Hvala, gospodine Damjanoviću. Po Poslovniku, narodni poslanik Milan Avramović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Želim da iskoristim prisustvo ministra, gospodina Jočića, i da postavim poslaničko pitanje na koje bih voleo odmah da dobijem odgovor, u toku današnjeg dana, jer se radi o situaciji koja nije nimalo beznačajna.
Dolazim sa opštine Savski venac, gde su kriminal i korupcija nešto što je osnovni zanat tamošnje vlasti. Gospodine ministre, vaša stranka je tamo u koaliciji sa Demokratskom strankom; vaši članovi, tačnije funkcioneri koji vrše vlast, veoma su dobro upoznati sa ovim što ću sada reći. Ono što je meni neshvatljivo i neobjašnjivo jeste da država, tačnije da MUP ne reaguje u skladu sa zakonom onako kako bi trebalo i zbog toga ću postaviti pitanje vezano za SO Savski venac.
Dakle, predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević, poreklom iz Hrvatske, došao je devedesetih godina u Srbiju, uzeo položaj predsednika SO Savski venac.
U međuvremenu, podnet je veliki broj krivičnih prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, što se odnosi na njega i na članove opštinskog veća. Zanima me na osnovu čega on može, ako je pod istragom Drugog opštinskog suda, da izlazi iz zemlje, da letuje, da iznosi novac iz države Srbije, iako je svima dobro poznato da vam je za dobijanje vize potrebna potvrda suda da niste pod krivičnim postupkom, tačnije da niste pod gonjenjem.
Zanima me još jedna stvar: da li je tačno da je zamenik državnog tužioca Vlada Mihajlović dobio stan od Đorđa Antelja na uglu ulica Sanje Živanović i Banjičkih žrtava, da li je spoj pravosuđa... Izvinjavam se, Vlada Manojlović, tako je. Da li je spoj pravosuđa Drugog opštinskog suda i opštine Savski venac, preko predsednice Drugog opštinskog suda Ivone Lalović, ostvaren preko Đorđa Antelja i preko ove nekretnine koju je on dobio, koju sam pomenuo?
Postoji li dokaz da je on državljanin Hrvatske, jer ima naznaka da je izneo veliki novac, zarađen mutnim poslovima u opštini Savski venac, i da je kupio ogromnu nekretninu u samom Dubrovniku, u neposrednom komšiluku Vilija Montgomerija? Hvala najlepše.

Hvala narodnom poslaniku Milanu Avramoviću. Inače, to je moj miljenik sa Savskog venca. Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.
Pre nego što Momir uzme reč, da vas obavestim da će sednica Odbora za bezbednost Republičke skupštine biti održana u pauzi zasedanja, u plavom salonu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o državljanstvu je jedan od fundamentalnih zakona koje jedna država mora da ima. Srpska država i srpski narod pogotovo, jer je raspadom bivše Jugoslavije veliki deo srpskog naroda ostajao u odvojenim, otcepljenim republikama bez ikakvih prava.
Jedan deo srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine uspeo je da sačuva živu glavu, da pobegne ispred ustaškog noža u maticu Srbiju. Naravno, računajući da će bar elementarna prava, kao što je pravo na državljanstvo, moći da reši u svojoj matici. Nažalost, do dana današnjeg ogroman deo tih izbeglih i raseljenih lica iz Republike Srpske Krajine i iz drugih delova Hrvatske ni do dana današnjeg nije uspeo da reši pitanje svog državljanstva.
Da ne govorim o tome kako prolaze pripadnici srpskog naroda u drugim republikama. Samo da vas podsetim da je vladika Jovan u Makedoniji dva puta nepravedno optuživan i nepravedno osuđivan na vremenske kazne, samo zato što je vladika SPC. Da vas podsetim da je jedna od optužbi bila da je novac od donacija za crkvu potrošio na izgradnju crkve.
Došli smo u situaciju da tim raspadom sve više pripadnika srpske nacionalnosti ostaje izvan granica, pogotovo poslednja separatistička akcija u kojoj smo dobili još jednu državu, "državče", gde je 250 hiljada Srba ostalo izvan te granice.
Naravno da je država Srbija, da je Vlada morala hitno da predloži izmene i dopune starog zakona i da upodobi Zakon o državljanstvu. Mi nemamo ništa protiv. Naprotiv, do člana 16. smatramo da je sve ovo tehnička redakcija Zakona i to je sve u redu.
U članu 16. Predloga zakona omogućavamo upravo onima koji su zabijali klipove u točkove srpskoj državi da na jedan volšeban način imaju pravo da postanu državljani Srbije. Ukoliko ovako ostane, jednog dana će i Stipe Mesić, razočaran politikom Hrvatske, ako se uopšte razočara, moći da dođe, a s obzirom na to da ima veze sa srpskom nacijom, moći će da traži i da dobije državljanstvo Republike Srbije.
Ovim zakonom, ukoliko ovako ostane, omogućavamo da Milo Đukanović, pošto završi poslove sa duvanom u Crnoj Gori, može da dođe i da, ne izvinjavajući se što je otcepio jedan deo srpske države, ne govorim države Srbije, govorim srpske države, podnese zahtev i postane državljanin Srbije.
Radi građana Srbije ću da pročitam taj član 16. Inače, poslanička grupa SRS je podnela tri amandmana, ali su dva ključna i umnogome poboljšavaju ovaj predlog zakona.
Doduše, kada je ministar juče rekao da i Vlada ima amandman koji je maltene identičan sa amandmanom gospođe Vjerice Radete, očekivali smo da taj amandman dođe, pa da glasamo i za amandman Vlade, ukoliko je identičan.
