Gospodine potpredsedniče, poštovani gospodine Koštunica, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara je još od 21. januara govorio da je zainteresovan za to da se formira stabilna, efikasna, proevropska i demokratska vlada i da smo za ono rešenje oko kojeg se slože tri najveće demokratske parlamentarne stranke u vezi s novom vladom i u vezi s predsednikom Narodne skupštine. Ovaj naš stav se nije promenio.
Naravno da se radujemo tome što će se, po svemu sudeći, formirati vlada od strane najvećih demokratskih stranaka do isteka ustavnog roka. Radujemo se, jer građani neće biti maltretirani novim izborima i zbog toga što će Parlament početi da funkcioniše posle više od pola godine. Ujedno moram da iskažem sumnju i skepsu da će posle dešavanja u proteklim danima, posle svih onih međusobnih optuživanja i vređanja koje smo čuli, ne samo mi narodni poslanici, nego i građani, vlada DS, DSS i G17 PLUS biti stabilna i efikasna. Isto tako, posle glasanja od pre nedelju dana, moramo iskazati sumnju i u to da će nova vlada biti proevropska i demokratska.
Baš zbog ove činjenice je u sredu predsednik SVM svim parlamentarnim strankama koje nisu glasale za izbor predsednika Narodne skupštine, kao i Srpskom pokretu obnove i vanparlamentarnim strankama vojvođanskih Mađara, predložio da neodložno otpočnemo dijalog o stvaranju zajedničkog fronta onih stranaka koje su u skupštinskim raspravama prethodnih dana i noći pokazale da i dalje petooktobarske ciljeve smatraju svojim ciljevima.
Savez vojvođanskih Mađara je u sredu iskazao volju u vezi sa organizacijom inicijalnog sastanka proevropskog bloka. DS i G17 PLUS su, ipak, odlučili da formiraju vladu sa DSS. Novi, prevremeni izbori više nisu realna opcija. Vojvođanskim Mađarima ostaje nada da su DS i G17 PLUS donele ispravnu odluku. Ostaje nada da će nova vlada zaista biti demokratska, proevropska, stabilna i efikasna. Vrlo će se brzo videti da li je naša nada bila osnovana.
Što se tiče zakona o ministarstvima, želim da ponovim da nas raduje da će nova vlada imati, između ostalih, i ministarstvo za informatičko društvo, ministarstvo za omladinu, ministarstvo za zaštitu životne sredine i potpredsednika za evropske integracije. To smatramo znakom da nova vlada želi da bude moderna. Ipak, nema racionalnog objašnjenja da od 22 ministarstva ova vlada neće imati ministarstvo za ljudska i manjinska prava, iako nacionalne manjine čine jednu trećinu stanovništva Srbije. Ako će nova vlada ionako biti glomazna i skupa, nema racionalnog objašnjenja zašto je izostalo baš ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Na ovom mestu moram da kažem i to da u ekspozeu gospodina Koštunice nijednu reč nismo čuli o tome šta će nova vlada da radi u interesu nacionalnih manjina i šta će nova vlada raditi za to da bude poboljšan položaj nacionalnih manjina.
Moram da kažem da, ako se dobro sećam, još od devedesete godine, nije bila izabrana nijedna vlada u ovoj skupštini a da njen mandatar u svom ekspozeu ni reč ne progovori o nacionalnim manjinama i stvarno smo vrlo iznenađeni.
Ovih dana smo čuli objašnjenje da ministarstva za ljudska i manjinska prava neće biti, ali da je, a sada ću vam ovo citirati: "važno da se unapređenjem ljudskih i manjinskih prava bave sve institucije, a da je manje važno da li će oblast ljudskih i manjinskih prava biti u resoru ministarstva ili službe pri Vladi Srbije".
