Dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno jasno pitanje, kao preduslov za odgovor zašto je u pitanju diktatura, odnosno tiranija kao oblik vladavine DS-a. Vrlo je jasan odgovor, zato što pojedinci monopolizuju vlast u državi i preuzimaju sve funkcije, tako da vladavina nije utemeljena u pravu, nego u nasilju. Da bih ove činjenice potkrepio, daću jedan primer, koji sam, tokom ovog mitinga, lično doživeo.
Dakle, jasna je stvar da je Zakonom o policiji, koji je donet još 2005. godine, i to odredbom člana 15. tačka 1. stav 1, predviđeno da ako Vlada Republike Srbije oceni da drugačije nije moguće obezbediti javni red ili zaštititi zdravlje i živote ljudi, može da naloži ministru, naredbom, da ograniči i zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili javnim mestima.
Ovakvo zakonsko rešenje je posledica upodobljavanja naših propisa s propisima EU, upravo, radi očuvanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i kretanja, ne omogućavajući, u ovom slučaju, ministru unutrašnjih poslova da donosi takvu odluku. U Srbiji je, do usvajanja ovog zakona, ministar bio ovlašćen da donosi ovakvu odluku. Vlada nije donela ovakvu odluku 21. jula. Da je to tačno, kaže se u dopisu zamenika generalnog sekretara Snežane Miljanić, koja mi je odgovorila da Vlada takvu uredbu nije donela.
Da bih celu ovu priču obrazložio detaljno, kako bi građani Srbije shvatili, moram da postavim sledeća pitanja.
Da podsetim građane Srbije i da je policija, 21. jula 2008. godine, posle objavljivanja vesti o hapšenju dr Radovana Karadžića, blokirala Trg Republike, tako što je građanima koji su se šetali Trgom ili sedeli tamo saopštila da je iz MUP-a naređeno da se zabrani bilo kakvo prisustvo na Trgu. O tome vi, mi i sve medijske kuće imaju video zapis, postoje za to konkretni dokazi.
Onda se postavlja jasno pitanje, ko je iz MUP-a postavio ovakav uslov ili izdao naredbu da policija na ovakav način reaguje 21, kada imamo uredbu i odgovor Vlade da Vlada to, kao odluku, nije donela na toj sednici?
Ovde nije bilo pokušaja održavanja nikakvog javnog skupa da bi, po osnovu neprijavljenog javnog skupa, isti bio onemogućen, već su pripadnici policije prilazili svim prisutnim građanima i naređivali da se udalje sa Trga, obrazlažući to naredbom iz vrha MUP-a, a za to, takođe, postoji dokaz kroz video zapis. Tom prilikom, pre protivustavnog i protivzakonitog postupanja policije, niko od građana Srbije koji su se zatekli na Trgu nije narušavao javni red i mir, da bi se, eventualno, stekli uslovi za zabranu kretanja ili okupljanja na tom mestu na kojem bi se desilo narušavanje javnog reda i mira.
Prema tome, radilo se o teškom kršenju osnovnih ljudskih sloboda i prava garantovanih, pre svega, kako vi Evropejci ističete, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koja je doneta u Rimu još 4. novembra 1950. godine. To je pravo na slobodu kretanja iz protokola člana 4. stav 2. ove konvencije, a potom i pravo na slobodu kretanja iz člana 39. Ustava Republike Srbije, pa je tako ministar, ili direktor policije, ili već neko drugo službeno lice koje je, eventualno, bez znanja ili naredbe ministra ili direktora, takvu naredbu izdalo, izvršio krivično delo povrede slobode kretanja i nastanjivanja iz člana 133. Krivičnog zakonika Republike Srbije – ko protivpravno uskrati ili ograniči građanima Srbije slobodu kretanja na teritoriji Srbije, kazniće se jer je prekršio taj član.
Sada vas pitam, pošto bih voleo taj odgovor da dobijem, ko je izdao naređenje da se na Trgu Republike privode građani Srbije, povodom vesti o hapšenju dr Radovana Karadžića? Da li je to onaj policajac koji je terao SRS da na mitingu trči bez maske kroz suzavac koji je sam ispalio? Da li je to onaj policajac koji je terao policajce da u masu uleću ne formacijski, nego gde je ko i kako stigao, kao da je u pitanju obračun navijača, a ne policije s demonstrantima?
