Nada Kolundžija, ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke.

 

Poštovane dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, što se DS tiče nema razloga uveravati nas za potrebu da se zakon o ratifikaciji Kjoto sporazuma usvoji.

Dakle, ono što je možda naša jedina primedba ,koja se svakako ne odnosi na vas, i u tom smislu to je pohvala vama, jeste činjenica da to nije urađeno ranije. Sa stanovišta DS pitanje ratifikacije ovog zakona jeste pitanje, s jedne strane, interesa Srbije, dakle da li se na ovaj način čuvaju interesi Srbije, a, s druge strane, jeste pitanje odgovornosti za nešto što nije lokalno tema i za nešto što nije tema ovog trenutka, već je pitanje odgovornosti ove generacije za nasleđe koje ostavlja sledećim generacijama, i sa tog stanovišta mislim da Srbija ima interes da, bez obzira na činjenicu da nije članica Aneksa 1, čini napore da i sama smanjuje zagađenje.

Dakle, Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija, koja je 92. godine usvojena i kojoj je Republika Srbija pristupila 97. godine, zapravo je osnova koja se odnosi i na Republiku Srbiju. Utvrđivanjem principa jednakosti i zajedničke odgovornosti vezane za očuvanje životne sredine, za očuvanje planete i sprečavanje fenomena zagrevanja planete, ono što je važno takođe jesu diferencirane po kriterijumu ekonomskog razvoja, dakle utvrđene su posebne obaveze razvijenih zemalja, koje su naravno odgovorne ne samo činjenicom da su razvijenije, već činjenicom i da su veći zagađivači, ne samo u odnosu na obaveze smanjenja, već i u odnosu na nerazvijene zemlje, što je za Srbiju takođe važno.

Dakle, one imaju obavezu da pomažu razvijenim zemljama da u svom tehnološkom razvoju, poštujući principe Kjoto sporazuma, ulažu u zemlje u razvoju tzv. čiste tehnologije. Smatram da je to ključni razlog što se države Srbije tiče i da je to najefikasnija odbrana Srbije od mogućih pokušaja uvoza prljavih tehnologija.

Ono što je ključ jeste da 38 visokorazvijenih zemalja ima obavezu prema nerazvijenim zemljama, među koje spada i Srbija, da pomažu tehnološki razvoj, vodeći računa o tome da to nisu prljave tehnologije.

Finansijska podrška zemljama u razvoju u okviru Mehanizma čistog razvoja treba da pomogne ovim zemljama, među kojima je i Srbija, u dostizanju nivoa ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva, ciljeva održivog razvoja, kao što su poboljšanje kvaliteta vazduha, vode, unapređenje načina korišćenja zemljišta, podsticaj pozitivnih socijalnih efekata u pogledu razvoja ruralnih oblasti, što je za Srbiju takođe jedna od ključnih tačaka, veće zaposlenosti, iskorenjivanja siromaštva i smanjenja zavisnosti od uvoza fosilnih goriva i mnogih drugih slučajeva.

Dakle, ono što je vrlo konkretno, ono što građani Srbije imaju potrebu da vrlo konkretno saznaju jeste da ratifikacijom Kjoto protokola stvara se mogućnost Republici Srbiji da, u okviru svojih mogućnosti, s jedne strane bude učesnik jednog opšteg napora civilizacije da se smanji emisija gasova, ali istovremeno da ima vrlo konkretne koristi koje se tiču vrlo konkretnih sredina i života ljudi.

Implementacijom Kjoto protokola pomoći će se u rešavanju problema o kojima smo ovde vrlo često govorili, a to je smanjenje zagađenja vazduha u industrijskim oblastima, kao što je Pančevo, Beograd, Bor, Obrenovac, Novi Sad, Vranje, Kikinda, Kragujevac, Čačak; smanjenje zagađenja vazduha uzrokovanog grejnim instalacijama u urbanim sredinama, dakle, Beograd je jedna od tih sredina; smanjenje zagađenja vazduha koje potiče od saobraćaja u velikim urbanim sredinama.

Pored svih ovih navedenih razloga za ratifikaciju Kjoto protokola treba istaći i važnost globalnog i lokalnog delovanja u sprečavanju promena klime.