S ovim ocenama se, naravno, ne možemo složiti. Povodom pitanja unapređivanja ljudskih i manjinskih prava, važne su dve stvari. S jedne strane, bitno je da se tačno zna adresa kojoj se obraćamo, da ne bi došlo do sukoba nadležnosti, u smislu da svaki državni organ smatra da je neko drugi nadležan povodom rešavanja nekog pitanja i položaja nacionalnih manjina. Usvajanje zakona o načinu izbora i nadležnosti nacionalnih saveta, na primer, kasni već godinama, jer se ne zna ko treba da ga pripremi i gde treba da se usvoji ovaj zakon, koji je vrlo važan za nacionalne manjine.
S druge strane je bitno da organ koji se bavi ovim pitanjima ima određenu težinu i po tom osnovu se ne može izjednačavati ministarstvo i služba. Odmah nakon januarskih izbora, saopštili smo ovim strankama koje će u toku današnjeg dana ili noći formirati vladu i to da smo zainteresovani za to da se stvore uslovi koji obezbeđuju očuvanje identiteta i egzistencijalnu sigurnost svih nacionalnih zajednica. Odmah smo saopštili strankama koje će sada formirati vladu da smatramo izuzetno važnim 12 ciljeva iz predizbornog programa naše stranke i ja ću samo neke od ovih naših ciljeva navesti.
Znači, da se na teritorijama gde manjine žive u značajnom broju znatno poveća volumen državnih izvora finansiranja za razvoj privrede i infrastrukture; da se primenom principa srazmernog zapošljavanja značajno poveća učešće manjina u državnim institucijama, kao i u državnim i javnim preduzećima; da se opštine Ada, Čoka, Kanjiža, Novi Kneževac i Senta, promenom granica administrativno - teritorijalnih jedinica, premeste u administrativni okrug sa sedištem u Subotici; da se ostvari puna autonomija Vojvodine, o čemu, isto, u ekspozeu nijednu reč nismo čuli; da se neodložno donese normativni akt koji će regulisati ovlašćenja i način izbora organa manjinske, personalne autonomije, nacionalnih saveta nacionalnih manjina; da se ne sprovodi nijedna državna mera kojom bi se veštački promenio nacionalni sastav stanovništva; da se formira univerzitet u Subotici i da se na subotičkom Učiteljskom fakultetu, na mađarskom nastavnom jeziku, uvedu više predmetne studije i da se ostvari projekat evropskog kolegijuma u Novom Sadu; da se, pored razvoja državnih medija na jezicima manjina u Severnoj Bačkoj, i dalje obezbedi celodnevni regionalni radio program na mađarskom jeziku i da se izgradi institucionalni sistem koji će ispuniti potrebe informisanja mađarskog življa u dijaspori.
Jedan od ciljeva je i da država obezbedi odgovarajuće i sigurne finansijske izvore za funkcionisanje Narodnog pozorišta u Subotici, Novosadskog pozorišta, Kulturnog zavoda vojvođanskih Mađara iz Sente, Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara i izdavačke kuće "Forum".
Vrlo jasno smo rekli, još u januaru, da eventualna podrška narodnih poslanika SVM ovoj vladi isključivo zavisi od toga da li će oni prioriteti koje smo u predizbornoj kampanji formulisali kao minimum, koji vodi unapređenju očuvanja identiteta i egzistencionalne sigurnosti vojvođanskih Mađara i svih nacionalnih zajednica, biti definisani i u programu nove vlade, barem neki od naših navedenih ciljeva. Moram konstatovati da nijedan naš cilj nije sadržan u ekspozeu gospodina Koštunice.
Pažljivo smo saslušali program nove vlade, ekspoze mandatara i ustanovili da, apsolutno, ni za jedan od naših prioriteta, za koje smatramo da doprinose daljoj demokratizaciji i evropeizaciji Republike Srbije, nije bilo mesta u predloženom programu. Zbog toga poslanici Saveza vojvođanskih Mađara ne mogu glasati za predloženi program i danas će biti uzdržani.
