Hvala, gospodine ministre.
Na član 3. amandman je podnela Vlada. Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Stojanović.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani ministre Mrkonjiću, podneo sam amandman na član 3. stav 1. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim predlažem da se reč u tački 5) "događaj" zameni rečima "vazduhoplovni vanredni događaj".
Dame i gospodo, danas pred sobom imamo ovaj predlog zakona o vazdušnom saobraćaju. Pojam naveden u ovom predlogu "događaj" je uopšteni pojam. On može da znači mnogo toga. Na primer, događaj u smislu ovog predloga zakona može da bude i susret Borisa Tadića sa Agimom Čekuom na skopskom aerodromu. Da bismo izbegli takva tumačenja, predlažemo da se u tački 5) uvede "vazduhoplovni vanredni događaj", koji je primereniji sadržini tog stava.
Procenite sami, predlog glasi – događaj je udes, ozbiljna nezgoda i nezgoda, kao i svako oštećenje ili neispravnost vazduhoplova, njegove opreme i svakog elementa sistema vazdušne plovidbe koji se koristi ili namerava da se koristi za potrebe vazduhoplova ili u vezi sa pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi, ili u vezi sa pružanjem navigacione pomoći vazduhoplovu.
Jasno je da bi reči – vazduhoplovni vanredni događaji bile primerenije. Zato vas pozivam da prihvatite ovaj moj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođo Tabaković, izvolite.

Poslanička grupa SNS je u svojim amandmanima kao dve najvažnije stvari za bolju budućnost srpskog vazduhoplovstva predložila ne samo ovu izmenu "vazdušni saobraćaj", ovako kako je u članu 3. dato, već pre svega smo predložili da direktorat postane organ uprave u sastavu ministarstva. Sve drugo je priča izvedena iz ovog osnovnog pravnog statusa i da potpunu kontrolu nad novcem od naknada za prelete teritorije Srbije preuzme Vlada.
One kojima možda nije zanimljivo da zaintrigiram činjenicom da je predsednik Republike Boris Tadić rekao, iz poverljivih izvora se saznaje – ne dirajte mi direktorat civilnog vazduhoplovstva. Jedna od stranaka koja tu učestvuje u Vladi tu ima poseban interes. Vlada mora da opstane i raspravu o ovim amandmanima bih nazvala – koliko vredi i koliko košta Vlada Srbije.
Zato je priča o direktoratu civilnog vazduhoplovstva priča o koštanju ove Vlade, o njenim učincima i u dobrom delu njenom nezakonitom radu. Pre nego nastavim sa konkretnim obrazloženjem, reći ću vam načelno – požurili ste sa ovim zakonom.
Navodno ste ga usvojili na Vladi 29. jula. Za 18 dana ste ga stavili na sajt, a pitanje je u vreme godišnjih odmora da li se o njemu ozbiljno i raspravljalo, iz samog jednog jedinog razloga – zbog podnete inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti osnivanja direktorata.
Zbog toga, pročitala sam u načelnoj raspravi koja je išla kasno noću, zbog svih nepravilnosti konstatovanih u osnivanju, zbog toga što Direktorat sam sebi propisuje pravilnike, da bi izbegli bruku koja će proisteći iz odluke Ustavnog suda i da bi izbegli štetu koja će iz toga proizići, vi izlazite sa zakonom koji, zato što se ovde usvaja, treba da legalizuje stanje koje je tamo zatečeno.
Znači, stvar se svodi na novac i na to da je namenski prihod i kontrola nad nebom i novac od preleta preusmeren ne u budžet, nego u nešto ili na nešto što se navodno zove nezavisno regulatorno telo.
Tvrdite da je ovo svetsko iskustvo opšteusvojena praksa. Ovakva organizacija vazduhoplovne vlasti, kako je mi nazivamo i kako predlažemo da bude organ uprave u sastavu ministarstva, i da vi, ministre, imate nadležnost nad tim, jeste u Sloveniji, na primer.