Srbija, odnosno građani Srbije već žive posledice globalnog zagrejavanja i mi već osećamo klimatske promene koje za posledicu imaju ugrožavanje, ne samo ekonomsko, građana Srbije, već ugrožavanje njihovih života i opstajanja na određenim prostorima, pa imamo klizišta, imamo kiše koje su neuobičajene itd.

U tom smislu Srbija ima vrlo jasan, nesporan interes da pristupi Kjoto sporazumu i time pokazuje istovremeno odgovornost kao deo zajednice ljudske koja živi na ovoj planeti i čiji zadatak nije da obezbedi samo bolji život za generaciju koja sada živi, već da obezbedi i omogući da generacije koje dolaze imaju bar toliko kvalitetan život.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, povreda Poslovnika, pa onda Miletić Mihajlović, ovlašćeni predstavnik SPS-a.

Gospodine Obradoviću, isti član. Pošto smo dokazali da neko iz Vlade treba da se slika u oktobru i da bi imao dobru facu prilikom slikanja, da ne bi trpeo neku neprijatnost, ako ga neko prozove, pa kako vi borci za ekologiju, a niste ovo ratifikovali, zato je neko osmislio da potegne celu Narodnu skupštinu i da sada pričamo o nekim stvarima koje stvarno ne stoje.
Moram da skrenem pažnju, u tom vašem aktu, u Aneksu B, gde postoje dodatne obaveze, nezavisno od ovih čistog razvoja, koja je generalna, opšta, kao razvijene države koje posebno treba da budu obuhvaćene, navedene su Bugarska, Hrvatska, zatim Novi Zeland, Portugalija.
Samo da vas podsetim, Portugalija koristi sredstva budžeta EU kao najnerazvijenija država EU. Uvek u EU postoji velika svađa oko pristupa tim sredstvima.
Vrlo su čudni kriterijumi koje je odredio koju zemlju razvijenom ili ne.
Ovo ne prigovaram zato što nas nema na tom spisku, da se razumemo, nego ukazujem samo na izuzetno prisutan politički momenat i u ovoj oblasti, koja bi morala da deluje da je i suviše stručna. Ona, nažalost, nije stručna.
Mislim da za kvalitetnu raspravu treba da nam gospodin predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda objasni nešto što, verovatno je to Vlada napisala, valjda Vlada stoji iza svog teksta, proizilazi, dragi građani, da kada se u ovoj skupštini ratifikuje ovaj protokol, šta to znači, kaže - implementacija Kjoto protokola može pomoći u rešavanju brojnih problema kao što su, da ne bih citirao ono što je gospođa Nada Kolundžija rekla.
Znači, vi u Pančevu treba da znate kada se za koji dan usvoji ovaj protokol, vi više nećete imati potrebe da zatvarate prozore. Vi u Požarevcu, svuda, na svakom mestu u Srbiji, imaćete ekološki zdravu sredinu. Zašto? Ratifikovali smo Kjoto protokol. To je poruka ove strane.
Moja poruka ovoj strani jeste - a što ne primenjujete naše propise? Kažite koji propis domaći predstavlja smetnju, pa ne možete da rešite problem Pančeva.
Odmah predložite promenu tog propisa, SRS vas podržava. Za pare se obratite Mlađanu Dinkiću i gledajte ako možete da koristite čarape, proizvodnja "Ključ" Sarajevo, one su pouzdanije.
Znači, hitan postupak, da se hitno potpiše, kako vi u Pančevu ne biste više sedeli zatvoreni u kućama, to vam garantuje Vlada Vojislava Koštunice. To možete da tražite od njih, jer oni su to napisali ovde. Objasnite nam zašto se ne primenjuju naši propisi koji ovo regulišu.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS-a Miletić Mihajlović, a posle njega ovlašćeni predstavnik DSS-NS Milica Vojić-Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, svakako da je tema koju danas imamo na dnevnom redu veoma značajna, jer je reč zapravo o jednom velikom, svetskom problemu, koji je po svom obimu i svojim posledicama zapravo veliki ekološki problem, a to je globalno zagrevanje i razaranje ozonskog omotača koji ima vrlo teške posledice po ono što je život na zemlji.