Član 16. kaže: "Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: Državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i crnogorski državljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije."
Dame i gospodo narodni poslanici, "montenegrini" koji su napravili to "državče" (ne mogu ni imati avijaciju, jer čim poleti avion sa piste već prelazi na teritoriju druge države), koji su naneli toliko zla srpskom nacionalnom biću, po ovome će moći da dobiju državljanstvo, što znači da će moći da koriste sve privilegije.
Recimo, njihovi studenti će moći da koriste sve privilegije koje koriste studenti iz Beograda, iz Batajnice, iz Niša itd. Oni će moći i dalje, upravo što je i gospodin Topalović rekao, ovde da koriste sve, pri tom koristeći veze, jer su izuzetno vezani jedni sa drugima, moći će bukvalno da se ponašaju kao da ništa srpskoj državi i srpskom narodu nažao učinili nisu.
Nama nije cilj da poistovećujemo "montenegrine" i Srbe, a ovaj član zakona upravo to kaže. Za mene je, za SRS, za građane Srbije, onaj ko se izjasnio kao Crnogorac isti i imaće ista prava i isti status kao Eskim, kao bilo koji građanin bilo koje države u svetu. Nama je cilj da sačuvamo one koji su se izjasnili kao Srbi u Crnoj Gori, one koji misle, dišu i pišu srpski.
Uvaženi pesnik Momir Vojvodić, tumačeći da su svi Crnogorci u stvari Srbi, jednom reče: "Onaj ko je rođen u Crnoj Gori, a nije Srbin, mora da je nečije kopile". Nas to neće interesovati.
Amandman SRS-a glasi: "Državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pismenu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Republiku Srbiju smatra svojom državom".
Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko ste spremni da usvojite amandmane SRS, koji umnogome poboljšavaju ovaj zakon i rešavaju elementarna pitanja srpskog naroda na svim prostorima, SRS će glasati za ovaj zakon.
Znam da se vi plašite nečega što će, eventualno, prilikom sledećih izbora doći. Plašite se za koga će glasati ti državljani Srbije. Možda će glasati za vas. Ako budete radili onako kako treba, u interesu, verovatno će glasati za vas.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo spremni da pošaljemo članove biračkih odbora u Kanadu, Ameriku, Nemačku, možda ćete morati da budete spremni da pošaljete članove biračkih odbora i na Cetinje, u Nikšić, Podgoricu, ali o tom potom.
Srbija ne sme da zaboravi 250 hiljada Srba u Crnoj Gori. Srbija ne sme da izjednači tih 250 hiljada Srba sa onima koji su nosili krstaše, barjake, veličajući veliku pobedu i formiranje države Montenegro. Srbija ne sme da zaboravi sve Srbe u BiH, pri tom ne mislim na građane Republike Srpske, pogotovo ne sme one iz Republike Srpske. Srbija ne sme da zaboravi nijednog Srbina, ma gde se on nalazio.
Zato vas pozivam, gospodine ministre, da usvojite amandman SRS na član 16. i da ovu agoniju oko ovog zakona, koja traje već dva dana, konačno privedemo kraju.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika želi reč?
Po Poslovniku? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zbog prehlade i vama i građanima Srbije. Pošto vidim da je ministar voljan da rešava konkretne slučajeve, posle diskusije gospodina Topalovića, smatram da bi ovu stvar trebalo pojednostaviti i zato bih volela da čujete jednu priču. Možda je to trebalo malo ranije, ali mislim da je ovo pravi momenat.
U hotelu "Srbija" u Niškoj Banji, koja se nalazi na 15 kilometara od Niša, živi više porodica izbeglih i raseljenih lica sa Kosova. Trebalo je da se oni do 30. juna 2007. godine isele iz hotela, jer je hotel prodat. Konkurisali su za stanove u Pasi Poljani, koji se rade iz programa SIRP. Trebalo je da stanovi budu useljivi do 9. maja 2007. godine. Četiri ulaza je bilo završeno, peti je imao neki spor u vezi sa izmeštanjem dalekovoda.
Što se tiče izbeglih i raseljenih lica koja su živela u hotelu "Srbija", tu je bila sporna samo porodica Smiljanić, četvoročlana porodica sa dvoje maloletne dece. Oni su iz Bosne, sin im boluje od astme i od 1996. godine leči se u Tiršovoj u Beogradu.
Ova porodica je jedina porodica koja će, zbog nečijeg hira, neodgovornosti ili neznanja, biti smeštena u izbegličkom kampu u Sićevu, u bungalovu koji je samo 9m2, bez uslova za normalan život, bez mokrog čvora, bez kupatila, a deca će biti prinuđena da pešače pet kilometara do škole.
Kod ove porodice je, gospodine ministre, problem samo državljanstvo oca ove dece. Iako poseduju dokumentaciju da bi konkurisali za dobijanje stana u zakup, gde će biti smeštena izbegla lica i socijalni slučajevi, samo je državljanstvo problem, kao što smo čuli. To je priča te porodice i ko zna još koliko takvih.
Iskoristila bih ovu priliku da vas pitam da li je tačna informacija koju imam. Ako jeste, odgovorite mi zašto je tako, a ako nije, da mi opet odgovorite. Da li je tačno da samo Nišlije za dobijanje vize moraju da daju obrazac M4, pored svih potvrda koje dobiju od poslodavca ili direktora firme da bi izašli iz zemlje. Ako nisu samo Nišlije u pitanju, ako je bilo koji drugi grad ili opština, i ako nisu aršini isti za celu Srbiju, interesuje me zašto je tako. Hvala.