Želim da odgovorim ministru. Nisam želeo da posle moje diskusije mi vodimo neku polemiku, nas dvojica, to ne ide. Rekao sam svoje i stojim iza toga.
Međutim, gospodine Duliću, vi ste član DS, kada sam došao na mesto ministra zamenio sam gospodina Šumarca i gospođu Rašetu. Imao sam da pričam sto dana o tome, kad su se dizale mašine u vazduh, radilo, nije radilo, naplaćivalo, dupli nalozi itd.
Naplata putarine koja je bila u momentu pre hapšenja drumske mafije 76 miliona, pa povećana na 105 miliona evra, tri puta. Nisam o tome hteo da pričam, nisam hteo da pričam o VIP salonu, nisam hteo da pričam o 18 uhapšenih odmah, kada su me molili da povučemo prijavu protiv gospođe ministarke, nije podnosila pritvor itd.
Ali, vi stalno pričate o meni, da kod mene ništa ne valja. Evo, sad ću da vam objasnim samo ukratko. Gospodine ministre, radio sam po jednoj strategiji koja je bila usvojena, prvo je moralo da se rekonstruiše postojeće. Znači, od Beograda do makedonske granice, ona jedna traka morala je kompletna rekonstrukcija da bude.
Od Beograda do Dimitrovgrada, Niš-Dimitrovgrad, kompletna rekonstrukcija Sićevaćke klisure, tunela i svega toga; od Beograda do Vršca, to je tražila EU od nas, sve novo; od Beograda do Subotice, dve trake do Novog Sada i do Subotice, kompletno rekonstrukcija jedne trake; od Beograda do hrvatske granice, kompletno sve novo. Od Beograda do Republike Srpske, kompletno sve novo. Šabac-Loznica, kompletno sve novo. Zlatibor, kompletno sve novo. Borova glava, sve novo. Crne tačke da se otklone u Srbiji.
Znači, u mom mandatu bio je obeležen jedan period razvoja određenih objekata i projekata koje je trebalo odraditi i zato su nam ponuđene kreditne linije. U tom mandatu odradio sam ukupno četiri hiljade kilometara! Vi ne možete sada belu liniju da povučete na četiri hiljade kilometara, a kamoli šta drugo.
Samo da završim, tačno je da su neki objekti rađeni bez projekata, ali niko ne bi dobio tamo projekat. Vaši saradnici sigurno dobro znaju da je bilo nemoguće dobiti projekte za Staru planinu, da je bilo nemoguće dobiti projekte za Lelić manastir, a trebalo je da se uradi, bila je velika proslava, za Žiču, za Studenicu, Studenica-Ivanjica, Ivanjica - Jasenovo, da se spoji Kokin brod, znači, sa Sandžakom i sa ovim delom.
Zašto je nemoguće? Što su ljudi pre 600 godina manastiru poklanjali zemlju. Te porodice su odumrle, ne postoje. Znači, hiljade tih građana i tih porodica više fizički nema. Evo, za manastir Lelić kad smo radili, nemate šanse da dobijete, kada niko ko se nalazi na trasi više nije živ, niti te porodice postoje u tom kraju. Ljudi su dali bez ikakvih papira, jednostavno rekli – prosecaj.
Znači, mi ne možemo to sad ostaviti u blatu, mi to moramo izraditi i napraviti. I vi ćete morati da popuštate za takav vid objekata. Po mnogim kopaoničkim selima je jednostavno prosečen put bez ikakvog dokumenta, ako uđete pet godina ne možete da napravite dokumentaciju, pola ljudi živi u Australiji, pola u Americi, pola ne postoji, ne zna niko za njih.
Gledali smo u crkvenim knjigama i ne postoje. Znači, tu se mora odstupiti od ove projektne dokumentacije da bi se to uradilo, da se uđe u određenu realizaciju.
Prema tome, svako vreme ima svoje breme i svi smo mi radili u određenom vremenu. Radio sam Banatsku magistralu, ali tu su sve bile rekonstrukcije, tako da nije trebala dokumentacija. Tačno je da je trebalo da radimo određene projekte, a nije bilo dinara za eksproprijaciju i za projektnu dokumentaciju. U NIP-u nije bilo dinara. Godinama se obećavalo da će se prebaciti pare. Projektanti rade i stanu.
Naravno, i vi sad nemate pare za eksproprijaciju i vi nemate pare za projektnu dokumentaciju. Sećam se kad sam radio obilaznicu, muku smo imali. Zašto? Što su bili ugovori od pre 20 godina, tenderi od pre 20 godina, izvođači od pre 20 godina, pola više ne postoji. Trebalo je nastaviti projekte jer oni utužuju, naslednici ili oni koji su kupili firmu, jer su oni tamo formirali asfaltne baze. To su bili veliki projekti i vi ćete ih sigurno danas imati. Prema tome, dobronamerno sam neke stvari kritikovao.
Druga stvar, za ove autoputeve gde je bila koncesija, znači, za koncesiju treba idejni i generalni projekat, a u Zakonu o koncesiji uvek dolazi da izvođački projekat radi koncesionar.
Znači, on treba dva mesta da spoji autoputem po svom izvođačkom projektu koji prihvata Vlada Republike Srbije i određena ministarstva, a da bi ušli u izvođački projekat mora da uradite eksproprijaciju.
Neće seljak da dozvoli da uđete u kukuruz da vozite mašine, da pravite bušotine, da ispitujete zemljište, ako mu niste platili. To je nemoguće.
Znači, za to nije bilo para i ministar Dinkić je svake godine obećavao - biće, biće i nikad nismo doživeli taj dan da to bude.
Prema tome, molim vas, shvatite ovo kao dobronamerno. Radio sam sa svojim saradnicima onako kako sam mislio da je najbolje i napravio rezultat. Napravite vi pola tog rezultata, ja ću biti presrećan.
Sad se došlo kad se sve ovo izrekonstruisalo na nastavak koridora. Mi smo uradili deo autoputa pored Leskovca, 22 kilometra do Vlasotinačke petlje, i uradili smo od niške raskrsnice do Niške banje i dali upotrebnu dozvolu. I prvi put je dozvoljeno da se pusti autoput sa upotrebnom dozvolom i ja sam to uradio.
Molim vas, sadašnji autoput koji je pušten pre 30-40 godina nema upotrebnu dozvolu, vi to znate dobro. Mora se raditi na tome da se formira dokumentacija, daju upotrebne dozvole, jer sutra kogod napravi saobraćajnu nesreću može utužiti Vladu, zato što objekat nema upotrebnu dozvolu i mora mu se nadoknaditi šteta.
Moja diskusija je bila dobronamerna. Ceo život se bavim građevinarstvom, 23 godine sa privatnom firmom, i verujte, ceo sam se posvetio tome i radio sam najbolje što sam mogao.
Ako neko ima nešto protiv, neka izađe konkretno sa činjenicama, tu sam. Ako sam nešto uradio i ogrešio se o zakon, slobodno pokrenite radnje, ali smatram da sam radio čisto kao sunce i to mogu svi proveriti i potvrditi.