Dame i gospodo narodni poslanici, pred Skupštinom je danas više odluka kada su u pitanju pravosudni organi, koje se odnose kako na one koji su podneli lični zahtev da budu razrešeni, tako i na one koji su ispunili uslove da budu razrešeni, kao i one kojima treba da prestane funkcija tužioca ili sudije zbog nestručnog i nesavesnog rada u pravosuđu.
Ne bih se mogao složiti da nema ovolike koordinacije između parlamenta, Vrhovnog suda i Visokog saveta za pravosuđe i personalnog veća.
Molim vas, imate ovakav slučaj, ovo je ekstreman slučaj: Okružno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici donosi rešenje i utvrđuje da opštinskom javnom tužiocu u Rumi Josimović Živku prestaje funkcija zbog toga što je on navršio 40 godina radnog staža, a sa druge strane, taj čovek je ispunio drugi uslov, tj. napunio je više od 65 godina životnog veka. Mislim da je ovo potrebno povući iz procedure; ovaj čovek treba da dobije samo rešenje o penzionisanju po dva osnova, jer je za to ispunio uslove. Kada je u pitanju razrešenje na lični zahtev, ovo je vrlo delikatno pitanje. Ovde Skupština ne zna šta je iza ovolikog broja ljudi koji su podneli zahteve da budu razrešeni dužnosti. Kada bi se izvršile provere za svakog pojedinca nisam siguran da bi se pokazalo da je to bila njihova želja i da su to oni hteli zbog toga što žele da se bave nekom drugom profesijom, ili je nešto drugo u pitanju.
U praksi je bilo slučajeva da ljudi koji treba krivično da odgovaraju postignu dogovor sa najvišim institucijama u pravosuđu – podnesite zahtev da budete razrešeni da ne biste krivično bili odgovorni. Da li toga ima ili nema, ovo ostaje kao tamna brojka među ovih 58 nosilaca pravosudnih funkcija.
Dame i gospodo, kada je u pitanju razrešenje trojice sudija, a u konkretnom slučaju kada je u pitanju razrešenje sudije Opštinskog suda po predlogu odluke 01 118-2170/08, i to treći odeljak, pod brojem 2, osnovno što se zamera ovom sudiji je to što nije blagovremeno izrađivao i pisao presude. Ovo je ekstreman slučaj, pa se postavlja pitanje koji su to razlozi kojima su se rukovodili nadležni koji predlažu razrešenje ovog sudije; da li je samo ovaj sudija taj koji ne poštuje zakon i posle zaključenja rasprave ili pretresa ne piše u zakonskom roku presude.
Znači, sumnjam da je ovo jedini slučaj u Srbiji da sudija nije pisao presude blagovremeno. Najmanje 30 - 40% sudija, ako bi se poštovao ovaj kriterijum, moralo bi biti pred Skupštinom da se raspravlja o njihovoj sudbini, tj. da li mogu i dalje vršiti sudsku funkciju. Između 30 i 40% možete po ovom osnovu razrešiti. Ima sudija koje su toliko ažurne da blagovremeno izrade presude, ali je većina onih koji nisu u mogućnosti, iz bilo kojih razloga, nekada opravdanih, nekada neopravdanih, da presude i odluke donose sa zakašnjenjem.
Moj predlog predlagaču je da ovaj predlog povuče. Postavljam pitanje, po Poslovniku, Vrhovnom sudu, Ministarstvu pravde, Personalnom veću i Visokom savetu za pravosuđe i tražim da dostave Skupštini statistički izveštaj za poslednjih 10 godina, u kome treba da se vidi, jer poslanici ovde odlučuju o sudbini ljudi, čija egzistencija može da zavisi od toga da li se odluke pišu na vreme ili ne, da vidimo koliko je takvih sudija koji presude ne donose, ne u roku od osam dana ili u roku od osam dana, kako zakon predviđa, nego da vidimo koliko ima u Srbiji onih koji odluke donose sa zakašnjenjem.
Zašto se ovde pravda primenjuje selektivno? Zašto da Mirjana Lazarević, sudija Opštinskog suda, o kojoj je govorio prethodni kolega iz DS, govorio o tome koji su problemi bili kod tog sudije, zašto da bude ekstreman slučaj i zašto da se na njoj lome koplja? Takvih imate 30% u Srbiji. Dajte izveštaj, pa da generalno, u paketu, razgovaramo o tome koje sudije ne pišu presude blagovremeno i zašto.
