Dame i gospodo, sa zadovoljstvom učestvujem u raspravi o Predlogu zakona o ratifikaciji Kjoto Protokola i Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija. Narodni poslanici, zajedno sa predsednikom Skupštine, imaju zanimljivijih tema nego što je slušati ono što imam da kažem. Nadam se da će biti dovoljno kratko i dovoljno zanimljivo da zaista zadobijem vašu pažnju.
Na početku bih htela da uradim nešto što se u Srbiji inače retko radi, a to je da iz razloga što sam pratila oblast zaštite životne sredine dovoljno dugo godina, spomenem i ministre, dakle aktuelnog ministra, Sašu Dragina, za koga moram da spomenem da komentarišu da je postao omiljeni ministar zbog odlučnosti i kažnjavanja zagađivača. On je jednostavno uradio ono što ministar treba da radi, a to je da primeni Zakon, kao ministar u Vladi, koja postoji zato da primenjuje zakon.
Ministar Aleksandar Popović, za čijeg je mandata donet Zakon o zaštiti životne sredine, takođe sam sa zadovoljstvom učestvovala u raspravi donošenja tog zakona. Ministarka Anđelka Mihajlov, sa kojom je započeta praktična standardizacija propisa i uvođenje standarda za buduće propise koje će ova skupština donositi.
Ministar Branislav Blažić nije bio ovaj nivo vlasti, ali svejedno, koji je u jednom segmentu uradio značajne pomake u oblasti zaštite životne sredine. U mnogo sektora i na bivšem saveznom nivou i u Republici Srbiji je bilo ljudi koji se zaštitom životne sredine bave. Ne mogu da spomenem sva njihova imena.
Želim da spomenem samo profesorku Ljiljanu Čonkić, koje nema više među nama, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Autonomne pokrajine Vojvodine.
Ali, mnogo ljudi u raznim segmentima u državnoj upravi, na nivou Republike, u Vojvodini, u lokalnim samoupravama, koji su u saradnji sa svim ministrima koji su ovoj oblasti bili zaduženi napravili pomake.
Da li su ti pomaci dovoljni? Nisu, očigledno. To možemo svedočiti i ovde slušajući kakve sve primere mi poslanici imamo o onome što čujemo od ljudi čije interese želimo da zastupamo, šta je to što oni u svojim sredinama vide kao crne tačke, šta je to što ih plaši zbog sigurnosti zdravlja njih samih, njihove porodice i njihovog okruženja.
Dakle, radi se o jednoj izuzetno važnoj temi i moja sugestija svima nama je da bi ministar Dragin, osim što će postati omiljen zato što primenjuje zakon i primenjuje ga tako da zagađivači počnu da vode računa o primeni zakona, da bi trebalo da bude i prve sednice Narodne skupštine, gde će ministar Dragin slušati, saslušati i odgovoriti na sve primere koje mi poslanici imamo u okviru onoga što je vreme za pitanja i odgovore između poslanika i Skupštine.
Takva jedna sednica Skupštine po Poslovniku je moguća i moja sugestija svima nama je da je organizujemo, da bi zaista počeli da se bavimo onim što ljude zanima, što ih plaši ili o čemu žele da imaju više informacija.
Kjoto Protokol, koji je pred nama, osim što je za mnoge države sveta od 1997, odnosno 2005. godine naovamo bio prosto rutinska tačka dnevnog reda na sednicama raznih parlamenata, važno je da građanke i građani u Srbiji znaju šta je on u stvari.
Moj pokušaj u sledećih pet minuta je da osvetlim Kjoto Protokol, kao i ostale konvencije, sa druge tačke gledišta, smatrajući da smo dovoljno informacija podelili o tome šta čini sadržaj ovog protokola i Okvirne konvencije.
Kjoto Protokol i konvencija su sredstvo, kao što su to i ostale direktive, uputstva ili konvencije Evropske unije. Oni su sredstvo koje pomažu pojedinim državama i društvima da razviju svoje sopstvene zakonske projekte, da naprave koncept u okviru zaštite životne sredine kada je reč o Kjoto Protokolu, u drugim sektorskim politikama kada je reč o drugim konvencijama, zato što je to način da pravite plan.
I zato mi je drago da je na dnevnom redu danas u Srbiji, zato što je Srbija zemlja u kojoj malo ko planira, zato što je Srbija zemlja u kojoj se tzv. ozbiljne političke rasprave svode na opisivanje stanja, zato što je naše društvo takvo da se svaki problem svodi na koncept razgovora, gde su političke dosetke kojima se opisuje stanje važnije od toga da zajedno tražimo odgovor na pitanje kako će Srbija, primenom propisa koji prate Kjoto Protokol, izgledati 2011. godine.
To je pitanje za ministra, bez obzira da li iz sve snage podržavam ovo što radi ministar Dragin i što ima nameru da radi, ili sam opozicija.
Dakle, koliko i kako će biti smanjeno sve ono što Kjoto Protokol omogućava da se smanji kao šteta u našem okruženju lokalne zajednice ili države u celini. Kako će Srbija da izgleda 2011. godine?
Narodni poslanici su očigledno zainteresovani, dakle, uspelo mi je, pitaju kako, činjenica je da se o tome ne razgovara. Zašto? Narodni poslanici ponovo pitaju zašto. Zato što smo navikli samo da opisujemo stanje i da tražimo nekog drugog da bude kriv za ono što vidimo kao opis stanja.
Naš predlog je da zajedno počnemo da razgovaramo kako ćemo živeti i kako će Srbija izgledati u kontekstu pravila o očuvanju životne sredine, o čistim tehnologijama, o primeni svega onoga što prati Kjoto Protokol, kako će sve to da izgleda 2011. godine.
