Poštovana gospođo predsedniče Parlamenta, poštovane dame i gospodo poslanici, Vlada Republike Srbije svakako obara sve rekorde u tranziciji, ali, gospodo socijalisti i gospodo radikali, jedan rekord ne može da obori, a to je rekord u broju članova kabineta.
Prethodna vlada gospodina Mirka Marjanovića je imala 35 članova, pet potpredsednika, šest čak ministara bez portfelja, koji su radili pre podne, verovatno, a onda odu kući, i čak 23 ministra. Izuzetno veliki kabinet i "izuzetno impresivan učinak u prethodnom periodu".
Maločas sam slušao poslanika iz opozicije koji je govorio o lošim rezultatima Vlade DOS-a i poredio to sa prethodnim periodom, zaista ne znam šta građani Srbije treba da shvate, da li ovde u ovoj skupštini neko veruje da je moguće napraviti lobotomiju, potpunu amneziju onoga i naterati građane Srbije da zaborave kroz koji period su 90-tih godina prolazili?
Gospodo socijalisti, gde god ste vi ušli u privatizaciju, za tom privatizacijom i dan-danas smrdi. Vi ste privatizovali "Telekom", šest godina posle toga italijanske vlasti jure lopove koji su u toj privatizaciji učestvovali. Vi ste privatizovali "Galeniku", na način da jedan dinar u ovu državu nije ušao. Deset godina posle toga međunarodna arbitraža u Parizu ne može da reši problem koji ste vi napravili i to je vaš impresivan učinak u privatizaciji.
Sankcije nam se nisu desile, bombardovanje se nije desilo, uništavanje privrede se nije desilo, nego je to rezultat vaše impresivne, mudre državničke politike, koja je oborila proizvodnju. Naravno, radi javnosti, "lepote te mudre državničke politike" svi mi zajedno smo uživali. Nažalost, 90-tih godina ne znam odakle ste vi došli. Da li ste došli iz Srbije tih 90-tih, da li ste došli iz Nemačke, pa onda poredite situaciju sa 2000. godinom, 2001, 2002. i 2003. godinom.
Lepote vašeg mudrog državničkog vođenja ove zemlje smo nažalost imali prilike da osetimo na vlastitim leđima, da osetimo pljačku koju ste nam uradili, mislim na krađu stare devizne štednje, da osetimo pljačkom koju ste napravili sa fantomskim bankama, sa Jezdom i Dafinom, da osetimo uništavanje energetskog sistema ove zemlje, i da 5. oktobra DOS nije pobedio mi te zime 2000. godine ne bismo imali struju.
Tokom čitavih deset godina vi ste, dragi moji socijalisti, tokom deset godina, veoma je važno da znate šta je ova vlada nasledila onog časa kada je bila formirana, tokom deset godina, vi ste uništavali privrednu strukturu Srbije, vi ste uništavali standard. Zar ste zaboravili koliko penzija se dugovalo u ovoj zemlji, zar ste zaboravili koliko rata za socijalna davanja se dugovalo, zar ste zaboravili one čuvene hiperinflacije, kada je i poslednja šatednja iz slamarice pokradena stanovništvu, zar ste zaboravili ratove koje niste vodili, ali ste ih uredno gubili, zar ste zaboravili razaranja 1999. godine, koja ste doveli vašom mudrom politikom? To je ono što je DOS nasledila u momentu kada je formirala Vladu.
Hajmo da vidimo šta to danas imamo - danas imamo nešto što vi ne želite da vidite, imamo privatizaciju koja nije ni mafijaška, ni nekontrolisana, nije ispod žita, nije u dogovoru, nije na način kako ste privatizovali "Telekom", jako mi je žao, nego je javna, transparentna, za koju televizija redovno prenosi sve aukcije, gde se zna ko su kupci. A ne javnost odjednom iznenađena, pa ko je taj kupac "Telekoma", bez ikakvih pregovora i nemojte, molim vas, da mi poredite "Telekom" sa preduzećima koja su privatizovana u poslednjih nekoliko godina.
Kada ste "Telekom" prodavali, evo, samo za vašu informaciju, znam da istina boli i znam da kada se istina saopšti, da se onda najviše dreči, jer to najviše boli, ali kada ste "Telekom" prodavali 1997. godine, kada je 1998. i 1999. godine Hrvatska, koja je daleko manja država nego Srbija, sa manjim brojem pretplatnika prodavala 35% akcija u svom "Telekomu", relativno mereno prema broju pretplatnika, dobila je za 70% više novca. A zašto? Zato što je organizovan javni tender. Zašto niste dozvolili konkurenciju, pa da se pojave pravi veliki strateški investitori i neka konkurišu, ko da više.
