OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 12.09.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

12.09.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:05

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, gospodin Nikolić.

Milan Nikolić

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o veoma važnom dokumentu, verifikaciji sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, ili jugoistočnoj Evropi, kako god želimo.
Geneza trajanja ovog sporazuma potiče od 1992. godine, sa izmenama i dopunama u Krakovu i Brnu, a definitivni tekst izmena došao je u Bukurešt 2006. godine. Mi smo sada u prilici da konstatujemo da su učesnici u potpisivanju tog sporazuma u svojim parlamentima, osim Srbije, verifikovali ovakav sporazum i da, evo, mi danas o tome razgovaramo i treba da procenimo šta činiti i da li pristupiti ovakvom jednom sporazumu.
Pre nego što odlučimo, mislim da je važno da nekoliko činjenica imamo u vidu, koje su to prednosti pristupanja ovom sporazumu koje mogu da budu od koristi, pre svega privredi Srbije i nacionalnoj ekonomiji Srbije. Iskustvo Češke i Mađarske govori da potpisivanje ili verifikacija jednog ovakvog sporazuma približava ovu zemlju EU. Time se postižu, takođe, ovi osnovni demokratski principi koji se zasnivaju na vladavini prava, na ljudskim pravima i na osnovnim slobodama. Vlada tržišna ekonomija, potvrđuju se principi iz Memoranduma o razumevanju o liberalizaciji, otvara nam se tržište od 25 ili 30 miliona stanovnika u statusu domicilnih potrošača, podstiču se strana ulaganja, povećava se konkurentnost i podstiče razmena robe, jača regionalna privredna saradnja i obezbeđuje se širok asortiman kvalitetne robe sa jeftinijim cenama u ponudi.
Naravno, razvojem trgovinskih odnosa i mnogih drugih oblika saradnje pruža se mogućnost da u toj regionalnoj saradnji imamo i nešto stabilniju političku situaciju u regionu nego što je sada. Potpisivanjem sporazuma sublimirali bi se svi do sada potpisani sporazumi, njih tridesetak, o liberalizaciji trgovine između zemalja, sada kandidata i potpisnica CEFTA.
Pomenuo sam malopre da je Srbija jedina zemlja od osam, odnosno 10 zemalja, koja je poslednja potpisala ovaj sporazum, a po pravilima sporazuma ukoliko se ne pristupi na vreme, u roku od 30 dana se ne može doći u status članice CEFTA. Posledice su takve da mi na prvoj sednici, koju je Komitet zakazao za kraj septembra, nećemo moći da punopravno odlučujemo i donosimo odluke u određivanju pravila igre u sprovođenju tog sporazuma; moći ćemo da budemo samo posmatrači, jer nam vreme od 30 dana prelazi rok dogovoren za zakazivanje ove sednice.
Možemo iz sporazuma da izvučemo nekoliko zaključaka. Njegova primena će početi odmah, a puno sprovođenje sporazuma krenuće od 2010. godine pa nadalje. Posebna je novina da se uvodi trgovina uslugama i posebno investicijama, odnosno u njihovoj apsolutnoj zaštiti ako dolaze iz strane potpisnice do mere da imaju nacionalni tretman.
Posebnim plulateralnim sporazumom ukidaju se sve moguće i postojeće barijere u odvijanju jedne harmonizovane, slobodne trgovine između potpisnica. Uvešće se potpuno slobodna konkurencija između privrednih subjekata, čak između javnih preduzeća, tako da jednostavno neće moći biti nikakve vrste zaštite. Sve javne nabavke, ma odakle se odvijale, moraju da budu transparentne, nediskriminatorske i moraju imati nacionalni tretman. Uvodi se primena veoma važne dijagonalne kumulacije porekla proizvoda između svih strana potpisnica, a to će reći i nekih materijala iz EU, preko aneksa koji reguliše kako se tretira roba i kakvo je njeno poreklo.
Poštovana gospodo narodni poslanici, potpisivanje, verifikacija i primena ovog sporazuma podrazumeva potpuno liberalizovanu trgovinu u okviru potpisnica CEFTA sporazuma, ali rekao bih i dalje prema EU. To znači da se stvara ambijent za poslovanje u bescarinskim uslovima, bez mogućnosti posebne zaštite nacionalne ekonomije. Opstaće samo oni koji su najbolji u kvalitetu, najpovoljniji po cenama i ostalim uslovima ponude. To će se dogoditi u uslovima kada je naša nacionalna ekonomija slabašna i krhka, sa teškim tranzicionim posledicama i još uvek ranjiva, neoporavljena od posledica embarga.