Da li je Slovenija primer u ovoj oblasti nečeg lošeg, nezakonitog, neuobičajenog, mimo evropskog? Ona ima direktorate za sve grane saobraćaja, pa i vazduhoplovstvo, i pošto je ona članica EU, potpuno je nesumnjivo da to rešenje prati pravila i u skladu je sa načelima, direktivama u EU.
Tvrdnje koje ste izneli u načelnoj raspravi, da ono obavezno mora da bude konstituisano kao direktorat i nezavisno telo, bukvalno ne stoje.
Očigledno je da je ovaj zakon pisan u Direktoratu i Agenciji za kontrolu letenja onako kako odgovara sadašnjem rukovodstvu. Ovu tvrdnju dokazuje i 41 amandman iz Vlade, koja se samo formalno pojavila kao predlagač ovog zakona, ponavljam, pisanog u Direktoratu. Kako bi on bio napisan, nego onako da odgovara samo Direktoratu.
U pisanju predloga ovog zakona nije učestvovao – tvrdim odgovorno, jer je na ovom zakonu radio tim stručnjaka SNS, ljudi koji se u ovu materiju razumeju, mnogi ljudi koji su pravilnicima, propisima i postupanjem ovog direktorata oštećeni – nijedan vazduhoplovac zato što ga nema ni u rukovodećim strukturama Ministarstva, ni u Direktoratu, a boga mi, ni u Agenciji nema nijednog.
Dosadašnji nezakoniti i nekontrolisani rad Direktorata i Agencije za poslednjih sedam godina naneo je veće štete srpskom vazduhoplovstvu od svih sankcija, kriza i bombardovanja zajedno, koje se nalazi na najnižoj tački za poslednjih 50 godina.
Od osnivanja Direktorata i Agencije i preuzimanja nadležnosti od Ministarstva saobraćaja u ovoj oblasti, a da to nije prejaka reč, navodim – počinje da vlada haos, bezakonje, kriminal i korupcija. Dokaze za ovo predaću vam, gospodine ministre, na kraju današnje rasprave o amandmanima, počev od inicijative u Ustavnom sudu, dnevnog reda Ustavnog suda i svih priloga, od Eurokontrol-a, evropskih inicijativa, pravilnika koje je Direktorat izdao i svih onih navodnih međunarodnih sporazuma na koje se pozivaju. Dobićete ih i imati u posedu.
Nezakonitim postupanjem Direktorata onemogućeno je poslovanje aviokompanija u stranom vlasništvu, u svim aviokompanijama. U vreme dok pričamo, otvoreno nebo, dolazak low cost tek nedavno i koliko su se te kompanije bezuspešno puta obratile ministarstvu, koje ništa nije preduzelo, pitanje je da li je to do vas i došlo, gospodine Mrkonjiću.
Suočeni sa grubim kršenjem zakona, bez mogućnosti zaštite prava koja imaju, oni su obustavili svoju delatnost, povukli svoj kapital i brisali vazduhoplove iz našeg srpskog registra. U svom ministarstvu u nekim fiokama imate uredno zavedene i zaprimljene predmete o ovome o čemu govorim.
Radi ilustracije veličine štete koja je nastala ovim povodom, samo da vam kažem da je kapacitet ovih kompanija bio preko tri puta veći od kapaciteta JAT-a. Aktivnost kompanija je manje poznata srpskoj javnosti jer su one letele gotovo isključivo u međunarodnom saobraćaju. Broj registrovanih vazduhoplova je u stalnom padu, kao i obim aktivnosti, a vlasnici aviona iz Srbije svoje avione već godinama ne registruju u Srbiji. Pitajte saradnike, neka vam daju te podatke.
Protiv nezakonitih akata Direktorata civilnog vazduhoplovstva postoji veći broj sudskih sporova koji su u toku. Odštetni zahtevi, nepresuđenih ali sporova u toku, već premašuju iznos od 50 miliona dolara. Upozoravam da će ovim povodom biti tužena i Republika Srbija, kao osnivač Direktorata.
