Dame i gospodo narodni poslanici, član 101. Poslovnika Narodne skupštine, u stavu 1, kaže - ukoliko se o narodnom poslaniku, u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine, uvredljivo izrazi drugi narodni poslanik iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Po tom osnovu sam se javila po Poslovniku.

Čini mi se da mogu da tvrdim da rad ovog parlamenta, odnosno svaku sednicu pratim bar onoliko koliko svaki predsedavajući, mislim da to svi narodni poslanici znaju, i pratim maltene svaku izgovorenu reč s ovog mesta.

Gospodine kolega Marton, nije koleginica Bojana Aleksić rekla da ste vi separatistička stranka, to sam rekla ja i zato me čudi što ste replicirali njoj a ne meni. Naravno, to da li ste vi separatisti ili niste, to je vaše političko ubeđenje.

O tome će se izjašnjavati, i izjašnjavaju se, građani Srbije. Koliku podršku imate, vidi se i po broju vaših predstavnika u ovom parlamentu. Nadam se, daće Bog, pa vas sledeći put neće biti u Parlamentu, da će i ostali građani, uglavnom iz Vojvodine, iz dela Srbije, koji su glasali za vas, shvatiti da ono što vi propagirate nije dobro za Srbiju, nije dobro za građane Srbije.

Ono što je bitno, kada je u pitanju vaš amandman, nije vaše političko opredeljenje, već ono što želim da čujem od predsednika Zakonodavnog odbora, a to je jasno izjašnjenje da li je ovaj amandman u skladu sa Ustavom ili nije u skladu sa Ustavom.

Tvrdimo da je ovaj amandman u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije.

Kao takav, nije mogao, bez odgovarajuće odluke Zakonodavnog odbora, da dođe pred narodne poslanike. To je ono što želimo da raščistimo.

Pozivam predsednika Zakonodavnog odbora da dođe iz nekog ćoška u kom se sad nalazi, jer je jutros bio ovde. Svaki put kad treba, kao predsednik Zakonodavnog odbora, da iznese stav Zakonodavnog odbora, njega nema u sali.

Sada ga pozivam i prozivam da dođe, da vidimo da li Demokratska stranka, jer je on član Demokratske stranke, misli da je ovaj amandman u skladu sa Ustavom ili nije u skladu sa Ustavom. To je ključno pitanje, dame i gospodo narodni poslanici.

Dakle, još jedanput, amandman koleginice Aleksandre Jerkov i kolege Aleksandra Martona je u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije.

Zakonodavni odbor je prekršio Poslovnik zato što nije u tom smislu doneo odluku Zakonodavnog odbora i zato što nije upozorio sve narodne poslanike da na dnevnom redu imamo protivustavan predlog.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, za Demokratsku stranku je ovaj amandman neprihvatljiv, iz najmanje dva razloga.
Prvi razlog jeste što amandman sadrži neustavne kategorije, dakle, kategorije koje su izvan onoga što Ustav definiše. Druga stvar, tekst zakletve koju predlaže ovaj zakon je, zapravo, tekst koji osnovne elemente crpi, takođe, iz ustavne zakletve, kojom je Ustav propisao zakletvu predsednika Republike.
Dakle, sadržaj ove dve zakletve se poklapa i to su dva razloga zbog kojih je za nas ovaj amandman neprihvatljiv.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nadi Kolundžiji.
O amandmanu, narodni poslanik Radovan Radovanović. Izvolite.

