Zahvaljujem. Dali se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton. Izvolite.

Dame i gospodo poštovani poslanici, poštovano predsedništvo i dragi prijatelji, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Amandmanom predlažem da se član 13. briše, jer je ograničenje koje se predviđa ovim predlogom Vlade potpuno suvišno.
Moram reći da se uništavanje finansijskog sektora i osiguravajućih društava nastavlja. Posle uništavanja bankarskog sistema na red su došla osiguravajuća društva, odnosno predavanje domaćih osiguravajućih društava stranim osiguravajućim društvima. Privatizacijom osiguravajućih društava dolazi do njihovog uništenja, odnosno uništenja domaćih osiguravajućih društva.
Privatizacija osiguravajućih društava vrši se prvenstveno zbog provizija koje će Agencija za privatizaciju dobiti. Kada bi ovo bila normalna vlada, mislim vlada koja radi u interesu građana, ona bi se trudila da ekonomski ojača domaća osiguravajuća društva, kao što su to uradili Slovenci sa ''Triglav osiguranjem'', jer budućnost je u osiguravajućim društvima.
Naša vlast ne želi da očuva domaća osiguravajuća društva, nego želi da ih proda stranim osiguravajućim društvima, u cilju ostvarivanja provizije, a niko ne misli šta će biti sa brojnim radnicima koji rade u tim osiguravajućim društvima.
Prilikom prodaje domaćih banaka došlo je do velikog otpuštanja radnika.
Bila su obećanja da će ti radnici ubuduće dobiti posao u brojnim privatnim bankama koje će se kod nas otvarati; otvorile su se brojne banke, međutim, ti radnici, iako su imali i znanje i iskustvo, nisu dobili mesto u tim bankama zbog godina starosti. Ukoliko dođe do prodaje osiguravajućih društava, velike su šanse da ti radnici u osiguravajućim društvima prođu kao i radnici u bankama.
Ovim izmenama i dopunama Zakona vlast u Srbiji želi, po nalogu stranih osiguravajućih društava, da spreči konkurenciju posle prodaje osiguravajućih društava.
Da pročitam šta želim da menjam ovde. Vlada je članom 13. ovog predloga zakona predložila - u članu 95. preciziraju se rešenja u pogledu lica koja obavljaju poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju, tako što se izričito predviđa da te poslove mogu obavljati samo zaposleni u društvu za posredovanje, odnosno u društvu za zastupanje u osiguranju, odnosno kod zastupnika u osiguranju itd. Dakle, predviđa se da se osiguranjem ne mogu baviti ona lica koja nisu zaposlena u osiguravajućim društvima.
Da je ovo uređena država, da nema velikog broja nezaposlenih, kao što ima, da radnici mogu živeti od svog osmočasovnog rada, ne bih ni podneo ovaj amandman.
Međutim, ovom dopunom Zakona Vlada želi da spreči veliki broj naših građana koji se bave dopunskim zanimanjem, posredovanjem u osiguranju, da ostvare neki dodatni prihod, a nekima je to možda osnovni i jedini prihod koji imaju u domaćinstvu.
Već je bilo reči o tome da se veliki broj građana bavi pružanjem usluga u osiguranju. Iako nisu zaposleni, bave se time kao dopunskom delatnošću i mislim da im treba omogućiti da i ubuduće mogu ostvariti dodatni prihod. Po mom mišljenju i mišljenju SRS, ovo ograničenje je suvišno.
Tu postoji i jedan problem kod nas u državi, u Vladi, da sve uslove koje od nas traži EU ispunjavamo, bez obzira na to da li od toga imamo štete ili koristi i bez obzira na to kolika šteta proizilazi iz toga.
Svima je jasno da je cena koju plaćamo za saradnju sa EU veoma visoka i da nas skupo staje. Kao da ne znamo onu narodnu izreku - ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Znamo ko je đavo i čija glava strada. Hvala.

