko preduzeće u vreme sankcija ima veću vrednost nego sada kada smo slobodni, otvoreni, da ima manju vrednost. To je nemoguće logički, ali kod vas je moguće, a videćemo uzrok kada organi države Srbije uđu u kontrolu finansija.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalističke narodne stranke.

Normalno je, pošto je to otprilike danas postala neka glavna reč, da firma "Diloj i Tuš" proceni pola srpske privrede i onda je normalno da ministar Vlahović iz te firme dođe za ministra za privatizaciju i završi posao, zato što čak i taj posao nisu dobro odradili i ministar Vlahović ni danas ne zna, kao da je iz neke pogrešne stranke, nije bio informisan ili je to njegova firma podvalila "Lafaržu", da ta Beočinska cementara jeste pravila preko 1.700.000 tona i to je egzaktan podatak, koji u svojoj proceni niste ni našli, jer ste tvrdili sa ove govornice da nije napravila više od 1.500.000.
Nemaš ti pojma prijatelju, šta ti ja mogu, jer ti ne živiš tamo. Slučajno živim tamo pa znam, i znam i to da u toj transparentnoj privatizaciji članovi tenderske komisije jednako kao da su gledali na televiziji, pošto su neki u zapakovanoj koverti prikazivani i možda nisu otvarani da ne vide šta ima unutra.
Ne znam šta, ali inače nisu otvarane koverte, tako da je to bila farsa o transparentnosti ili od nameštenih tendera, zato što ako pričamo o strateškim partnerima za cementare, gde su nam strateški partneri za šećerane ili je za šećeranu transparentno da onaj ko ima šećera koliko može da turi u kafu da je strateški partner, zato što je to bože moj neka količina šećera, a za cementaru u Beočinu neko je morao da pravi 7.000.000 tona da bi je kupio onaj ko bi je trebalo da kupi, zato što je u maju te godine kada je krenula priča neko došao iz Franucske i rekao - socijalisti lopovi prodali, a mi sada namakli bolju cenu.
U Beočinu se, ministre, zna ko spava sa rođenom ženom, a ne ko prodaje cementaru. Još jedna stvar, ovde ste rekli kako niste nasledili ništa i onda ste to ništa prodali za milijardu i kusur evra. Kako ništa možeš prodati za milion i kusur evra, to je čudna priča. Zato što u tom socijalnom programu, koji toliko spominjete, mogli ste doći pre deset dana u Beočin, samo teško da biste otišli jer bi vas sigurno pridavali, jer tih 800 koji su dobrovoljno otišli od hiljadarke, bogami bi ministre vas tamo zadržali kao taoca da im isplatite ono što je trebalo da dobiju.
To je bila ružna privatizacija u Apatinu, da ljudi iz Apatina sad hoće da kupe pola Novog Sada za te pare, od svojih akcija, a onaj u Beočinu može da kupi pokvarenu šerpenju i lonac za te iste pare. Koliko se razumem, ta Beočinska cementara je bila barem egal firma toj Apatinskoj pivari. Možda vi i ne znate, ali ste loše procenjivali.
Mogao bi gospodin koji sedi pored premijera da objasni zašto se još uvek rudno blago Srbije nikome ne naplaćuje. Zato što i lapor i krečnjak, koji se vade iz Fruške gore, što se tiče cementare, a ovi koji su iz Popovca i Kosjerića, neka kažu kako se taj breg kod njih zove, još uvek niko ništa ne plaća ili tu neko krade lokalnoj samoupravi, kao što je ministar Đelić ukrao u Beočinu 170 miliona. To su činjenice koje bole, ali šta mogu.
Kad kupite parče zemlje da biste posejali luk, onda platite porez na prenos apsolutnih prava, a kad kupite fabriku, onda ne platite ništa. Govorio sam i ministru Đeliću i ministru Vlahoviću, ali nije to bilo njegovo, iskreno govoreći, samo i gospodin Đelić koji je ovde bio svaki put spreman da skače ko koza za govornicom, za svaku reč, nije izašao nijedanput da objasni kako to poslanik Gudurić nema pojma, zato što po zakonu tom i tom, članu tom i tom, stav taj i taj, to Beočinu ne pripada. Pripada. Od vaše vlade, neke druge, treće, jedna će da plati, normalno sa kamatama, zato što je to svuda u svetu tako.
Ministar Vlahović ima još jedan problem. To gde je on nekad radio, oni su pisali i prethodni zakon. Pa, neki Ekonomski institut, "Diloj i Tuš" i ovi koji su i Mirku Marjanoviću pisali neki prethodni zakon, koji je sad ispalo da ne valja, a on je onda tvrdio kako valja. On mora sam sa sobom da se pomiri da li to što je pre pisao valja ili ne valja.
(Milisav Petković, sa mesta: Objasni gde je Stambolić.)
To pitajte ministra Mihajlovića, nemojte pitati mene, u policiji nisam radio ni pre, a ne radim ni sada. To pitanje uputite vašem ministru, nemojte meni.
Zato što u svemu tome, što je toliko dobro, treba da se objasni gde će se zaposliti taj svet koji je ostao bez posla. Ako pare od privatizacije ubacujete u budžet da biste držali svoju vlast, nisam primetio, čak o tome piše i u Beočin je stigao dopis, verovatno svuda, ne znam samo da li će tako pisati i u Nišu, pošto su Nišlije pametno kazale, samo nije po zakonu, da će pare uložiti u otvaranje novih radnih mesta. Mogu vam, recimo, sutra doneti ovde dopis ministra Đelića, kada su stigle pare u Beočin, da te pare moraju da se potroše u infrastrukturu. Tako piše. Infrastruktura ne otvara nova radna mesta, koliko se razumem, a razumem se, za razliku od nekih koji se ne razumeju.