Zbog toga, gospodine Mrkonjiću, mi ne krivimo previše vas. Vlast u Direktoratu, Agenciji i JAT-u već duže vreme vode kadrovi iz drugih partija, pa ministar, čini mi se čak ni cela Vlada nisu u stanju da nešto preduzmu, iako ste svesni nezakonitosti, jer bi preduzimanje mere u Direktoratu poremetilo funkcionisanje Vlade. To je moje pitanje – koliko vredi ova Vlada, a koliko košta?
O nestručnosti nećemo da raspravljamo, vidljivo je iz ovog predloga zakona, amandmanima koje ste vi kao Vlada dali i koji su u broju od 41 izmenili, što direktno što indirektno, 70% suštine samog zakona koji je u predlogu. Izneto da je pred Ustavnim sudom, već smo rekli, postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti većeg broja pravilnika i da je do 2008. godine te pravilnike donosio generalni direktor Direktorata.
Kada je od strane ovlašćenih kompanija postavljeno pitanje njegove nadležnosti, u smislu ustavnosti i zakonitosti, onda su ubrzano počeli, ta gospoda, da menjaju pravilnike novima, sa potpuno istim sadržajima, ali novim naslovima i tada su ih stavljali na dnevni red Savetu da ih usvaja.
Gotovo svi su zamenjeni, a pet ministara koji su po funkciji članovi ne stignu s time ni da se upoznaju, ali mi koji uredno čitamo te službene glasnike dobijamo po kilogram ili dva tih zamenjenih pravilnika iste sadržine, ali da ne bi bili predmet ocene ustavnosti, menjaju se naslovi i ko ih donosi, a donošeni su nezakonito.
Bitno je što su oni proizvodili za nekog trošak, obaveze, kao što je odlazak tih stranih kompanija i kao što su ogromne takse koštanja za određene nadležnosti koje ovaj Direktorat ima.
Drugi primer su i naknade članovima Saveta, za koje je Direktorat tvrdio da se ministrima koji su članovi Saveta te naknade ne isplaćuju po nekim domaćim pravilima, nego da to jednostavno Euro kontrol tako traži i iz njihovih sredstava se isplaćuje.
Da li ste vi znali, gospodine Mrkonjiću, vi i ministar policije, ministar vojni, ministar finansija da te naknade koje se isplaćuju nemaju veze sa Eurokontrolom.
Bili ste dezinformisani zato što sam jednom prilikom ovde postavila pitanje o visini tih naknada, načinu njihovog određivanja i prijema i onda se samo ministar policije javno oglasio i ogradio i od načina određivanja te naknade, čak mi se čini da je odbio i da tu naknadu primi, a neki su izjavljivali da je daju u dobrotvorne svrhe. O tome takođe imam dokument koji ću vam dostaviti kao dokaz.
Direktorat se onda ispravljao dajući informaciju kojom je nešto pogrešno razumeo, netačno shvatio, ali je u međuvremenu i dobio rešenje po kojem je trebalo da bude kažnjen za nedostavljanje informacija o plati direktora, koju neću da saopštim da javnost ne bi doživela pravi odijum, to bi bio opšti linč kada bi saopštili kolike su naknade direktora i lica zaposlenih u Direktoratu i Agenciji. Ako budete insistirali to ću da učinim.
Sada iz predloga ovog zakona možemo da utvrdimo da nije tačno ono što su tvrdili, jer se iz člana 241. vidi, insistiram da me saslušate, da se Direktorat finansira iz domaćih sredstava, a visina naknada se utvrđuje ovim zakonom u članu 238. i da strane organizacije sa ovim nemaju veze, isto kao što nemaju veze kada se primaju kuriri, oni koji nose poštu, mimo optimalnog broja zaposlenih, ljudi u toj funkciji primaju platu veću i od predsednika države i od predsednika Vlade u ovoj zemlji. Da li je to normalno i opravdano?
