Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Krasić. Podsećam vas da Srpska radikalna stranka  ima još 17 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS danas su imali priliku da građanima Srbije ukažu na veoma bitne stvari, kada je u pitanju obaveza koju ispunjavaju građani Srbije prema državi, to jeste šta to plaćaju sve poreski obveznici.
Kada pogledate kao ustavnu kategoriju Zaštitnika građana predviđenu u novom Ustavu, možete odmah u predlogu ovog akta, u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji videti da imate 18 načelnika i šefova odseka. Šta to znači? Imate više rukovodilaca nego u bilo kom društvenom preduzeću.
Kada pogledate unutrašnje uređenje, u članu 2, za obavljanje stručnih i administrativnih poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana obrazuju se sledeće osnovne unutrašnje jedinice: sektor za postupanje po pritužbama, sektor za unapređivanje ljudskih i manjinskih sloboda i prava, treće, sektor za opšte poslove.
U sektorima se obrazuju uže organizacione jedinice - odeljenja i odseci. Imate sektor za postupanje po pritužbama. U sektoru za postupanje po pritužbama obrazuju se sledeće unutrašnje jedinice: odeljenje za ljudska prava i slobode i prava lica lišenih slobode, odeljenje za rodnu ravnopravnost, prava deteta i prava osoba sa invaliditetom, odeljenje za prava nacionalnih manjina, odeljenje za dobru upravu i odeljenje za savetodavnu pravnu pomoć.
Kada pogledate samo ovo što je normirano, predviđeno i propisano u članu 5, videćete da se ovde stvari ponavljaju. Vi danas imate inflaciju ove administracije, da je mnogo rukovodilaca, da će poreski obveznici da plaćaju u stvari funkcionere.
Ono što je bitno, u članu 138. Ustava Republike Srbije propisano je šta to radi Zaštitnik građana.
Kaže: ''Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.''
Pozivam gospodina Jankovića da podnese izveštaj Narodnoj skupštini otkako je formirana ta institucija i on postavljen na tu funkciju, da podnese izveštaj u kojim javnim preduzećima je izvršio kontrolu i koji su mu nalazi.
Kako je on mogao da kontroliše, da li mu je omogućeno ili nije omogućeno i da li je on kontrolisao ili nije. Ako jeste, kakvo je stanje zatekao.
Samo u Skupštini grada Beograda, na teritoriji grada Beograda u svim opštinama, da li je, pošto mu je tu i sedište i tu mu je blizu, ne treba mu ni bicikl, niti mu treba automobil da ide, da podnese izveštaj i da kaže kakvo je stanje. Stanje je takvo da ne ulazi budžetska inspekcija da kontroliše potrošnju utroška budžetskih sredstava.
Prema tome, imate dame i gospodo narodni poslanici, priliku da se ovo skine sa dnevnog reda. Srpska radikalna stranka neće glasati za inflaciju raznih administrativnih subjekata, koji su i te kako opteretili budžet građana Srbije. Iz ovog budžeta do lakata zavlači se ruka poreskim obveznicima.
Ako su lični dohoci, prema nekim našim saznanjima, i do 160.000,00 dinara, danas su narodni poslanici istakli i govorili o tome, i podsećali narodne poslanike, a i podsećam i ja u ime SRS građane Republike Srbije da je ovo neprihvatljivo, da je ovo bezobrazluk, da je ovo sramota, da ova Skupština ne može da stane iza ovakvih predloga, jer ovo je apsolutno pljačka poreskih obveznika.
Koliko onda imamo činovnika u ova dva resora, to jeste kod ovog Zaštitnika građana? Kada vidite po broju izvršilaca, to je veća institucija od Vrhovnog suda Republike Srbije, veće plate nego sudija Vrhovnog suda Republike Srbije. Molim vas, da li je moguće da prihvatimo ovakve nameštenike i državne činovnike; nije moguće.
Dame i gospodo, opreza radi razmislite, ovo ne možemo da prihvatimo, srpski radikali štite interese svojih građana i poreskih obveznika, a ove nameštenike nameštajte tamo negde na neka druga mesta, ali nemojte da povećavate administraciju da građani moraju da plaćaju nešto što ne moraju.
