Gospodine Obradoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku je rasprava o amandmanu na član 5. (u osnovnom zakonu član 35) izmena i dopuna Zakona o osiguranju, da znamo o čemu razgovaramo. Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj amandman koji su podneli narodni poslanici Srpske radikalne stranke.
Želim da kažem ovde jednu stvar koja se tiče ovog amandmana i principa.
Prosto molim kolege, uvažavajući sve njihove potrebe, političke i druge, da ne polemišu sa narodnim poslanicima kada podnose amandmane. To možda nekome nije simpatično, ali vas uveravam da jedna politička stranka na osnovu Poslovnika ima sva prava koja se tiču metoda političke i parlamentarne borbe.
Kada neko odluči da na sto članova jednog zakona napiše sto amandmana da se briše, on ima neki razlog za to. Podsećam vas da je Demokratska stranka u jednom trenutku '92. godine podnela 4.500 amandmana na jedan predlog zakona, o lokalnoj samoupravi, zahvaljujem se gospođici Jovanović.
Dakle, samo molim sve da se stvarno ponašaju uvek kada su na vlasti kao onda kada su bili u opoziciji. Ostavite vi poslanicima jedne stranke, jedne političke opcije, jedne poslaničke grupe da procenjuju šta je njihov politički i programski interes. Možda na taj način žele da privuku pažnju na zakon koji je na ovaj ili onaj način sa njihovog aspekta problematičan. U tom smislu je juče vođena jedna neprincipijelna rasprava. Dakle, ništa ne može biti sporno što je podneto u skladu sa Poslovnikom. To je jedno pitanje o kojem smo raspravljali sto puta, diskutovali i molim vas da ga zatvorimo.
Kada nam se učini, nama i drugima, da je to za nas interesantno, napisaćemo 150 amandmana. Ostavite da mi procenjujemo, mi rizikujemo pred svojom ciljnom grupom. Naš je posao da zadobijemo poverenje novih i zadržimo poverenje postojeće ciljne grupe i ne rizikujemo sa vašim biračima. To je prosto nešto što je alfa i omega političkog delovanja. Dakle, u tom smislu ovde ne treba da gubimo više vreme na to da li je neko napisao deset amandmana da se briše, to je prosto pitanje njihove političke odluke.
Takođe molim, pošto se ovaj amandman i toga tiče, mi ćemo istrajati u ovoj inicijativi da obavestimo građane Srbije kolike apanaže prima Agencija za stečajne upravnike i drugi, kao što se juče drznula Agencija za energetiku da nas ne obavesti kolike su apanaže i plata direktora tamo. Moraće. Kažem im sada da će morati. Administrativni odbor je uputio precizan zahtev, pa će se videti da je to nekoliko stotina hiljada po jednom čoveku itd. Dakle, nastavlja se jedan odnos prema narodnim poslanicima od strane administracije koji je nedopustiv.
Danas sam pročitao u novinama da će, zaboga, narodni poslanici dobiti lap-top iliti prenosivi računar. O čemu mi pričamo? Prvo ništa ne znam o tome, a ako je to nečija odluka, pozdravljam je, veoma je važno bilo da ih imamo i pre pet godina. Obaveštavam vas da nekoliko hiljada prenosivih računara sada na revers koriste vladini činovnici, što je dobro. Zašto nije dobro ako narodni poslanici treba da dobiju lap-top računar? O čemu se ovde radi? Zar je to tema? Zar je tema da će se naša deca, zaboga, igrati sa tim računarima kada ih mi odnesemo kući? Ne, nego ćemo ih prodati na buvljaku, čim ih dobijemo odmah ćemo ih u pola cene prodati na buvljaku da zaradimo silne novce.
Znači, u ovoj zemlji je sve što se tiče narodnih poslanika tema na jedan potpuno neprihvatljiv način. Zahvaljujem se onima koji su doneli tu odluku, ako ćemo mi zaista dobiti te računare.
Želim da kažem da dnevno dobijamo ovde papira koliko je potrebno, odnosno potrebna je čitava jedna šuma da se poseče da se napravi toliki papir koliko ga mi dobijamo dnevno ovde, da pomognemo na svaki drugi način itd.