Savremena civilizacija, očigledno, u celini uzev manjka u ekološkoj svesti o onome što je značenje i očuvanje životne sredine, u kojoj se odvija život kao jedan od najvećih fenomena u onome što nazivamo univerzum.
Elementarno je da se u svakom uređenom društvu poštuju određene norme i pravila, a isto tako elementarno je i neizostavno je da se poštuju zakoni prirode, čiji je ljudska vrsta deo.
Ma koliko nauka napredovala, a ona će sve više napredovati, čovek ničim, pa ni njome, neće moći da nadjača prirodu, da bude iznad nje. On samo može, poštujući njene zakone i uz njenu saglasnost, da iskoristi njene ograničene mogućnosti.
Posle svega čini se da je dosadašnji postignuti civilizacijski nivo u obrnutoj srazmeri sa uvažavanjem i odnosom prema prirodi, što vodi neslavnom epilogu - uništenju za ljudske pojmove i iskustvo najlepše oaze u univerzumu.
U obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime date su činjenice u prilog njenog usvajanja, sa kojima se SPS u principu saglašava.
Zapravo, u programu SPS-a i te kako se zalažemo za zdravu životnu sredinu, što između ostalog podrazumeva i podsticanje čistih tehnologija i takozvanog mehanizma čistog razvoja koji je ovde dat u Kjoto protokolu, što podrazumeva naravno i korišćenje obnovljivih izvora energije, što treba da bude orijentacija i budućnost, kao i poboljšanje principa energetske efikasnosti.
Svakako da je značajno, i to za našu zemlju, da ovim stičemo pravo na finansijsku podršku kao zemlja u razvoju, kojim će se ostvariti mnogi ekonomski, socijalni, ekološki i drugi ciljevi održivog razvoja o kome smo ovde mi čuli od gospodina ministra i drugih predstavnika stranka.
Takođe, jasno je da ratifikacijom Kjoto Protokola se našoj zemlji daje mogućnost da, u okviru svojih mogućnosti, doprinese globalnom smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, a implementacijom ovog protokola sigurno će pomoći u smanjenju zagađenja vazduha u mnogim industrijskim zonama u mnogim gradovima i sredinama Srbije.
Naravno, ovo ne znači da ne treba dobro razmisliti o onome o čemu se ovde čulo malopre od prethodnog diskutanta, gospodina Krasića, da mi zakone koje danas imamo u Srbiji, a koji regulišu ovu materiju ne primenjujemo; ili ako oni nisu precizni ili dovoljni, zašto nismo činili na usvajanju ili dopuni takvih zakona.
Smatram da usvajanjem Kjoto protokola u celini uzev ima neku svoju deklarativnu funkciju, a da ćemo zapravo, uzimajući u obzir da mi nemamo neke obaveze prema ovome čemu ćemo pristupiti, i dalje ostati u istoj praksi, sa istim problemima što se tiče očuvanja životne sredine u Srbiji, sa mnogim problemima s kojima su suočeni građani i Pančeva, i Šapca i drugih gradova.
Sa političke tačke gledišta ova ratifikacija značajna je u smislu međunarodne afirmacije. Mi se sa tim slažemo. Jer, time pokazujemo jedan kapacitet da možemo imati ravnopravne i one prave partnerske odnose sa međunarodnom zajednicom.
Takođe, stajemo u red zemalja koje poštuju prave vrednosti i standarde, a što je pretpostavka budućim integracijama o kojima ovde često govorimo.
Međutim, u obrazloženju ovog zakona nigde ni reči nema o problemu opstruiranja i protivljenja primeni Kjoto protokola i Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime od strane nekih supersila.
Ovo je veoma značajno pitanje kojim se treba baviti, jer u protivnom, kao nemi i nemoćni posmatrači, bićemo svedoci totalnog sunovrata ljudskog uma i propasti civilizacije.
Reč je o jednoj politici koja jedno govori, a drugo radi i koju, nažalost, mi kao država u ovom trenutku vrlo često i sledimo.