Zahvaljujem se. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u načelu koja je vođena ovde, a i u toku jučerašnjeg dana, nagovešteno je postojanje jednog ovakvog člana i postavljeno pitanje zašto jedan ovakav član može da se nađe u zakonu. O čemu se radi u tom novom članu 180a koji je Vlada Republike Srbije predložila u izmenama i dopunama Zakona o osiguranju?
Član 180a glasi: ''Narodna banka Srbije i zaposleni u NBS, kao i lice koje po nalogu NBS vrši dužnost utvrđenu ovim zakonom, ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem te dužnosti, osim ako se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja dužnosti. Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove zastupanja zaposlenih u NBS u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa dužnostima koje ti zaposleni obavljaju ili su obavljali na osnovu ovog zakona. Narodna banka Srbije nadoknadiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u NBS.''
Sad se postavlja jedno pitanje – ako ta gospoda u NBS rade svoj posao na osnovu zakona, kakvu to oni štetu mogu da pričine ako koriste ovlašćenja koja su im zakonom propisana?
Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što se za štetu pričinjenu vršenjem službene dužnosti ne odgovara na isti način kao za bilo koju drugu pričinjenu štetu. Predložena odredba ne isključuje pravo na naknadu štete, već u skladu sa opštim principima odgovornosti za štetu bliže precizira odgovornost za prouzrokovanu štetu, što nije u suprotnosti sa odredbama člana 124. Zakona o državnim službenicima, sa gledišta odgovornosti zaposlenih. Takva odredba se ne može smatrati neustavnom. Ista se može posmatrati u odnosu na član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije koji propisuje da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Predložena odredba odnosi se na zaštitu NBS i zaposlenih koji profesionalno i savesno vrše svoju dužnost, osim ukoliko se dokaže da je šteta prouzrokovana namerno ili iz krajnje nepažnje. Ovaj predlog, dakle, ne isključuje odgovornost državnog organa za naknadu štete prouzrokovanu nezakonitim ili nepravilnim radom subjekta iz navedene odredbe Ustava Republike Srbije.''
Posle ovako velikih citata, da pokušam da objasnim.
Znači, ukoliko NBS ili lice koje ona ovlasti ili lice koje je zaposleno pričini štetu nekom pravnom subjektu, pravni subjekat prvo mora da se obrati sudu, da dokaže da mu je šteta pričinjena namerno ili krajnjom nepažnjom zaposlenih u Narodnoj banci Srbije. Kada dobije tu presudu, ako je ikada dobije, tek onda pravno lice ili drugi subjekat može da traži sudsku naplatu štete koja mu je prouzrokovana.
Sad se postavlja pitanje kako će to pred nadležnim sudom da dokazuje da mu je šteta pričinjena namerno. Ili Narodna banka Srbije, sa guvernerom Jelašićem, želi već unapred da dobije imunitet i da može da radi na tržištu osiguranja šta god hoće? Iskustva koja imamo sa vama od kad je Dinkić ušao u poslove finansija, a ušao je upadom u Narodnu banku sa čarapom na glavi, pa sve do današnjeg dana, sve je prepuno zloupotreba.
Ma koliko to vama bilo neprijatno, zloupotrebe su počele posle tog upada, nezakonitim trošenjem sredstava koje je imala Narodna banka tadašnje SRJ. Da bi se napravio vakuum na tržištu novca, ugašeno je petnaestak domaćih banaka. Od tih 15, četiri su bile najveće banke na teritoriji Republike Srbije. Obrazloženje tadašnjeg guvernera je bilo da one ne mogu da posluju, da te banke više duguju nego što vredi njihova imovina i njihova potraživanja. Sada, posle šest godina, a evo već sedma godina teče, došlo se do zaključka da Agencija za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka prikriva dokumentaciju od javnosti, od Narodne skupštine, Odbora za finansije itd. i da situacija na bankarskom tržištu, kada su u pitanju ugašene banke, nije ni blizu toga što je tadašnji guverner, a sadašnji ministar u Vladi Srbije tvrdio.
Kao posledicu imamo sledeću situaciju: nemamo više na tržištu ozbiljnih domaćih banaka koje će da investiraju u domaće privredne subjekte. Imamo strane banke koje, pod kamatama koje samo mogu da sanjaju u zemljama iz kojih dolaze, isključivo finansiraju potrošnju, i to ne u privredi, nego kod građanstva i polako nas uvode u situaciju da ne bude samo država ta koja će da se zaduži i bude u dužničkom ropstvu, već i svaki pojedinac van države.
Ko je za to do danas odgovarao? Niko. Ko je odgovarao za zloupotrebe koje je tadašnji guverner napravio, da li je on odgovarao? Nije.