Zašto kritikujete koncept privatizacije, proces koji teče bez afera? Zbog toga što je vama javnost, transparentnost, konkurencija strana pojava, zbog toga što je za vas bilo normalno da u Vladi sede direktori preduzeća, zbog toga što vam je bilo normalno da preduzeće vašeg premijera uvozi gas iz Rusije, bez ikakvog tendera, zbog toga što vam je bilo normalno da sve javne nabavke teku bez ikakvog tendera, zbog toga što vam je bilo normalno da nemate zakon o javnim nabavkama, da nemate zakon o sprečavanju pranja novca, da nemate druge antikorupcijske zakone koje je ova vlada donela u drugoj i trećoj godini mandata. U centralnoj Evropi ne postoji primer Vlade koja je donela antikorupcijske zakone o javnim nabavkama u trećoj i drugoj godini svog mandata.
Nemojte mnogo da plačete za industrijskom proizvodnjom, zbog toga što razumem da vi imate istorijski defekt shvatanja šta je industrijski obim proizvodnje. Proizvodnja nije i privreda državno - centralistička pa da se na silu proizvodi nešto što niko neće da kupi.
Proizvodi se nešto što ima tržište, što ima prođu na tržištu i što donosi novu vrednost. Samo da vam kažem, samo u protekle dve godine, u 2002. i 2003. godini, gubici u privredi Srbije su drastično smanjeni. To je kvalitet restrukturiranja.
Samo da vas podsetim, Fond za razvoj, a na koga ste se pozvali, od 350 miliona dolara nazad je dobio svega 12% uloženih para. Gde je ostalo. Propalo je u neefikasnoj privredi. Da li su to krediti za podsticaj privrede? Da li tako zamišljate restrukturiranje? Uostalom, vi ste pokazali kako izgleda restrukturiranje privrede. To su građani najbolje osetili na svom džepu. Osetili su čekajući u redovima za ulje, za mleko, za hleb, osetili su gurajući celodnevno automobile da napune jedan rezervoar goriva. Osetili su kroz stalne nestašice, osetili su dok ste ih pljačkali.
Dakle, kvalitet proizvodnje je bitan i to je nešto se zove tržišta ekonomija i kada kažemo, pao je obim industrijske proizvodnje, tačno je, ali nije strašno. Pala je ona proizvodnja, ne proizvodi se ono što nema prođu na tržištu. Ova vlada ima čitav niz rezultata sa kojima može da se ponosi. Ministarstvo za privredu i privatizaciju sa ponosom ističe ono šta je uradilo u privatizaciji, sa ponosom ističemo da nemamo niti ijednu aferu u privatizaciji.
Imamo povike onih koji bi da dobiju bolje uslove povlašćene u odnosu na druge. Neće niko dobiti povlašćene uslove. Sve će teći javno. Za sve će biti konkurencija i ko da više, gospodo, ko da bolji socijalni program, bolji investicioni program, taj će pobediti na tenderima. Bilo koji kupac, nije morao da poznaje ni premijera, ni ministra, ni druge ministre u Vladi, ni državne činovnike, ni šefove političkih partija, trebalo je da da samo najbolju ponudu.
Gospodo moja draga, socijalni program na koji se svi toliko pozivate, socijalni programi u srpskoj privatizaciji su upravo ona dobra strana koja socijalne troškove tranzicije raspodeljuje na što je moguće veći broj učesnika u privatizaciji. Socijalni programi, kakvi postoje u tenderskoj privatizaciji u Srbiji, nisu postojali ni u jednoj drugoj zemlji.
Da li vam je poznato da je privatizacija preduzeća u drugim zemljama obaveljena tako da nikakvi uslovi pred kupca nisu postavljeni. Postavljanje uslova nije u duhu izgradnje tržišne ekonomije za koju se, nadam se, svi mi zalažemo. Prema tome, socijalni programi, odgovorno tvrdim, i te kako amortizuju probleme koji postoje u našoj privredi kroz tranziciju, amortizuju troškove tranzicije.
Ono što je jako važno, Ministarstvo i Vlada imaju izuzetno dobru saradnju sa sindikatima. Mi smo pre dva dana sedeli sa Sindikatom Nezavisnosti, sa Samostalnim sindikatom i Asocijacijom. Nikada nisu bila zatvorena vrata ni Ministarstva za privredu i privatizaciju, kao ni svih drugih ministarstava. Mi sa tim ljudima razgovaramo. Mi im govorimo istinu, dovde može, odavde ne može, jer odavde će se ugroziti proces, ugroziće se tranzicija. Ne treba na populističkim parolama, na floskulama koje ništa ne govore, na čistoj demagogiji, na sindikalnom populizmu pozivati javnost, a vas je javnost odavno pročitala. Hvala vam. (Aplauz.)

