Neću više polemisati sa gospodinom Aligrudićem o ovom pitanju, jer zaista ne mogu da utičem na tok vašeg zaključivanja, gospodine Aligrudiću, iz premisa možete da izvodite različite zaključke. Nažalost, svi zaključci koje ste ovde saopštili, a da ste ih izveli, pogrešni su, ali to ostavljam, uostalom, i poslanicima i svakome ko ovde posmatra.
Potpuno sam jasno rekao da je DS za međusobnu kontrolu u sistemu bezbednosti. Nije ni vreme, ni mesto da ovde opterećujemo i građane i poslanike drugim elementima i detaljima onoga o čemu smo pregovarali, ali je potpuno jasno da niko nije niti najuren, niti je bilo šta nekorektno u pregovaračkom procesu urađeno. Imamo principe u koje čvrsto verujemo i ukoliko ti principi budu ispunjeni, DS može da bude deo izvršne vlasti, a pre svega ukoliko ova zemlja bude imala stabilan put prema EU.
Inače, samo još da kažem da u ovom papiru, koji je ovde pročitan nekoliko puta, stoji da je gospodin Solana posle razgovora sa predsednikom Tadićem razgovarao i sa predsednikom Vlade gospodinom Koštunicom.

Po Poslovniku, gospodin Aligrudić.

Složiću se u jednoj stvari sa vama, da možda nije dobro da namećem svoje zaključke, pa ću se ovaj put ograničiti samo na čitanje. Dakle, Tanjug kaže sledeće, naslov: Solana – ključno je da Tadić kontroliše službe bezbednosti, Brisel, 7. maja (Tanjug). „Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je danas u Evropskom parlamentu u Briselu da je pre par sati razgovarao telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom ključno da Tadić kontroliše službe bezbednosti Srbije“.
Dalje se kaže, pa citiraju Solanu: „Razgovarao sam pre par sati sa Tadićem. Situacija nije dobra, jer nema napretka u pregovorima o novoj vladi zato što lični odnosi“, sada slušajte ovo, „između Tadića i predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice nisu veoma dobri“, izjavio je Solana, dodajući da će posle govora u Parlamentu Evropske unije razgovarati i sa srpskim premijerom.
Dakle, on je to najavio da bi hteo, čisto da vas ispravim malo. „Tadić je opredeljen za saradnju sa Haškim tribunalom“ itd, itd.
Znači, poenta cele priče je u sledećem: kad god sam kao predsednik poslaničke grupe bio zamoljen da primim nekoga od inostranih diplomata, ljudi koji su u ambasadama drugih država i sa kojima nikada nisam odbijao razgovor, kada god smo se dokačili teme formiranja vlade, odbijao sam sa njima da pričam o tome.
To je jednostavno nešto o čemu mi ne možemo sa inostranim predstavnicima, dok se vlada formira i dok pregovori traju, razgovarati. O tome je reč.
Izvinite, neću se vraćati na moje impresije, nego neka svako na osnovu onoga što sam pročitao izvodi svoj zaključak.

Hvala. Po redosledu, gospodin Čanak. Nije prisutan. Sledeći je Pastor Balint. Ni on nije prisutan. Reč ima dr Žarko Obradović, a neka se pripremi gospodin Batić.