Koliko je krivičnih prijava napisano protiv njega? Samo Srpska radikalna stranka je podnela na desetine. Još uvek se taj vajni bivši guverner i ministar krije iza imuniteta člana Vlade Republike Srbije. Sada je svestan da to ne može doveka da traje, pa je predloženo da se zakonom zaštiti i da mu se uspostavi imunitet za sve zloupotrebe koje je pričinio kao guverner Narodne banke tadašnje SRJ.
Po pitanju osiguranja, nekoliko manjih osiguravajućih društava je doživelo sudbinu domaćih banaka, pod raznim izgovorima.
Čak je bilo ovde priče da su sednice odbora bile tajne, dokumentacija strogo poverljiva, na zahtev Narodne banke Srbije, odnosno tadašnjeg i sadašnjeg guvernera Jelašića, radi istrage koja se vodila protiv lica koja su ili rukovodila tim osiguranjima ili koja su bili vlasnici tih osiguravajućih društava. Koliko mi je poznato, prošle su već dve ili tri godine, nijedna krivična prijava nije podneta. Šta je u pitanju? Jedna klasična zloupotreba.
Bilo je priča, spekulacija u javnosti, to ministri nisu smeli javno da kažu, ni guverner Jelašić, da je cilj da se podigne vrednost domaćih osiguravajućih društava koja su u državnom ili društvenom vlasništvu i koja će ići u privatizaciju. Sad vidimo u izmenama i dopunama Zakona da se na mala vrata uvodi nelojalna konkurencija na tržište osiguranja u Srbiji i na taj način će svakako doći do ulaganja građana u domaća osiguravajuća društva, pa samim tim i pada vrednosti domaćih osiguravajućih društava.
Znajući vas, kakvi ste, vi ćete to da radite samo iz jednog razloga: da bi tajkuni, isti oni koji su otkupili 70% srpskih privrednih giganata, mogli da kupe i ta osiguravajuća društva, ali ne da ih kupe za njihovu pravu vrednost, ne da kupe tržište, jer kada nešto kupujete, kupujete i tržište, nego da im maltene bude poklonjeno, da se država odrekne sredstava koja se ulože u osiguranje, da se odrekne sopstvenih investicionih fondova koji bi bili plasirani u domaću privredu po daleko povoljnijim uslovima nego što sada dobijate ove kredite od Evropske banke za razvoj, MMF-a i Svetske banke.
Uklanjate sve ono što ima bilo kakvu finansijsku vrednost i sve ono što može da pomogne državi, privredi, građanima da se što pre oporavimo od godina koje su iza nas, pogotovo od godina od kada ste vi došli na vlast 5. oktobra 2000. godine.
Zašto neko želi imunitet za ono što će da učini? Pa, zna da je teško dokazati da li je neko namerno ili slučajno pričinio određenu štetu.
Ima među vama, kolege iz vladajuće većine, poslanika koji su pravnici, pa neka se ti pravnici malo zamisle pre nego što pritisnu dugme, jer postoje krivična dela koja se učine iz nehata. Sankcija je blaža, ali lice koje je učinilo takvo krivično delo snosi krivičnu odgovornost, jer je bilo dužno da preduzme i predvidi sve moguće posledice onoga što čini.
Šta je sada ovde? Ovde ćemo mi unapred da zaštitimo jednu instituciju i da joj damo pravo da radi šta god hoće. Unapred hoćemo da ovlastimo i guvernera i zaposlene u NBS da mogu na tržištu osiguranja sa osiguravajućim društvima da rade šta god hoće, a za koga i za čiji račun? Na prvom mestu radiće za sebe, ne za NBS, a na drugom mestu će raditi za osiguravajuća društva gde već verovatno imaju akcije.
Ako nemaju takvih, onda će bar za ona osiguravajuća društva koja im daju masne provizije.
Nećemo da spominjemo "kofer" aferu, kako su se banke zatvarale, kako je Dinkić pokušavao čak i zdrave domaće banke da zatvori. Znači, ili su morale da se snalaze i da traže stranog partnera i da prodaju svoje hartije od vrednosti u bescenje, da bi se spasli Mlađana Dinkića, ili su bile zatvarane.
Spomenuću samo jednu banku koja je tako prošla, a to je Prva preduzetnička banka. Prva preduzetnička banka je bila u situaciji da bude zatvorena zato što je Dinkić smatrao, kao ministar finansija, da ona ne treba da postoji. Svoje vlasničke akcije je prodavala u bescenje stranim bankama da bi kod njih našla zaštitu od Dinkićeve samovolje.
Sada se to pravo daje Jelašiću, sada se to pravo daje NBS, sada se to pravo daje svim zaposlenima da bukvalno bez ikakve krivične, materijalne ili bilo kakve druge odgovornosti mogu da rade na tržištu osiguranja šta god hoće. Posledica koja može da bude jeste upropašćavanje domaćih osiguravajućih društava, sa jedne strane, i bogaćanje zaposlenih, na prvom mestu guvernera i svih ostalih koji će ovaj posao da rade, koji će da ucenjuju osiguravajuća društva, fondove itd.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Po Poslovniku se javio narodni poslanik Laslo Varga.