Dame i gospodo, kada je u pitanju stručnost, efikasnost i celishodnost rada naših sudova, potrebno je izvršiti detaljnu analizu. U kom pravcu? Treba izvršiti analizu od kada je predsednik suda, od kada je koji sudija, od kada je tužilac, od kada je zamenik tužioca došao na tu dužnost, da mu se prikažu statistički podaci o tome kada je, koje godine primio koji predmet, krivični, parnični i vanparnični, kada je zakazao prvu raspravu ili glavni pretres, kada je doneta odluka u parničnom, vanparničnom i krivičnom postupku, takođe i u istrazi, i kada je napisao presudu. To je prethodno pitanje.
Sledeće pitanje, od tih presuda i odluka sudija koje sude treba da se vidi kom se sudiji odluke od strane drugostepenog suda potvrđuju, a kom se sudiji ukidaju, kom se sudiji presude preinačuju. Onda, gospodo narodni poslanici, možete meritorno i sa punim autoritetom i kapacitetom da odlučujete i da znate kakvo je stanje u Srbiji i ko u Srbiji može biti sudija, ko ne može biti sudija. Vama je gospođa Radeta rekla prethodno da smo mi imali ovakve slučajeve u praksi: čovek je diplomirao na pravnom fakultetu i bio je zaposlen u STR, radnji, kao savetnik; odjedanput ga postavljaju za sudiju, a potom ga na istoj sednici Skupštine postavljaju za predsednika suda.
Gde se to može desiti? Da li se to može desiti u nekoj zemlji sa razvijenim pravnim sistemom? Da li se to može desiti u Engleskoj? Dame i gospodo, to se u Engleskoj ne može desiti. Evo zašto: u Engleskoj se postaje sudija u 52. godini. U Domu gornjih lordova, kao najvišoj pravnoj instanci, sude sudije do 78 godina.
Dakle, onaj ko želi da bude sudija mora da ispeče zanat, a taj zanat on mora da uči sve do 52. godine; on se priprema, izdržava i oprema, ali zato završava i šeta od institucije do institucije, od pisarnice do jednog veća, do drugog veća, krivičnog, parničnog ili vanparničnog. Kod nas neko može biti sudija ako je završio fakultet koji čak nije ni pravni fakultet, ili ako je završio fakultet ko zna gde, čija je diploma još uvek pod znakom pitanja. Za rad sudija najodgovorniji su predsednici sudova.
Ovakvih slučajeva ne bi bilo da je predsednik suda svake nedelje vodio statistiku prijema predmeta, raspodele predmeta i zakazivanja rasprava u parničnom i u krivičnom glavnih pretresa; drugo, treba da kontroliše i, po poslovniku, prati kada je koji pretres ili rasprava održana, kada je zaključena; statistički izveštaj, presek u kom roku sudija nije uradio presudu.
Tada se poziva sudija, skreće mu se pažnja i upozorava da može snositi posledice ukoliko na vreme ne bude uradio odluku.
Zašto mi imamo ovakvo stanje u pravosuđu? Dame i gospodo, mi ovakvo stanje u pravosuđu imamo zbog toga što nemamo, za razliku od drugih zemalja sa razvijenim pravnim sistemom, zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Kada bismo imali zakon o disciplinskoj odgovornosti ne bismo došli u ovakvu situaciju, niti oni ljudi koji danas treba da ostanu bez hleba, jer bi nadležni, pretpostavljeni po vertikali, bio dužan da prati i da sankcioniše one koji ne poštuju zakon.
Kada su u pitanju sudije i pravosuđe, dame i gospodo, pojam sudske nezavisnosti, samo da se podsetimo, par rečenica: sudije su nezavisne ako u vršenju svoje funkcije nisu ničim obavezane sem da poštuju zakon i slede sopstvenu savest. Da bi sudija bio stvarno nezavisan, prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost. Pod tim pojmom podrazumeva se takvo zakonsko regulisanje sudskog položaja, dakle, postavljanje, izbor, napredovanje u službi, imunitet, disciplinska odgovornost, otpuštanje, premeštanje, koje svodi na minimum mogućnosti pripadnika izvršne vlasti (naglašavam, izvršne vlasti) da kroz donošenje odluka u tim, za sudiju egzistencijalnim, pitanjima utiču na njihovo ponašanje u vršenju sudske funkcije. Dakle, trajanje sudske službe je tako obezbeđeno da ni pojedinačne sudije, ni pravosuđe u celini ne bi trebalo da budu pod kontrolom izvršne vlasti, tj. vlade i njenih organa.