Poštovana gospođo Vučić, kolege narodni poslanici, sve do početka ove današnje rasprave ja, a sigurno i svi ostali poslanici SPS–a, kao i ogroman broj ljudi, građana Republike Srbije, verovali smo da se pregovori o formiranju Vlade Republike Srbije vode zarad Srbije, zapošljavanja, poboljšanja životnog standarda, svega onoga što Srbiji treba, a čega nema.
Mislio sam, iskreno, kada se razgovara o službama bezbednosti da je suština kako da se rad službe bezbednosti unapredi u borbi protiv terorizma, kriminala, špijuna, kako da što bolje zaštite državu. Sada vidim, slušajući gospodina predstavnika Demokratske stranke, da je suština da bude kandidat Demokratske stranke.
Sa te strane smo to čuli i to je dobro da Srbija čuje, jer onima koji ne znaju posle tih reči će biti jasnije, primera radi, zašto smo se i mi 2004. godine odlučili da DS tada pođe sa političke scene Srbije i zato smo podržali ovu trojnu vladu, jer nije suština u tome da li je čovek obrazovan, da li je radio u službama bezbednosti, da li je imao svoje kvalitete koji ga preporučuju za radno mesto, nego je suština da bude u Demokratskoj stranci, a zarad interesa Demokratske stranke. To je dobro da Srbija danas čuje. To je ovde rekao gospodin Petrović, crno na belo.
Što se nas socijalista tiče, mi smo zamolili gospođu Vučić da za danas zakaže nastavak konstitutivne sednice, smatrajući da je dobro da Srbija danas vidi da li ima skupštinske većine za formiranje vlade ili, ako skupštinske većine za formiranje vlade nema, da li možemo da napravimo korak da se Skupština potpuno zaokruži, konstituiše, da se izabere predsednik.
Rekli smo javno i pre nekoliko dana, kada je ovaj nastavak sednice zakazan, da je logično, ukoliko nema većine za formiranje vlade, da se izabere predsednik Skupštine iz one stranke koja ima najveći broj glasova birača i najveći broj predstavnika. Rekli smo da to pravo pripada Srpskoj radikalnoj stranci, a da je njihovo pravo koga će predložiti. Mi ćemo taj predlog podržati, a samim tim i gospodina Tomislava Nikolića.
Mislim da Srbiji to treba. Mislim da je Srbija umorna od ovih četvoromesečnih prepucavanja, tromesečnih pregovora koji to nisu, nametanja javnosti onih namrgođenih izraza ljudi koji u prolazu obaveste Srbiju da, eto, razgovaraju, samo što se nisu dogovorili, da su strašno zabrinuti što Srbija vlade nema, a u stvari, suštinski, da uopšte o tome ne vode računa. Videlo se da oni za Srbiju, odnosno Srbija za njih nije nimalo važna.
Razumem razočaranje nekih od njih. Zahvaljujući medijima, oni su postali veliki, a sada, posle ovih događaja, ovo je jedan u početku, jer bez obzira da li predsednik Skupštine bio šest dana ili duže, činjenica je da je ovo veliki korak za Srbiju i da će neki konačno morati da shvate da nemaju medije za sebe i da ne mogu da rade šta hoće, a da budu pokriveni za svoju neefikasnost.
Dobro je da danas izaberemo i potpredsednike Skupštine i da jednostavno učinimo taj veliki korak, Srbije radi.
Rekao sam, i ponavljam, mislim da je ovo dobro za Skupštinu Srbije, dobro je za demokratiju, neki će valjda shvatiti da Srbija ima snage i sposobnosti, Skupština snage, da makar privremeno zakopa ratne sekire i da jednostavno učini nešto dobro. Mislim da je ova današnja rasprava za Srbiju dobra, zato što je do kraja demaskirala pojedine stranke i pojedince koji su voleli sebe da nazivaju, u ovim godinama pre, demokratama po opredeljenju i da se kvalifikuju kao demokratske stranke.
Mislim da je dobro da se danas do kraja razotkrije ovaj lažni sistem vrednosti koji je uspostavljen 2000. godine, 5. oktobra.
Neki ljudi će morati da shvate da je 5. oktobar bio 2000. godine, a da je danas maj 2007. godine. Stvarno je degutantno, nemoralno, sramota pominjati i mrtvog predsednika Miloševića, uzimati ga u usta na način neprimeren i tom čoveku i ovoj skupštini. Oni koji su imali hrabrosti rekli su mu to što su hteli i smeli za života, a sada kada je mrtav treba čoveka ostaviti tamo gde jeste i ne dirati ga, a pogotovo što te tvrdnje apsolutno nisu tačne.