Ako potpisivanje sporazuma znači da nema zaštite nacionalne ekonomije ili nema dovoljne zaštite nacionalne ekonomije jer neće biti carina na uvoz, niti carine na izvoz robe, za robu koja je poreklom iz zemalja potpisnica ili u daljem lancu iz EU, rekao bih čak i na poljoprivrednim proizvodima neće moći da se primenjuju neke posebne mere zaštite, niti pak podsticajne mere makroekonomske politike, postavlja se pitanje hoće li naša nacionalna ekonomija da to izdrži.
Šta će se desiti sa našim bilansom u poslovanju sa ostatkom sveta ako i danas, makar sa delimičnom liberalizacijom, imamo ogroman platni deficit u poslovanju sa svetom, duži niz godina; on se prenosi iz godine u godinu, a mi nemamo mehanizme da trgovinski deficit smanjimo.
Ne smemo zaboraviti da je naša proizvodnja, ovakva kakva je, izuzetno uvozno zavisna, te da za dve godine nije moguće napraviti kapacitete koji će moći da proizvode materijale i sirovine konkurentne u odnosu na ponudu koja dolazi iz zemalja potpisnica sporazuma i oslobode nas uvozne zavisnosti. Naša tehnologija je zastarela, uz to nam je organizacija arhaična, a menadžment nedovoljno pripremljen. Posledica će biti niska produktivnost, a šansa da budemo konkurentni u odnosu na industrijske sisteme neće biti na našoj strani.
Umesto da stvaramo efikasnu i po broju malu državnu administraciju, mi je iz godine u godinu stalno povećavamo. Imamo skup državni aparat koji ovakva privreda mora da izdržava, a to poskupljuje proizvodnju i čini nas još nekonkurentnijim. Takođe, na teret proizvodnje i onih koji stvaraju dohodak, u elemente koji čine cenu ulazi i armija od preko 900.000 nezaposlenih, radno sposobnih građana Srbije. Da li je realno da ćemo tu armiju zaposliti do pune primene sporazuma i da ćemo na taj način smanjiti izdvajanja za socijalna davanja, a da će ti radnici ostvariti konkurentniju proizvodnju nego što je imamo danas?
Cena prelaska iz socijalističkog društva, kroz tranziciju, u kapitalizam ne sme biti na teret otpuštenih i ne mogu je plaćati penzioneri, njih blizu milion i 400 hiljada. Zapravo, mi moramo da računamo na dalja izdvajanja od strane onih koji ostvaruju dohodak za ove kategorije stanovništva, a u isto vreme moramo da računamo i na stvaranje konkurentne proizvodnje.
Srbija spada u grupu zemalja koja ima dosta visoku stopu izdvajanja na ime poreza i doprinosa iz ličnih dohodaka i visok procenat PDV-a. Upravo iz napred navedenih razloga mi ćemo i dalje ostvarivati skuplju proizvodnju nego što će tržište moći da prizna i teško ćemo moći da se uklopimo u konkurentsku borbu koja nam predstoji. Ovo tim teže što mi zbog već izgrađenih kapaciteta u ovom regionu CEFTA ne možemo da računamo na visoke tehnologije i visoke intelektualne usluge.
Naše šanse su u oblasti prerađivačke proizvodnje i u oblasti poljoprivrede, gde je konkurencija veoma izražena. Naravno da pred nosiocima ekonomske politike stoji mnogo ozbiljan, odgovoran i težak zadatak, kako pripremiti nacionalnu ekonomiju da se u pravila sporazuma uklopi i da opstane. Mnogo je do sada napravljeno tih koraka na putu ka Evropskoj uniji i do odustajanja će teško moći da dođe.
Dakle, to je ona filozofska – prići sporazumu, kajaćemo se, odustati od sporazuma, takođe ćemo se kajati. Na poslaničkim grupama, na parlamentu je da donese odluku. Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Rajko Baralić, pa potom Zoran Krasić.