 

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi sa članom 226. i tražim jednu informaciju, odnosno obaveštenje od predsednika Narodne skupštine.

Naime, po skupštinskim kuloarima kruži priča da Narodna skupština sutra, znači 31. oktobra, neće raditi, a istovremeno se priča da će 1. i 2. novembra da nastavi rad. Prvog novembra je Dan svih svetih, a 2. novembra Dan mrtvih, i to su praznici velikog broja građana ove zemlje. Mislim da bi bilo neprimereno da Skupština sutra ne radi, a da u dane ovih praznika radi.

Želim da podsetim predsednika Skupštine da tih dana u velikom broju opština u Vojvodini ljudi obilaze grobove svojih najbližih. To ne rade samo katolici, nego u nekim mestima čak i pravoslavci. Praktično, to znači nepoštovanje dela poslanika ove skupštine, ako bi Skupština u četvrtak i petak radila, a sutra ne bi radila. Mislim da će se sa time složiti i poslanici vašeg poslaničkog kluba.

Dakle, pitam vas da li je tačno ovo što se moglo čuti po kuloarima.?

Zahvaljujem se. Ne znam odakle vam te informacije, Skupština će raditi i sutra i prekosutra, pošto moramo da završimo ovu sednicu, mora da se završi dan za glasanje.

Imamo važne tačke, to su ratifikacije ovih sporazuma sa Evropskom unijom, koje moramo da završimo u hitnom roku, tako da se radi i sutra i prekosutra, i u petak, ukoliko ne završimo u četvrtak ove tačke dnevnog reda koje treba da završimo, koje su vezane za ratifikaciju ovih sporazuma. Niste dobro informisani. Hvala vam.

Izvolite, po Poslovniku reč ima Pastor Balint.

 

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, vama sam postavio pitanje u toku jučerašnjeg dana. Pitanje je glasilo – kada će se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, koji su narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara predložili još 19. juna, naći na dnevnom redu? U toku jučerašnjeg dana sam dao obaveštenje o tome da ste vi obećali u toku jula da će se to naći na dnevnom redu na prvoj sednici redovnog zasedanja, znači 1. oktobra. Sad ne bih ponavljao sve ono što sam juče rekao, samo u jednoj rečenici, bilo bi vrlo dobro da se ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji nađe na dnevnom redu.