Ova današnja rasprava je pokazala jednostavno da neki treba da uče našu savremenu istoriju. Čuli smo razne teze iznete u nameri da se kandidat Srpske radikalne stranke diskvalifikuje. Nažalost, čuo sam od gospodina Dinkića, čak sam i zapisao, kaže – politika, a misli na Tomislava Nikolića, izazvala je da nas bombarduju. Pobogu, gospodine Dinkiću, u kom svetu vi živite i u kom vremenu? U kom vremenu vi živite, kada su oni akteri agresije na našu zemlju javno priznali da su nas bombardovali da Milošević ne bi bio predsednik Srbije i da bi nam oteli Kosovo. To je Montgomeri pre četiri–pet nedelja javno rekao na televiziji. Kakve veze ima politika 1999. godine sa tim?
Ovo što smo danas čuli je jako zanimljivo, jer pokazuje suštinski manjak, ako hoćete, i političke kulture kod pojedinih kolega poslanika, jer smo od predstavnika tzv. mirne, građanske, demokratske, patrijarhalne, tolerantne, ili kako oni vole sebe da zovu – mirotvorne demokratske Srbije čuli reči za koje su oni pre par godina apsolutno optuživali sve druge da ih upotrebljavaju kao govor mržnje.
Danas smo čuli od gospodina Jovanovića da je on, sa svojim prijateljima, zapalio Skupštinu. Time je pozvao javnog tužioca da uradi svoj deo posla. Čuli smo izraze – ja njih ne da ne volim, ja ih mrzim. Čuli smo izraze optužbe da su ubijeni ljudi.
Da li vam to nešto govori? Jedan se rečnik upotrebljava kada si na vlasti, a drugi se rečnik, očigledno, upotrebljava kada postoji strah da se na vlasti neće biti, pa onda ko zna šta može da se desi. Govorim o tim dvostrukim kriterijumima koji se apsolutno upotrebljavaju i koji Srbiji ne trebaju.
Pošto je danas ovde u skupštinskoj raspravi bilo reči povodom formalnog kandidata, kao i o nekim drugim temama, dozvolite mi da kažem još nekoliko reči.
Lažna je dilema da je neko u ovoj sali za Evropsku uniju, a neko protiv; da su jedni spremni da poštuju ljudska prava ili međunarodne ugovore, a da drugi nisu; da su jedni za borbu protiv kriminala i korupcije, a drugi nisu; da su neki za ekonomski razvoj Srbije, a drugi nisu.
Suština cele ove priče, dobro je da Srbija to danas vidi, jeste da li će Srbija sama, Skupština, poslanici, oni koji su dobili poverenje građana Republike Srbije, koji su dobili glasove građana, da li će oni sami izabrati svoje predstavnike, da li će Ren, Solana ili neko treći telefonom javiti i reći da mora da bude taj i taj ili, nažalost, ne sme da bude taj i taj. To je ono što Srbiju razdvaja u odnosu na one druge građane ili pojedine stranke u ovoj skupštini u odnosu na neke druge stranke. Ovde je suština da li ćemo mi sami odlučivati o kandidatima, o onima koji treba da budu u Skupštini, onima koji treba da predstavljaju Skupštinu.
Ovih dana puno je priča o tome kako se sve radi "u naše dobro". U naše dobro hoće da nam uzmu Kosovo i Metohiju, u naše dobro može da bude Vlada takva i takva, u naše dobro može da bude ministar taj i taj, u naše dobro može da bude to i to. Toga "u naše dobro" nam je više preko glave, jer vreme prolazi, oni ostvaruju svoje ciljeve, a Srbija ne pravi nikakav korak napred.
Još dve stvari. Definitivno je danas raspravom o kandidatima za predsednika Narodne skupštine dominirala politika, i to visoka. Dobro je da niko nije rekao nijednu negativnu reč o kandidatima, što pokazuje da apsolutno oba kandidata imaju svoje prednosti, a Skupština će glasati i opredeliti se za nekog od njih.
Na kraju, želeo bih i da se u ime SPS–a, kao što je to činio i gospodin Dačić, zahvalim gospođi Borki Vučić, jer ako ovu sednicu privedemo kraju, ona će ovo svoje privremeno predsedavanje završiti, ali se mora priznati da je ovo predsedavanje bilo tiho, nenametljivo, da nije uznemirilo Srbiju, da je gospođa Vučić predstavljala Skupštinu na način na koji to Skupštini i Srbiji dolikuje. Mi socijalisti smo joj, u svakom slučaju, zahvalni za to.