Replika, narodni poslanik Zoran Mićović, na izlaganje narodnog poslanika Žarka Obradovića, spomenut je po imenu.

Dame i gospodo, ne bih se javljao poštovanom kolegi Žarku Obradoviću na repliku zbog pominjanja mog imena, ali sam prosto nateran na to.
Predsednik sam opštine Arilje u drugom mandatu sada. Kada sam prvi put došao sa ekipom koja je preuzela grad, tada smo zatekli samo dugove i to nije kukanje na prethodnu vlast, od toga se ograđujem. To je bilo stanje o kome ovde pričamo danima. Ti ljudi nisu bili krivi za to. Obratio sam se Ministarstvu za lokalnu samoupravu, a gde ste vi bili zamenik, a dobio sam samo jedan dopis na kome je pisalo, predsedniče, da li ste obezbedili SRS-u prostorije. To je sve što sam dobio.
Tada, budžet opštine Arilje je bio 600.000 maraka, a danas je četiri miliona. Danas u Arilju tri građevinske firme ne mogu da završe poslove za koje smo im već platili, ne mogu da stignu da izasfaltiraju i da urade vodovod, a što je već plaćeno. Tri najveće kompanije za asfaltiranje u regionu.
Pričate o nedostatku i manama ovoga gde sada živimo. Napomenuću vam ovaj podatak. Po pokazateljima konjukturnog barometra, jednog instituta koji nije nimalo naklonjen Vladi, danas imate podatak da je u proteklom periodu uvezeno novoproizvedenih vozila ili polovnih, a prodato najviše u zadnjih 12 godina, kome, narodu Srbije. Niste znali da letos, u avgustu, nije se mogao dobiti nijedan jedini aranžman za letovanje bilo gde po svetu, otkud to. To je konjukturni barometar pokazao da je istina. Niste rekli ovde narodu da se jedan fižider može kupiti za četiri puta manje radno vreme provedeno na radnom mestu, nego što je bilo onda, cena patika i asfalta je ostala i manja nego pre 5. oktobra. Plate su četiri puta skočile. Ne tvrdim ovde, kao ni ministri, ni premijer, da se živi odlično i dobro, ali se živi bolje.
Ko to neće da vidi, gospodo, ili je zlonameran ili nije fer, ne znam drugo šta sam mogao da vam kažem. Osim toga, kroz Ljig Ibarskom magistralom 5. oktobra je prolazilo 5.000 vozila, a sada je taj broj 21.000, gospodine dragi. Sa čim to narod vozi tuda. Neophodnost auto-puta je i te kako prisutna. Po tome, ne možete preteći vozilo po 20 kilometara koje nam dolazi u susret. Probajte u Beogradu to da uradite. Vi pričate da se sve teže i lošije živi.
Izvinjavam se na ovoj replici, poštovanom kolegi, uvažiću svaku dobru i dobronamernu prozivku sa ove govornice, ali dajte, majku mu, pa neko stoji valjda iza nas, neko ko nam je dao poverenje da se ovde obratimo narodu, neko ko je obećao da će početi da rade privatne firme. Imam čime da se pohvalim ovde pred vama. Dođite u Arilje i pogledajte, sutra primamo gospodina Mićunovića u jednoj kompaniji u Arilju koja proizvodi kompjutere. Podsetiću vas na reči pokojnog premijera Zorana Đinđića, da ćemo postati lider na Balkanu, da ćemo u svojoj Srbiji proizvoditi kompjutere koji će biti konkurentni u celom svetu. Dođite da se uverite u Arilje. (Aplauz.)
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine Žarko, evo ističe replika, ovo je retka prilika kada sam izašao za govornicu. U Arilju se proizvode sokovi, Slovencima ih prodajemo, bolji smo od "Fruktala", hoće ljudi da rade, hiljadu firmi ima i sve su privatizovane i nema primedbi. Ima samo za one koje nisu prodate. Počeli smo jednu prodaju sa 12 miliona, a prodato je za 65. Niko se nije žalio na to. Ima firmi koje imaju opterećenje i vrlo ih je teško prodati, naravno. Svi će kupiti ono što je bolje i ono što im treba. Izvolite, ako je budzašto, pa kupite.

Za reč se javila narodna poslanika Gordana Pop-Lazić, predstavnica predlagača. Posle predlagača, predlagač ima prvenstvo, pa onda replika narodnog poslanika Žarka Obradovića.