Reč je o politici Sjedinjenih Američkih Država prema pitanju globalnog zagrevanja. Novembra 2001. godine održani su pregovori Svetske trgovinske organizacije u Kataru.
Uzgred budi rečeno, tamo je predsedavajući govorio, odnosno domaćin, da 80% stanovništva koristi 15% svetskih resursa, a da 20% stanovništva koristi 85% istih, što ima veze sa ovom temom o kojoj danas pričamo.
U isto vreme, u Marakešu su u toku bili pregovori o najsvežijim temama vezanim za klimatske promene.
Opšte je poznato da je cilj Kjoto protokola, bio i jeste, da se ograniče emisije šest gasova koji proizvode efekat staklene bašte.
Ishod razgovora u Marakešu nije ni izbliza ispunio zahteve Pokreta za zaštitu životne sredine, kao i Međunarodne komisije za klimatske promene, koja je još 1990. godine predlagala da se do 2012. godine za 60% smanje emisije izazvane efektom staklene bašte.
Čak da se Kjoto protokol i u potpunosti ispuni, ispoštuje, doprineće samo za 5,2% smanjenju emisije, odlažući zagrevanje za svega 6 godina.
Od 39 zemalja učesnica Kjoto protokola iz 1997. godine, bilo je prisutno 38 zemalja. Zemlja koja je izašla iz sporazuma je SAD.
Uprkos činjenici da SAD samo sa 5% od ukupne svetske populacije, proizvode na svetskom tržištu jednu četvrtinu gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte, znači 11 puta više nego Kina, 20 puta više nego Indija, 300 puta više nego Mozambik, uprkos tome, SAD tvrde da Kjoto protokol nije fer, pošto izuzima zemlje u razvoju i deluje protivno američkim ekonomskim interesima.
Umesto da stane razme uz rame sa ostalim zemljama, kao što su tražile nakon napada 11. septembra 2001. godine prilikom rušenja kula bliznakinja, Amerika se upustila...
(Predsedavajući: Gospodine Mihajloviću, koristite i drugih 10 minuta. Hvala.)
Da... u dalju pojačanu eksploataciju fosilnih goriva, što će povećati emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte za procenjenih 35%.
Nacionalna energetska politika Džordža Buša pretpostavlja između 1300 i 1900 termoelektrana, zakonske olakšice za lokacije termoelektrana i rafinerija, otvaranje delova nacionalnog arktičkog rezervata prirode za eksploataciju gasa i nafte, smanjenje izvora obnovljenih goriva za 27%, smanjenje federalnih investicija za sprovođenje mera energetske efikasnosti. Znači, suprotno intencijama savremene civilizacije koja brine o ovom pitanju.
Otvoreno se govori da Džordž Buš ovakvom politikom vraća svoje usluge koje su činile kompanije koje su podržale njegovu kampanju kada je bio izabran; znači, mnogim kompanijama koje se bave naftom, ugljem, gasom i opremom. Ove veze i usluge sigurno imaju veze sa povlačenjem Amerike iz Kjoto protokola, ali one predstavljaju i način života koji je nemoguće voditi bez posledica na ljude u ostalim delovima planete. Objašnjavajući razloge za napuštanje Kjoto protokola, Džordž Buš je rekao da je rastućoj populaciji, znači, Amerikancima, potrebno više energije za grejanje, više energije za rashlađivanje kuća i više goriva za vožnju automobilom.
Gospodin Buš je imao nameru da ovu izjavu predstavi kao činjenicu za Ameriku, ali ona je pre svega buduća predstava o načinu života, što znači - da zagrejemo svoje kuće, pre nego što obučemo jedan sloj odeće, da rashladimo svoje kuće pre nego da otvorimo prozor, jer ako se otvori prozor, džaba, već je velika vrućina - jer su oni doprineli toj stvari, da još više goriva proizvedemo i to pre svega fosilnih. Jer, to mi da iskoristimo, pre nego drugi, pre nego da smanjimo potrošnju ili da se prevezemo na drugi način.
Znači, postoji jedna zemlja koja ima moć da nametne svoje lokalno viđenje dobrog načina života na ostatak sveta i u tom moći zasenjuje sve zemlje, pa naravno i našu zemlju.
