Dame i gospodo, Predlog zakona o carinskoj tarifi je verovatno najznačajniji zakonski tekst koji danas razmatramo, nažalost, pre svega, zbog negativnih efekata do kojih će dovesti.
Osnovna svrha ovog predloga zakona je jednostrana primena Prelaznog sporazuma sa EU ili ukidanje carinskih prihoda i prihoda od PDV-a u trenutku kada više niko ne spori da je naša privreda i država u ozbiljnim problemima.
Sledeća poređenja pokazuju koliko je štetan Predlog zakona o carinama, koji omogućava jednostranu primenu Prelaznog sporazuma. Prema izjavi uvaženog ministra finansija od 6. decembra, dakle na dan kada je predstavljen budžet, zbog jednostrane primene sporazuma sa EU Srbija gubi oko 23 milijarde dinara ili, po kursu NBS iz tog perioda, to je oko 260 miliona evra. To je veća suma od one koja je bila predviđena za ulaganje sa Fijatom. To je suma koja je veća od onih minimalnih i tako napadanih od strane MMF 12,7 milijardi dinara, predviđenih u rebalansu budžeta za povećanje penzija.
Takođe, cifra od 260 miliona evra je četiri puta veća od sume koja je predviđena za MIP, ona je četiri puta veća od sume koja je predviđena za ministarstvo koje se bavi zaštitom životne sredine, tri i po puta je veća od one koja je predviđena za Ministarstvo pravde, za jednu trećinu je veća od sredstava Ministarstva za infrastrukturu, ili skoro šest puta veća od sume predviđene za KiM.
Dakle, umesto da se ta sredstva od 260 miliona evra usmere ka Ministarstvu spoljnih poslova, koje bi tako, sa četvorostruko većim sredstvima, zastupalo naše interese u svetu, u trenutku kada se vodi diplomatska borba za KiM, ili da utroostruče sredstva za naše pravosuđe i da se našim sudijama omoguće bolji uslovi rada i veće plate, ili da se tih 260 miliona evra usmere ka našim poljoprivrednicima, ili za izgradnju infrastrukture.
Nažalost, ona se, faktički, ovim zakonom o promeni carina poklanjaju EU, tačnije firmama iz bogatog dela ove nadnacionalne organizacije. Nema nikakvog ekonomskog opravdanja za ovakvu odluku. U tom kontekstu, sasvim je bila razumljiva izjava uvažene gospođe Dragutinović od pre nekoliko meseci, tačnije izjava od 5. oktobra 2008. godine.
Ona je tada izjavila: "Primena prelaznog sporazuma treba da sačeka njegovo usvajanje od strane EU". Takođe, u istom mesecu i eksperti Instituta za tržišna istraživanja su ocenili da, ako se primeni SSP, doći će do većeg porasta spoljnotrgovinskog deficita.
Protiv jednostrane primene Prelaznog sporazuma su se pre nekoliko meseci izjasnili pojedini privrednici, kao što smo već čuli. Ako se ekonomska situacija u našoj zemlji pogoršala od tada, a što je i Vlada priznala kada je smanjila svoju prognozu rasta BDP na oko 3,5%, a što je verovatno optimistička prognoza, ako se uzme u obzir procena najveće bonitentne firme na svetu "Dun and bradstreet", koja je u svom januarskom izveštaju procenila smanjenje ekonomskog rasta u Srbiji 2009. godine na 2,5%, takođe i deficit veći je od predviđenih 1,5% BDP-a.
Ipak odlučuje da uprkos pogoršanju ekonomske situacije dođe do primene Prelaznog sporazuma sa EU. Zbog toga bih, da je naravno ovde, pitao ministra finansija, da li je neko vršio pritisak na nju da promeni svoje mišljenje povodom jednostrane primene Prelaznog sporazuma? Zašto je odustala od svog principijelnog i ekonomski opravdanog stava iz oktobra 2008. godine?