Gospodo predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, sve sam više uveren da su dvoje mojih mlađih kolega bili u pravu kada su predlagali ovakav amandman, pogotovo kada sam čuo deo diskusije od strane predstavnika vladajuće većine u ovom domu.
Znajući da je opredeljenje Evropske unije i savremene Evrope da se sve više regionalizuje, pretpostavljam da se ovo dvoje mojih kolega nisu rukovodili ničim više nego da i Republika Srbija sve više, makar i po ovome, sliči Evropi.
A, da li nešto stoji ili ne stoji u Ustavu, treba ga čitati. I, da li izvire i da li je moguće po osnovu Ustava, ne treba ništa drugo nego ga uzeti, evo, tu je, pred nama, većina ga ima, pa mi dozvolite, gospodine predsedavajući da pročitam član 182, koji kaže: "Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom".
Toliko o tome. Prihvatio bih da je neko izašao i rekao, kolege poslanici nisu bili u pravu, ovaj amandman je nemoguć, zato što treba prvo formirati regije ili neke druge autonomne pokrajine, pa onda to uskladiti, ali da je nemoguće da se to formira, to ne stoji.
Jako mi je zasmetalo, mislim da je koleginica iz Demokratske stranke Srbije to izrekla, da Ligi socijaldemokrata Vojvodine, ili građanima Vojvodine, sada pada na pamet autonomija Vojvodine.
Draga koleginice, autonomija Vojvodine postoji od 1849. godine i ne može nekom da pada na pamet da je sad formira, a ne daj bože da padne nekom na pamet da to osporava.
Čuo sam par puta, pa i danas, i to da smo separatistička stranka, da smo ovo, da smo ono, da želimo da razbijemo Republiku Srbiju. Najveća uvreda za mene je da mi neko kaže da sam separatista, da mi kaže da sam izdajica, da želim nešto protiv države u kojoj živim. Mislim da je prošlo to vreme kada su se na taj način skupljali politički poeni, ili svakoliki drugi, kada proizvoljno izađemo, pa nekoga napadnemo da je unutrašnji neprijatelj, da imamo tih spoljnih neprijatelja, da imamo ovo, da imamo ono.
Izvolite, draga gospodo, pa se upoznajte s našim programom, upoznajte se s našim osnivačkim dokumentima, s našim dokumentima s kojima smo došli do toga da Liga socijaldemokrata Vojvodine danas ima četiri poslanika, a svojim radom i odnosom prema AP Vojvodini i prema Republici Srbiji postići će, sigurno, da ubuduće ima daleko, daleko više.
A, da li neko ima uporište ili nema uporište, izvolite, gospodo, raspišite te izbore više, pa da vidimo. I mi, verujte mi, priželjkujemo da jednoga dana u ovoj skupštini neće biti nekih, u vidu poslanika. Da li će taj dan doći ili neće doći, to ne zavisi samo od nas. Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Radovanu Radovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Borko Ilić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  mislim da su svi oni koji su kritikovali ovaj amandman bili vrlo jasni. Pre svega, kritikovali su upravo to što se ovim amandmanom zadire u ustavnu materiju, a ne u materiju koju reguliše ovaj zakon. Svi su bili vrlo jasni, rekavši da, ukoliko Liga socijaldemokrata Vojvodine želi promene Ustava, to može da predloži u proceduri koja podrazumeva, prvo, dvotrećinsku većinu u Parlamentu, a zatim i referendum na kome bi se građani o tome izjasnili.
Kada govorimo o autonomiji Vojvodine, 1848. i 1849. godine, u revoluciji u Austrougarskoj monarhiji, stvoreno je Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat, a ne autonomna pokrajina Vojvodina. Nastala je isključivo kao težnja srpskog naroda za samoočuvanjem unutar Austrougarske monarhije.
Autonomija Vojvodine, kao demokratska tekovina, ustanovljena je tek ovim ustavom koji su izglasali građani Srbije prošle godine u oktobru. Zašto? Zato što je ona, kada je formirana nakon Drugog svetskog rata, 1945. godine, nastala kao tekovina jedne nedemokratske revolucije, koju je izvela Komunistička partija.
