Podneo sam amandman na član 31, odnosno da se briše naslov iznad člana 31, gde se govori o regionalnim razvojnim savetima. Znači, nije dovoljan Nacionalni savet za razvoj, nego je potrebno uvesti i Regionalni razvojni savet.
Gospođo Kalanović, vi danas ovde predstavljate Vladu i meni je poznato da ste u vreme izborne kampanje bili u Kosjeriću. Ne znam da li vam je poznato selo Seča Reka? To je pionir u razvoju seoskog turizma u Srbiji.
Tim poslom, tim aktivnostima se bavi preko 35 godina, a danas se tim poslom bave jedna ili dve porodice. Da zaista želite ravnomerni regionalni razvoj, besmisleno je više ponavljati šta je cilj donošenja ovog zakona, ali da želite to, pored preko 106 agencija koje su do sada uspostavljene, ne znam koliko će ih biti do kraja ove sedmice, odnosno nakon glasanja o ovim predlozima zakona, da ste se setili bar da predložite da jedna ima sedište u gradu Kosjeriću, onda biste pokazali da zaista želite da se svi delovi Srbije ravnomerno regionalno razvijaju.
Ali, vi to nikada nećete uraditi. Vi niste nimalo naivni i niste nestručni i, što je Mlađan Dinkić rekao, ni on nije glup, samo je šteta što on i njegovi saradnici sve ono što znaju i što su naučili, školujući se u nekom drugom sistemu i režimu, ne primenjuju u korist građana Srbije.
Da to radite, onda bi vas cenila više i EU, kojoj vi slepo verujete i izvršavate sve njihove naloge, bez obzira na to koja cena je za građane Srbije regulisana.

Zahvaljujem.
Na član 31, narodni poslanik Miroslav Markićević je, jednim amandmanom, predložio brisanje čl. od 31. do 40.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući. Ispravite me ako grešim, malopre kada ste nam govorili o tome zašto ćemo raditi danas produženo, zakone ste podelili na one koji su važni i one koji su nevažni. Nevažni se rade do 18 časova, a važni posle 18 časova. Tako ste nam rekli i nisam sigurna da li sam dobro shvatila.
Da se vratimo na amandmane. Dakle, naš amandman na član 31. odnosi se na regionalne razvojne savete. Čini mi se da je ovaj član za koji smo predložili da se briše potpuno besmislen, jer osim ovih regionalnih razvojnih saveta, vi predviđate da oni imaju predsednika i iks broj članova. To, verovatno, zavisi od broja regionalnih lidera G17 na terenu. Ono što je još zanimljivije, predlažete da im mandat traje pet godina.
Čini ni se da ovaj poluprivatni i polupartijski aranžman ima da košta građane Srbije i te kako mnogo, zato što sve te ljude koji su sa terena, iz lokalne zajednice, pa regionalne, pa oblasne, pa nacionalne, neko treba da izdržava, jer struktura izgleda ovako: nacionalni saveti –nacionalne agencije, regionalni razvojni savet – regionalna razvojna agencija, oblasna asocijacija -– oblasne agencije. Koliko je to ljudi i koliko će to da košta? Vi umete oko novca, recite nam koliko to košta građane Srbije?