Zanima me odgovor i zato što je ministar, kako doktor ekonomskih nauka i predavač na ekonomskom fakultetu, sigurno zna da trenutno velike svetske privrede za koje nemački ministar finansija gospodin Per Štajnbrik priznao da će biti novi finansijski centri moći, kao što su Brazil, Kina, Indija i Ruska Federacija, upravo podižu carinske stope.
Na primer, kao što u decembru 2008. godine objavljeno u našim medijima, Rusija je podigla carine na uvoz automobila sa 25% na 30%, ako i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda. Indija je povećala za 20% carine na neke prehrambene proizvode. Indonezija je povećala carine za oko 500 vrsta proizvoda. Carine su podigli ili to nameravaju da urade Australija, Brazil i Argentina.
S druge strane, zapadne privrede u kojima je kriza i počela i koje su u suštini i proizvele tu krizu rade upravo suprotno od onog što se predviđa zakonima o kojima mi danas raspravljamo. Na primer, na sajtu BBC su 5. 1. 2009. godine objavljeni detalji ekonomskog programa novoizabranog američkog predsednika.
Paket ekonomskih mera o kome se pregovara u Američkom kongresu predviđa poreske olakšice u iznosu od 300 milijardi dolara. S druge strane, dok zapadne zemlje smanjuju poreska opterećenja, Vlada povećava poreze i dodatno opterećuje siromašniji deo stanovništva, a sve zarad finansiranja neshvatljive odluke o jednostranoj primeni Prelaznog sporazuma.
Najbolji primer za taj apsurd je Predlog zakona o akcizama. Poznato je da su akcize, prema definiciji našeg vodećeg stručnjaka u oblasti javnih finansija, prof. dr Božidara Raičevića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, citiram prema njegovoj knjizi "Javne finansije", "upravo posebni specijalni porezi na potrošnju i zbog akciza su jeftiniji proizvodi srazmerno više poreski opterećeni od proizvoda iste vrste sa višim cenama. Zato logično strada najsiromašniji sloj stanovništva, jer kako jeftinije proizvode šire kategorije potrošača sa slabijom poreskom snagom, to oni nose srazmerno veći teret oporezivanja".
Takođe, jasno je da će naši građani upravo zbog jednostrane primene Prelaznog sporazuma, po najavama iz vlasti, plaćati veći PDV. Na primer, guverner NBS 23. 12. 2008. godine je izjavio:" Ako prihodi u budžetu u prvom kvartalu 2009. godine ne dostignu planirani nivo, biće neophodna revizija budžeta, zamrzavanje zarada, smanjenje penzija i povećanje PDV."
Takođe, rebalans budžeta nije isključio ni državni sekretar u Ministarstvu finansija u svojoj izjavi od 19. 12. 2008. godine:"Dakle, očekivani problemi sa prihodima budžeta u prvom kvartalu ove godine se neće rešiti na jedan jedini i logičan i ekonomski opravdan način, a to je odustajanje od jednostrane primene prelaznog sporazuma i povlačenje Predloga zakona o carinama", a koji je pred nama.
Naprotiv, suma od 260 miliona evra će se u suštini prebaciti na građane Srbije, tačnije na njihov najsiromašniji sloj, i to preko povećanja akciza i PDV-a. Do takvog zaključka se ponovo dolazi i kada se analizira i ekonomska definicija PDV-a.
Prema definiciji iz već pomenute knjige, PDV nije pogodan za ostvarivanje socijalno-političkih ciljeva oporezivanja, niti se njime može realizovati princip pravednosti u oporezivanju.
Teret ovog poreza podjednako snose svi i bez obzira na svoju ekonomsku snagu. Represivan efekat jedinstvene stope ogleda se u većem opterećenju ekonomski slabijih slojeva stanovništva, čijom primenom jedva uspevaju da omoguće zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Dakle, više nego jasno.
Prethodno izneti argumenti, ekonomski, socijalni, ponovo pokazuju da treba povući iz procedure Predlog zakona o carinama; nažalost, za to nema volje. Kao da neko po svaku cenu, iz političkih ili nekih drugih razloga, želi da naturi ovaj štetni sporazum, iako će verovatno upravo njegova primena dovesti do rebalansa budžeta.