Postavljam još jedno pitanje. Pošto je privedeno to veče desetak mladića u policijsku stanicu Stari grad, ko će da odgovara za njihovo pritvaranje, kada je dežurni tužilac dala odgovor da nema osnovnih elemenata za privođenje tužiocu, jer nema nijednog elementa koji govori da su prekršili javni red i mir? Ko će da odgovara za to što su pušteni tri sata nakon maltretiranja u policijskoj stanici, bez mogućnosti da dobiju i čašu vode?
Ta slika je obišla svet. Režimske televizije su to nazvale skupom ultranacionalista ili huligana. Režimske televizije su to iskoristile da pokažu svetu sliku kako u Srbiji nema ljudi koji misle na svoje građane.
Postavljam ova pitanja u sklopu svih ostalih pitanja. Javljam se ponovo, po Poslovniku, da bih završio svoju misao i da vam objasnim zašto sam podneo krivičnu prijavu protiv određenih lica iz policije Srbije.

Reč ima Sreto Perić, a neka se pripremi Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, vi ste se pripremali za današnju sednicu, ali moram odmah da vam kažem da ste, apsolutno, nepripremljeni došli na ovu sednicu. Vaša odgovornost je velika, zato što sam ja 52. narodni poslanik koji govori o temi, a tema je posledica.
Međutim, malopre se samokandidovala za još jednog krivca gospođa Kolundžija, ali nije ona jedini krivac, pored vas. I ostali šefovi poslaničkih grupa s ove strane, koji čine poziciju i vlast, takođe su krivi.
Vi ste znali za zahteve SRS-a i oni su minimalni. Juče je u štampi bilo, gospodin Dragan Todorović je rekao da nije tražio odgovor za današnju sednicu Skupštine, nego da u neko razumno vreme treba da odgovorite na postavljena pitanja, i mi onda radimo po dnevnom redu.
Međutim, šta je prouzrokovalo ovakvo stanje? Prouzrokovala ga je koalicija, o kojoj sada nemam nameru da govorim, ali moram da kažem da se ona formirala po principu – uništi što pre. Šta i koga da uništi? Da uništi našu otadžbinu i građane Srbije.
Da li vi mislite da danas pripadnici bilo kog naroda žive nešto bolje u Srbiji nego što žive Srbi? Ne, svi žive veoma teško, ali vama nije ni bio cilj da napravite vlast i vladu koja će poboljšati život građana Srbije, nego da uništite što pre.
Čuli ste onog žalosnog Dačića kada kaže da nije policija hapsila. Njemu je Tadić rekao – nemoj ništa reći, a on, valjda, nije znao, pa kaže – nije policija uhapsila. Ona je njemu rekla, a to je i sam gospodin Ružić priznao, da je on jedini iz SPS-a tamo, neće se ništa posebno pitati, i to nas ne zanima.
Koja drskost od gospodina Ružića da kaže – šta ste zapeli toliko, što o tome pričate? Nije sad gospodin Ružić tu da mu postavim pitanje, jel se to rodilo dete na tom skupu? I mi bismo bili ponosni i ne bismo pričali o tome, nego bismo samo srećnim roditeljima čestitali. Ali, ubijen je čovek.
Mi dižemo glas da se utvrdi ko je ubio tog čoveka, kojim pravom, da se nikad više to ne ponovi, da se nikome više takva situacija ne desi. Zamajavali ste mesec i po dana javnost Srbije, vi, gospođo predsedniče, i oni kojima polažete račune i od kojih dobijate naloge. Kako ste zamajavali, na koji način?
Rekli ste 21. jula, u 10,15 - 10,20, ne znam tačno koliko je bilo, da prekidate sednicu Skupštine zbog opstrukcije opozicije, a danas vam govori već 52. poslanik i vi ćutite i tu služite kao ukras. Jel vi mislite ko će tu da pobedi?