Do sada nismo plaćali njih, ni sada nam oni ne trebaju, ako nam trebaju to treba svesti na najmanji mogući nivo, pet-šest činovnika i ništa više, a ne ovde stotinama i stotinama njih će da bude, sekretarice, načelnici, šefovi odseka, generalni sekretari, o bože sačuvaj, šta je ovu Srbiju zadesilo. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, on je poslednji prijavljeni na listi diskutanata. Preostalo vreme za gospodina Krasića je 10 minuta i tri sekunde, ako bude imao još nešto.

Dobro je što je objedinjena rasprava o ova dva predloga, koja se nalaze na dnevnom redu, tih akata o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u ovim novim organima, organima koje je na neki način regulisao novi Ustav Republike Srbije, organima koji su nam potrebni, a i nisu nam potrebni.
Oni su nam potrebni ako ispunjavaju svoju ustavnu funkciju, a nisu nam potrebni ukoliko ne ispunjavaju ustavnu funkciju.
Da li ova dva organa mogu da ispunjavaju ustavne funkcije? Ne mogu. Zašto ne mogu da ispunjavaju te ustavne funkcije? Ne mogu iz jednog prostog razloga što oni koji su napravili puč nisu ni mogli drugačije da osmisle implementaciju, harmonizaciju sa nečim imaginarnim što postoji na Zapadu na drugačiji način nego na nakaradni način.
Samo da vas podsetim, mi već pet godina vodimo borbu protiv ovog demokratskog bloka, koji još samo nisu napravili agenciju za liftove, za kiselu vodu, za ptičice i za prekogranični let ptica pevačica. Za sve drugo su napravili agencije.
Kako su to radili, imali su prilike građani Srbije da slušaju u direktnim prenosima sednica Narodne skupštine, gde smo iznosili kritike na takav koncept organizacije države i društva. Ne sporim da tako nešto postoji, ali nema te države gde postoji tako brutalan način kao što je to kod nas urađeno.
To je nama predstavljeno kao zadnji krik demokratije i kao uslov za što skorašnjiji ulazak u EU. Neće nas tamo ta EU, to sam vam rekao još pre pet-šest godina, ali vi se ne obazirete na to, jer vam je priča o EU dobra iluzija koja može da vara građane.
Samo da vas podsetim, i pučisti su imali neke svoje parole. Jedna od tih parola je bila "skupa i glomazna državna administracija". Ne postoji skuplja i glomaznija državna administracija od kada su demokrate došle na vlast.
Samo da vas podsetim da u nastojanjima da predsednik Republike poboljša svoj položaj, dosetio se da napravi Narodnu kancelariju. Znate i sami, nje doduše više nema kao pozicije u budžetu sa tim nazivom, ali se iza toga kriju neka sredstva. Samo da vas podsetim da neko ko važi za medijskog magnata, bio je direktor te kancelarije. Hvalio se tuđim parama, delio nešto, evo ga, danas je neki ministar za neki NIP.
Znači, kada su u pitanju demokrate nepogrešivo postoji neka zakonomernost. Tamo gde su pare, gde je vlast, gde je pozicija, ukoliko ih nije pretekao G17 plus, nalaze se demokrate. To je prepoznatljivo.
Sad sam baš čekao da mi se javi, uspeo sam u tome, javio mi se, sad smo prešli na jednu novu fazu. Ona je krenula kada su demokrate drugi put ušle u vlast.
Ona je prepoznatljiva po tome što se na listi DS nalazi mnogo više predstavnika nevladinih organizacija, špijunskih službi, jeste, to kaže i gospodin Šami, potvrđujete i vi, znači, nalaze se oni koji su godinama finansirani iz inostranstva, školovani u Segedinu, Budimpešti i da ne ređam te lepe lokacije.
Za šta su školovani? Pa, da unište državnu strukturu Republike Srbije. To temeljno rade sedam godina.
Ali, pošto su ovi iz inostranstva shvatili da ovi ovde, njihovi predstavnici, demokrate, poprilično kradu ta sredstva, onda su rekli - sad ste na vlasti, ne možemo mi da vas finansiramo iz inostranstva.
