Dame i gospodo, u nekoliko rečenica bih da podsetim i vas, a pre svega građane Srbije, koji pretpostavljam i danas kao i ovih dana prate kako to ''demokratija'' izgleda na delu u srpskom Parlamentu, na jednu činjenicu, a to je odnos SRS, od završetka ovih poslednjih parlamentarnih izbora od 21. januara o.g.
Podsećam, mi smo tražili od Borisa Tadića da se ponaša u skladu sa Ustavom i u skladu sa principima parlamentarne demokratije, da gospodinu Tomislavu Nikoliću, zameniku predsednika SRS, stranke koja je na ovim izborima, kao i na nekoliko poslednjih izbora, osvojila najveći broj mandata, poveri mandat za formiranje Vlade Republike Srbije. Boris Tadić se, kao i mnogo puta do sada, oglušio i o svoje ustavne obaveze i zakonske obaveze, i naravno to nije učinio.
To nije slučajno. Zna on dobro zbog čega to nije uradio, jer da je ponudio mandat gospodinu Tomislavu Nikoliću mi bismo danas, verovatno, već bili u ovom parlamentu u nekom drugom sazivu, odnosno već bi bili i raspisani i završeni izbori, koji su bili neophodni i koji su jedino rešenje ovakve situacije u kakvoj se Srbija danas našla.
Gospodin Tomislav Nikolić bi u roku od sedam dana obavestio Borisa Tadića da li ima ili nema 126 narodnih poslanika koji bi glasali za njegovu vladu.
Ako bi rekao da to nema, onda bi Boris Tadić morao da predstavniku svoje stranke ponudi mandat, ali onda ne bi bilo nikakve mogućnosti ni da predstavnici Demokratske stranke, a posle njih i predstavnici Demokratske stranke Srbije, vređaju inteligenciju građana Srbije, vređaju i svoje sopstvene, a i sve ostale birače u Srbiji. Morali bi u istom tom roku, u kom bi se oglasio i Tomislav Nikolić, da se oglase ili da kažu ''da, mogu da formiram Vladu'' ili ''ne mogu da formiram Vladu''.
Kada smo videli da od Vlade nema ništa, da Boris Tadić nema nameru da podnosi ostavku, a to je jedino bilo moralno pre svega, a i danas mu još nije uvek kasno, pošto imamo predsednika Narodne skupštine, gospodina Tomislava Nikolića, da on lepo podnese ostavku, da Tomislav Nikolić pređe u zgradu preko, gde mu i jeste mesto, i da idemo na izbore na svim nivoima.
Kada smo videli da od toga nema ništa, onda smo kao ozbiljna i državotvorna stranka učinili ono što je jedino bilo moguće, javno smo pozvali sve predstavnike stranaka i javno, u svim prilikama, tražili i insistirali da se konstituiše Narodna skupština. Država Srbija je, nažalost, u vrlo teškoj situaciji, stanje u zemlji je dramatično.
Pitanje Kosova i Metohije i razrešenje tog problema je nešto što mi, srpski radikali, sa strepnjom očekujemo. Mislili smo da je jedino moguće da, ako već nemamo Vladu i ne postoji volja da se Vlada napravi, da imamo konstituisanu Narodnu skupštinu, da bismo bar mogli da u ovom najvišem zakonodavnom telu radimo ono što jeste naša obaveza.
Naša obaveza, podsećam vas, u skladu sa Ustavom, u skladu sa Ustavnim zakonom, jeste i da donesemo hitno neke zakone, rokovi su nam već prošli.
Mislim na zakon o predsedniku Republike, o Vojsci, o odbrani, o Narodnoj skupštini, o lokalnim izborima, o lokalnoj samoupravi - sve su to obaveze Narodne skupštine da bismo uopšte mogli dalje da idemo tim demokratskim putem, a to su izbori, jer mi nemamo sve ove zakone koje sam rekla, ili ih uopšte nemamo ili oni koje imamo nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
To je bio motiv zbog čega je SRS prihvatila dogovor da gospodin Tomislav Nikolić bude izabran za predsednika Parlamenta.
Naravno, od samog početka smo govorili i tvrdili da mi nećemo da ulazimo u Vladu, da mi nećemo da podržavamo ničiju Vladu, da sami nećemo da pravimo Vladu da nas neko podržava, da mi insistiramo na izborima, što i sada tvrdimo, ali da to ne treba da bude smetnja da Narodna skupština funkcioniše i da radi u skladu sa Zakonom, Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine.