Rajko Baralić

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se zato što je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine, to je osnov. Očekivao sam, gospodine predsedniče, da će gospodin Mlađan Dinkić, ministar Vlade Republike Srbije, današnje izlaganje započeti izvinjenjem zato što je u proteklih nekoliko dana dao nekoliko nepreciznih, netačnih, zlonamernih i neodgovornih izjava. Time je prekršio Ustav Republike Srbije. Dakle, podsećam vas, gospodine Dinkiću, i javnost da ste rekli da Narodna skupština nije zasedala zbog toga što narodni poslanici nisu tu.
Na strani 63. Ustava Republike Srbije, u odeljku 3. kaže se: "Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji." Molim, gospodine predsedniče, da mi citat ne ulazi u vreme. "Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnesu drugi predlagači"... Ali, nema predloga zakona. Što bi rekao pesnik, a poslanici zalud, zalud čekaju. Ništa od onoga što su govorili u kampanji nema u fioci. Nijedan zakon nisu napisali. "Usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom."
Član 124: "Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave."
Nigde ne kaže Ustav da su narodni poslanici, ne daj Bože, odgovorni Vladi i ministrima u toj Vladi.
Vladu čine predsednik Vlade i ministri. "Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini." Dakle, nigde nema obrnuto, itd, itd.
Dakle, dimna zavesa koju ste, gospodine Dinkiću, bacili ovih dana imala je da posluži kao loša argumentacija i rđavo obrazloženje da, zaboga, zato što narodni poslanici nisu na okupu parlament ne može da zaseda, pa zbog toga razni pisci u jeftinoj štampi povećavaju tiraže. To nije fer. Nije fer pre svega prema onoj većini koja je vas izabrala, ali nije fer ni prema instituciji narodnog poslanika. Onog momenta kada ste prvi akt prosledili Narodnoj skupštini, mi ga, evo, danas razmatramo. Neki će ga kritikovati, neki će ga hvaliti. Očigledno da će on dobiti dovoljan broj glasova i neće biti sporno njegovo usvajanje.
To vama, gospodine Dinkiću, nije prvi put. Ranije ste izjavljivali - pokazaću ja narodnim poslanicima. Baš da vidim šta je to što ćete pokazati. Ako vam se ne sviđa pozicija ministra, dođite u Narodnu skupštinu, budite narodni poslanik, bili ste prvi na listi, imate pravo da budete narodni poslanik, i onda kritikujte Vladu do mile volje. Ali, ne možete kao ministar kritikovati narodne poslanike što Skupština nije zasedala, a nije zasedala samo zbog toga što ta vlada nije u stanju da prosledi nijedan akt ovoj skupštini.
Dakle, to je jedina istina i moja je obaveza bila da u ime kolega koje ovde predstavljam, i nadam se u ime svih vas, to kažem, jer nema nikakvog smisla to što ste izjavili. To je netačno, zlonamerno, to doprinosi da se ugled ove institucije narušava, a da ona to ničim nije zaslužila. Dajte zakone i razmatraćemo ih, dajte ono što je iz nadležnosti Ustavnog zakona da se sprovede. Ništa od toga niste uradili. Evo, da izaberemo guvernera; to je jedna od obaveza pa vi nikako da to prosledite.
Dakle, molim vas, nemojte se ponašati kao da smo mi vaša svojina. Mi to nismo nikako, niti to vi možete na bilo koji način da ostvarite. Nema smisla da to radite. Vi ste ranije, kao ministar finansija, držali parlament u šah-mat poziciji. Nadam se da ćemo usvojiti zakon o Narodnoj skupštini i da vam to više neće biti omogućeno.
Molim vas, postavio sam vama lično poslaničko pitanje – koje akte je vaše ministarstvo prosledilo Narodnoj skupštini na usvajanje, a da mi to nismo učinili? Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Gospodine Duliću, smatram da ste prekršili član 100. Poslovnika, jer sam od vas očekivao malo više hrabrosti nego što je poseduje gospodin Albijanić, a on je čuven po toj hrabrosti, kao što su čuvene i italijanske knjige o italijanskoj hrabrosti. Dok smišljate odgovor, a obavezni ste da mi date odgovor, i stalno ću da vas podsećam na tu obavezu po članu 100. Poslovnika dok ne date adekvatan odgovor, ja vam, da bih vam pomogao u pronalaženju tog odgovora, iznosim nekoliko vrlo važnih detalja.