Mogu da dodam ovome da se u fiokama vaših saradnika nalaze žalbe na rešenja Direktorata, da se kod Poverenika nalaze zahtevi za dostavu informacija koje se ne dostavljaju i da ne verujem da vas neko opterećuje time, jer vama nameću neke bitnije stvari, važnije teme za koje delom i jeste, ali većim delom i niste odgovorni lično.
Ono što vama mogu da zamerim, jeste što niste reagovali na upozorenja koja sam ovde iznosila u ime SNS i što je kršen Zakon o državnim službenicima, čak i tada kada ste vi bili nadležni da birate svoje pomoćnike i da je zakonski rok za taj izbor istekao pre više od šest meseci, za šta ste baš vi direktno nadležni. Ti ljudi su morali, primljeni na regularan način po Zakonu o državnim službenicima, da vas upozore na nezakonitosti koje vladaju u Direktoratu, koji je odnarođen svojom kasom od ove države, naplaćujući onako kako su umislili da mogu i prelete i kontrolu nad ovim nebom, i sve ono što rade ili ne rade.
Ovaj predlog zakona nije u skladu sa Ustavom zbog načina kako se sredstva prikupljaju i kako se njima gazduje. Nije u skladu ni sa pravilima EU, iako vas u to uveravaju. Mislim da bi ovaj zakon, najmanje što može da se uradi, morao da bude povučen, pa da sačekamo odluku Ustavnog suda da jednom neko u ovoj državi odgovara za neustavnost i da onda sa stručnim ljudima, a ne onima koji sebi bradu propisuju, sednete i napišete novi zakon.
O svakom pojedinačnom rešenju i članu ćemo u daljoj diskusiji iznositi u skladu sa onim koliko vremena imamo.

Trinaest minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin ministar Mrkonjić.

Poštovani poslanici, ne brinite, neću da se javljam po svakom amandmanu, samo moram da kažem nekoliko stvari gospođi Tabaković.
Naravno, da ovo što ste govorili do sada o statusu ta dva preduzeća, da ste potpuno u pravu. Upravo zbog toga i donosimo zakon i donećemo ga, da vam odmah kažem, i sa manjkavostima, ali ćemo ga doneti. Naravno da niste u pravu kada tvrdite o ovim zloupotrebama za koje kažete da stoje kod mene u fioci. Ni jedna jedina žalba ni primedba ne postoje u fiokama Ministarstva, u vezi sa ovim što ste sada govorili.
Naravno da ne govorite istinu kada kažete da gospođa Dragutinović, Ivica Dačić i ja nismo prihvatili i ni ne znamo kolike su nadoknade za rad u Direktoratu, a da je gospodin Šutanovac svoju nadoknadu ustupio ili dao u dobrotvorne svrhe.
Ako ništa drugo, to ste imali prilike u svim medijima da pročitate, i sa našim lepim slikama.
Dakle, Ivica Dačić, Diana Dragutinović i ja niti znamo kolike su nadoknade, niti ih primamo, i od prvog sastanka smo to tražili.
Naravno da ni u Agenciji za letenje ne primam ništa, jer sam takođe postavljen, kako vi kažete, po uredbama, a ne po zakonu. Naravno da i tamo ljudi koji rade, sem mene, primaju nadoknade i to je danas njihovo zakonsko pravo.
Podsećam, Agencija ima takvu strukturu da su tamo i ljudi iz Crne Gore. Dakle, Agencija za vazdušno letenje, za kontrolu vazdušnog saobraćaja ima i članove iz Crne Gore i članove iz Srbije. Još jednom podvlačim da od članova iz Srbije ne primam ništa. Prema tome, tu niste u pravu, ali dobro, ja se ne ljutim.
Druga stvar, kontrola Direktorata i Agencije u odnosu na ovo što ste rekli je potpuno javna i nema nikakvih tajni.