Veoma je važno da pomognemo da se razume da ovde postoji jedna hajka na narodne poslanike, koji su, kao što je moglo da se pročita, nekoliko godina izvor svih zala u Republici Srbiji, imaju basnoslovne zarade. Čim smo dobili prve izveštaje videli smo da svi stečajni upravnici i svi članovi upravnih odbora na železnici i ne znam gde sve još imaju po nekoliko puta veće sinakure. O čemu se ovde radi? Juče sam ustanovio da, recimo, jedan važan čovek koji je radio jedan važan posao kao Državna revizorska institucija ima nešto malo veću platu od poslanika. Nemam ništa protiv toga, ali moram da kažem da imam protiv toga da član upravnog odbora u Javnom skloništu ima platu koliko i ovaj koji treba da bude na čelu Državne revizorske institucije. Postoje li u ovoj zemlji aršini? Da li može da se izmeri koliko vredi čiji rad?
Juče smo tražili da Narodna banka dostavi precizne izveštaje o tome koliku platu imaju guverner, viceguverneri, članovi Saveta i koliku platu ima čovek koji ima najniže radno mesto, najniže u hijerarhiji, a tiče se održavanja higijene ili ne znam čega, pa ćete, uvažene kolege, videti da higijeničar u Narodnoj banci ima veću platu nego čovek sa visokom stručnom spremom koji nije visoki nameštenik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ima završen fakultet. Kako je moguće u jednoj zemlji da to funkcioniše tako?
Očekujemo, na osnovu informacija koje budemo dali građanima Srbije, da građani imaju jasnu sliku o tome šta se ovde dešava. Dakle, nećemo pristati da budemo javna pljuvaonica svaki dan u svim medijima. Učinićemo sve što je neophodno da objasnimo da nekoliko hiljada članova upravnih i nadzornih odbora u ovoj zemlji zarađuje enormno bogatstvo, ne znamo šta je njihova odgovornost i ne znamo šta je njihova obaveza.
Nas se ne tiču privatne firme, nas se ne tiču oni koji sami zarađuju novac. Nas veoma zanimaju oni koje je osnovala Vlada, koji su osnovani izborom u Narodnoj skupštini, koji se finansiraju iz budžeta, koji su u javnim preduzećima. Nije normalno da član upravnog odbora u Pošti Srbije ima 140 hiljada dinara, a da pri tom nema nikakvu odgovornost. Ako je brat jednog ministra, onda je to za mene posebno interesantno. Saopštavaćemo to sukcesivno kako budu dolazili podaci, nećemo da pristanemo na torturu koja ide po nama, a koju sprovode izvesni lobiji, koji nas prikazuju u takvom svetlu.
Dakle, javno im govorim - ua, nećemo im dozvoliti da takva slika o narodnim poslanicima i parlamentu ide kroz Srbiju, zato što ovi drugi rade sve da se zataškaju takve stvari, odnosno visina zarada članova upravnih i nadzornih odbora i direktora javnih preduzeća.
Jedva čekam da dođu svi oni, videćete, zaprepastićete se. Postoje ljudi koji imaju po milion dinara i inkasiraju svakog meseca na svoj konto, a nemaju nikakvu obavezu i odgovornost. Tražićemo da se ta stvar istera do kraja.

Povredu Poslovnika je reklamirao narodni poslanik Boško Ristić.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 103. Želim da ukažem da je obaveza poslanika da raspravljaju o temi koja je na dnevnom redu.
Isto tako želim da iznesem svoje slaganje sa delom izlaganja mog prethodnika koji je govorio o tome da zaista postoje neki centri moći koji pokušavaju da uruše status i pozicije državnih institucija, kako bi omalovažili njihov značaj, pa je u tom smislu i Narodna skupština vrlo često, zajedno sa poslanicima, prikazivana u negativnom kontekstu, i to u onim momentima kada poslanici nisu zasluživali.
Želim da kažem sledeće: jeste tačno da je izašao članak o tome da poslanici treba da dobiju lap-top ili prenosivi računar, ali isto tako je tačno da postoji saglasnost među poslanicima da od svoje plate otplaćuju te lap-top računare kako bi narednu generaciju poslanika sačekao iznos u budžetu na osnovu kojeg bi oni mogli da kupe za sledeću generaciju računare.
Mislim da to jeste korektno reći pred javnošću, da se ne bi pogrešno shvatilo da su poslanici bahati i da žele samo da se okoriste o Skupštinu ili budžet Republike Srbije.
Isto tako, smatram da treba pohvaliti poslaničku grupu SRS koja danas govori o temi i amandmanima; to jeste način da ovaj parlament poštuje izbornu volju građana Srbije, da zastupamo interese građana na pravi način i po Poslovniku, kako je ta pozicija i uloga poslanika definisana.