Zbog toga se može zaključiti da se pravi razlozi za ovako neracionalnu odluku svakako nalaze u primeni briselske ideologije ili vladajuće dogme koja u suštini i nema veze sa ekonomijom, već sa utopijom, neradom i propagandnom, dakle sa pojavama koje je odavno opisao veliki ruski pravnik Ivan Iljin, a to je već širi fenomen koji treba da izučava sociologija, a ne pravo ili ekonomija.
Međutim, jednostrana primena Prelaznog sporazuma i pratećeg Zakona o carinama odgovara i određenim monopolistima u našoj zemlji. To nije nikakva tajna. Na primer, 11. 1. 2009. godine generalni direktor Delta maksi grupe je izjavio da će trgovina u Srbiji imati koristi od jednostrane primene trgovinskog sporazuma sa EU.
Ovome treba dodati ocenu Dijane Marković-Bajalović, predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, da postoje monopoli ili nedovoljna konkurencija u oblasti maloprodaje prehrambenih proizvoda i da je"prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata i kvadraturi na beogradskom tržištu Delta monopolist sa 70%".
Dakle, upravo će kompanija Delta, kao monopolista u sektoru trgovine, imati koristi od jednostrane primene Prelaznog sporazuma. Istovremeno, ta primena sporazuma će u suštini 260 miliona evra prebaciti na leđa najsiromašnijih građana Srbije preko naplate akciza i povećanja PDV.
Zauzvrat, građani neće dobiti veliko smanjenje cena, kako se najavljuje iz propagandnih razloga, u suštini da bi se zamaglila sama suština ovog sporazuma. Do velikog smanjenja cena neće doći, to priznaje čak i ministar trgovine.
Dakle, jedno što će taj sporazum i prateći Predlog zakona o carinama omogućiti jeste povećanje prihoda monopolista u ovoj zemlji, prihoda koji su toliko veliki da se već sada mogu upoređivati sa prihodima celokupnog budžeta Srbije.
Prema sajtu kompanije Delta, u 2007. godini Delta je ostvarila prihod od prodaje milijardu i 720 miliona evra, u 2008. godini planirani prihod kompanije je bio još veći i iznosio je skoro neverovatnih dve milijarde i 880 miliona evra. Takođe, na sajtu ove kompanije se može videti da se Delta bavi uvozom automobila, rezervnih delova i da će u ovoj oblasti ponovo ona imati koristi od smanjenja carina koje predviđa ovaj predlog zakona.
Na sajtu se vidi da se kompanija Delta bavi prodajom kozmetike, distribucijom hrane, mineralnih đubriva i da poseduje ogroman lanac supermarketa. Upravo se ti svi proizvodi pominju u Prelaznom sporazumu sa EU.
S druge strane, na sajtu Delte nema nikakvih podataka o dobrotvornim i socijalnim davanjima kompanije, pomoći najsiromašnijim građanima i bilo čemu sličnom. Nema podataka o izgradnji zadužbina, infrastrukturnih objekta i mostova, koji bi bili poklon ovom društvu i ovoj zemlji.
Zato, zbog svih ovih podataka, sramno je što niko na sastanku privrednika, vlasti i sindikata, održanom 9. 1. 2009. godine u Beogradu, nije se usudio da javno pozove vlasnika Delte na socijalnu odgovornost u trenutku kada zemlja ulazi u ozbiljnu ekonomsku krizu.
Niko se nije usudio da ga upita, šta će uraditi da pomogne svojoj zemlji i narodu u trenutku kada ima godišnji prihod od skoro 3 milijarde evra, što je uporedivo sa skoro 40% budžetskih prihoda cele Srbije. Niko se nije usudio da javno postavi ovo logično pitanje vlasniku kompanije Delta, ni prisutni na skupu, predsednik države, ni premijer, ni potpredsednik Vlade, niti bilo ko od ministara.