Naravno da nismo očekivali ovo što se desilo ovih dana. Prosto je neverovatno, govorili su i narodni poslanici ne samo SRS nego i nekih drugih poslaničkih grupa o tome, da je neverovatno i neviđeno da jedna poslanička grupa, jedna stranka, jedan predsednik stranke može bez ikakvog osnova, ničim izazvan, da promeni mišljenje u roku od svega nekoliko dana.
Kao i ostale kolege, moram da podsetim na neke detalje iz one noći između ponedeljka i utorka, kada je gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika. Ovde je neko rekao da je šteta što u sali nije Miloš Aligrudić, koji bi trebalo da komunicira sa narodnim poslanicima, jer je on predlagač ovog akta, rekla bih da to nije šteta, već da je to sramota i kukavičluk i Miloša Aligrudića i DSS i, naravno, Vojislava Koštunice, koji je beskičmenjak bio i ostao.
Uobičajeno je i normalno da čovek citira neke umne ljude, ali nekad smo u situaciji da moramo da citiramo i Aligrudića i Petrovića, šta da radimo. Podsetiću na samo jedan deo, istina vrlo konfuznog izlaganja Miloša Aligrudića iz te noći, kada je rekao: ''Potrebno je da glasamo za jedan jedinstveni predlog svi, zbog demokratske procedure u Skupštini. U vezi izbora predsednika Skupštine, ako je to neko ko može da nas prezentuje, onda najveći broj poslanika u Skupštini, ako je to i od strane SRS će glasati. Ako biste, gospodine Petroviću, bili to i vi, odnosno da je Demokratska stranka imala 81 mandat, a oni 64, bez trenutka razmišljanja bismo glasali za vašeg kandidata i za bilo kog kandidata u ovoj skupštini''.
Tog ponedeljka i danas SRS u Parlamentu ima 81 poslanika, DS 64 poslanika, ali je očigledno nešto istumbano u glavi Miloša Aligrudića, odnosno Vojislava Koštunice, koji je ipak prihvatio da posluša Solanu, kao što je to mnogo puta ranije činio, ali je sad nešto kao mislio da se izvuče, da to ipak ne bude toliko javno, da on nešto ostane kao zapamćen među građanima Srbije da je on demokrata, da je patriota.
Ovim što je uradio, vezano za predsednika Narodne skupštine, demantovao je i ubedio i one malobrojne koji su verovali da je on takav čovek, da on to nije. Sada podsećam pre svega javnost Republike Srbije da je predsednik srpskih radikala, prof. Vojislav Šešelj, 2000. godine u kampanji izbornoj upozoravao građane Srbije i govorio da je Vojislav Koštunica najveća zabluda građana Srbije.
Kome to tada nije bilo jasno i kome to do danas nije bilo jasno, sasvim sam sigurna da su danas tu dilemu svi razrešili.
Podsetiću još samo na jedan deo reči Miloša Aligrudića iz te noći, ponedeljak na utorak, ovo je valjda jedan od deset puta ponovljenih njegovih rečenica.
Govorio je: ''Nešto kratko bih, kaže, rekao vezano za poslaničku raspravu na početku. Reći ću vam sledeće: ispred mene je faks koji prezentuje Tanjugovu vest od pre nekoliko sati, čiji naslov je - Ključno je da Tadić kontroliše službu bezbednosti.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, izjavio je danas u evropskom parlamentu u Briselu da je pre par sati razgovarao telefonom sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i da lično smatra da je za uspešnu saradnju sa Haškim tribunalom, što god da je motiv nije bitno, ključno je da Tadić kontroliše Službu bezbednosti Srbije.''
Neću komentarisati činjenicu da Havijer Solana ovo nikako nije smeo da uradi, ali s obzirom da je on bombardovanje i ubijanje srpske dece i srpskog naroda nazvao akcijom "Milosrdni anđeo", onda o njemu nema šta da se govori. Ništa naravno ni o Borisu Tadiću, jer on nikada nije ni krio da je Solana njegov politički mentor.
Koštunica je pokušao to da sakrije, ali evo Miloš Aligrudić ga je razobličio pred javnošću Srbije. Jedino sam iznenađena da danas u parlamentu sedi 137 narodnih poslanika koji ne poznaju osnovne postulate parlamentarne demokratije i koji su išli u neku školu gde se učilo da se broji samo do 64. Gospodo, 81 je više od 64.