Ne mogu da se složim sa gospodinom Baralićem kada je napravio komparaciju između ponašanja u parlamentu Srbije ovih dana, sa enormnim brojem amandmana koji nisu celishodni i koji vuku jedan opšti društveno-ekonomski i politički sistem unazad ili onemogućavaju napredovanje i unapređenje našeg pravnog i ekonomskog sistema. Dali ste komparaciju sa ponašanjem Demokratske stranke, koja je pre 2000. godine podnela veći broj amandmana na Zakon o lokalnoj samoupravi.
Moram da vam kažem da ponašanje opozicije mora da se ceni u skladu sa karakterom vlasti u zemlji. Kada je vlast demokratska, onda i opozicija ima pravo da se samo demokratskim i nenasilnim sredstvima bori za svoju buduću poziciju. Ako je karakter vlasti takav da se radi o režimu, tamo gde se krše ljudska prava, osnovna prava, onda su i instrumenti kojima se opozicija bori za uspostavljanje demokratskih vrednosti i podizanje demokratskih standarda opravdani.
Zato vas molim da svi zajedno učinimo sve da ova skupština radi na osnovu demokratskih principa, saglasno interesima građana, a poštujući sve narodne poslanike koji predstavljaju građane na taj način mi poštujemo građane.

Povredu Poslovnika reklamirali su narodni poslanici Rajko Baralić i Žarko Obradović.

Gospodine Obradoviću, ovaj član koji se tiče pogrešnog tumačenja itd. Znači, gospodine Ristiću, ja bih voleo da svi narodni poslanici imaju isti izvor informisanja i da budu isto informisani. Poslanička grupa SPS nema informaciju, niti je takvu odluku doneo Administrativni odbor, koji je merodavan, mogao bi biti merodavan, da će se na taj način realizovati nabavka lap-top računara. Nemam ništa protiv. Jedino imam protiv da negde u novinama osvane kako su narodni poslanici na beskamatni kredit dobili računare. Neću to dozvoliti sebi, a drugi će se o tome izjašnjavati. Dakle, neće me niko kreditirati, a da ja o tome ne znam ništa. To je prva stvar.
Druga stvar, ko je "Blicu" i drugim medijima dao tu informaciju, da usput postavim pitanje sekretaru Skupštine, na koji način se došlo do ovakve odluke i kako je odluka saopštena medijima, a da o tome ništa ne zna jedna poslanička grupa? Za mene to nije nepoznato, dakle, nije mi nepoznat takav način rada, već samo molim da se poslanici ne dele na poslanike vlasti i opozicije ovde po Poslovniku, jer svaki narodni poslanik, u skladu sa članom 225. i nekim drugim, ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima neophodnim za vršenje njegove poslaničke funkcije.
Dakle, nema povlašćenih poslanika, nema povlašćenih poslaničkih grupa. Očekujemo odgovor i kada budemo dobili odgovarajuću odluku mi ćemo se o tome izjasniti.
Dakle, ja nisam siromašan. Ova država me je dobro platila da mogu da kupim sebi računar i valjda svaki ozbiljan čovek ovde koristi računar, jer ne znam kako inače funkcioniše. Zato ne želim da me u jedan novi kontekst ubacuje bilo ko na način koji će ponovo postati meta novinara, da nas neko beskamatno kreditira, da mi kupujemo računare koji su po 30, 40 i 50 hiljada dinara. Molim vas, to onda može biti jedna zamka, a u tome ne želim da učestvujem, a dete mi je veliko, ne igra se računarom. U novinama piše da čim dobijem taj računar, koristiće mi da se on igra kod kuće. To je bezobrazluk. Oni ništa ne znaju o našim porodicama i ništa ne znaju o našoj deci i ništa ne znaju o tome kako funkcionišemo. Pozivam ih, neka dođu da prate šta radimo već 15 dana, neka dođu gde god hoće, neka budu o mom trošku, ali neka prestanu da pišu gluposti o onome što ćemo mi navodno učiniti.
Dakle, to nije fer, zato što to prosto nije tačno. Zahvaljujem se i tražim ove odgovore da bismo mogli da radimo kako treba.

Ja ću zamoliti predsednika Narodne skupštine da u poslepodnevnom delu sednice da tačnu informaciju, a ono što ja znam, mislim da će potvrditi gospodin Obradović... Gospodine Baraliću, vama se obraćam, pošto ste vi direktno pitali, pa prosto da čujete i vi. Dakle, na jednom sastanku šefova poslaničkih grupa predsednik Narodne skupštine gospodin Dulić je izneo ideju da narodni poslanici dobiju računare, tako da su bez ikakvih detalja šefovi poslaničkih grupa bili obavešteni o toj informaciji.       