Rekao vam je predsednik Poslaničke grupe SRS-a, ako pokušate u bilo čemu da se takmičite s nama, nećete uspeti u tome. Mi želimo da se takmičimo u tome ko može bolje i više da učini za građane Srbije, zbog toga su nas ovde i poslali, pre svega, ali možemo i o nekim drugim stvarima, mada vam ne bih preporučio da činite to.
Šta vi danas očekujete? "Pustiću njih da se ispričaju" i mislite da je s današnjim danom kraj. Nije kraj. Tu su zahtevi SRS-a i drugih poslanika, koji su minimum minimuma.
I Nada Kolundžija izađe u jednom momentu i kaže – i nama je stalo do te istine. Da joj je stalo, ona bi zajedno s vama, gospođo predsedniče, umolila te i vi biste sa sebe skinuli apsolutnu odgovornost, da ste predsedniku Republike ili predsedniku Vlade uputili dopis i rekli šta narodni poslanici, pre svega, SRS-a, očekuju, pa da onda ovde dođete i kažete – ja sam to uradila, ali sam nemoćna, a valjda ova skupštinska većina može da smeni tako neodgovornu Vladu. Ako vi nećete, znam ko hoće. Ništa ne brinite, doći će i taj dan kada ćemo mi o tome da odlučujemo.
Vi ste pokušali da prebacite odgovornost na SRS, kao organizatora tog skupa. Da li znate koliko je u prethodnih 20-tak godina SRS organizovala skupova, da li znate da su svi protekli bez ijednog incidenta? Nijedna travka, kada smo pravili jedan krug na Andrićevom vencu, nije pogažena u onom sjajnom i lepom parku. Ništa se nije desilo pred Američkom ambasadom, osim što smo postigli svoj cilj, i na mnogim drugim skupovima. Ali, ovde ste vi pravili nered i znate da ne možete da okrivite SRS zbog toga, jer je uredno prijavljen skup, uredno smo se pripremili i nije trebalo posebno obezbeđenje, što se tiče onih koji su došli, koje je SRS pozvala.
Čuli ste iz izlaganja narodnog poslanika Dušana Marića da je on pokušao da zaštiti policiju, ali vi ste doveli policiju, žandarmeriju i ko zna koga sve ne da napravi nered, i u tome ste uspeli. Izgubljen je jedan ljudski život, mnogi su ranjeni. Ovde je neko rekao da ima tamo ljudi, policajaca, koji čestito obavljaju svoj posao. Svakog policajca koji je povređen od onih huligana meni je žao, a batinaša, niti mi je žao onda bilo, niti će mi biti ubuduće, ako se to bude kojim slučajem dešavalo.
Vi sad preko toga želite da zapretite. Niko vam ne veruje da je bilo koji propust napravljen prilikom organizovanja tog skupa i da je SRS napravila propust.
Znate da je to tako, ali želite da sprečite buduća okupljanja. Mi ćemo se okupljati kad god postoji potreba za to, jer nema druge mogućnosti.
Vi ovde samo sedite, i vi, kolege poslanici, i ne pada vam na pamet da nešto uradite, ni Nadi Kolundžiji koja, kad izađe, reklo bi se da želi da da doprinos da se razreši ovaj problem. Ne, ona zna da kad bi, zajedno sa gospođom predsednikom, uputila zahtev da se daju odgovori na neka pitanja možda više ne bi bila šef poslaničke grupe. Njoj se to ne ispušta. Dignite glas, pokažite da smo ovde zbog naroda, da ovo što se desilo ne treba više nikad da se desi i da pređemo da radimo ono zbog čega smo ovde.

Gospodin Vitomir Plužarević, a neka se pripremi Vladimir Milentijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz SRS-a su danas postavili jasno i kvalitetno pitanje i traže odgovor. Odgovor na isto pitanje tražim i ja, kao narodni poslanik, od aktuelne vlasti.
Ko je ubio Ranka Panića i zbog čega? Ko je tukao poslanike i zbog čega? Ko je izdao nalog i ko je pucao na građane i narodne poslanike? Ko je dao nalog za suzavac? Da li je to suzavac ili neko novo sredstvo koje vam je doneo NATO, a mi smo bili zamorčići? Kakve su posledice posle upotrebe tog sredstva?