Svakako želim da podvučem, SVM će sigurno biti deo nove parlamentarne većine. Bezrezervno smo spremni da glasamo za svaki zakonski predlog čije usvajanje doprinosi približavanju Evropskoj uniji, demokratizaciji, ekonomskom ojačavanju Srbije, i naravno, većem stepenu zaštite manjinskih prava.
Ujedno bih hteo da naglasim da ćemo biti konstruktivni, imaćemo svoje zakonske predloge, amandmane na predložene zakone. Očekujemo da naši predlozi zakona dođu na dnevni red ovog cenjenog doma i da demokratske stranke podrže naše predloge.
Isto tako, na kraju, od nove vlade i njenih ministara očekujemo da uvek imaju otvorena vrata za naše predloge i sugestije, molbe i zahteve, u mnogo većoj meri nego što je to poslednjih godina bilo. Ti zahtevi iz SVM će, želim da podvučem, uvek biti dobronamerni i, podjednako, u interesu i nacionalnih zajednica i Republike Srbije.

Hvala gospodinu Pastoru.
Da li se još neko od šefova poslaničkih grupa javlja za reč? Ne.
Prelazimo na raspravu poslanika. Reč ima gospodin Srđan Šajn.

Poštovane dame i gospodo, poštovani kandidati za ministre i kandidatu za predsednika Vlade, ne vidim bolju situaciju i bolje mesto da govorim o programu Romske partije nego sada i ovde, o programu za koji smo dobili podršku na izborima, a koji je bio vrlo jasan.
Očekujemo da ova vlada dosledno, možda bi bilo bolje da sačekam malo da oni koji se bore za glasove manjina izađu, a da ostanu oni koji nisu diskutovali na prošloj skupštini.

Molim vas, nije korektno. Nemojte me terati da radim ono što ne želim.
Molim za mir, budite pažljivi i saslušajte svakog govornika. Pomozite malo i meni kada znate da nam je vreme u pitanju. Hvala najlepše.

Juče smo se u ovom parlamentu sat vremena nadmetali i različite političke partije su govorile o tome kome su bitniji romski glasovi. Mislim da će, kad kamera bude prošetala, biti jasno kome su bitni ti romski glasovi, kome je bitno da sasluša jednog Roma u Parlamentu a kome nije.
Program Romske partije nije samo romski. U svom programu smo govorili da se zalažemo za to da se dosledno sprovodi Akcioni plan o boljem položaju dece u Srbiji, koji je upravo ova vlada, koja je odlazeća, donela. Insistirali smo na tome da ova vlada ima jedan aktivan program za
socijalno ugrožene kategorije, jer to najbolje osećamo, pošto su Romi socijalno najugroženija kategorija u Srbiji.
Takođe smo, u toku mesec dana parlamentarnog rada, imali razgovore sa predstavnicima svih studentskih parlamenata u Srbiji i dogovorili se sa njima da vam predložimo da stvorite uslove da se donese zakon o studentskom organizovanju, da predstavnici studentskih parlamenata budu legitimni predstavnici u razgovorima i pregovorima sa Vladom.
I ne samo to, već da se stvori mogućnost da oni u Parlamentu Srbije iznesu direktno svoje inicijative. U tom smislu, obećao sam im da ću svaki zakonski projekat, svaki amandman za koji se budu dogovorili, da potpišem, da i na taj način stvorimo jednu drugačiju, demokratsku klimu u Parlamentu Srbije.
U našem programu smo, takođe, insistirali da se stvore uslovi za donošenje antidiskriminacionog zakona, koji će ne samo da zaštiti manjine, već koji će da zaštiti sve grupe koje se po nečemu razlikuju od ostalih.
Smatram da je izuzetno bitno, ono o čemu je govorio dr Vojislav Koštunica, da se dalje nastavi rad na definisanju zakonskog okvira za sprovođenje politike ostvarivanja prava nacionalnih manjina.