Sada uzmite sve ovo što je nevladin sektor i ubacite u vlast i obezbedite da država finansira svoje neprijatelje. Tako da građani Srbije sada finansiraju, je l' sam iz vašeg pogleda zaključio da se čudite, mislite da nije tačno ovo što sam rekao?
Pa gde vam je onaj Miloš Todorović? On beše iz onog Cesida, jedan plus jedan jednako dva. Svi oni su smešteni u državnoj strukturi. Novinari Studija B - svi su smešteni u nekim državnim strukturama. Neki borci za ljudska prava, navodno, kao nevladin sektor, sad su u DS, sad se bore za ljudska prava na drugačiji način.
''Otpor'' je ceo u DS. Otpor sada kontroliše DS, da ne zabrljaju nešto. Tako je i sa ovim poverenikom i ovim zaštitnikom. Zamislite, oni čak imaju i kabinete, a prema Zakonu o državnoj upravi ili nekom od tih zakona, kabinet može da ima samo predsednik vlade ili potpredsednik vlade, i neću dalje da idem, zato što kod kabineta potpredsednika vlade digli ste uzbunu do planetarnih razmera.
Znači, nevladin sektor se uselio u državnu strukturu, u državne organe i onda možete da zamislite kako ta zaštita izgleda. Da ne idem u ovom obrazlaganju u neke nevladine organizacije, koje možda i nisu toliko javnosti poznate, uzeću nekoliko karakterističnih primera.
Imate jednu nevladinu organizaciju to je Fond za humanitarno pravo. Na čelu tog fonda se nalazi Vojin Dimitrijević, ali on je ispilio svoju kapilarnu strukturu, on je od 1963. taj agent, to nije ništa novo, to se zna odavno.
E sad, ono što je brend te organizacije je, naravno, Nataša Kandić. Vidite, ta gospođa se kreće po sudovima, štiti ljudska prava, zvanično je predstavnik oštećenih, a ona nema veze ni sa pravnim fakultetom, niti pravno lice može da zastupa, a ona je tu prisutna da preti, pa ako joj se neki sudija ne sviđa, taj više ne može biti sudija, ako joj se neki policajac ne sviđa, ona mu izdeli šamare u strahu i niko ne može da vodi postupak protiv nje.
Samo da vas podsetim, vas iz nevladinog sektora, velike borce za slobodu, za demokratiju, imamo još jedan karakterističan primer velikog borca, koliko se mnogo bori za demokratiju i za slobodu, toliko svakim danom sve više i više raste. Mislim da se zove Miljenko Dereta, samo što ne eksplodira, jadnik. Samo što ne eksplodira od prevelike brige i sekiracije za pravna građana Republike Srbije.
Vidite, to građani Srbije sada finansiraju. Kako? Preko Vlade Vojislava Koštunice. Da li on može njima da kaže - dosta, potaman, pomerite se, ne može više? Ne sme.
On može čak i Ameriku da napadne u svojim svakodnevnim saopštenjima, ali Natašu Kandić ne sme ni mrko da pogleda.
Ovom zemljom gazduju nevladine organizacije i rekao sam prošli put da najbolji propis koji reguliše nevladine organizacije je propis Burme i propis Rusije. Burma je to zabranila pošto je pustila nekoliko meseci da vidi o čemu se radi. Kada su videli da su to sve špijunčine koje treba da unište državu, oni doneli propis i zabranili. Kada je u pitanju Rusija, čuli ste i sami, Putin shvatio, za razliku od Jeljcina, šta se krije u tom grmu.
Ako su to nekada radili krijući, danas to rade javno, ako su nekada radili sredstvima iz inostranstva, danas rade sredstvima građana Republike Srbije.
Tako da, ako se žalite, borite za neko svoje pravo, idete pravo kod čoveka koji vam je ugrozio pravo, pa da li je on poverenik, da li je on zaštitnik, da li se on nalazi u nekoj agenciji, da li se nalazi u nekom ministarstvu, sve i svašta se nalazi, a naročito oni ljudi koji nikada neće ni da čuju za vašu muku i koji nemaju ni bilo kakvih dilema oko toga da li treba običnom građaninu da se pomogne ili ne.