Zamoliću predsednika Narodne skupštine da u popodnevnom delu rasprave, kada on bude ovde, da kompletnu informaciju i da narodni poslanici ne saznaju detalje iz dnevne štampe. Dakle, to će mu biti preneto. Reč ima gospodin Obradović.

Gospodine predsedavajući, želeo bih da, po Poslovniku, član 225, kažem nešto i mom kolegi Bošku Ristiću, a i ostalim kolegama, kao neko ko je bio svedok zbivanja iz devedesetih godina, kada je tih čuvenih dve hiljade i nešto amandmana bilo predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije. Inače, tada sam bio zamenik ministra za lokalnu samoupravu, pa sam bio u situaciji, kao možda neke druge kolege koje dolaze sa ministrom, da i ja pomognem tadašnjem ministru da da neki odgovarajući, relevantan odgovor na ono što su poslanici tada postavili kao pitanje.
Inače, demokratski karakter nekog političkog sistema ne određuje jedno ili dva pitanja, nego ih ima daleko više. Kada govorite o devedesetim godinama i kažete režim, i ja isto to mislim danas za ovaj režim posle 2000. godine, samo što je to u mnogo prefinjenijoj formi. Sve se zna, a ništa nije jasno. Imamo lopove, a niko nije kažnjen. Imamo super privatizaciju, a radnici ostali bez ikakvih prava. Sve je transparentno, a tajkuni sklanjaju novac sa strane. O tome bi se moglo razgovarati.
Kada je reč o tim amandmanima, a ovo govorim zbog ostalih kolega kojima se spočitava da daju amandmane koji nisu adekvatni, bilo je na desetine i desetine, stotine amandmana koji su bili sa dve reči - briše se. Stotine i stotine, verovali ili ne. Bilo je reči o lokalnoj samoupravi i bilo je sijaset amandmana sa rečenicom – predsednik opštine je šerif, tačka. Šerif tačka; šerif tačka. Možete sami prosuditi koliko su ti amandmani bili smisleni. Ili amandmani tipa – posle reči te i te stavlja se tačka i ostalo briše se itd.
Zanimljivost te sednice bila je u tome što su poslanici Narodne skupštine Republike Srbije koji su branili te amandmane izlazili za govornicu i sve vreme su stajali za ovom govornicom, neko je pričao o amandmanu, neko nije, a najveći broj je pričao o stvarima koje nemaju blage veze sa, a ovo upotrebljavam bez uvrede, da kažem najprostije reči, blage veze nemaju sa amandmanom.
To je bio deo politike jedne poslaničke grupe ili cele opozicije. To je bio deo političkog života tada.
Ovo pričam ne da bih minimizirao, niti da bih kvalifikovao to vreme, nego samo da pokažem da svako vreme ima svoje metode borbe. Ako se u jednom vremenu proglašava važećim, mogućim, onda ne treba spočitavati ni kolegama koji to rade u nekom drugom vremenu. Svako ima svoj metod političke borbe. Ako poštuje zakone ove zemlje, ako poštuje Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i ima šta da kaže sa stanovišta političke opcije koja ga je izabrala da bude poslanik, predstavnik građana u parlamentu, oprostite, građani će sami proceniti šta ko priča, kako priča i da li će mu ili neće dati poverenje u budućem periodu. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, velike su razlike između poslanika vlasti, odnosno između vlasti i SRS kada je u pitanju oblast osiguranja. Očigledno da ove izmene i dopune Zakona o osiguranju imaju za cilj da učvrste kontrolu Narodne banke nad sektorom osiguranja i naravno, pre svega, guvernera Radovana Jelašića, sa jedne strane, kao i da se izvrše pripreme za privatizaciju, za koju su se već očigledno odlučili nosioci vlasti. To je ono što je sa pozicije SRS nedopustivo.
Imaćete priliku i da kroz ostale amandmane vidite da je zahtev SRS da država ostane većinski vlasnik u osiguravajućim kompanijama, odnosno pre svega u "Dunavu", jer smatramo da je to izuzetno važno u narednom periodu kada ćemo biti u situaciji da imamo sve manje investicija u Srbiji. Nažalost, završava se proces privatizacije, ono što se prodalo prodalo se. Dobar deo investicija koje su ušle u Srbiju ušle su baš kroz proces privatizacije, onih pravih investicija je jako malo.