Reč ima gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što se danas događa veoma podseća na vremeplov i na onu emisiju "Dogodilo se na današnji dan", jer na današnji dan pre 15 godina Vojislav Koštunica je promovisao krilaticu "svaka ptica svome jatu leti". Zna to dobro Dragoljub Mićunović. Evo, najzad je i on doleteo u svoje jato. Najzad je jato kompletirano, a u tom jatu političkih stranaka: ratni zločinci, antihaški lobi, tajkuni, zemunski klan, ovčarsko–kablarska mafija, silikonske pevaljke, vašar za Srpsku novu godinu ispred ove skupštine. To je ono što imamo danas. To je taj sistem vrednosti koji Srbiju vraća unazad.
Kakvi su bilansi te politike? Gde je Srbija danas kada su Evropa i evropske integracije u pitanju? Na poslednjem mestu. Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, svi su ispred nas. Dakle, ubedljivo smo na poslednjem mestu. Danas su i dalje ratni zločinci heroji.
Imamo ponovo formiranje paravojnih formacija, imamo kriminal, koji čak izvozimo. Najveću pljačku u Dubaiju su izvršili naši sunarodnici. To su bilansi ove i ovakve vlasti koja danas ide u jednu novu etapu.
Žalosno je što su neki naši saborci 5. oktobra 2000. godine ispred ove zgrade rušili režim Slobodana Miloševića i SRS–a, a sada sa njima prave novu koaliciju. To je neprincipijelna koalicija. Nije to problem za njih, to je problem za Srbiju i njene građane i našu budućnost.
Još nešto. Ovde su neki pokušali da ukažu ko je za to odgovoran. Gospodin Dinkić se iščuđavao otkud je Tomislav Nikolić kandidat za predsednika, kako to da Borka Vučić predsedava parlamentom. Gospodine Dinkiću, vi ste rušili vladu Zorana Đinđića.
Vaša je krilatica bila "Laki je malo nervozan". Niste tad uzimali u usta ni Slobodana Miloševića, ni Vojislava Šešelja, nikog. U to vreme SRS je imala 5% poslanika, čini mi se 23. Sa vašom vlašću danas ih ima preko 80. Uzimali ste tuđe ideje, tuđe poslanike, rušili ste Vladu Zorana Đinđića.
Ovo je dobronamerna opomena našim prijateljima iz Demokratske stranke: tri godine ste tetošili Vojislava Koštunicu i DSS, verovali, nadali se, iščekivali, bili tolerantni, da će to biti buduća demokratska vlast.
Podsećam vas i upozoravam vas – ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju.

Gospodin Zoran Nikolić, po Poslovniku.

Moram da ispravim jednu neistinu koja je ovde izrečena, a to je da je tačno na današnji dan pre 15 godina gospodin Vojislav Koštunica rekao "svaka ptica svome jatu leti". On to jeste rekao pre 15 godina, ali 26. jula, kada je stranka osnovana. To bi vi, gospodine Batiću, trebalo da znate.
Uvek pripadam jatu demokratskih promena. Vi se bolje zapitajte kom jatu vi danas pripadate. To je pravo pitanje i pre svega ga postavite sebi. Ne znam odakle vam hrabrosti i odakle vam ta moralna osnova da postavljate to Vojislavu Koštunici ili nama koji smo ostali u Demokratskoj stranci Srbije.
Dakle, mi znamo gde smo. Ovde zamena teze da ćemo glasati o politici, da ćemo se danas izjašnjavati o jednoj ili drugoj politici, neće proći. Vi se samo smejte, mi danas glasamo za jedan vrlo jednostavan, nedvosmislen i demokratski princip, a to je da kad dogovora nema i baš zato što dogovora nema, izglasaćemo predsednika Skupštine koji pripada najvećoj poslaničkoj grupi.

Gospodin Batić, replika.