Ustav iz 1990. godine, koji je, takođe, predviđao Vojvodinu, bio je, takođe, nedemokratski, jednostranački, jer je bio izglasan u jednopartijskoj Skupštini.
Prema tome, autonomija Vojvodine koja je uspostavljena ovim ustavom je prvi put uspostavljena na demokratski način i prvi put su se o njoj izjasnili građani i Srbije i Vojvodine.
Autonomija Vojvodine postoji i DSS se zalagala da Vojvodina ima svoju autonomiju, da ima svoju finansijsku autonomiju, pre svega, jer je dobro da pare ostaju tamo gde se prave, ali, isto tako, uvek ćemo se zalagati i apelujemo na Demokratsku stranku, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, Stranku vojvođanskih Mađara, koje učestvuju u pokrajinskoj vlasti, da se unutar Vojvodine zalažu za to da ne idu sve pare u Novi Sad, već da pare idu i u Zrenjanin, i u Kikindu, i u Sombor, Srem, kako bi svako mogao da što više onoga što proizvede u svom ataru tamo i potroši.
Prema tome, autonomija Vojvodine postoji, ona neće biti ukinuta, ali molim vas da, kada govorite o autonomiji Vojvodine, budete precizni. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Borku Iliću.
Da li se još neko od poslanika javlja o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li predlagač želi reč? Izvolite.
Narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a je podnet amandman na član 4. Predloga zakona, kojim proširujemo tekst zakletve. Dakle, zakletva glasi - zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno, pravedno i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.
Kroz ovaj amandman je predloženo da se, posle reči: "i biti posvećen očuvanju", dodaju reči: "teritorijalne celovitosti i državnog suvereniteta Republike Srbije, kao i očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije".
Smatramo da ovim tekstom imamo sveobuhvatni sadržaj, koji suštinski obavezuje članove Vlade u njihovom poslu, u njihovim dužnostima koje se tiču očuvanja, ne samo Kosova i Metohije već i svih njenih delova na celoj njenoj teritoriji.
Dakle, preciziranje i naglašavanje ovih reči značajno je iz nekoliko razloga, ili sa različitih aspekata. Ovako formulisana zakletva obavezuje članove Vlade da vode računa o svim delovima Republike Srbije, a ne samo o Kosovu i Metohiji.
Postavlja se pitanje da li ćemo mi, uvek kada dođemo u situaciju, ne daj bože, da nam neka od teritorija, odnosno neki deo Srbije bude sporan po kriterijumima međunarodne zajednice, menjati zakone, ustave ili zakletvu, pa onda apostrofirati taj deo teritorije koji tada bude bio aktuelan?
Drugo, članovi Vlade, na osnovu utvrđene politike koju vode, dužni su da realizuju program Vlade i da vode računa o razvoju i o potrebama svih delova Srbije.
Srbija se mora razvijati u svim njenim delovima, mora se čuvati, odnosno paziti od metropolizacije kao konačnog pravca razvoja, sa čim smo mi danas ovde suočeni.
Dakle, ne smeju se zapostavljati udaljeni krajevi Srbije, naročito pogranični i delovi sa nacionalno mešovitim stanovništvom. Zapostavljanjem ovih delova, stvara se prostor za nezadovoljstvo i potezanje ljudskih i manjinskih prava od strane mentora koji često brinu o tim pitanjima, o tim problemima, od strane nekih centara moći koji vode tu svetsku, globalističku politiku, a kojima je u interesu atomizacija i rasparčavanje Srbije.
Dakle, ovo može da bude generator mnogih problema u mnogim oblastima, kao što je Raška oblast, ili kao što je, recimo, istočna Srbija, gde je aktuelno tzv. vlaško pitanje, koje se sada gradi i pravi kao neki problem. Znači, govorimo o stvaranju takvih nezadovoljstava tamo gde imamo neravnomeran razvoj Srbije, gde pojedini ministri ne vode dovoljno računa, u toku realizacije svog programa i svoje politike, o tim oblastima.
Imamo situaciju da se onda podgrejavaju nezadovoljstva od tih drugih, stranih centara moći, što može da bude kobno po celovitost Srbije, po njen suverenitet.