Videli ste, čuli ste u stvari šta je gospodin Baralić ispričao. Vlada nije podnela zahtev da se održi vanredno zasedanje, ali je naravno neko morao da iskoči i da napadne sve poslanike da bi prebacio krivicu na nekog drugog. Vidite koliko je taj lični poriv zavladao predstavnikom predlagača, da postoji praktično dokazana nesposobnost da se kompetentno zastupa Predlog zakona.
Evo, ja ću vam dati još nekoliko primera da vam na to vrlo slikovito ukažem. Recimo, 2005. novinski tekst, veliki naslov kaže – folirant; skoro niko od političara i poslanika ne veruje u zakletvu ministra Dinkića da ga pare u životu nimalo ne zanimaju. To su novinari i urednici napisali.
Da vas podsetim na jedan vrlo lep detalj. Gospodin Dinkić daje intervju, pa kaže – ja sam bio Đinđićev tajni ekonomski savetnik dok nisam otišao na polugodišnje usavršavanje u Italiju. Što se tiče ovih materijalnih sredstava, evo šta kaže – moja žena Tanja rekla je da ne dolazi u obzir da reskiramo da uložimo sve pare iz kuće u knjigu koju niko neće kupovati i čitati. U kratkom roku prodata su dva izdanja, a onda je moj prijatelj Peđa Marković rešio da tu knjigu izdaju i "Stubovi kulture". A knjigu kojom se proslavio napisao je zbog toga što u knjizi piše, neki su to prokomentarisali – tata mu se kockao sa Jugoskandikom i Dafiment bankom, pa je izgubio pare, pa da bi povratio pare on ušao u politiku.
Izvinite, molim vas, da li mi svaku reč ovog predstavnika Vlade treba da tumačimo kao objektivni stav Vlade ili kao lični poriv? Poznato je da je rekao da ni na sahranu Đeliću, tako nešto beše, neka teška svađa...
(Predsednik: Vreme)
Ali, ovaj predlog Vlade je potpisao Đelić i Đelić je rekao – član 70. Poslovnika. Znači, Božidar Đelić zna koga je odredio za predstavnika Vlade povodom ove tačke dnevnog reda. Sad, vi iz Demokratske stranke, ako ne trpite Đelića, to je vaš problem, ali ja moram da poštujem papir na kome stoji vladin pečat. Da li je u ovoj igri - hajde ti, da ne idem ja, jer je on potpredsednik za evropske integracije i za saradnju sa EU, jer po logici stvari ovo bi trebalo da brani potpredsednik Vlade...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, hajde...)
Hajde, napravićemo pauzu, ponovo ću da se javim.

Oliver Dulić

| Predsedava
Znam da ćete se javiti ponovo, samo nemojte da zaboravite gde ste stali.
Reč ima Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, moram vam reći da mi nismo zadovoljni načinom na koji se vodi ova rasprava.
Za nas iz LDP-a ova tačka dnevnog reda je veoma značajna i mi činjenicu da raspravljamo o ratifikovanju ovako važnog sporazuma doživljavamo, između ostalog, i kao najznačajniji izraz naše spremnosti da učinimo nešto konkretno u pogledu evropskih integracija naše zemlje. Mogu da razumem, iako se nikada nećemo složiti sa otporima koje pojedine stranke koje ne žele takvu vrstu evropske perspektive u našem društvu iskazuju tokom ove rasprave, ali je za najoštriju osudu neozbiljnost Vlade i stranaka koje čine vladajuću koaliciju.
Gospodine Dinkiću, bili ste dužni da u svojoj uvodnoj reči kažete zbog čega smo mi jedina zemlja koja sa zakašnjenjem ratifikuje sporazum od koga, po našem mišljenju, presudno zavisi budućnost generacija koje žive u našem društvu. To je važno da bi se utvrdila odgovornost, jer izuzimanje odgovornosti, praktično, od našeg društva, naše svakodnevice pravi stvarnost u kojoj je svakom sve dozvoljeno.
Ako je u Skupštini potvrđena ratifikacija ovog sporazuma 23. jula i ako je Vlada koja nam je to prosledila znala da će se ministarske konferencije održati polovinom septembra, zašto ste, gospodine Dinkiću, vi kao ministar dozvolili da naša zemlja, koja je toliko daleko od onog statusa na koji mi kao građani 21. veka imamo pravo, dođe u poražavajući status i položaj kao posmatrač.