Uspavaće vas jednom lepom pesmicom, jednom kaficom, da duboko saučestvuju sa vama u vašem bolu, ali da je komplikacija velika u državi, pošto je ona izuzetno razuđena, kapilarna, sa nadležnog na nadležnog, od nenadležnog do nenadležnog, vaše pravo neće biti rešeno, a oni će biti finansirani.
Zapad, naravno, ima da pohvali, eto, postoje institucije u Republici Srbiji. One selektivno funkcionišu. Funkcionišu kada treba da se udari po opoziciji.
Gospodine Mrkonjiću, da li mogu još jedno pitanje ili treba da se javim.

Pošto ste poslednji diskutant, izvolite, imate još tri minuta.

Vidite, poštujem ono što ste rekli.
Gospodine Mrkonjiću, naravno, koristim ono pravo koje dozvoljavaju članovi 225. i 226, vi se sećate da sam već dve i po do tri godine stalno postavljao pitanje - kada će policija da uhapsi Mlađana Dinkića.
Danas sam dobio odgovor od gospodina koji se potpisuje sa faksimilom. Zove se neki Dragan Jočić.
Kaže ovako - kada će MUP uhapsiti Mlađana Dinkića? Sada faksimil odgovara: ''Ovo ministarstvo ne raspolaže saznanjima u vezi zakonskog osnova za postupanje u skladu sa delokrugom i ovlašćenjima, a na koje se odnosi poslaničko pitanje.''
E sad, gospodine Mrkonjiću, verovatno se smeškate kada ste čuli šta je misaono odgovorio gospodin Jočić.
Da ne bih sad tumačio kakvo je bilo psihološko stanje gospodina kada je pisao ovo, samo bih da ukažem da nisam zadovoljan ovim odgovorom, ali mi je potrebno da bih vršio svoju funkciju u nastavku, da mi gospodin Jočić odgovori, a može da mu pomogne i Vojislav Koštunica, i da mi se odgovori na sledeća pitanja - da li gospodin Jočić svakog jutra dobija dnevne novine koje izlaze u Srbiji? To je bilo prvo pitanje.
Drugo pitanje - da li je završio osnovnu školu da zna da čita ćirilicu i latinicu? Treće pitanje - da li je nekada u životu imao prilike da pročita neki stenogram sa sednice Narodne skupštine? Četvrto pitanje - ako je sve prethodno negativno, neka mi se obrati, odrediću mu lice koje će da mu pročita sve to što je napisano.
Zašto ovo postavljam kao pitanje? Zato što u njegovoj profesiji postoji nešto što se naziva - fama. To je reč koja ide od usta do usta, sa kolena na koleno, širi se, priča se, govori se, na taj način se skreće pažnja nadležnim državnim organima da treba da pogledaju da li ima mesta da se oni uključe u to. U potpunosti se slažem sa velikim strahovima koji postoje kod Vojislava Koštunice i njegove Vlade, bez obzira na izgled te vlade. Kad je u pitanju Nataša Kandić i njena tvrdnja da je Tomislav Nikolić pobio 15 nekih starica u nekom selu i da država ništa nije preduzela, iako je opštepoznato i svi su odgovorili da to nema nikakve veze.
Ali me prosto iznenađuje da, posle toliko novinskih članaka i činjenica koje su iznete, gospodin Jočić ne nalazi za shodno da me makar obavesti da je ovo pitanje uzeo u neko razmatranje, da je zadužio nekoga da proveri da li su ove tvrdnje tačne, a ovo pričam gospodine Mrkonjiću, zato što možete i vi da budete žrtva nečega što se sprovodi nad Narodnom skupštinom. Ako mi dozvolimo da zbog naše javno izgovorene reči svaka šuša može da tuži poslanika ili svaka šuša može da preti Narodnoj skupštini, bilo da su u pitanju engleski, nemački ili ko zna koji advokati, onda ova Narodna skupština mora da održi sednicu, da zauzme stav, da obavesti javnost o tome i da se rasprave ta pitanja. Ne želim da ulazim u detalje ko kome preti, zašto preti, zbog čega preti, ali sam siguran da svaka šuša može da preti Narodnoj skupštini samo zato što gospodin Jočić ne radi svoj posao.