Kada se sve ovo ima u vidu, nije čudno što se niko do danas nije usudio od strane vlasti da predloži poreske zakone koji bi bili pravedniji od ovih koji su sada pred nama. Pravedne poreske zakone u pravom smislu te reči, zakone koji bi teret ovog štetnog Prelaznog sporazuma, u iznosu od 260 miliona evra, prebacili upravo na monopolistu koji jedini ima koristi od ukidanja carina, a ne na najsiromašnije građane. Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Ova tema je bila prisutna na subotičkom plenumu i na zatvorenom delu Glavnog odbora DS, sa pitanjem da li DS i država treba da pomognu i da se očuvaju bi-bip sistemi. Bi-bip nije asocijacija za kola koja dobijamo na neki drugi način.
Da nastavim tamo gde je gospodin Dejan Mirović stao. Da bi građani Republike Srbije shvatili šta radi ova vlada, moram na početku da dam jedno uputstvo, ona radi nešto što je nakaradno. Šapčani kažu - naopako. Kažu, ovo je naopak čovek. To je gradacija iznad loš čovek.
U čemu se ogleda ova gradacija? Po našem bi-bip najvišem pravnom aktu, građani su dužni da finansiraju državne funkcije shodno ekonomskoj snazi i materijalnim mogućnostima. To znači bogati odvajaju više, siromašni odvajaju manje, a oni najsiromašniji ne plaćaju ništa.
Da li je ova logika prisutna u ovom paketu zakona koji se mogu nazvati zakoni koji regulišu poreze i doprinose? Ne, ta logika je naopako shvaćena, naopako okrenuta i nekim specijalnim tumačenjem od strane Vlade oni mogu da kažu da poštuju to.
Da ne bi bilo zabune, upućujem sve iz DS da odu do SRS, da uzmu program SRS u 100 tačaka, da pogledaju ekonomsko-socijalni deo tog programa, pa će im biti jasno šta treba da se oporezuje u ovoj zemlji i kako.
Kako to rade naopaki ljudi, molim vas, čitam samo ono što je napisala Vlada Republike Srbije? Zamolio bih vas da uzmete Predlog zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Strana 5. obrazloženja - efekti donošenja zakona.
Ovim zakonom o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, gde mnoge stvari idu na oslobađanje, otvaranje našeg tržišta kao konzerve za sardine, pa izvolte, gde ste u zakonu o budžetu, gospodine Iliću, napisali da će u 2009. godini biti manji prihodi po osnovu carina nego 2008. godine.
Šta stoji u vašem obrazloženju, nemojte lično da me shvatite, ne vašem? Kaže ovako: "Donošenje zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskih opterećenja."
Molim vas, ako se poreskim zakonima, ajde da izdvojimo to u dve kategorije, zakon o akcizama, zakon o porezu na dodatu vrednost, da ne uzmem ove sitne, dohodak građana, porez na imovinu itd, ako se tu prevashodno obezbeđuju sredstva, uz primenu principa ekonomske snage i materijalnih mogućnosti, za carinske propise i nivo carinskog opterećenja je prisutan princip zaštite domaće proizvodnje.
Sada imamo jednu paradoksalnu situaciju. Vlada kupuje "Fijatova" vozila iz fabrike "Zastava", gde je uloženo već 700 miliona evra, gde se i proširio Koridor 10, gde ide i nova pruga, gde ide i novi put, nova infrastruktura, nove ledine, grinfild investicije, kargo avioni, svašta ima da bude tamo, i onda dolazimo u situaciju da za onoga ko uvozi automobile iz inostranstva smanjuje se carinska stopa. Valjda se štiti domaća proizvodnja? Oni kažu - u perspektivi domaća proizvodnja. Ali, da zaštitimo uvoznički lobi.
Gospodine Iliću, izvinite što se pozivam baš na vas, da raščistimo neke stvari radi javnosti. Kada bi se u Srbiji primenila akcizna politika kao standard u Evropskoj uniji, a tome vi težite, onda bi se akcizom opteretila i električna energija. Je l' tako? Tako je.
