Hvala vam, predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da dobijemo pravo tumačenje azila, azilanta i izbeglice. To je osnov. Bez toga ne možemo nastaviti dalje.
Danas ovde nema ministra. Ovde je trebalo da bude i komesar za izbeglice, s obzirom na okolnost da se u Komesarijatu za izbeglice po odredbama Zakona o izbeglicama rešavalo pitanje statusa izbeglica, sa svim pravima koja su proizilazila iz tog zakona.
Kao i juče, ponovo ću se vratiti na odredbu člana 2. ovog predloga zakona i člana 1. Zakona o izbeglicama. Mislim da predlagač ovog zakona je promašio u smislu određivanja pravnog statusa izbeglice i prava na azil, odnosno azilant. Tu je osnovna greška.
Pre nego što pređem na pravnu regulativu koja se odnosi na sve ovo, ukazaću vam koje su to enormne finansijske posledice svih ovih promašaja koji mogu uslediti. Izbeglice su vrlo zainteresovane, posebno posle ovog - da li su u statusu izbeglica ili se vraćaju u status azilanata.
Izbeglištvo je krenulo 1991. godine. Ovo su podaci iz Komesarijata za izbeglice: 1991. godine - 150 hiljada, 1996. godine - 650 hiljada, 2000. godine - 550 hiljada, 2001. godine - 450 hiljada, 2005. godine - 107 hiljada, 2007. godine - oko 97 hiljada.
Ako izbrojimo broj izbeglica, s obzirom da je ova država izdvaja sredstva za preživljavanje, za golu egzistenciju tog naroda, dolazimo do određenog iznosa do kojeg je Vlada Republike Srbije došla nekom računicom, da je to iznos od 12 milijardi evra. Taj iznos od 12 milijardi evra, složićete se, nije mali. Taj iznos od 12 milijardi evra bi trebalo prebaciti Hrvatima, jer su oni uzročnici, trebalo bi prikalemiti BiH, jer su oni uzročnici rata, progona i izbegličkog statusa ovog stanovništva.
Ono što se odnosi na interno raseljene sa KiM, oni su proterani sa svojih ognjišta i oni su ovde, ali to ovu državu košta oko pet milijardi evra za ovih 6-7 godina; 250 hiljada ljudi najmanje je ovde i nema povratka, neće ga ni biti. Mi ćemo to interno raseljeno, odnosno prognano stanovništvo integrisati u državu Srbiju bez naknade troškova. Država Srbija snosi troškove. Ovaj narod snosi troškove.
Mi danas govorimo o azilantima, mnogo vremena trošimo, ali finansijski je to 12 milijardi za izbeglice i pet milijardi za interno raseljene ili prognane sa KiM, to je 17 milijardi evra. Vidite o kojim ciframa se radi. Šta dalje? Šta ćemo sada?
Po odredbama ovog zakona, kaže u članu 3, moramo se vratiti zato što ne znamo koji će biti budući status izbeglica koje su dobile to pravo i onih koji će pobeći, imate ga ovde u članu 2, rekli ste šta znači izbeglica, ali vidimo šta znači azil, šta znači stranac, da li azil podrazumeva, inkorporira i budućeg izbeglicu.
Evo šta kaže član 3 - ovaj zakon se ne primenjuje na izbeglice koje su to svojstvo stekle na osnovu Zakona o izbeglicama. U redu. Ali, gledajte sada član 65 - odredbe ovog zakona tumače se u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine, Protokolom o statusu izbeglica iz 1967. godine itd. Šta to znači? Običan odgovor treba? To mora dati ministar, mora dati neko iz stručne službe koja je pripremala ovaj zakon - u kom smislu ste definisali azilanta, a šta je izbeglica.
S obzirom da ste izbacili određene kategorije izbeglica iz ovog zakona, a tumačite u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica, ništa nije jasno. U Vladi smo raspravljali oko ovoga, listam nekoliko dana ovo, ne mogu doći do rešenja. Molim vas da neko, bilo ko, izađe i kaže da li je izbeglica inkorporiran u azilanta. Ako jeste, to u potpunosti menja situaciju.
Imaćemo ogromne probleme. Nijednim članom zakona ne menjamo odredbe Zakona o izbeglicama.
Ako smo ih mislili tako tretirati, onda smo morali menjati ovaj zakon ili azilante rešiti sa ovim zakonom, ne spominjati izbeglice, a za izbeglice dograditi u odredbama ovog zakona i na taj način razrešiti sve ono što nas u budućem vremenu očekuje oko izbegličkog statusa. Hvala vam.