Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o državljanstvu je jedan od fundamentalnih zakona koje jedna država mora da ima. Srpska država i srpski narod pogotovo, jer je raspadom bivše Jugoslavije veliki deo srpskog naroda ostajao u odvojenim, otcepljenim republikama bez ikakvih prava.
Jedan deo srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine uspeo je da sačuva živu glavu, da pobegne ispred ustaškog noža u maticu Srbiju. Naravno, računajući da će bar elementarna prava, kao što je pravo na državljanstvo, moći da reši u svojoj matici. Nažalost, do dana današnjeg ogroman deo tih izbeglih i raseljenih lica iz Republike Srpske Krajine i iz drugih delova Hrvatske ni do dana današnjeg nije uspeo da reši pitanje svog državljanstva.
Da ne govorim o tome kako prolaze pripadnici srpskog naroda u drugim republikama. Samo da vas podsetim da je vladika Jovan u Makedoniji dva puta nepravedno optuživan i nepravedno osuđivan na vremenske kazne, samo zato što je vladika SPC. Da vas podsetim da je jedna od optužbi bila da je novac od donacija za crkvu potrošio na izgradnju crkve.
Došli smo u situaciju da tim raspadom sve više pripadnika srpske nacionalnosti ostaje izvan granica, pogotovo poslednja separatistička akcija u kojoj smo dobili još jednu državu, "državče", gde je 250 hiljada Srba ostalo izvan te granice.
Naravno da je država Srbija, da je Vlada morala hitno da predloži izmene i dopune starog zakona i da upodobi Zakon o državljanstvu. Mi nemamo ništa protiv. Naprotiv, do člana 16. smatramo da je sve ovo tehnička redakcija Zakona i to je sve u redu.
U članu 16. Predloga zakona omogućavamo upravo onima koji su zabijali klipove u točkove srpskoj državi da na jedan volšeban način imaju pravo da postanu državljani Srbije. Ukoliko ovako ostane, jednog dana će i Stipe Mesić, razočaran politikom Hrvatske, ako se uopšte razočara, moći da dođe, a s obzirom na to da ima veze sa srpskom nacijom, moći će da traži i da dobije državljanstvo Republike Srbije.
Ovim zakonom, ukoliko ovako ostane, omogućavamo da Milo Đukanović, pošto završi poslove sa duvanom u Crnoj Gori, može da dođe i da, ne izvinjavajući se što je otcepio jedan deo srpske države, ne govorim države Srbije, govorim srpske države, podnese zahtev i postane državljanin Srbije.
Radi građana Srbije ću da pročitam taj član 16. Inače, poslanička grupa SRS je podnela tri amandmana, ali su dva ključna i umnogome poboljšavaju ovaj predlog zakona.
Doduše, kada je ministar juče rekao da i Vlada ima amandman koji je maltene identičan sa amandmanom gospođe Vjerice Radete, očekivali smo da taj amandman dođe, pa da glasamo i za amandman Vlade, ukoliko je identičan.
Član 16. kaže: "Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: Državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i crnogorski državljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije."
Dame i gospodo narodni poslanici, "montenegrini" koji su napravili to "državče" (ne mogu ni imati avijaciju, jer čim poleti avion sa piste već prelazi na teritoriju druge države), koji su naneli toliko zla srpskom nacionalnom biću, po ovome će moći da dobiju državljanstvo, što znači da će moći da koriste sve privilegije.
Recimo, njihovi studenti će moći da koriste sve privilegije koje koriste studenti iz Beograda, iz Batajnice, iz Niša itd. Oni će moći i dalje, upravo što je i gospodin Topalović rekao, ovde da koriste sve, pri tom koristeći veze, jer su izuzetno vezani jedni sa drugima, moći će bukvalno da se ponašaju kao da ništa srpskoj državi i srpskom narodu nažao učinili nisu.
Nama nije cilj da poistovećujemo "montenegrine" i Srbe, a ovaj član zakona upravo to kaže. Za mene je, za SRS, za građane Srbije, onaj ko se izjasnio kao Crnogorac isti i imaće ista prava i isti status kao Eskim, kao bilo koji građanin bilo koje države u svetu. Nama je cilj da sačuvamo one koji su se izjasnili kao Srbi u Crnoj Gori, one koji misle, dišu i pišu srpski.
Uvaženi pesnik Momir Vojvodić, tumačeći da su svi Crnogorci u stvari Srbi, jednom reče: "Onaj ko je rođen u Crnoj Gori, a nije Srbin, mora da je nečije kopile". Nas to neće interesovati.
Amandman SRS-a glasi: "Državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pismenu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Republiku Srbiju smatra svojom državom".
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko ste spremni da usvojite amandmane SRS, koji umnogome poboljšavaju ovaj zakon i rešavaju elementarna pitanja srpskog naroda na svim prostorima, SRS će glasati za ovaj zakon.
Znam da se vi plašite nečega što će, eventualno, prilikom sledećih izbora doći. Plašite se za koga će glasati ti državljani Srbije. Možda će glasati za vas. Ako budete radili onako kako treba, u interesu, verovatno će glasati za vas.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo spremni da pošaljemo članove biračkih odbora u Kanadu, Ameriku, Nemačku, možda ćete morati da budete spremni da pošaljete članove biračkih odbora i na Cetinje, u Nikšić, Podgoricu, ali o tom potom.
Srbija ne sme da zaboravi 250 hiljada Srba u Crnoj Gori. Srbija ne sme da izjednači tih 250 hiljada Srba sa onima koji su nosili krstaše, barjake, veličajući veliku pobedu i formiranje države Montenegro. Srbija ne sme da zaboravi sve Srbe u BiH, pri tom ne mislim na građane Republike Srpske, pogotovo ne sme one iz Republike Srpske. Srbija ne sme da zaboravi nijednog Srbina, ma gde se on nalazio.
Zato vas pozivam, gospodine ministre, da usvojite amandman SRS na član 16. i da ovu agoniju oko ovog zakona, koja traje već dva dana, konačno privedemo kraju.