Ali, vi ste propise o akcizama stavili u srednjoročni period usklađivanja sa propisima EU. Zašto? Zato što ste svesni da kada bi se ti standardi primenili u Srbiji, nastupio bi pakao. Sa gledišta EU, ne bi se plaćala akciza na kafu, ne bi bili opterećeni samo derivati nafte, već i električna energija, i da ne ređam dalje, naravno, duvan. Ako bi išao duvan, išao bi po onoj drugoj stopi, znate i sami. Sve cigarete su u Evropi pet evra kutija, da ne pričamo koje bi to opterećenje bilo.
Ovde ste svesni lošeg uticaja evropskih standarda, direktiva, preporuka i onoga što obavezuje na neki način članice EU i to stavljate na srednjoročni period, ali uvoznički lobi dobija prioritet u zakonu o dopunama Zakona o carinskoj tarifi.
Molim vas, radi javnosti, nije poenta u tarifnim brojevima o kojima je danas bilo priče, o onima o kojima je neko pričao sa gledišta jaja i gospodin Mirović gde je uzeo putničke automobile. Još veći propust je sistemske prirode, jer, samo da vas podsetim, da ne bude da napamet pričam, pošto kad pričam napamet, pa čak i kada citiram bi-bip ustav dobijam opomenu, moram da vam skrenem pažnju da ste u ovom zakonu, pogotovo u članu 1. stav 2. prekoračili ustavna ovlašćenja.
Kažete da će se primenjivati stopa iz sporazuma, molim vas, iz zakona o potvrđivanju sporazuma? Vodite računa o dijalektici koja je prisutna u članu 16. i 194. Ustava. Vodite računa o hijerarhiji pravnih akata, jer ako napišete da se primenjuje iz sporazuma, a zaboravite zakon, onda ćemo imati tu situaciju da vam mi ovde sasvim neovlašćeno dajemo za pravo da vi direktno primenjujete sporazum pre nego što je ratifikovan u Narodnoj skupštini. To ne dozvoljavamo.
Kod odluke kojom se vrši usklađivanje naše nomenklature carinske sa harmonizovanom nomenklaturom itd, možete imati kao Vlada ovlašćenje da pravno-tehnički vršite usklađivanja nomenklature, ali stope nemojte da dirate, stope su suvereno pravo Narodne skupštine i zakona koji treba da se usvoji u Narodnoj skupštini. Da li će to biti zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi, to je drugo pitanje, ali mora zakonom da se reguliše.
Radi naše javnosti, moram da skrenem pažnju da postoji dijalektika između zakona o budžetu i svih pratećih zakona koji idu. Oni nisu prateći zakoni Zakona o budžetu, to zaboravite, oni su materijalno-pravni propisi.
To što ste izglasali Zakon o budžetu, gde ste rekli 300 i toliko milijardi po osnovu akciza, toliko i toliko milijardi po osnovu poreza na promet, poreza na dodatu vrednost, ne znači da vas obavezuje da progutate svaki ovakav predlog. Ovi zakoni su relativno trajnog karaktera, oni ne bi smeli da važe samo godinu dana. Molim vas da znamo jednu stvar, redosled je pomeren, prvo idu ovi zakoni, a kao kruna toga pravno-tehnički propis Zakona o budžetu.
To što ste rekli - toliko i toliko milijardi će se obezbediti po osnovu carina, ne znači da morate da glasate za ovakav zakon o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, tim pre što ćete ovim zakonom, ako se bude primenio, ostvariti neuporedivo manje prihode nego što su planirani budžetom Republike Srbije za 2009. godinu. Ako se to zna, onda je problem rešen.
Sad moram teška srca da kažem da vidim da je u donošenju, odnosno u izradi ovih zakona, pogotovo ovog posebnog zakona gde se vrši oslobađanje dela poreza na dohodak građana, možda sam pogrešio naziv, ali znate o kom se zakonu radi, moram javnost da upozorim da je posle tri godine Mlađan Dinkić prihvatio inicijativu SRS-a.
Ona se odnosila na oporezivanje kako obveznica, udela, tako i kamata. Mi smo ovde godinama vodili akciju da se ne oporezuje taj deo dobiti građana. Tada su nam rekli - ne, vi grešite, vi štitite, vi ovo, vi ono itd. Sada ste uveli to, predložili ste to.