Kratko, molim vas, druže Vlahoviću, nadam se da se vi ne ljutite što vas tako oslovljavam, jer je Demokratska stranka član Socijalističke internacionale, pa je to uobičajeno da se kaže onda druže, da li je tako.
Sada, što se nas radikala tiče, nama antikorupcijski zakoni nikada nisu trebali, niti će nam ikada trebati. Da li znate zbog čega? Zato što mi ne možemo da budemo korumpirani i zato što smo mi nepotkupljivi. Vi morate da donosite antikorupcijske zakone, jer je većina članova Vlade korumpirana, počevši od gospođe, pa nadalje, čast izuzecima. O izuzecima ćemo naknadno.
Koristite ovde jednu sportsku terminologiju, pošto i vi imate sporstki klub, pa i gospodin Čović, pa i gospodin Batić, i koristite ne defanzivnu, nego jednu ofanzivnu odbranu i smatrate da je napad najbolja odbrana. Vraćate se stalno na nešto što je bilo. To što je bilo umnogome nije bilo dobro i o tome je sud dat na izborima 2000. godine. Nemamo mi više čega da se sećamo i da se prisećamo šta je bilo 2000. godine i koliko je vama bilo teško. Vama ako je bilo teško da se uhvatite u koštac, a znali ste na šta dolazite, znali ste da niste sposobni da zabeležite rezultat, trebalo je da se zahvalite i da kažete - hvala lepo, ja to ne mogu.
Ne da nam sada kažete da zbog toga što su nagomilani problemi od pre Hrista pa naovamo, sada perem ruke i nisam uspeo da uradim ono što sam smatrao da bi trebalo, jer nemam dobre početne pozicije. Prema tome, ne možemo da se vraćamo stalno na Miloševića, pa na vladu narodnog jedinstva. Tu smo vladu na izborima oborili.
Sada je ova vlada na tapetu, nju obaramo ne samo mi nego građani u Srbiji i zato vi branite svoju vladu. Bolja vam je taktika. Verujte, nisam neki sportski stručnjak. Vi verovatno jeste malo bolji, ali evo dobronameran savet. Skoncentrišite se na ono što vam stavljamo na teret i branite se stručno, a nemojte samo politikantski. Uostalom, ako imate potrebu da održite neki miting, zakažite neki miting. Evo ih ljudi ovde stoje, već se okupili i bez poziva samo izađite pred njih i sve im ovo ponovite što ste nama ponovili.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS. Pravo na repliku.

 Hvala. Moram da pomenem da je ova informacija, koju je kolega Mićović, pošto se javljam i na njegovu repliku i na repliku gospodina ministra, netačna. Nije smeo da pomene gospođu Pop-Lazić. Pomenite je, pa će vam ona odgovoriti oko tih stvari koje su se zbile.
Što se tiče replike gospodina Vlahovića, moram da kažem da je on položio ispit i kandidovao se za ministra u novoj vladi u senci. Ništa od onoga što sam rekao on nije demantovao. Cela priča je bila demagoška, šta se zbivalo, šta se zbivalo, šta se zbivalo. Ta priča je završena 5. oktobra 2000. godine. Imali ste dovoljno vremena. Ako je bilo određenih nepravilnosti da podnesete krivične prijave.
Znamo da je ministar nagovarao tužilaštvo da podnosi krivične prijave. Imamo svedoke, ali je zanimljiva priča da nismo čuli ništa što demantuje ono što sam rekao. Postoji pad proizvodnje, postoji. Postoji porast nezaposlenosti, postoji. Postoji pad stranih investicija, postoji. Većina ekonomista u ovoj državi Srbiji, sem resornog ministra, slaže se da je to za privredu Srbije katastrofalno. Ne može biti katastrofalnije.
Cementare, nisam čuo da su demantovane. Znam da ćemo mi kada prođe ovaj period, kao što smo pre neki dan čuli za ona Sejšelska i Maršalska ostrva i one provizije, saznati zašto su ova preduzeća prodavana ispod cene. Saznaćemo zašto se za tri najveće cementare daje 140 miliona dolara, a onda se samo jedna proda po toj ceni. Saznaćemo zašto se prodaju ti proizvodi ispod cene. Saznaćemo zašto se prodaju za tri evra, i onda neko u ovom slučaju pokušava da kaže da je bogzna kakva privatizacija.
Što se tiče privatizacija preduzeća koje su izvršene po prethodnom zakonu, evo vam "Apatinska pivara", evo vam "Hemofarm", evo vam "Toza Marković", pa otiđite gore kod tih radnika ili tamo kod Babića pa mu objasnite da to ne valja. Objasnite mu da je loše da radnici budu vlasnici akcija. Objasnite mu da to ne valja, da je to katastrofalno po Srbiju. Vi mu objasnite to i onda izađite za ovu govornicu i recite - tako je. Objasnite obavezno, pošto mislim da će ga to interesovati.
