Gospođo Kolundžija, niste u pravu. Vi ste gospođa koja je šef poslaničkog kluba, slobodno se krećete, koristite, kao i mi svi drugi, javni prevoz, dolazite na posao jer ste normalni građanin ove zemlje. Kada bi se vama desilo, gospođo Nado Kolundžija, da vam neko u autobusu ili ispred Skupštine ukrade, ne daj bože, tašnu, vi biste vikali - lopov, lopov, uhvatite lopova. Dok pored vas svakog dana u Skupštini prolazi džeparoš Nikolić i vi kažete da to sada nema veze i baš nas briga, rešite vi to tamo.
To treba da rade nadležni državni organi i vi da se založite da SRS dobije mesto predsednika Administrativnog odbora, koje nama pripada. Naravno, kako da ne? Čekajte, nisam sada otkrila neku veliku tajnu, mi smo podneli zahtev.
Znači, ovde se u ovoj skupštini, gospođo Kolundžija, je l' ste vi poslanik od 2000. godine i vi tada znate, sećate se toga, da mi nismo učestvovali od 2000. do 2003. godine u radu skupštinskih odbora. Možda ste se i vi intimno protiv toga, kao tada član Čovićeve stranke, protivili tome, ali tadašnja grupacija od 176 poslanika DOS-a, evo, recimo, bez vašeg glasa, ako ste vi bili istinski demokrata, odlučili su da nam ne daju shodno proporciji koju smo mi imali.
Mi smo tada imali 23 poslanika - niti smo dobili mesto predsednika, vi se vrlo dobro sećate, ni mesto zamenika predsednika Odbora. Zašto? Zato što je na sastanku tadašnjih šefova poslaničkih grupa, odnosno post festum Branislav Ivković, onaj koji je kasnije ušao u istu avanturu kao neki ovde, slagao kada je rekao da to nije bio dogovor šefova, odnosno predstavnika stranaka, na kome je prisustvovala gospođa Gordana Pop-Lazić.
Znate šta, gospođo Kolundžija, stvarno ne znam, ovde imate razne amatere, neke umišljene ličnosti i kvaziintelektualne gromade, ali ako mene pitate, ne moram uopšte da se hvalim ne znam čime, ali ako nešto znam, to je šta se dešavalo u Skupštini od 1990. godine do današnjeg dana - ko je varao, ko je lagao, ko je pokušavao da otima, ne samo ovde nego i u Saveznoj skupštini i svuda.
Uvek smo samo branili isto. Nije ovo prvi put, gospođo Kolundžija, da mi branimo princip i pravo političke stranke da brani svoje mandate. Kome da se obratimo van ovih institucija? Evo, rekao je magistar Martinović da tužilac treba da radi svoj posao - nema ga. Gde mi na drugom mestu da apelujemo nego na vas? To hipotetički može da se desi i vama, može svakome. Nemojte da likujete zbog toga.
Sećate se vrlo dobro kako je prvog dana predsednik Skupštine rekla, da nju to ne raduje, takva dešavanja, jer i ona zna i osetila je na svojoj koži, kao neko ko je osnivač SPS, kao i ovi ljudi ovde i svi socijalisti širom Srbije, kako to izgleda kada neko uđe u proces takve izdaje.
Prema tome, to nije pitanje samo za nadležne organe, nego pre svega za Skupštinu. Mi zahtevamo da dobijemo mesto predsednika Administrativnog odbora, jer to je pripadalo i treba da pripada SRS.