Međutim, kada su u pitanju Romi, moram da primetim da, iako je unazad dve godine bilo određenih uspeha, nismo zadovoljni sa time koliko se sprovodila dekada. Istini za volju, krivi smo i mi Romi, međutim, Romska partija predlaže da se na drugačiji način pristupi tom pitanju i u tom pravcu predlažemo da se analiziraju sledeća pitanja.
Prvo pitanje je pitanje definisanja institucionalnog okvira i u Vladi Srbije i u Parlamentu Srbije za sprovođenje ovakvih aktivnosti. Očekujemo od ove vlade da u resornim ministarstvima koja imaju značaj za sprovođenje dekade uključe Rome, i to Rome koji će na vrlo konkretan način da sprovode određene aktivnosti. Svaki drugačiji pristup neće dati legitimitet ovoj vladi u tom pravcu. Svaki drugačiji pristup govoriće o sistemu tutorstva, ne o sistemu integracije. Međutim, verujem i danas u razgovore koje smo imali sa političkim partijama koje su formirale vladu, da će to zaista da se uradi i da će to da se uradi na najbolji mogući, produktivan način.
Sledeća stvar koju očekujemo da uradi buduća vlada jeste da definiše način interministarske saradnje, s obzirom na to da nema resornog ministarstva za manjine. Ne mislimo da je ono neophodno. Ukoliko postoji odgovarajuća interministarska saradnja, onda to može da bude bolji i efikasniji model, ali model koji zahteva vrlo jasnu političku opredeljenost da se zaista takav program i organizuje.
Takođe, očekujemo da se definiše administrativna, tehnička i stručna organizacija unutar Vlade, koja će zaista da bude samo to a ne koja će da preuzme ingerencije Vlade, ingerencije romske zajednice i ingerencije Parlamenta, odnosno poslanika u tom prostoru.
Očekujemo da se definišu vrlo konkretni budžeti u Vladi, jer bez budžeta, nije dovoljna deklarativna pomoć, ne možemo ni da sprovedemo proces integracije Roma. Očekujemo i da, u saradnji sa Vladom, definišemo parlamentarnu kontrolu celog tog procesa, na taj način što će odgovarajući organ u Parlamentu, odnosno odbor, da preuzme odgovornost za to pitanje.
Na kraju, ne znam odakle vam ovo kako ću ja da glasam, nisam se izjašnjavao o tome. Spreman sam, kao član Romske partije, da podržim ovu vladu. Glasaću za, u očekivanju da se ovo o čemu smo govorili zaista i realizuje.
Pozivam vas da to ustanovite na primeru Vojvodine, gde smo definisali sličan institucionalni okvir. Pre nego što smo definisali taj institucionalni okvir u Vojvodini, prijavilo se svega sedam Roma da su pretrpeli određene napade. Kada su Romi ušli u vojvođansku Vladu, onda smo detektovali 30 takvih prijava. Jednostavno, učešće u vladi znači da taj narod ima veće poverenje, da isti onaj osećaj koji ima prema državi Srbiji nastavlja i prema instituciji države Srbije.
Najlepše zahvaljujem onim poslanicima koji su slušali, a onima koji neće da to čuju ne znam ko daje pravo da na sledećim izborima, u toku jednog dana, obiđu romske mahale, da se zaklinju da će da rade za integraciju tog naroda, da se zaklinju da brinu o izbeglicama sa Kosova, a ima 100.000 Roma, pored 200.000 Srba, sa Kosova, koji su ovde u Srbiji i koji su u Evropi.
Moramo da znamo, napokon, da to nije narod kome treba da se obraćamo samo zbog glasova, nego da je to narod s kojim treba zajedno da vodimo Srbiju na putu ka Evropi i da je to narod koji može da bude vrlo konstruktivan.
Najlepše hvala.

Gospodin Riza Halimi, a neka se pripremi gospodin Laslo Varga.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, dobro je, ako predstavnici manjina već nisu bili u ekspozeu gospodina Koštunice, ako nismo imali prostora ni u zakonu o ministarstvima, bar da imamo strpljenja da čujemo šta predstavnici manjina kažu.