Što se tiče "Telekoma", razumem Berluskonija, kao što i vi to dobro znate, da se unutarpartijska priča u Italiji prebacuje na teren Prodi - Berluskoni, kod nas. Dolazila je komisija, dolazila, dolazila, ali džabe. Milijardu i 536 miliona je prodato, 49% "Telekoma", a od toga su Italijani uplatili 683.972 miliona maraka, a Grci 529.453 funte kredita, a došlo je 323 miliona. Milijardu 536 miliona plus ovo, džabe, gospodine ministre. Sada smo videli scenario koji će se odvijati. Predstavnici Vlade će najbolje da brane Vladu time što će pričati ne o onome što Vlada radi, nego će pokušavati da pričaju šta je bilo u prethodnom periodu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić. Članovi Vlade, potpredsednici Vlade i predsednik imaju ista prava kao i narodni poslanici. Gospodine ministre, vi ste izazvali repliku. Kao član Vlade? Izvolite.

Zahvaljujem se na ponudi da pređem u vladu u senci, ali neka, hvala. Vi ste već u debeloj Äladovini i tamo ćete ostati makar narednih 50 godina. Nećete lako izaći. Sačekajte da se malo zaborave sva zla koja ste napravili ovom narodu i onda ćete imati vremena da pridobijete neke buduće generacije, možda one koje će doći da učestvuju u političkoj utakmici.
Što se tiče podataka koje ste ovde izneli, tačno je, rekao sam pala je industrijska proizvodnja, ali nije pala privredna aktivnost.
Privredna aktivnost je u 2001. godini imala rast od 5%, u 2002. godini od 5,5% i u 2003. će se takođe zabeležiti rast. Bilo bi dobro da saslušate sve ove podatke, da ubuduće ne iznosite neistine. Ono što je naročito važno jeste da industrijska proizvodnja ima bolji kvalitet, a to znači da je bruto dohodak po glavi stanovnika u momentu kada ste vi otišli u političku istoriju bio 1000 dolara po glavi stanovnika, a da je danas preko 2000 dolara po glavi stanovnika. To je svedočanstvo o tome šta je Vlada uradila u prethodne tri godine.
Ono što je takođe tačno, to jeste da ste vi u vašoj desetogodišnjoj raboti koju ste radili, sem mutne, netransparentne, direktne, za koju niko nije znao, nejavne prodaje "Telekoma", niste imali nijednu stranu investiciju. Ono što je tačno, Srbija u ovoj godini, samo u ovoj godini ima milijardu i 200 miliona evra direktnih stranih investicija, što je čini liderom na Balkanu. Direktnih stranih investicija i najmanje 15 multinacionalnih kompanija koje su svoj kapital uložile ovde, verujući Vladi Srbije, ne vama, jer dok ste vi bili niko nije ni hteo da dođe, sem onih sumnjivaca, poput onog koji je ušao u "Galeniku" bez para, poput onih drugih koji su investirali na način da niko nije video.
I još nešto da vam kažem. Ta priča o cementarama, ubedite me i uverite me sa tom ponudom, pokažite gde je ta ponuda gde je "Lafarž" davao 150 miliona dolara za cementaru. Izađite sa tom ponudom. Gospodo, ne sa listom papira koji ne vredi ništa i koji vam je jednako vredan kao i neki drugi papiri, nego sa ponudom, ugovorom, garancijama, položenim bankarskim garancijama da će se investirati.
Znam da je to prazna priča, jer sasvim slučajno znam da je "Lafarž" za Beočinsku fabriku cementa, a možete pitati i "Lafarž", naravno te godine, ne 1996, nego 1998. godine davao 100 miliona maraka za sto posto vrednosti kapitala.
Mi smo za Beočinsku fabriku cementa dobili 52.000.000 dolara za 70% vrednosti kapitala, što će reći da je za 70%, što je 30% manji kapital koji je prodat, dobijeno 120.000.000 maraka, cifra o kojoj ste vi mogli samo da sanjate i plus preko investicije, plus socijalni program i to ne program za radnike koji će biti isterani, jer nijedan radnik iz Beočinske fabrike cementa nije isteran, nego su oni koji su bili zadovoljni sa ponuđenom otpremninom dobrovoljno napustili fabriku.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, pravo predlagača, pa pravo na repliku narodni poslanik Žarko Obradović, pa narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.