Kad govorimo o tim nezadovoljstvima, ili o lošem stanju u pojedinim delovima Srbije, poznato je da je, na primer, putna mreža, ili putna infrastruktura u istočnoj Srbiji prilično zapostavljena. Krenimo, dakle, u istočnu Srbiju, od Požarevca, pored Dunava, prema Kladovu, ili, recimo, od Požarevca, preko Kučeva i Majdanpeka, pa dalje, ili krenimo od Požarevca, preko Petrovca na Mlavi i Žagubice, do Bora, ili, recimo, od Paraćina, preko Zaječara, ka Knjaževcu, ili do Negotina, i videće se da su putevi tamo zaista zapostavljeni, a neki od njih su rađeni još za vreme Josipa Broza Tita.
Na drugoj strani, imamo delove Srbije koji su favorizovani, verovatno, zbog uticaja moćnih ministara koji su iz tih delova, a da ne govorim o onome što jeste Beograd. Zato, gospodo ministri iz Vlade Republike Srbije, potrebno je da čuvate Srbiju, potrebno je da budete posvećeni svim njenim delovima, kako suverenitet i celovitost Republike Srbije ne bi došli u pitanje određenog trenutka.
Još jedan aspekt čuvanja celovitosti Srbije je u vezi sa radom i odnosom ministara iz Vlade Republike Srbije. Smatram da se ne mogu privilegovati pojedine sredine ili opštine, po ključu stranačke podobnosti lokalne vlasti u odnosu na stranačku pripadnost ministara. To je zaista nedopustiv i nezreo pristup i može da ima kobne posledice.
Ili, na primer, sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, koja pripadaju Srbiji i svim njenim građanima, moraju se pravedno raspodeljivati, u skladu sa potrebama tih građana i u skladu sa potrebama različitih sredina, a ne po ključu stranačke pripadnosti ili obojenosti pojedinih područja.
O tome će na subjektivan način, o toj pripadnosti, odlučivati ministar Đilas, ili drugi ministri koji imaju u svojim stavkama, odnosno budžetima, znatne sume ovih sredstava.
Uostalom, takav pristup podele ovih sredstava, ili ulaganja po tom ključu, po ključu stranačke pripadnosti, nije obeležje demokratije, izuzev ako se demokratija ne shvata strogo mehanički, a o demokratiji se priča isključivo napamet, kao što to čine papagaji.
Dakle, ovih nekoliko aspekata su veoma značajni i mislim da postoje verodostojni kriterijumi za raspodelu sredstava i ulaganja, ne samo u pojedinim delovima, moćnijim delovima, gde su moćnije politike i politički uticaji, već svaki ministar, a Vlada, takođe, u celovitosti mora da sagleda Republiku Srbiju kao svoju državu, koja je važna u svim njenim delovima.
Republika Srbija, njen subjektivitet i celovitost ne brane se samo u Beču, kada za to dođe potreba, kao što se to danas čini, ili u Briselu, ili u Njujorku, ili u važnim metropolama, kada nam je već, na neki način, presuđeno. Republika Srbija se brani jednom pravednom i zrelom politikom, politikom koja će voditi računa, u svakom trenutku, o potrebama svih delova Srbije i svih njenih građana.
Iz tih razloga, smatramo da ovaj tekst zakletve treba postaviti sadržajnije, na ovakav ili, možda, na neki drugi način, da imamo određene predloge koji će naterati ministre i celu javnost da uvide značaj i suštinu jednog takvog teksta, koji, u svakom slučaju, treba da obaveže razumne, poštene, časne i odgovorne ministre da vode valjanu politiku, u korist Srbije i njenih građana.
Na ovakav način razmišlja SPS i smatra da tekst zakletve koji je dat u Predlogu zakona nije na visini zadatka, nije na visini onoga što treba da bude.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću.
Pre nego što nastavimo sednicu, jedno obaveštenje. Peta sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, planirana za 24. oktobar 2007. godine, u Gračanici, AP Kosovo i Metohija, odlaže se zbog iznenadne sprečenosti ministra za Kosovo i Metohiju da prisustvuje sednici. O naknadnom terminu održavanja sednice bićete blagovremeno obavešteni. Hvala.
Da li se neko od poslanika javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.