Molim vas, predsedniče, i ovom prilikom da mi odgovorite na pitanje šta poslanici Saveza vojvođanskih Mađara treba da urade da biste vi kao predsednik Narodne skupštine, u skladu sa članom 90. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, barem omogućili narodnim poslanicima da odlučuju o predlogu za proširenje dnevnog reda. Ukoliko je moguće da ponovo predložimo ovaj predlog zakona, onda ćemo mi to uraditi. Smatramo da to s pravne tačke gledišta nije potrebno, ali ako vi smatrate da ponovo treba to da predložimo, onda ćemo to uraditi, ali smatram da je prekršen član 90. Poslovnika.

Vi ste juče prekršili i član 100. stav 3. Poslovnika, koji kaže da predsednik Narodne skupštine mora da da objašnjenje narodnom poslaniku. Niste mi dali odgovor od juče pre podne, pa vas molim da to učinite.

Svakako smatram da je vrlo interesantno, da ne upotrebim neku drugu reč, da Narodna skupština raspravlja o zaštiti režima Fidela Kastra na Kubi, a da vi ne želite da stavite na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji kojim bismo omogućili medijima koji emituju na jezicima nacionalnih manjina da funkcionišu i da obavljaju ovaj zadatak.

Molim vas, ukoliko je već na ovoj sednici predlog deklaracije o Kubi, o zaštiti režima Fidela Kastra, onda omogućite da se i ovaj naš Predlog zakona o izmenama Zakona o radiodifuziji nađe na dnevnom redu, u skladu sa članom 90. Poslovnika Narodne skupštine. Molim vas da ponovo date odgovor šta treba da uradimo da biste barem stavili na glasanje ovaj predlog, znači da se proširi dnevni red na sledećoj, odnosno na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja. Hvala.

Hvala lepo. Na prvoj narednoj sednici će se Narodna skupština izjasniti o dopunama dnevnog reda, odnosno o hitnom postupku za sve tačke koje su predložene, pa, između ostalog, i o ovoj vašoj tački.
Ono što je važno reći jeste da vi ovim zakonom ne rešavate problem, nego samo želite da pokažete da država ne želi da reši problem. Uputio sam vas na razgovor sa poslaničkim grupama povodom toga da se nađe način da se reši problem informisanja na manjinskim jezicima. Možete da predlažete zakon koji taj problem neće rešiti i da onda pravite kampanju na tome da država ne želi da reši problem informisanja na manjinskim jezicima.
Dobićete reč po Poslovniku, ali da vam kažem, biće na početku sledeće sednice izjašnjenje i o vašoj tački dnevnog reda, a ja ću se lično potruditi da se nađe način da se zakonski reši problem koji muči sve nacionalne zajednice, a to je informisanje na jezicima manjina, ali da se to uradi na način kako treba, a ne onako kako ne treba. Dakle, vas jedino zanima da prikažete da se država ne brine za informisanje na manjinskim jezicima, a meni je stalo da država nađe zakonski način da svoje manjine informiše.
Nada Kolundžija, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, htela bih samo da kažem da smo vrlo ozbiljno razmatrali inicijativu koju ste podneli. Ono što je nedvosmisleno zaključeno jeste da predlog izmene i dopune Zakona koji ste vi predložili ne može da se prihvati zbog toga što je nemoguće da se iz privatizacije izuzmu mediji koji sada imaju programe na jezicima nacionalnih manjina. Znate da je to protivno principima Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a itd. Prosto to ne može da se prihvati.
Dakle, mi smo, u skladu sa našom zainteresovanošću da taj problem rešimo, organizovali zajedničku sednicu Odbora za kulturu i odbora za pitanje manjina. Stavili smo to na dnevni red. Sa tih sednica upućeni su dopisi svim nadležnim institucijama u državi i od njih je traženo da se pronađe moguće zakonsko rešenje koje će omogućiti da se obezbedi stečeno pravo manjinskih zajednica na informisanje na njihovim jezicima. Hvala.