Imamo primedbi i na taj koncept, ali načelnih primedbi, ali je dobro da ste napokon shvatili, ako smo vas uporno tri godine ubeđivali da ne radite to, ne valja, ne valja i tek kad je došla voda do usta vi ste shvatili, i ajde curik, brže-bolje da se vratimo nazad.
Što se tiče Zakona o akcizama, moram da izrazim veliko neslaganje. Odmah da kažem na šta se odnosi to neslaganje. Jedan od učesnika u današnjoj raspravi je bio u pravu kada je rekao da veliki broj proizvoda danas kao kategorija ne odražavaju sliku materijalnog položaja pojedinca.
Klasična teorija zna da se oporezuju derivati, krzno, zlato, predmeti od dragocenog materijala i nešto što je luksuz, a sve drugo ako se oporezuje ide se sa manjom stopom. Ali, kada se krene sa drastičnim povećanjem, pričam o onim akcizama koje su izražene u nominalnoj vrednosti, ne o onim koje su izražene u procentima, onda pogađa sve građane, nezavisno od njihovog materijalnog položaja.
Izvinite, molim vas, automobil u Srbiji nije luksuz. Pre 35 godina kada je bio "tristać" najbolje vozilo, a često viđen "fića", onda je svako vozilo bilo neki luksuz. Danas više nije luksuz, da budemo iskreni, a danas se sve oporezuje.
Naravno, već godinama vodim jednu akciju oko bio-goriva i supstitucije, umešavanja itd. Neću sada ovo vreme da koristim da to detaljno obrazlažem. Imam jedan amandman na tu temu. Usvajanjem tog amandmana, samo da vam kažem kao uvod, ne remete se prihodi Republike Srbije u 2009. godini, ali samo postojanje te odredbe u Zakonu o akcizama deluje stimulativno na sve buduće proizvođače svih onih supstanci koje mogu biti zamena za gorivo, a služe za poboljšanje kvaliteta i naš put ka eko-standardima.
Valjda i to treba da postignemo, jer postoje neke direktive i preporuke, i to su dobre direktive i preporuke.
Sve što je tehnički standard, što postoji u svetu, a korisno je i dobro je i sa gledišta ekologije i sa gledišta zdravlja treba prihvatiti i treba pomoći da se to razvije kod nas. Zašto bi kod nas bio-dizel, eko-dizel kasnio 30 godina za ostalim svetom? Treba da omogućimo da se to razvije.
U početku pionirski, Evropa rekla - 5% mora da bude tog, sada idu na nekih 10%, pa dajte i mi da krenemo. Treba novi propisi, tehnički normativi, standardi. To sve može da se pripremi u toku ove godine, tim pre što se radi o proizvodu koji može uvek da ide u izvoz i to u velikim količinama. Dajte da pomalo finansiramo, da forsiramo tu izvoznu privredu.
Naš problem je što malo imamo privrednih subjekata koji rade. U potpunosti shvatam one koji se nalaze u dilemi. Da li merama ekonomske politike treba onemogućiti i one koji rade da i oni ne rade i dalje ili treba pomoći svima? Videli smo da i u tržišnoj ekonomiji država pomaže privatni sektor. To nas je Mlađan Dinkić učio godinama da to ne postoji nigde na kugli zemaljskoj, samo u onoj bivšoj SFRJ i u SRJ, i to su ostaci Miloševićevog režima itd. Evo, kakve veze ima Buš sa Miloševićem.
I oni otvorili federalnu kasu i pomažu milijardama da se očuva bankarski sistem. Da li ste videli koje su kamatne stope propisali? Bagatela, samo da privuku kapital, da ožive svoju privredu. Hajde i mi tako da se ponašamo, ekonomski racionalno, ekonomski opravdano.
Molim vas, svi štite svoju državu. Zašto je ovde jeres štititi svoju državu? Molim vas, mi u 2009. godini nemamo izbora. Vlast, opozicija, svi mora da štitimo državu. Izvinite, molim vas, nemam rezervnu državu. Ko ima neka digne ruku, da bih shvatio njegovo političko opredeljenje.