Kada smo se tokom izborne kampanje zalagali za to da moramo imati predstavnika u najvišem zakonodavnom organu države, imali smo mnogo problema da ubedimo nezadovoljne ljude, zbog neostvarenog Vladinog programa, dva puta potenciranog, nakon tri godine, kao, renoviranog, a sada, nakon šest godina, opet sa velikim i veoma važnim delovima tog programa koji su ostali neostvareni.
Šta sad? Juče sam mogao da ponovo čujem one priče iz SPS-ove vlade, npr. da u Bujanovcu, sa 55% Albanaca (dobacivanje iz sale) ... po službenim podacima Zavoda za statistiku. To je organizacija ove vlade. Ne poverovati tim službenim podacima i izneti sa ove govornice da su Albanci manipulacijama došli u vlast, apsolutno je nerazumljivo. Pitam, gde to vodi? Da li je moguće da u opštini gde je jedna manjina u toj brojčanoj većini nema mogućnosti da u jednom proporcionalnom sistemu ima većinu?
Druga je bila ona priča gospodina Dačića, koji želi da se prijavi, kada je njegova vlast u Bujanovcu, manipulacijama, umesto sadašnjih proporcionalnih 22 do 23 predstavnika Albanaca, dozvoljavala samo 11 ili 12. Toliko je u to vreme nama pripadalo.
Meni je apsolutno nerazumljivo da se i u ovom vremenu, nakon toliko rada u višestranačkom sistemu, dovode u pitanje osnovne vrednosti demokratije. Mislim da ta atmosfera dosta pesimistički deluje. Onda se postavlja pitanje kako ćemo mi ostvariti izborni program i o privrednom razvoju, ako se zna da je opština Preševo, sa 90% Albanaca, šest puta nerazvijenija, po svim parametrima, od proseka države Srbije.
Kako dati optimizam građanima na terenu da ćemo konačno, nakon osam godina, skinuti sa glave specijalnu policiju? Ona je čitavo vreme na tom terenu. Kako ćemo omogućiti da se konačno rešavaju problemi u obrazovanju? Hoće li i novi ministar da se ponaša kao da uopšte nema pojma šta se tamo dešava? Da li će se ovo prethodno i ovo sledeće ministarstvo baviti problemom visokog obrazovanja Albanaca?
Trenutno se ogromna većina školuje u Prištini, u Tetovu, u Albaniji, a porezi se plaćaju u Srbiji, iako tu nemamo nijednog studenta, nijednu instituciju.
Uzmite Crnu Goru kao primer. U razmaku od dve-tri godine, mi smo se angažovali za vanbolničko porodilište u Ulcinju. Pre skoro godinu dana je to finalizirano, a ovde je na papiru.
Idite redom, pogledajte šta je s učiteljskim fakultetom. Traži se četiri godine. Pre ćemo na Mars stići, nego što ćemo do tog fakulteta ovde realno doći.
To su veoma razumljivi zahtevi, ali koji do sada nisu nailazili na prihvatljivo, razumno raspoloženje da se ovi problemi rešavaju.
Na osnovu onoga za što smo se opredelili prilikom izbora, mi bismo bili skloni da, pored iznošenja problema u ovom najvišem domu, pokušamo da sa novom vladom zajedno radimo na rešavanju tih problema, da sprovodimo u delo to što smo našim programom izneli. To može demokratska vlada, to može proevropska vlada za koju se zalažemo. Mi ćemo biti na raspolaganju da zajedno radimo na rešavanju tih osetljivih problema naših građana na terenu, ali, ovaj početak nije dobar.
Nadam se da ćemo, ipak, u nastavku stvoriti potrebnu klimu da se i ti građani osećaju da su na svojim ognjištima, da mogu ostvariti prava, ljudska i kolektivna, da ne moraju ljudi iz OEBS-a uvek da podsete vlast ovde da treba projekte manjina ostvarivati, kao što je slučaj s multietničkom policijom, doduše sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, ali uz znatnu podršku OEBS-a.