Amerika, kako kažu neki teoretičari, nije samo usamljena supersila. Ona je postala definišuća sila celog sveta. Amerika definiše šta je to demokratija, šta je to pravda, šta je sloboda, šta su ljudska prava, šta je multikultura, koji su teroristi, koji su to fundamentalisti, šta je zlo.
Amerika definiše i to kako treba voditi JU es stil u Smederevu i pri tome činiti zagađenja koja doprinose povećanim oboljenjima karcinoma i astme kod dece, ne mareći za očuvanje životne sredine, namećući svoj način života i onoga što je način ostvarivanja profita - bez ikakve pomisli da treba čuvati životnu sredinu, čiji smo sastavni deo ne samo mi, nego i oni.
Reč je zaista o jednoj svesti gde nije samo u pitanju da manjka ekološka svest, već manjka razum. Jer, danas je samo važno dobro živeti, ostvariti samo što veći profit, a šta će biti sutra - može i propast sveta.
Takođe, Amerika definiše, na primer, da u ratnim sukobima može da se koristi municija sa osiromašenim uranijumom. To je učinjeno i prilikom agresije na SRJ, naročito na Kosovu, 1999. godine.
Ta upotreba uranijuma u municiji u to vreme može da se svede u ravan onoga što su dve bombe bačene na Hirošimu, znači, sa takvim mutagenim dejstvom, teratogenim dejstvom i drugim vrstama. Naravno, to ide na druži rok, jer posledice radioaktivnosti se ne ispoljavaju trenutno već u budućnosti, kroz generacije i generacije ostavljaće ono što ne valja i to će se tek videti. Ostatak sveta, uključujući Evropu, jednostavno mora da se povinuje ovim definicijama i da prati američko vođstvo.
Šta još može bolje da ilustruje ovu imperatorsku moć nego ono što se trenutno dešava, figurativno rečeno, da lokalni jezik Amerikanaca postane globalna gramatika. Pokušaj definisanja globalizma, kao višeslojnog i složenog procesa i koordinirane multilateralne akcije, u interesu svih nacija i građana sveta, daleko je zaista od stvarnosti.
Sada znamo da je jednostrana odluka Amerike da se povuče iz Kjoto protokola o emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte mnogo značajnija za globalnu klimu nego svi multilateralni dogovori koji su učinjeni od strane drugih zemalja.
Međutim, životna sredina ne mora biti nužno žrtva globalizacije, kao što je to sada slučaj. Ona može biti oruđe globalizacije na način da se lokalne ideje zaštite životne sredine globalizuju i tako pretvore u opšte ideje. Za to treba imati snage, treba imati argumenata, treba poštovati zakone i treba ići tim pravcem. Tako da ono što je lokalno pozitivno u Srbiji, može da bude globalno kao ideja i kao cilj celog sveta, primera radi, ono što je Zlatibor, ono što su Divčibare, ono što je Kopaonik, ono što je Petrovac na Mlavi sa svojom okolinom, ono što je Srbija u najvećem delu.
Međutim, pitanje je da li možemo ostvariti jednu takvu zamisao sa odnosom prema prirodi, koja danas nije ispoštovana i nije uvažavana u meri kako ona zaslužuje i kako je potrebno zarad života danas u Srbiji i zarad budućih generacija.
Postavlja se pitanje zašto mi ovde govorimo, pored onoga što jeste i sa čim se saglašavamo da je dobro u Kjoto protokolu itd, i zbog čega je potrebno da pristupimo Kjoto protokolu, zašto se bavimo pitanjem Amerike itd.
Ima zaista mnogo razloga, od činjenice da se globalizacijom čini dobro samo malom broju, pre svega američkih građana, do činjenice da uskim gledanjem u svim stvarima na ovoj planeti vide samo sebe, na svom putu ostvarivanja apsolutne moći i dominacije, a koristeći mnoge svoje pomoćnike i sluge koje plaćaju.