Ko je odgovoran zbog toga što nismo 24. jula raspravljali o sporazumu CEFTA, 25. jula, 1. avgusta, 10. avgusta? Ko treba da preuzme odgovornost? Mi insistiramo na odgovornosti za činjenicu da će se ministar Vlade Republike Srbije, zemlje koja je na repu evropskih integracija, pojaviti na ministarskoj konferenciji zemalja članica CEFTA u statusu posmatrača. Ko je za to odgovoran? Imate li dovoljno političke hrabrosti da kažete tako nešto?
Nama je jasno o čemu se tu radi. Ne može se Srbija u ekonomskom smislu liberalizovati i upustiti u ekonomske integracije bez prethodno jasno potvrđene spremnosti da postoji politička volja za isti takav proces.
Od oktobra 2000. godine do septembra 2007. godine nikada nismo bili, u političkom smislu, dalje od Evrope.
Sada treba da potvrdimo svoju spremnost da budemo deo Evrope glasajući za ovaj oblik ekonomskih integracija. Sa kim mi sklapamo taj sporazum? Kakvi su naši odnosi sa tim državama? Da li su dobrosusedski? Da li su obeleženi razumevanjem? Da li ima nesporazuma? Ako ih ima, da li su ti nesporazumi političke ili ekonomske prirode? To je ono što nam je potrebno za ovu raspravu. Vrlo dobro znate sa kojim zemljama je ovaj sporazum sklopljen. Znate koliko je komplikovan status Kosova, koje je takođe deo ovog sporazuma.
Mesecima apelujemo na političko otrežnjenje našeg društva, na suočavanje sa istinom, ali ovo je kukavičije jaje. Niste nam vi potrebni ovde. Ovde nam je potreban premijer Koštunica da nam kaže primer zemlje u svetu koja je potpisala međunarodni sporazum sa nekim drugim partnerom koga istovremeno doživljava delom svoje teritorije. Nama je to važno za sudbine tih ljudi koji žive na Kosovu, kojima će neko drugi saopštiti tu istinu, umesto Vlade koja je dužna to da uradi.
Da li treba trubače ovde da dovedemo da bi ga dočekali ili treba da idemo u Guču i na sabore da bismo se sa njim sreli? Premijeru je ovde mesto, i potpredsedniku Vlade, zato što ovo treba da bude praznik za Srbiju, po našem mišljenju, jer stvaramo jedinstveno tržište sa našim susedima. Sa nekima od njih smo ratovali, što je dokaz da se stvari mogu rešavati na drugačiji način, da se omoguće pozitivni ishodi, što treba da bude primer i u nekim drugim komplikovanim situacijama kojih ima tako puno u našem životu. Nema nikoga, kao da se Vlada stidi činjenice da je parlamentu predložila ratifikaciju ovog sporazuma, a nema razloga za tako nešto, po našem mišljenju ne.
Pogledajte klupe, nema ministara, nema predsednika Vlade, nema 70-80% poslanika vladajuće koalicije. Šta to znači? Da je Vladi stalo do tog dokumenta ili da je prisiljena, da pro forme, zbog nekih partikularnih interesa ona ipak tako nešto propušta kroz Skupštinu? Kako ćemo mi razviti ekonomsku saradnju sa Albanijom, sa Bosnom, sa Hrvatskom, sa Crnom Gorom - kvazidržavom, koju treba stiskati, stiskati, stiskati, stiskati, sa Kosovom koje želimo da stavimo pod blokadu? Kako ćemo razviti mi, kako ćemo poštovati sporazum koji treba da ratifikujemo? LDP je spreman da ga poštuje. Da li je spremna vladajuća koalicija?
Znate koliko ima puno odgovornosti iza jedne ovakve inicijative? Moramo društvu objasniti koje su koristi od ovog sporazuma, prevesti građanima to na razumljiv jezik. Puno je onih koji će iskoristiti te teške okolnosti u kojima se nalazi naše društvo. Ali, nemate razloga da se ustručavate pred tim činjenicama. Imaćemo veće tržište, potrošači u Srbiji će imati bolju ponudu, a neće jedan čovek biti taj pred kojim oni moraju da kleknu ukoliko žele nešto da kupe.
Neće više "Zara" u Beogradu biti najskuplja "Zara" na svetu, skuplja od londonske i od one u Moskvi. Možda će pasti marže, pa ćemo, iako imamo mala primanja, kupovati jeftiniju robu zbog toga što se pojavila konkurencija.
Umesto da pričamo o tome, mi podržavamo ono Miloševićevo ekonomsko slepilo sa kraja 80-ih godina kada su nam Slovenci bili krivi za sve, pa Hrvati, pa Bosanci, pa Makedonci, pa Crnogorci, pa Albanci dva-tri puta, pa smo između sebe počeli da se delimo. Zna se zašto naše kompanije nailaze na prepreke, između ostalog i zbog toga što nema ovakvog sporazuma.
Ovaj sporazum otvara vrata svakoj našoj kompaniji, pod uslovom da ona ima nešto da ponudi, pod uslovom da nije ono jedino što ona nudi činjenica da je njen vlasnik na crnoj listi EU ili SAD. To su razlozi zbog kojih naša ekonomija nije dobrodošla u pojedinim sredinama - što nije konkurentna, što je spekulativna, što računa da će tamo moći da funkcioniše po pravilima po kojima se funkcioniše ovde.
To su teme o kojima treba razgovarati sa ljudima u Srbiji, zbog kojih treba braniti ovaj sporazum. Pogledajte u šta su nas ćutanjem pretvorili – u žrtvu. Vi sad tu sedite, kao meta onih koji su od Srbije napravili politički rashod. A vi ste ministar jedne Vlade koja želi Srbiju da odvede u Evropu. To nama smeta.
Mi ćemo glasati za ovaj sporazum. Glasali bismo u bilo kom trenutku, ne interesuje nas što ga vi branite, što ga je potpisao Božidar Đelić i što iza njega licemerno stoji predsednik Vlade koji ga je potpisao u decembru, ali nijednom o njemu ni jednu jedinu reč nije rekao.
Mi ćemo glasati za taj sporazum, ali realizacija tog sporazuma ne zavisi od naše političke volje, nego od spremnosti Vlade da uradi ono na šta se obavezala ovim sporazumom. Znate na šta se ona obavezala? Citiraću vam samo dva stava; vi ste potvrdili svoju obavezu prema pluralističkoj demokratiji zasnovanoj na vladavini prava i ljudskim pravima i ostalim slobodama. Je l' to ono što je opis Srbije u septembru 2007. godine, da li je ovo pluralistička demokratija, da li ovde postoji vladavina prava, poštovanje ljudskih prava ili smo svi mi žrtve političke države, partijske države, običajnog prava, a ne tržišne ekonomije? Obavezali ste se da ćete poštovati principe tržišne ekonomije, a vi ste od ovoga napravili partijsku.
Vlada postoji četiri meseca i još se niste dogovorili oko toga kako ćete podeliti plen te jadne vlasti i kome će pripasti NIS, EPS, Aerodrom, "Srbijašume", "Srbijavode". Nije to bilo nešto sa čim ste vi ušli u izbornu kampanju za januarske izbore. U Srbiji je 50% cena pod kontrolom države. To nije tržišna ekonomija. Izbegava se privatizacija javnih preduzeća, zašto?
Zato što su to partijski monopoli i zato što su ishodišta za islužene partijske, a dokazane partijske kadrove, s jedne strane; s druge strane, sjajno sredstvo za kupovinu glasova nesrećne Srbije.
To ste vi radili. Nema, gospodine Dinkiću, tržišne ekonomije u kojoj ministar ide i najavljuje zimske olimpijske igre i u kojoj ministar deli milijardu evra iz Nacionalnog investicionog plana. Da li ima neka zemlja potpisnica ovog sporazuma u kojoj je to moguće? Zakon o Nacionalnom investicionom planu pred parlament, definisani projekti, a ne politička uravnilovka, i ne Potemkinova sela, ne brze pruge i švedski standard.
Ono što su oni radili sa Telekomom 1997. godine vi ste počeli da radite i sa Mobtelom 2007. godine, i svako ima svog gospodina Mrkonjića, svako. To ste vi potvrdili.
Ovo je uvreda za vaše birače koji su glasali za takmičenje sa regionom. Kako ulazimo u tu trku, da li imamo neki plan? Privredna komora, čija je to komora? Sedi Miloševićev tajkun i predsednik države, pa se dogovore ko će šta, ti meni skini Čedu sa vrata, a ja ću tebi da sklonim Toplicu. Dokle ćemo stići tako? Privredna komora je postala partijska ćelija Demokratske stranke, da li to postoji negde? Vi ste za sebe uzeli Kopaonik, volite skijanje. A Koštunica ne voli ništa, ali hoće sve.
