Zbog naših saznanja i interesovanja svih, treba ovde da se jednom kaže – jeste da današnja rasprava nije bila po utvrđenom dnevnom redu, ali je bila po jednom nametnutom dnevnom redu životnih okolnosti, pokazala je jednu stvar sama po sebi, ali valja to malo definisati da bi se stvari raskrinkale.
Dakle, pre nego što je određena ova pauza, protivno Poslovniku, od dve nedelje, a zatim taj čuveni dogovor o odmoru od tri nedelje, ili koliko je to već trajalo, imali smo tu čuvenu raspravu o tome da li opozicija blokira rad Parlamenta zbog toga što se buni jer, u samom početku, predlog 108 narodnih poslanika nije uvršten na dnevni red posebne sednice, ili zato što se pravi cirkus po gradovima i opštinama u Srbiji, pa se time izaziva nepotrebna tenzija, usled čega ne može da počne sednica po tačkama dnevnog reda, jer je u pitanju, zaista, vrlo neobična i nezakonita stvar.
Zatim dolazi do novog redosleda događaja, prekida se sednica, dolazi do hapšenja Radovana Karadžića i do mitinga SRS-a.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, zamislite da nije bilo, kako vi to kažete, nikakve opstrukcije u onom prethodnom periodu, da je bio miting SRS-a i da je ishod tog mitinga bio isti ovakav, da je jedno lice poginulo, da je više desetina prebijeno, među kojima i narodni poslanici.
Da li mislite da bi prvi dan nastavka sednice Narodne skupštine posle tog mitinga prošao tako što bismo raspravljali o dnevnom redu? Ne bi.
Šta ste vi radili sve ovo vreme, u poslednjih 10 ili 15 dana, a nakon mitinga SRS-a i ovih događaja, do današnjeg dana, tj. jučerašnjeg, kada je napravljen sastanak šefova poslaničkih grupa sa predsednicom Parlamenta? Po medijima ste stalno govorili o tome da treba deblokirati rad Parlamenta. Stalno ste govorili o tome da postoji bojazan od blokade, jer se, navodno, to u prošlosti videlo.
Vi ste pretili blokadom Parlamenta, a ja, kao šef poslaničke grupe jedne od opozicionih stranaka u Parlamentu, uporno sam nastojao da u svim svojim izjavama tvrdim kako nam ne pada na pamet da blokiramo rad Parlamenta. Znači, ja u klin, vi u ploču, ili obrnuto.
Sada je potpuno jasno zašto ste to radili. Znali ste da nemate rešenje ovog problema. Znali ste da, od momenta okončanja tog mitinga, do današnjeg dana, nećete ni sa čim ljudskim izaći ovde pred nas. Znali ste da će morati da dođe do nekakve reakcije tog prvog dana, toliko ste bili pametni. Zato ste to pričali po novinama, zato ste na televiziji stalno govorili o deblokadi Parlamenta, jer je svakom normalnom bilo jasno da će do nekakve vrste blokade morati da dođe.
Ponavljam, da jednog dana nije bilo onoga što vi zovete opstrukcijom do mitinga SRS-a, ovaj današnji dan bi imao ovakav ishod. Da niste pravili cirkus po gradu Beogradu, da niste kršili član 106. Ustava, da niste sa mesta predsedavajućeg, jer je to vaš dogovor, to je vaš manir rada, nikoga lično ne prozivam, pokušavali da na čudan način tumačite odredbe Poslovnika da biste nas zamajavali s nekim radnim vremenom posle 18 časova, tumačeći odredbu člana 84. Statuta, da svih tih problema nije bilo, ovo bi bio problem.
Oni koji gledaju ovaj prenos, ako ga gledaju, jer to povremeno isključujete, moraju da znaju da razluče dve stvari. Potpuno razdvojimo sve što je bilo pre nego što je ova pauza nastala od ovog danas. Ovo je nešto sasvim drugačije. Mi iz DSS-a smo nastojali da povežemo i jednu i drugu diskusiju kada smo se javljali, koristeći priliku da se javimo po Poslovniku, prosto, da bismo vas podsetili kako je to ranije teklo, da se ne bi stalno zamenjivale teze.