Da li se ovde može stvoriti klima da i bez neke inicijative iz Evrope, iz OEBS-a, pa makar bila i evroatlantska, ova država, u interesu svojih građana i manjina, može da realizuje projekte koji su od opšteg interesa, a koji vode ka stabilnosti, koja je, verujem, naš zajednički cilj.

Po Poslovniku, gospodin Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam važnu vest da vam saopštim. U skladu je s Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije i dostojanstvom ovog visokog doma.
U trenutku dok mi razgovaramo o Vladi Republike Srbije, neki novi ministar odbrane, ili ne znam ko, naredio je pokušaj hapšenja generala Mladića. Blokirali su kompletnu Deligradsku ulicu, maltretiraju tamo sve moguće prolaznike, zatvorili su sve prilaze.
Želeo bih nešto da saznam od predstavnika buduće vlade Republike Srbije. Pretpostavljam da ga opet nisu uhvatili, pa će Oli Ren sutra biti pomalo razočaran, ali će da pohvali napore nove vlade i novih ministara.
Dakle, moje pitanje je, dame i gospodo, članovi Vlade Republike Srbije, i sadašnji, a i budući, da li je to neka organizovana akcija da se svojim mentorima dodvorite i da svojim gazdama kažete – najvažniju stvar smo vam isporučili, ili je to onako, rutinska akcija, nešto što se podrazumeva, da zatvorite čitave ulice?
Što ne hapsite «vojvodu od Meridijan banke» sa 11 milijardi evra, nego jurite srpske oficire po Beogradu? Da li je to posao Vlade Srbije? Predlažete nam ga ovde za potpredsednika Vlade Srbije, za ne znam šta, a hapsite srpske generale, krive zato što su branili Republiku Srpsku i zato što su štitili srpski narod zapadno od Drine i Dunava!?
Dobro ste počeli, dame i gospodo. To nema toliko veze sa Poslovnikom, koliko ima sa mozgom i moralom, a mnogo je daleko i od jednog i od drugog.
Dame i gospodo narodni poslanici, užasnut sam početkom rada, načinom na koji ova vlada počinje da radi. Mi znamo da vam «tata» sutra stiže u Beograd. Znamo da će sutra da vas obiđe i znamo da će sutra da vam čestita i da vam da vizne olakšice. Kada kažem vizne olakšice, računam, neće moći naši ljudi da idu u inostranstvo. Samo će umesto 35 evra da plaćaju 34 evra da bi dobili vizu i, umesto četiri dana ispred ambasade, sada će to moći za tri i po da obave.
Dakle, to su veoma važne olakšice, i ja se slažem, to su drastično značajne olakšice. Samo vas pitam, šta onda posle toga sledi, sem hapšenja i pokušaja hapšenja generala Mladića? Kosovo i Metohija? Da li je to sledeće? Da li je to ono što Oli Ren traži od Srbije?
Ceo dan smo se trudili da dobijemo odgovor od predstavnika Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i nismo ga dobili. Da li je to ono, gospodine Jeremiću, što beše vaša politika koju ste izneli u intervjuu «Vašington tajmsu», gde ste rekli da je važno samo da se nađe način da Srbija uđe u evropske integracije i posle - nezavisnost za Kosovo i Metohiju?
Da li je to vaša politika? Da li Oli Ren zagovara nezavisnost Kosova ili ne? To je naše pitanje. Da li je vaša jedina politika da hapsite srpske generale, od onih koji su nosioci ordena Karađorđeve zvezde, kao što je Jovo Đogo, do, večeras, generala Mladića, ili ćete uraditi nešto u borbi protiv korupcije, pa ćete «vojvodu od Meridijan banke» da pitate odakle mu jedanaest miliona evra?
Niste vi razumeli - vojvoda od Meridijan banke je Đelić.

Vreme, gospodine Vučiću.