Oblast osiguranja, pre svega, podrazumeva štednju, jedan svojevrstan vid štednje. Životno osiguranje, dobrovoljno penzijsko osiguranje trebalo bi da omogući da se ta akumulacija koja je prisutna kod građana Srbije, znači ta štednja, kanališe u razvoj, pre svega, finansijskog tržišta i bitno utiče na razvoj privrede u nekom narednom periodu. S obzirom na dosta problematičnu i nestabilnu političku situaciju, trebalo bi ozbiljno da shvatimo sam sektor osiguranja, jer bi u narednom periodu umnogome mogao da popravi kapital, investicije u našu privredu i u naša preduzeća.
Što se tiče onog što smo mi očekivali da vidimo u ovom tekstu zakona, a čega nema, nažalost, tek to pokazuje da Vlada nema ozbiljnu nameru da se bavi razvojem ovog sektora, sektora osiguranja, i da ima nameru da se prema osiguranju ponaša kao što se ponašala 2005. godine prema bankama, da ih što pre rasproda, nekritički, bez obzira na sve što su te domaće banke u tom periodu mogle da pruže privredi Srbije i bez obzira što nismo sačuvali nacionalno bankarstvo. Očigledno je da danas nema volje da se sačuva ni nacionalno osiguranje.
Moram da kažem da je pre svega trebalo da u Predlogu zakona nađemo poreske olakšice, koje bi pospešile razvoj sektora osiguranja, olakšice koje se odnose na dohodak i prihode građana. U toj oblasti ne bi trebalo da bude duplog oporezivanja; kroz ovaj zakon trebalo bi da se reguliše i jedna mnogo ozbiljnija regulativa o upravljanju rizicima, a toga, nažalost, nemamo, i sigurnost uloga, sigurnost premija treba da bude na jednom znatno kvalitetnijem nivou nego što je danas.
Ono što je za nas od izuzetnog značaja, to je da se mnogo više posveti pažnja sektoru osiguranja u narednom periodu, jer ovo tržište jeste nerazvijeno, ali premije rastu iz godine u godinu i potencijali ovog tržišta su izuzetno veliki. Kada su u pitanju neki pokazatelji, u 2006. godini smo imali premiju, prema podacima kojima raspolažem, u visini od 452 miliona evra, u 2007. godini se očekuje oko 500 miliona evra, a u 2008. godini čak 584. To je rast od nekih 10-15%, što ukazuje da prodavati i privatizovati osiguravajuće kuće u ovom trenutku znači jedan loš potez, ekonomski totalno neopravdan. Kroz razvoj privrede, kroz rast standarda, kroz povećanje društvenog bogatstva imaćemo pravu priliku da na pravi način sagledamo mogućnost i potencijale ovog tržišta i da kroz privatizaciju, eventualno, u nekom narednom periodu dođemo i do prave tržišne cene.
Što se tiče samog amandmana, on se odnosi na zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja. Tu se u drugom stavu kroz 12 tačaka reguliše koja je potrebna dokumentacija i konkretno u tački 8) i tački 10) vrše se izmene, gde se ponovo daje mogućnost da se i u otvorenim postupcima prinudne likvidacije i stečaja pojedinim članovima upravnog odbora i rukovodstva osiguravajućih kompanija onemogući zapošljavanje, ukoliko u roku od tri godine bude otvoren postupak stečaja, likvidacije. Očigledno, s obzirom na iskustvo koje smo imali sa Narodnom bankom i sa onim koferima i sa netransparentnošću u procesu privatizacije banaka, ne možemo da imamo poverenja u rukovodstvo Narodne banke, na ovaj način se njima otvara prostor za dalje manipulacije i dezavuisanje pojedinih ljudi iz osiguranja.
Kadrovska osposobljenost u samom sektoru osiguranja nije na zadovoljavajućem nivou da bismo tako olako mogli da pređemo preko ovakvog zakonskog rešenja.
Zato predlažem poslanicima i vlasti, naravno, računam da će poslanici SRS sasvim sigurno podržati ovaj moj amandman, da još jednom razmisle o celom konceptu ovog zakona, koji u ovom trenutku znači preuranjenu privatizaciju, i da podrže sve amandmane, pa naravno i moj amandman na tekst ovog zakona. Hvala.

Po amandmanu, Jorgovanka Tabaković.