Kako istorijsko iskustvo pokazuje, bez nezavisnosti pravne profesije, a posebno sudija, tiranija će imati slobodan put u trovanju pravde, tako da će pošteno suđenje ostati samo prazna reč na papiru, što je ujedno i najkraći odgovor zašto se nezavisnost sudija ne tiče samo pripadnika te profesije. U terminologiji zapadnih demokratija pojmovi kao što su nezavisnost pravosuđa, sudska nezavisnost jesu pojmovi istinskog karaktera. Oni otklanjaju sumnje u postojanje stvarne, funkcionalne demokratije koja bi ugrozila pravo.
Dame i gospodo, nezavisno pravosuđe će moći, kao zaštitnik individualnih prava i sloboda, da izvrši svoju funkciju, ali je istovremeno i vrlo ranjiva institucija.
Dame i gospodo, kako je međunarodna regulativa rešila pitanje nezavisnosti položaja sudija? Kao što su šezdesete bile period povećane brige za položaj okrivljenog u krivičnom postupku, a sedamdesete godine za položaj oštećenog, žrtve krivičnog dela, osamdesete mogu da se nazovu vremenom globalnog interesa za ostvarivanje nezavisnosti sudija i uopšte pravosuđa. Taj globalni interes definiše se kroz brojne međunarodne dokumente.
Rekao bih vam da je prvo donet, 1981. godine, sirakuski nacrt principa nezavisnosti pravosuđa, zatim tokijski princip o nezavisnosti pravosuđa i Kodeks međunarodnog udruženja advokatskih komora o minimalnim standardima sudske nezavisnosti, a Univerzalna deklaracija o nezavisnosti pravosuđa doneta je 1983. godine.
Da li je naše pravosuđe takvog stepena i nivoa, da li je ono sa uporednim pravom tako usklađeno, u odnosu na reformu pravosuđa u celini, sa zemljama kao što su Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija, Francuska, Engleska, kao zemlje kontinentalnog prava? Ni blizu ne možemo da dođemo, kada je reč o anglosaksonskom pravu i regulisanju odnosa i reformi pravosuđa.
Dakle, da zaključim, dame i gospodo, sudska funkcija i sudska dužnost je velika privilegija i velika čast koja se ukazuje sudijama. Moram da vam kažem, sudija je najveća vlast u državi. Zašto? Sud je taj koji može da izrekne danas kaznu i do 40 godina zatvora. Prema tome, reforma pravosuđa mora biti izvršena.
Ono što truje pravosuđe jeste politika. Pravosuđe je bačeno u političku arenu. Mi nismo doživeli depolitizaciju pravosuđa. Da je Mirjana Lazarević član Demokratske stranke, G17 ili neke druge stranke koja je na vlasti, garantujem da ona ne bi bila jedina u Srbiji na dnevnom redu koju treba razrešiti. Da bi videli da li je Mirjana Lazarević zaista takva - da nije stručna, da nije moralna, da je korumpirana... a ja tvrdim da je moralna, tvrdim da nije korumpirana, ali na jednom slučaju u Srbiji ne treba lomiti koplja i ona ne treba da bude ekstreman slučaj. Ako hoćemo da podignemo nivo efikasnosti suda, da se odluke donose na vreme, dame i gospodo, uzmimo statistiku, sagledajmo koji sudija kako radi i kada zaključuje rasprave i kada donosi odluke.
Ponavljam, kvalitet sudije se može proveriti ako se pogleda koliko odluka mu je drugostepeni sud potvrdio, koliko mu je odluka ukinuo u njegovom radnom veku i koliko mu je preinačio. Ako mu ukida odluke u 80% slučajeva ili mu preinačuje u 70%, svakako da taj čovek i sam mora da shvati i neko iz nadležnih organa koji odlučuju o njegovom izboru i reizboru mora da mu kaže - pomeri se, ti nisi za taj posao.
Časne sudije i časne tužioce moramo, pre svega, zaštititi od politike i političara. Ako to ne uradimo, ništa nismo uradili. Demokratija je, navodno, došla u zemlju. Od te demokratije nema ništa. Nemojte da govorite o tome kako se kretalo pravosuđe od 1945. godine; gledajte samo koji su zakoni donošeni, gledajte samo kakav je bio položaj pravosuđa, kako su birane sudije. Stalnost sudija i nosilaca pravosudnih funkcija mora biti obezbeđena, kao i materijalni položaj dobrih sudija i dobrih tužilaca, većina ih je, pa će građani imati i pravnu, i političku, i ekonomsku, i socijalnu mogućnost i imaće poverenja u državne organe i državu.
Prema tome, dame i gospodo, moramo izvršiti reformu i moraju se doneti adekvatni zakoni kada je u pitanju pravosuđe kao stub u državi. Hvala.