Onda su nam pričali kako ćemo u toj privatizaciji i svemu tome što sledi uz to, početi da živimo u blagostanju. U tom blagostanju, razumeo sam u Beočinu, da ta ekološka situacija koju je moj kolega Srđa Popović hvalio u nekim novinama, kako je u sredinama gde su prodate cementare počelo da nam bude tako divno da će doći i onaj, kako se ono zove, "zelena jabuka" ili, kao, to je neki najbolji znak.
Isto tako, prijatelji gospodina Vlahovića, gospodin Bob Voš, predsednik Upravnog odbora Fabrike, rekao je prošle godine - posle prvog remonta u cementari, remont je uvek u zimu, u Beočinu će vladati raj, u ekološkom smislu. Koliko se razumem u taj raj i pakao, ovo liči na gore od pakla, a o raju nema govora.
Neko bi trebalo da kontroliše, ministre, tu privatizaciju. Tamo piše nekih šest meseci. Onaj vaš iz Agencije, što je bio u Agenciji, imate pola onih (ne razume se), još nisu dorasli godinama, nije ni čudo što su rasprodali ovu privredu. Oni su prvi dinar zaradili kad su prodali nešto. Bio je predstavnik pre deset dana u Beočinu i nije znao da zine. Da li mu je mačka pojela jezik ili o čemu je bilo reči, ne znam, da objasni zašto nije kontrolisan taj "Lafarž" i da li "Lafarž" sprovodi elemente ugovora.
Priča o tome kako su ljudi tamo dobrovoljno otišli, dođite ministre, zajedno ćemo otići ja i vi pred te radnike, da vi njima objasnite kako su oni to dobrovoljno otišli ili su dobrovoljno dobili nogu u tur. Priča o parama koje su dobili, to su smešni novci ministre, i izraženi su bili u markama, ne u evrima, kako ste vi sa ove skupštinske govornice govorili, zato što se u tom vremenu još nekako lakše sporazumevalo sa markama. Uopšte nisu bili tako atraktivni koliko ste vi pričali, zato što je trebalo vi tamo da radite i da ono napravite, pa da budete zadovoljni sa toliko. Zašto bi onda ovi u Apatinu bili nezadovoljni privatizacijom, pa tamo inkasirali na stotinu i kusur hiljada evra od toga što su proveli neke godine u toj firmi?
(Dobacivanje iz sale.) Ne može da odgovori, zato što ni na dva zakona, koja su ovde bila, nije uspeo da odgovori. Može da priča, ne sporim priču, nego ne može da odgovori, to je problem, kao što je problem da sve ono što je... (dobacivanje iz sale).
Ovde smo se danas naslušali šta je sve normalno. Samo, bez uvrede, razumeli smo, kada je prva Vlada gospodina Đinđića ovde predstavljena, da su svi išli na neki pregled. Tako je bar ovde rečeno. Tada iz te vlade niko nije to demantovao. Istina, nikad nije rečeno da li su svi preglede prošli i da li oni koji su posle uključivani u Vladu, da li su išli na to. Onda sve ovo što se ovde pričalo da je normalno, teško da bi se smelo kazati da je normalno. To je elementarno, gospodine Živkoviću. Sve ovo što ste vi nama danas izgovorili da je normalno u Srbiji, teško da bi mogao neko da priča da je normalno. Niko ne govori o tome da ste vi nasledili blagostanje, samo nam niste objasnili, barem ne nekim primerom iz prakse, šta je to što se nama lepo dogodilo za ove tri godine vlasti DOS-a.
(Predsedavajuća: Deset minuta.)
Premalo podataka ima za tako nešto, ne u priči, napolju, na terenu. Bilo je ružno i da se danas ovde iskomentariše za te ljude. Kakvi su da su, ali su vam neki od njih rekli da su, između ostalog, oni ti koji su vas doveli na vlast, protestujući zajedno nekad sa vama, što je bilo legitimno i sasvim u redu. Vi ste ih danas okvalifikovali vrlo ružno i ovde sa govornice, a da ne spominjemo tamo gde drugi nisu bili, pa ne moraju da čuju.
Prema tome, nije to normalno. Mislim da je sazrelo vreme i da je bilo bolje, vi ste se složili jutros, samo gospođa Mićić nije, da se nije ova diskusija vodila, zato što teško da se u diskusiji nešto novo može čuti. Može samo da se čuje ono što smo vam već rekli toliko puta, vama ili prethodnoj Vladi, koja je u istom sastavu, nažalost, bez gospodina Đinđića. Teško da bi to sve moglo da se ovde nazove normalnim. Nije normalno uopšte i zato će Socijalistička narodna stranka glasati da i vaš kabinet i gospođa Mićić budu deo prošlosti u Srbiji.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Zoran Živković.

Hvala vam što ste nam dali priliku danas da počnemo da govorimo o onome što je radila Vlada za ovih 1.000 dana. Nastaviće se sutra.
Nekima je, očigledno, iz svega što je gospodin rekao, shvatio sam, zanimljivo, nešto oko žene, gde spava, to se zna u Beočinu. To, nažalost ili na sreću, bolje rečeno na sreću, nije posao Vlade Srbije i o tome se neću izjašnjavati. Sve drugo je posledica civilizacijskih razlika. Stvarno nema potrebe da objašnjavam ljudima da društvena svojina u kojoj ste vi uživali, u kojoj vam je rastao standard, ne postoji. To je bila virtuelna realnost i biće privatizovana na način kako je započeto i vi ćete biti srećni što ste bili nemi svedoci toga što se dešavalo, a kamoli mi koji smo radili na tome. Vidimo se sutra.

Ovim zaključujemo rad za danas. Nastavak sednice je sutra u 10,00 časova.