Glasaćemo za ovaj sporazum, imate našu podršku, ali vodite računa, veliku obavezu preuzimate na sebe, a mi ćemo biti ti koji ćemo vas kontrolisati u svakom segmentu vaših aktivnosti.
Dakle, insistiramo na utvrđivanju odgovornosti zbog toga što će ova jadna zemlja, posle godina sankcija, blokada i nesporazuma, opet biti u ponižavajućem položaju na toj konferenciji, zbog toga što je neko bio neodgovoran ili licemeran, pa je tako nešto odlučio. Zašto raspravljamo sa toliko puno zakašnjenja o ovome, 23. jula je došlo u Skupštinu? Izvolite recite, ili vi recite gospodine predsedniče, da li smo za to odgovorni mi kao poslanici LDP-a, da li je za to odgovorna opozicija ili je za to odgovorna ta sklepana vladajuća koalicija koja očigledno funkcioniše i koja ne treba da funkcioniše ako jedino što treba da stvori i proizvede jeste haos. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić, naredni poslanik je Rajko Baralić, pa narodni poslanik Aleksandar Vučić. Za repliku se javio narodni poslanik Milutin Mrkonjić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Gospodine Duliću, vi uporno ignorišete moje pitanje. Ja ne znam šta je razlog, ali vi pokazujete veliku upornost, istrajnost i ja sam apsolutno siguran, ili ste vi ili Božidar Đelić čitali ovaj članak od 1. novembra 2001. godine, vidite, gospodine, piše – supermen.
Da li vi mislite da je ovaj predstavnik Vlade supermen? Ali vidite šta kaže ovde u podnaslovu – ispod maske krije se samo običan apsolutista.
Znači, sudeći po tačnim činjenicama koje su malopre iznete sa ove govornice – jedan ministar pregovarao, neko potpisao, a izgleda da su se svi odrekli toga – oni su morali "supermena" da pošalju ovde, jer kako bi drugačije moglo da prođe.
Ali, zato su napisali da je ovlašćenje "supermena" ograničeno članom 70. Poslovnika o radu Vlade Republike Srbije.
Ja nikako da dobijem, gospodine Duliću, od vas ovaj odgovor. Da li je možda neko u toj kuhinji, pučističkoj, koja se zove demokratski blok, osmislio da treba ovog predstavnika Vlade izložiti neprijatnostima ovde kako bi negde u Vladi neka druga opcija dobila na popularnosti?
Vi ste se prevarili, mi sve to trpamo u isti koš. Tu ne samo da nema principijelne razlike, nego postoji suštinska jednakost.
Zato vas ja upozoravam, gospodine Duliću, s obzirom na to da je dokazano već o tome, Žarko Obradović je o tome pričao jutros, da ste prekršili zakon time što niste raspisali izbore.
S obzirom na to da ja četvrti ili peti put izlazim i od vas uporno tražim odgovor i vi nikako ne dajete odgovor, vi na taj način potvrđujete da u kontinuitetu kršite Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste višestruki povratnik u pogledu povreda Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
I, ako mislite da eventualno glasanje nema za ishod da se konstatuje da ste izvršili povredu Poslovnika, što me uopšte ne bi iznenadilo, onda verujte, ovih pet gledalaca koji prate ovaj prenos preneće, pa će desetoro ljudi verovatno da zna da ste se na najbrutalniji način ponašali prema poslanicima koji su vam ukazivali na teške povrede Poslovnika.
Mi još uvek nismo, što se tiče Srpske radikalne stranke, počeli da čerečimo ovaj sporazum u onim delovima gde može, i vreme je da se dokaže delo - izdajnički proces.
(Predsednik: Hvala vam puno.)
Sposobni smo to da uradimo i nemojte da se sekirate, ali mlad ste čovek i ja bih vam preporučio da poslušate savet gospodina Mićunovića koji je rekao da je forma vrlo važna i da Skupština i ne može da postoji ukoliko se forma ne poštuje.
Poslušajte malo njega, iz iste ste stranke, naučite nešto, a kasnije ću reći šta je gospodin Mićunović rekao o Dinkiću.