Hvala.
Nema nevažnih zakona, kao što znate.
Na član 31, amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Dejan Mirović.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 31. zakona. Opet se radi o delu zakona koji se bavi Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj, što je više nego sporno. Ima i ingerencija da se bavi međunarodnom saradnjom, što je ponovo neadekvatno rešenje, koje dovodi u pitanje međunarodnu i unutrašnju stabilnost Republike Srbije. Zašto se to radi i koja su opravdanja za ovakve, blago rečeno, neobične i neozbiljne predloge zakona, jasno je iz prethodnih izlaganja naših poslanika i naših amandmana. Obećana je pomoć Brisela i IPA fonda, koja, navodno, treba da reši sve naše probleme. Međutim, ovaj neotitoistički koncept nove utopije o nekakvoj briselskoj uniji, u praksi demantuju sledeći podaci.
Kolika je razlika između realnosti i lažnih evrounijatskih obećanja, pokazuje izjava gospodina Raula Kunje iz UNMIK-a. On je izjavio, doslovno – UNMIK na Kosovu je potrošio 4 milijarde evra. Čak 80% tih investicija utrošeno je na konsultantske usluge i izgradnju kapaciteta, koje nisu izgradili. Tih 80%, odnosno dve milijarde evra vraćeno je upravo u EU, ali samo u dve ili tri zemlje.
Dakle, EU plaća kao celina, a dve ili tri zemlje profitiraju. Profit je prava reč, pa je produžavanje ovakve situacije, verovatno, u njihovom interesu. Ako sagledamo ove podatke i realnost, biće nam jasno da ako se briselske birokrate ovako ponašaju prema svojim miljenicima na KiM-u, možemo samo da pretpostavimo šta će se desiti vašim i našim vazalskim službenicima koji ispunjavaju sve uslove Brisela. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Na član 31, amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31, amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Najpre da preciziram još neke stvari vezane za regionalni savet. Šta su uopšte regije i regionalni saveti, osim što im je mandat pet godina, osim što su izbori na lokalnom nivou na svake četiri godine redovni, a vidimo da ne mogu biti redovni, da ima i vanrednih, osim što su to članovi kojih ne znamo koliko ima, koje imenuju i postavljaju na koji način, sem podataka da idu iz sedam regija plus 19 članova, da svaka regija ima svoj savet, svoju agenciju i svoju oblasnu asocijaciju?
Postavljamo pitanje – ko će to da plati i odakle?
Osim što imamo ovu ponudu regionalnih razvojnih saveta, očekujemo da, pod plaštom decentralizacije ili regionalizacije, kako god hoćete, izmislite i neka nova radna mesta, s obzirom na to da je to jedini modus opstanka firme G17 plus.
Primera radi, možete imenovati na deset godina predsednika opštine, direktora opštine, upravnika opštine, možete imenovati načelnika opštine, načelnika zaposlenih na toj teritoriji opštine, načelnika za nezaposlene na toj teritoriji, načelnika za građane do 30 godina, načelnika za građane od 30 godina itd.
Dakle, predlog da regionalni saveti imaju mandat od pet godina je apsolutno neprihvatljiv da se ovaj zakon nađe uopšte u proceduri, jer i sam ministar je jednom rekao da će ove regionalne razvojne agencije i saveti moći da budu malo više samostalni tek posle dve godine i da će tada moći da se samofinansiraju. Zbog svega toga što je ministar rekao, dajte im mandat od dve godine, pa onda, kako bude išao rok, neka im bude takav i mandat. Hvala.

Na član 31, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Reč ima gospođa Popović.

Gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, smisao našeg amandmana je u tome da se ovaj petogodišnji mandat odnosi samo na javni civilni sektor, kao i na predstavnike institucija i organizacija sa dotične lokalne samouprave, jer u slučaju da dođe do promene strukture vlasti u lokalnoj samoupravi, potpuno je besmisleno i iluzorno da se očekuje da i taj predstavnik određene političke grupacije ostane ceo mandat od pet godina u tom regionalnom savetu.
Međutim, očigledno je da Vlada nije ni imala nameru da na bilo koji način taj razvojni regionalni savet učini funkcionalnim, s obzirom na to da sve te regionalne savete konstruiše, bira i postavlja Vlada.
Dakle, vraćamo se na osnovnu tezu da se radi o daljoj centralizaciji Srbije. Inače, kako razumeti da se taj savet, što se Beograda tiče, konstituiše tako što će u Beogradu biti 18 predstavnika grada, odnosno gradskih opština, to je jedan predstavnik grada i 17 predstavnika gradskih opština?
Onda će to telo imati znatno više od 20 članova, a u Vojvodini, recimo, u sastav ulazi 60 predstavnika opština plus predstavnici sadašnjih i budućih gradskih opština u gradovima, a zajedno s eksternim članovima, taj savet će imati stotinak članova. Ukoliko se misli da se ne postavi iz svake opštine po jedan član, u tom slučaju je opet Vlada ta koja odlučuje iz kojih opština će postaviti članove saveta.
Dakle, radi se o nekim glomaznim, nefunkcionalnim telima, koja neće imati nikakve ingerencije što se osnovne funkcije tiče, kojoj su namenjeni.
Inače, predsednik Odbora za lokalnu samoupravu potvrdio je ono o čemu i ja govorim. Podsećam vas da su, bez statuta Vojvodine i bez zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, sva sredstva koja se doznače bilo kakvom fondu na teritoriji Vojvodine i te kako nezakonita i protivustavna.
Time što ne znamo da li su ta sredstva uopšte doznačena i za koje projekte, da li su vraćena Republici, ne znamo za koje namene su utrošena, ostaje ta teza da centralizacijom, tj. ovakvim vidom upravljanja Srbijom, nemamo funkcionalno vršenje vlasti, jer se novac gubi. To je suština svega gde su novci.

Na član 31, amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović.
Reč ima gospodin Saša Maksimović.