Taj gumeni metak je velikog kalibra i on izgleda ovako. Ko se bavi lovom, a ima 100.000 lovaca u Srbiji, zna koji je ovo kalibar i šta može da učini ovaj profil kalibra i ova veličina. To je vrlo opasno, ako znate da se na visoku divljač ide s nekim kalibrima od 9 milimetara, čak i gumenim, ovo je drastično i nije za komentar.
Na tom mitingu je bilo možda i 100 poslanika. Da li znate da ste vi tukli, gušili i ubijali 50% Srbije? Nije vama to važno. Vama su važni novac, vlast, diktatura, tiranija. Vama su važniji vaši lični i frustrirani interesi.
E, mi srpski radikali smo se usprotivili tim vašim željama i principima i radi toga vi otvarate vatru na nas. Mediji ćute ili pišu kako treba uvesti u Srbiju 100-200 hiljada žena kako bi se naše neženje oženile. Pišite o zaštiti životinja, i treba, ali gde je ljudski život tog nedužnog Ranka Panića?
Opstrukciju Skupštine vrši vladajuća većina, zajedno sa vama, gospođo predsedniče, pomerite se malo s mesta, pa ćete i sami videti. Kupili ste vreme od pet-šest nedelja ne bi li se pripremili za ovu sednicu, 2. septembra, a to niste uradili kako treba. Niste dali odgovor na gore postavljena pitanja. Mi ćemo se boriti u Skupštini Srbiji i mi ćemo naše pravo tražiti sve dok vi ne siđete sa te ''žute'' stolice.
Tražićemo sve ono što je ljudski, a vi i dalje šaljite u etar poruke, kao što šaljete, nije bitno što traže radikali. U stvari je vrlo bitno.
Predsednik Skupštine se nije najbolje snašla, kao da nešto ne štima u čitavoj igri koja se zove demokratija. I jedna, i druga, i treća, i sve opcije koje vladaju danas u Srbiji imaju za cilj da obmanu građane i da putem novca vladaju. To vam je nova vrsta demokratije na Borisov način.
Nećemo stati s borbom. Biće još mitinga, biće još protesta, biće još svih vidova borbe, koje ste vi koristili kao demokratsko sredstvo. Niste nas zaplašili. Naprotiv, bićemo još energičniji. Hvala.

Gospodin Vladimir Milentijević, a neka se pripremi prof. dr Mileta Poskurica.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava je pokazala da građani Srbije već shvataju ko vrši opstrukciju u radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Da bih malo bolje pojasnio, javio sam se po Poslovniku, zbog kršenja Poslovnika u članu 98, u dva stava, gde 2. stav kaže – predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Treći stav kaže – predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima ako to Narodna skupština zaključi.
Ako isključimo 3. stav, da Narodna skupština takvu odluku nije donela, onda se pitam zašto je predsednik Skupštine Republike Srbije prekinula sednicu u trajanju od dve nedelje? Da li zato da izvrši potrebne konsultacije, deblokira rad ove skupštine ili pribavi neko mišljenje?
Posle dve nedelje, predsednica Narodne skupštine nije objasnila zbog čega je data pauza od dve nedelje, niti se za te dve nedelje, kako je danas rečeno, konsultovala sa šefovima poslaničkih grupa. To je istina. Konsultacije da se da pauza od četiri nedelje su izvršene sa šefovima poslaničkih grupa i trajao je prekid punih šest nedelja. Računali smo da će u tom periodu da se reše sve sporne teme, da se izvrše konsultacije i da se krene na rad po dnevnom redu.
Ja sam mnogo zainteresovan da se krene s dnevnim redom, jer na dnevnom redu je Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju. S obzirom na to da je trebalo da se izvrše pripremne radnje i da krene prva tačka dnevnog reda, a to je Rezolucija o KiM, da smo izneli niz primedaba na tu rezoluciju, predsednica Narodne skupštine predložila je većini da tu tačku, bez ikakvog objašnjenja, prebaci kao poslednju, 15. tačku.