Što se tiče plata i ličnih dohodaka, spisak svih tih ljudi imate na sajtovima, ko god od poslanika želi da pita, ljudi će im reći kolike su im plate, apsolutno. Još jednom da raščistimo tu dilemu oko toga šta je i odakle se finansiraju te dve institucije.
Podsetio bih vas, obzirom da imam dosta godina, da je uvek i u onoj tamo Jugoslaviji postojala ta institucija, onda se zvala Savezna uprava za civilno letenje ili kako se zvala, ali postoji 50 godina. Ovo što ste rekli o Sloveniji naravno da nije tačno, Slovenci su pokušali ovo što vi kažete, ali nisu uspeli, pa su se vratili..
I Direktorat i Agencija su posebne organizacije. Toliko o ovome što ste govorili o konkretnim stvarima.
Samo da biste se informisali: ukupan budžet Agencije za vazdušno letenje, koja ima negde oko 800 radnika, nemojte me hvatati za reč, jeste negde je oko 80 miliona evra. Ukupan budžet Direktorata je negde oko sedam miliona evra. Sve je pod kontrolom i dostupno je javnosti u svakom momentu. Ono što tvrdim je da za dve godine mog mandata tamo do sada nisam našao nikakvu nepravilnost.
Što se tiče dokumenata o kojima govorite, do sada ste potpuno u pravu, i to je bilo tako. Nemam ništa protiv da Ustavni sud, kada donese odluku, sprovodi to na način kako Ustavni sud kaže, ali imam protiv da, kako me ponovo ne bi kritikovali za pet meseci od danas, ne donosimo zakon.

Hvala ministre.  
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Pravo na repliku.)
Ne, možete samo da koristite vreme poslaničke grupe, nema razloga za repliku. Vi ste izneli svoj stav, ministar je izneo svoj i tu je završena priča.
Amandman glasi – u članu 3. tačka 5. Predloga reči – vazdušnoj plovidbi, zamenjuju se rečima – vazdušnom saobraćaju.
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Koristiću vreme poslaničke grupe.)

Time što mi oduzimate vreme od dalje rasprave, ne možete da umanjite značaj činjenica koje iznosim. Sada ću vam predati, ali prvo javnosti da pokažem.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva, dokument broj 1007107 od 22. septembra, potpisan od strane zamenika generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Gorana Jovičića, gde kaže: "Članovi saveta Direktorata civilnog vazduhoplovstva imaju pravo na naknadu u visini od 450.000 dinara polugodišnje odnosno 75.000 dinara mesečno". Do sada, do septembra, svoje pravo je iskoristio samo jedan član Saveta, preusmerivši svoju naknadu u humanitarne svrhe. Ostali članovi Saveta izrazili su želju da taj novac usmere u humanitarne svrhe, ali do ovog trenutka to još nisu precizirali.
Ključ je u sledećoj rečenici – na 19. sednici Saveta DCV-a Direktorata, održanoj u februaru 2010. godine, usvojena je Odluka o utvrđivanju visine naknada članovima Saveta, a na osnovu finansijskog plana koje je odobrio Eurokontrol.
Da li ste bili na toj sednici ili niste, ne znam, ali nepoznavanje zakona ne izvinjava ni vojnog obveznika ni običnog građanina, a kamoli jednog ministra. Tako da istinu govorim ja, a ne vi.

Minut i 35 sekundi. Možete gospodine ministre da dobijete reč, ali bojim se da pričamo o istom.

Ne radi se o tome da odluka postoji, radi se o tome da li je primamo ili ne primamo. O tome šta je bilo pre, ne govorim. Kažem da ovaj novac ne primamo i nećemo ga primati. To je suština za mene. A odluke da li postoje ili ne postoje...
Još jedna stvar, zaboravio sam da kažem odakle se finansira Agencija. Naravno, 95% sredstava ide iz sredstava Eurokontrol-a, a ostalo ide iz domaćih sredstava. To je tako. Dakle, još jedanput, mi novac ne primamo.