Nemam rezervnu državu, a znam i da ovi ljudi ovde nemaju rezervnu državu. Naš problem je što nam diktira neko sa strane, nije on samo iz inostranstva.
Ako ste mogli sa gledišta akcizne politike, neću sada da pričam o još nekim neusaglašenostima našeg akciznog sistema sa sistemom EU, ali imam razumevanja za to. Zašto? Ako bi se to primenilo kod nas, haos bi nastupio, ljudi, totalni haos.
Dajte prave mere, da se svakog dana iza svake mere vidi mala korist i da se vidi sistem koji neće da zavisi od medijskih magnata. Mi smo svi žrtve medijskih magnata. I kod ovog Zakona o carinskoj tarifi. molim vas, zna se ko je bio u Briselu, zna se ko je pregovarao, zna se ko je klicao ovde o EU - hajmo, hajte. Ljudi, nema koristi od toga. Imamo štetu.
Smanjili ste agrarni budžet, otvorili ste poljoprivredno-prehrambeno tržište sa gledišta carina, nema nikakve zaštite, gotovo da nema nikakve zaštite.
Šta je s našim selima? Ubiste seljaka, ubiste poljoprivrednog proizvođača, ono što Jojić već šest meseci ovde potencira i sad je pobedio napokon. Gde je to zemljište? Ko je uzeo u zakup to zemljište?
Imamo i to kao primedbu kod Zakona o porezu na imovinu, pošto taj zakon ima dva dela, imovinu i porez na apsolutna prava. Ovo su propisi koji treba da omoguće prihode državi. Koje prihode? Neophodne da država ispunjava svoje funkcije. Koje funkcije? Prvo državne, pa onda socijalne, pa onda privredne i kraj priče. Matematika je prosta i jednostavna. To mi tražimo od ovih propisa.
Naravno, neka država pomogne one socijalne kategorije imamo taj poseban propis o doprinosima, zakon o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno osiguranje, gde su obuhvaćene neke kategorije u skladu sa usaglašavanjem sa novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti. To nije loše rešenje, da budemo iskreni.
Ako ima nekih problema, to ćemo amandmanima da ispravimo, da vam ukažemo na problem, na problem neravnopravnosti građana. Kaže - socijalna demagogija; jeste, zadatak politike jeste da vodi računa o socijalnom stanju društva. Zadatak svake politike jeste da 100% stanovništva što bolje živi, ali ne medijska manipulacija.
Ne možete od svake rupe i ambisa da napravite pozitivan rezultat. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi je loš, ne štiti naše tržište. Možemo da otvorimo debatu oko toga šta treba štititi na našem tržištu.
Slažem se, ima puno proizvoda koji kod nas ne postoje, nemamo proizvođača. Ali, ko snosi odgovornost što nemamo proizvođača, a imali smo ga? Ne možemo da častimo dva puta čoveka, prvi put ga tapšemo po ramenu. Znate onaj čuveni bilbord Ace Vlahovića - početak za imetak, prodajmo sve - bravo, aplauz, došlo je u budžet.
Sada nemamo više taj proizvod - oslobađamo carine, da ulazi iz inostranstva, pa koja je to politika? Pa koja je to politika, ljudi? Dva puta mu neko aplaudira, dva puta je načinio štetu - nemojte to da radite.
Vi se ljutite slobodno, mi ćemo da vas kritikujemo, kao što tražimo naše, jer sve što je oteto, to je prokleto.

Zahvaljujem. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim zajednički načelni pretres, pitam da li želi reč neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? Ne.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlogu zakona o privremenu izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Pošto smo završili zajednički načelni pretres obaveštavam vas da će Narodna skupština, saglasno članu 140. stav 4. Poslovnika, rad nastaviti 14. januara 2009. godine u 12.00 časova, pretresom u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi.
Zahvaljujem na učešću u radu, zahvaljujem ministru, zahvaljujem gospodinu Iliću.