Ta poruka Kjoto Protokola je ona poruka koja je dobra, zdrava za zemlje kao što je Srbija, zato što je prosto jedna poruka o principu kako razmišljaju uspešni.
Narodni poslanici dobacuju - da li Amerikanci. Da, uspešni, ne kvalifikujem ih, ne diskvalifikujem, ali je činjenica da predstavljaju uspešne i da predstavljaju one koji vode u današnjem svetu. Da li su i najveći su zagađivači, o tome možemo da otvaramo raspravu, bićete možda iznenađeni ili nećete, znam kakva se tema vodi u američkom društvu, u Americi, o tome zašto se ne ratifikuje Kjoto protokol.
Slično kao i u mnogim društvima gde je politika sklona više manipulaciji nego činjenicama, jedan deo u američkoj tzv. političkoj eliti ili, kako hoćete, upravljačkoj eliti imao je jako dugo teoriju "red alert" ili ''crvena uzbuna'', i za sve što ne valja optuživao je hladni rat i one koji su ih ugrožavali, pa je zato moralo da se ulaže u naoružanje, zato je morala da se koncipira politika.
Sada imaju "green alert" ili ''zelenu uzbunu'' i tvrde, jedan deo, da je cela priča o globalnom zagrevanju ili priča o Kjotu samo način da neprijatelji američkog naroda, verovali ili ne, to su reči koje se upotrebljavaju u Kongresu, ako vas na nešto podseća, namerno je, dakle, da neprijatelji američkog naroda potkopaju tradicionalne vrednosti američke ekonomije.
Dakle, oni su uspešni, da se vratim na poruku Kjota. Šta rade uspešni? Naprave plan.
Godine 1997. oni jesu opisali stanje, videvši da je merljiv efekat staklene bašte, mereći zagađenja vazduha dovoljno dugo, da ima pojačane emisije, i seli su, kao što i mi imamo šansu da sednemo, da se dogovore šta da urade.
Nije dao efekat Kjoto protokol jedan dobar niz godina, da bi 2005. godine bio aktuelizovan i zaista biće i nadograđivan, ili će biti menjan, ali zato što ljudi imaju plan o tome šta žele na planeti zemlji, po određenim kontinentima, da se dogodi do 2012. ili 2013. godine.
Godine 1975, kada je u Helsinkiju završnim aktom doneta odluka o ljudskim pravima, to nije izgledao kao ozbiljan papir koji će biti primenjen i kasnije, 20 godina kasnije, ljudska prava su vam jedini instrument za reforme parlamenata, za reforme javne administracije, za promene odnosa ljudi na javnim poslovima prema građanima i građankama; neminovno su podstakle i ubrzale i reforme u EU.
Dakle, to je kontekst Kjoto protokola koji vam nudim na razmišljanje.
Planiranje i sposobnost da se razgovara o planu, tako da jedni drugima slikamo kako bi nešto moglo da izgleda za godinu-dve, koliko to košta, ko će to da plati, ko će to da radi, koliko će ljudi biti zaduženo, koće biti odgovoran. Bez toga da uđemo u proces planiranja bićemo potvrda one stare poslovice da ko ne planira taj planira sopstvene poraze.
Nisam sklona da učestvujem u planiranju bilo kakvih poraza i smatram da ova skupština ima i kapacitete, i volje i snage, da uz podršku Ministarstva i kontrolom Ministarstva za zaštitu životne sredine, zajedno učestvujemo u planiranju svega onoga što treba da uradimo mi ili oni koji će doći posle nas, da bi set zakona vezan za Kjoto protokol, da bi set ugovora koji će se zaključivati na osnovu ratifikovanog Kjoto protokola proizveo posledice za koje mi danas kažemo, procenjivali su poslanici, procenjivali su stručnjaci, procenjivao je ministar, Srbija će 2011. izgledati ovako. To je, čini mi se, tema, to je ton i to je sadržaj onoga što građanke i građani u Srbiji žele da čuju od nas.
Što se tiče crnih tačaka zagađenja u Srbiji i što se tiče industrijskog zagađenja, ponavljam sugestiju, hajde da napravimo poslovnik kojim je moguće imati jednu sednicu Skupštine gde ćemo zaista o tome razgovarati, a pred sobom imati ministra koji će odgovarati na pitanja.
To je jedan od načina i da brže dođemo do registra i do katastra zagađivača, kao što je to i jedan od načina da podelimo informacije među sobom kako izgleda životna sredina u lokalitetu svakog od nas.
Ljudima u Srbiji, kao i svuda na planeti, ta životna sredina je važna i žele da budu zdrava i spremni su i da nas podrže i da nas kritikuju, ako vide da nedovoljno radimo za to da u budućnosti žive uz zdraviju vodu, zdraviji vazduh i uz zdravo zemljište, naravno uz čiste tehnologije.
Sa nadom da ćemo se okupiti oko prihvatanja ovog Kjoto protokola, a još sa većom nadom da ćemo razmisliti o tome šta narodni poslanici mogu da urade na poslovima zajedničkog planiranja i slikanja budućnosti Srbije, nezavisno od toga u kakvim krugovima izbornim bili i ko će biti na vlasti.
Nije u pitanju suprotstavljanje političkih programa i političkih strategija, pogotovo ne političkih ličnosti, nego naših ideja o tome kako 2011. godine da oni koji se, recimo, danas rode, krenu u predškolsku ustanovu u mnogo boljim uslovima nego što to rade deca danas, da udišu čistiji vazduh nego što to rade deca danas i da imaju sa sobom tate i mame koji nešto lakše žive nego što danas žive tate i mame četvorogodišnjaka ili petogodišnjaka. Hvala vam.