Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
SVEČANO OBELEŽAVANjE MEĐUNARODNOG DANA DEMOKRATIJE – 15. SEPTEMBRA
Obaveštavam vas da sam pozvala da Trećoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, pored narodnih poslanika, prisustvuju i: Dejvid Lens Klark, rezident koordinator Ujedinjenih nacija; Boris Tadić, predsednik Republike; Mirko Cvetković, predsednik Vlade; članovi Vlade i generalni sekretar Vlade; akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti; zatim, predstavnici verskih zajednica: Atanasije Rakita, episkop hvostanski; Momir Lečić, protođakon; župnik Jurij Devetak; beogradski rabin Isak Asiel; efendija Muhamed Jusufspahić; Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije; Saša Janković, Zaštitnik građana; Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja; general-potpukovnik Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije; general-major Miodrag Jevtić, načelnik Vojnomedicinske akademije; Milorad Veljović, direktor Policije; Saša Vukadinović, direktor Bezbednosno-informativne agencije; Aleksandar Tijanić, direktor Radio- televizije Srbije; Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda; Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta; Dejan Simić, direktor Beogradske opere; diplomatski kor.
Dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim prisutne goste. (Aplauz)
Podsetimo se da je septembra 1997. godine IPU, Svetska organizacija parlamenata, usvojila Univerzalnu deklaraciju o demokratiji. Generalna skupština Ujedinjenih nacija, sledeći inicijativu IPU-a, donela je prošle godine odluku kojom je proglasila 15. septembar za Međunarodni dan demokratije.
Kroz istoriju, demokratija je ili cvetala ili bila sputavana, čak, u pokušaju, da bude i eliminisana, ali se skoro u svim društvima na svetu javljala jača, sigurnija, sadržajnija i stabilnija.
Uzvišeni cilj demokratije je da sačuva i promoviše dostojanstvo i osnovna prava ličnosti, da ostvari društvenu pravdu, promoviše ekonomski i socijalni razvitak zemlje, ojača koheziju društva i na taj način stvori odgovarajuće uslove za očuvanje međunarodnog mira. Demokratija, razvoj i ljudska prava su stoga međuzavisni.
U demokratiji, ljudska prava su promovisana i zaštićena na način da mogu da utiču na formulisanje zakona i politike, kroz slobodno izražavanje, slobodno udruživanje i pravo na izbor predstavnika na slobodnim i fer izborima.
Demokratija je ne samo ideal kome treba težiti, nego i oblik vladavine koji treba primeniti, u saglasnosti sa modalitetima koji reflektuju različitosti iskustava i kulturnih posebnosti, a sve u skladu sa međunarodno priznatim principima, normama i standardima. Stoga, napredak demokratije zavisi od različitih političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih faktora. Jednom rečju, ne postoji univerzalni recept za oblik demokratije.
Parlamenti su centralne institucije demokratije. Oni treba da omoguće glasačima da mogu da ocenjuju članove parlamenta za ono što rade. Neodvojiva demokratska funkcija parlamenta, ali i njegova obaveza, jeste da bude efikasan, što znači da mora da bude dobro organizovan, kako bi obezbedio servis za potrebe svojih građana.
U demokratiji, gde su svi građani poštovani i jednaki, žene imaju podjednako važnu ulogu kao i muškarci. Žene čine nešto više od polovine svetske populacije. Društva su mnogo pravednija, a demokratija jača kada žena učestvuje u svim aspektima političkog života.
Srbija kao demokratska država u svemu poštuje sve međunarodne instrumente koji sačinjavaju suštinu međunarodnog prava i princip Povelje UN-a. U tom procesu, posebno se zalaže za striktnu primenu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, usvojene decembra 1948. godine, kao i Međunarodnog sporazuma o civilnim, političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, usvojenog decembra 1966. godine.
Posebnu pažnju poklanjam principima međunarodne Konvencije o eliminaciji svih formi rasne diskriminacije, kao i Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama.
Za parlamentarnu demokratiju je od posebne važnosti Deklaracija o kriterijumima za slobodne i fer izbore, koja je usvojena marta 1994. godine. Srbija je pokazala i dokazala da su joj principi ove deklaracije neodvojivi deo izbornog procesa.
Poseban zadatak svih parlamenata je da se, u skladu s principima Povelje UN-a, maksimalno zalažu da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svih država i da se politika sile eliminiše u odnosima među državama.
Stoga, očekujemo prihvatanje naše inicijative u Generalnoj skupštini UN-a, gde tražimo da se usvoji rezolucija kojom bi se od Međunarodnog suda pravde zatražilo mišljenje o protivpravnom, jednostranom i nelegalnom proglašenju nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo i Metohija.
Međunarodni sud pravde, koji je i oformljen u cilju odbrane principa Povelje i međunarodnog prava, ne bi trebalo da se ogluši o taj zahtev. Mislim da s pravom možemo očekivati da će Međunarodni sud pravde u svom mišljenju podržati i univerzalni demokratski princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, a time i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama.
Parlament Srbije unapređuje demokratiju svojom reprezentativnošću, odražavajući društvene i političke različitosti populacije, obezbeđenjem jednakih prava i zaštite svih poslanika, na način da možemo slobodno i kreativno da realizujemo svoje mandate i da naš rad bude dostupan javnosti.
Kroz milenijume, godine, dane, lice demokratije se menjalo, čineći čoveka slobodnijim, snažnijim i spremnijim da uspešno trasira put od biologije do kulture.
Na Međunarodni dan demokratije, pridružimo se onima koji tvrde da demokratije, posebno parlamentarne, nikada nije dovoljno.
Dozvolite mi da se obratim predsedniku Republike, gospodinu Borisu Tadiću, i da ga zamolim da uzme reč.
(Aplauz)