Imam utisak da ova skupština i sve institucije Republike Srbije nemaju preču temu nego temu Kosova i Metohije i njegovog očuvanja u sastavu Republike Srbije, da to vladajuća većina nije shvatila i da neće da shvati. Primere za to sam ovde izneo.
Na primer, zašto članovi vladajuće koalicije ne dolaze na Odbor za Kosovo i Metohiju, zašto predstavnici Vlade za pojedine tačke, konkretno, Predlog rezolucije, nisu slali svoje predstavnike na Odbor za KiM, zašto predstavnici, delegati vladajuće koalicije nisu prisustvovali osnivanju Skupštine zajednice srpskih opština AP Kosovo i Metohija, zašto se do današnjeg dana koalicija na vlasti nije izjasnila i podržala osnivanje Skupštine zajednice opština KiM?
Vezano za Kosovo i Metohiju, još da kažem da je Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije, u kontinuitetu državne politike u odnosu na KiM, vrlo prazan, štur i da je glavni nedostatak i ključni problem odnos Republike Srbije, Skupštine Republike Srbije prema Euleksu, koji ima za cilj implementaciju Marti Ahtisarijevog plana i definitivno priznanje i formiranje nezavisne države Kosovo.
Mislim da tako ne može da se odnosi ova skupština, jer, na kraju krajeva, prilikom posete gospodina Dinkića KiM, posle spontanog paljenja punktova koji dele Republiku Srbiju od Kosova i Kosovo i Metohiju od Republike Srbije, on je dao podršku nama koji tamo živimo. Konkretno, rekao je – ne može niko da pravi punktove i barikade između Republike Srbije i KiM.
Šta je danas s tom podrškom Skupštine Republike Srbije, predsednika Republike Srbije za ono što se dešava na Kosovu i zašto se sada, u prvom naletu, postavljaju i vraćaju kamere na punktove, na prelaze prema KiM? Očekujemo da se tamo instaliraju i carinske službe, koje više nisu službe UNMIK-a, nego kosovske carinske službe. Mi nemamo nikakvo razjašnjenje i uputstvo šta ćemo da radimo u tom slučaju, a odlučni smo da ne dozvolimo da se ti punktovi vrate na prelaze prema KiM.

Profesor Poskurica ima reč.

Dame i gospodo, da je nekako drugačije izgledala politička kombinatorika posle izbora, jer je izborni ciklus i predsedničkih i parlamentarnih izbora nužna posledica onoga o čemu danas pričamo, verovatno bismo danas govorili o sto dana uspešne, drugačije vlasti. Verovatno bi u Srbiji mnogo toga bilo drugačije, život sigurno spasen, još jedan novi haški utočenik ne bi bio tamo gde jeste.
Mnogo bi toga bilo drugačije da su se političke partije držale naglašenih poruka, političkih, svojih izbornih kampanja, da one koje su u koaliciji sa ''žutom'' partijom, koja ponovo daje pečat ovim zbivanjima, nisu imali nekakve svoje glasnogovornike, koji su nagoveštavali moguću promenu kursa.
Koliko tragično deluje kada se nagle promene političkog kursa dogode, kako ukazuje veliko nesnalaženje koje se desilo u ovoj organizaciji vlasti, pa, nužno, u prvi plan ubacuju poruku da je vlast zarad vlasti, zarad čuvanja od nečega drugog, da se ne otkrije da na svetlo dana izađe nešto drugo ili treće, da se neko obogati, da se nečije bogatstvo sačuva, ne dovede pod upit.
Kako se brzo dogovoriše koalicioni partneri sadašnji, koji odgovornost zajedno dele oko toga da jedan drugog ni o čemu ništa pitati neće što je škakljivo, bolno, gadljivo, što bi bilo predmet nekakve istrage, nekakvog traganja. Elegantno to prepustiše budućim vremenima i mi ta vremena spremno čekamo.
Nadam se da nećemo u tome biti sami i ta vremena će uskoro doći, ali vreme koje je proteklo pokazalo je visoku nespremnost vlasti da se suoči sa problemima koji se pred nju postavljaju. Kako drugačije to opisati nego činjenicom jednog političkog, verbalnog terorizma u vreme izborne kampanje, u kome se nisu birale reči da se, pre svega, SRS oceni kao crveno-crna koalicija, kao religija prošlosti, kao nešto čime treba plašiti narod. Malo samo ispred, za predsedničke izbore, akcije koje treba podeliti, hiljadu evra, pa proturena vest – ko ne glasa, ko ne izađe, neće imati pravo na akcije, pa tako dalje.
To političko nasilje, koje nije imalo više ni mere ni smisla u brutalnosti izmišljanja, polako se pretvorilo u neku vrstu državnog nasilja, nasilja policije, jednog aparata, jedne institucije nad narodom koji hoće da kaže da drugačije misli.
Na sreću, ako je išta ostalo konstanta iz vremena na koje se sadašnji vlastodršci sa svojim satelitima često pozivaju, to je vreme pre 2000. godine, ostala je ta mogućnost da izađete na ulicu. A, ovo nisu bile demonstracije, ovo je bio miting, uredno zakazan, da iskaže nemirenje većine građana Srbije s tim da neko koga se odričete da nije naš državljanin, realno i nije, završi tamo gde je završio, na tužan i nesrećan način, kakav jeste bio.
Zar nismo imali pravo da pitamo zašto mislite da je narod u Srbiji toliko naivan da veruje da je tri dana skrivanja zakonita stvar? Zašto mislite da će Srbiji biti dobro, i onima koji ga šalju, kada tamo ode i bude osuđen? Šta će to Srbija, konačno, imati dobro ako neko bude osuđen? Jesmo li imali pravo to da pitamo? Jesmo.
Da li je policija trebalo da se nađe tamo? Odlučili ste da je trebalo. Odlučio je ministar, odlučio je, valjda, i Tadić, jer ne znamo kakva je čudna kombinatorika različitih delova izvršne, ili funkcije izvršne i zakonodavne vlasti, ako predsednik Parlamenta mora da ode po mišljenje, da vidi koji je najbolji način da se proizvede ćutanje u kritičnoj noći hapšenja.
Čovek je uhapšen tri dana ranije. Gde je tu sada pitanje morala, gde je kraj hipokrizije? Na šta to liči? Onda se ministar policije dokazuje kao revnosni činovnik i službenik njegovog visočanstva diktatora.
Mislili smo da posle Đinđića neće biti neko tako spretan i spreman, a tako prosečnih državničkih vrednosti, tako prosečan u svemu, ili ispod toga, a vidite kako ume i kako zna da uradi ono što želi da sprovede, a to je diktatura. Tako ta politička diktatura preuzima oblik svojevrsne državne diktature, diktature aparata, diktature policije.
Zašto ta policija nije stala između huligana i onih koji su skup organizovali i imali svoje obezbeđenje, da bude tampon zona? Zašto je stala s one suprotne strane i gurala ih prema radikalima? Zašto je pala krv? Zašto je izgubljen jedan život i zašto je mnogo povređenih? Konačno, zašto je povređena i policija?
Zar to nije moglo sve da bude drugačije? I, pitanje svih pitanja – zašto se o tome malo zna? Zašto se čeka da danas, eto, službeno ovde iznosimo zahtev da izađu državni organi sa saopštenjem? Zar nije bilo prirodno, sasvim normalno, da ne čekate i da ne čitate ni iz vesti ni iz emisija, veoma kratko smo na njima prisutni, da ako počne sednica, tražićemo informaciju o tome, tome i tome.
Zašto je trebalo da službeno dobijete to ovde kao zahtev? Zašto tako ponižavajuće višeredno pismo od ministra policije? Šta to znači, ministar policije nema kontrolu? Neka onda da ostavku. Zar neko ministra policije, unutar hijerarhijske strukture, ne sluša? Još crnja informacija po njega. Što se prihvatio zadatka? Je li to zato da sam sebe bolje čuva? Ili, možda, da čuva druge? O čemu se radi? Koja je cena ove koalicije? Zašto je ona, konačno, oformljena? Hajde da pitamo to ključno pitanje.

Gospodine profesore, govorite šest minuta.