Ne može neko ko je odgovoran za vršenje vlasti, ko je preuzeo obavezu da ima većinu u Parlamentu, da optužuje manjinu da ona ne da Skupštini da radi. To je, samo po sebi, nenormalno. Naš politički cilj ne može biti zaustavljanje rada Parlamenta.
Moja poslanička grupa ima strašnu potrebu da sačeka već sledeću tačku dnevnog reda, to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ne da bismo glasali za to, ne pada nam na pamet, nego da bismo objasnili građanima zbog čega nam ne pada na pamet, šta je tu problem, da bismo objasnili građanima da nikom nije, kao što je to Boris Tadić pričao, bez ikakvog motiva, palo na pamet da se pretvori u antievropejca, jer to nije moguće.
Ljudi ne postupaju bez motiva. Motiv mora da postoji. I kada je u jednoj emisiji Olja Bećković pitala Tadića, kad je bio gost kod nje, šta li je to nagnalo DSS da promeni mišljenje kada je reč o pridruživanju EU, on kaže – nemam pojma, jesam psiholog po struci, ali ne mogu da ulazim u motive, za mene su, kao političara, bitne samo dnevne činjenice.
Nije tako, mora da postoji motiv i taj motiv mora da se objasni. Mi smo ga objašnjavali, ali kad god dođemo do objašnjenja tog motiva, vama to ne odgovara, to je posebna priča.
Izlaz iz ovog problema je vrlo prost. Ono što smo čuli danas od zahteva da treba da se uradi, zaista je minimum minimuma. Nikada u mojoj političkoj praksi, od kako sam parlamentarac, i pre toga, kad nisam bio, bio sam član stranke jako dugo, u Srbiji nisam čuo da je neko postavio umereniji zahtev kod ovakvog političkog izazova kakav je kad je reč o ovom mitingu. Nisam do sada čuo umereniji zahtev. Kako je moguće da na to vladajuća koalicija ne može da da razuman odgovor? Ja to ne mogu da shvatim.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, ne optužujte druge za blokadu Parlamenta kada to, evidentno, nije tačno, deblokirajte sami rad Parlamenta nekom od metoda koje vam stoje na raspolaganju, a ja vam toplo preporučujem da se metod sastoji u poštovanju Ustava, zakona, Poslovnika, da se metod sastoji u sprovođenju uticaja koji parlamentarci, nesumnjivo, moraju da imaju prema sopstvenoj izvršnoj vlasti, i da svi zajedno, i pojedinačno, po parlamentarnim grupama, učinimo da se na ovo pitanje odgovori.
Kako je moguće da neko nekog ubije na ulici, pretuče i teško telesno povredi a da se mesec i po dana posle toga ne zna da li je pokrenut istražni postupak ili podneta krivična prijava, makar protiv n.n. lica, za to?
Ne treba da podnose krivične prijave oni koji su dobili gumeni metak u glavu.
Krivičnu prijavu treba da podnese policija, pa ako istraga dođe do toga da su srpski radikali sami sebe gađali u glavu – odlično, ali ako istraga dođe do toga da je neko od kolega policajaca to učinio, kao što mi se čini da jeste, onda i to ima svoju razrešnicu. Uradimo nešto, obavestimo ljude da se to dešava.
Mi smo danas dobili pismo od gospodina Ivice Dačića, koje je komentarisano, u kome ništa od ovoga što ja pričam ne stoji. Ne tražimo da Parlament sudi ljudima, niti da osuđuje, izriče krivicu i proziva nekoga ko je kriv ili nije za neko krivično delo. To radi sud, to traje, znamo mi, ali, prosto, dajte neki odgovor, kažite da neki postupak teče, da on ima neki svoj cilj, da se nešto pokrenulo.
Iz pisma koje smo dobili, to nismo saznali. Ceo dan se o tome priča i ovo je potpuno besmisleno gubljenje vremena. Ako se daje prilika, kao što se očigledno daje od strane najveće poslaničke grupe u ovom parlamentu, opozicije, da se ovo pitanje lako reši, iskoristite tu priliku i to uradite. U svom životu, u svojoj političkoj praksi, do sada ovo nisam video, da postoji do te mere pružena ruka od strane onih koji su povređeni u svemu ovome. Ja vas, gospodo, stvarno ne razumem.