Zašto je potrebno da se čuje glas ostalih, zašto o tome pričamo? Potrebno je da se o ovome razgovara na ovakav način. U svim parlamentima, u svim zemljama treba da svoj glas podignu i svi intelektualci, naravno oni koji nisu potkupljeni, potrebno je da akademije nauka, svet nauka, kaže svoju misao i na takav način jednom snagom argumenta sa najvišeg mesta, i intelektualnog i formalnog, učini se pritisak na takve supersile, koje gledaju jednostrano i koje idu stranputicom i krivim putem.
Prema tome, o tom pitanju bi trebalo svakako više razgovarati jer je to zapravo suština problema. Najmanji je problem da Republika Srbija potpiše Kjoto protokol uz ovu okvirnu konvenciju i time smo mi formalno ili na papiru zadovoljili određene zahteve, ispunili smo određene zahteve međunarodne zajednice, a da se zapravo i ovim Kjoto protokolom dalje manipuliše i stiče ono što je samo u interesu drugih zemalja, a na štetu Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vama. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Duliću, to su članovi 225. i 226, a u vezi sa članom 136. Poslovnika Narodne skupštine.
Mi smo praktično od 5. oktobra bili izloženi jednom pritisku da nam se za sve nebuloze u politici kaže, pa to je real politika. Između te dve reči, odnosno posle te dve reči, može da se stavi znak jednakosti i da se kaže SAD. Merilo za vrednost, merilo za volju, merilo za snagu, merilo za sve - SAD, USA.
S obzirom da ste iz DS, pretpostavljam ste neki demokrata, Pošto je ta stranka prepoznatljiva po tome što sledi taj način razmišljanja real politike, pa mi se prosto čini kada neko u Beloj kući kine, odmah ovde vodećeg demokratu toliko zaboli da dobije zapaljenje pluća. Da li ste se vi konstatovali u vezi ovog Kjoto protokola, pa da nas ne bombarduju? Je l' ovo vi gurate prst u oči Americi? Znate, cenim to što je neko rešio da između 10. i 12. oktobra se slika u Sava centru, tamo će biti ova konferencija, pa moramo ovo da donesemo. Ali, čiju vi to politiku sledite. Ako sledite interese građana Republike Srbije, onda primenite naše propise, ne treba nam nikakav Kjoto protokol.
Znate nemojte mi da bistrimo belosvetsku politiku. Sad ćemo mi da upozoravamo Amerikance, ekologija je globalni problem. Oni zagade tamo, mi osetimo ovamo. Oni se tamo nešto međusobno posvađaju ili imaju seksi aferu sa Levinski, ovaj nas bombarduje. Mali smo mi.
Sa gledišta ovih hemijskih formula i jedinjenja koji su ovde navedeni, sa gledišta ovoga što stoji u Aneksu 1 i 2, pa mi smo ozon, ljudi. To deluje malo čudno ljudima iz Pančeva i iz mesta gde je jako izraženo zagađenje vazduha ili vode, ali sa gledišta planete, pa mi smo ozon, ljudi, u svakom pogledu smo ozon.
Oni koji su pisali ovaj Kjoto protokol nisu ga pisali zbog Srbije, pisali su zbog onih koji na bazi tih crnih i prljavih tehnologija obezbeđuju svoj razvoj i verovatno prave lepe...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, vreme.)

Samo je pet sekundi prošlo, mislim da se poremetilo, učinilo vam se da je šest, prošlo je samo pet sekundi.
Nisu oni to zbog nas pravili, nego zbog njih. Zašto? Da bi sprečili neke da ne bi ostvarili onaj koncept zlatne milijarde. Verovatno oni u tom loncu za topljenje u Americi sve rade prema svom tom projektu zlatne milijarde, a to znači jedna milijarda lepo živi, a ovi drugi sve moraju rade da bi ovi lepo živeli.
Naravno, Amerika radi dobrog života svojih grđana, na prvom mestu vodi računa o dobrom životu svojih građana, u stanju je čak da izmisli i nove profesije, izmisli čak i nove proizvode, sve da uradi samo da oni lepo jedu kikiriki, gledaju TV, goje se, budu mirni, nema nemira, nema potresa, a šta će Amerika raditi u svetu, to njih uopšte ne interesuje, jer vesti traju otprilike 15 minuta, koliko je potrebno da je CNN jedanput ili dvaput reprizira.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS-a - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica.