DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 27.04.2011.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

27.04.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 11:15 do 15:25

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu predloga poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Demokratske stranke Srbije – dr Vojislav Koštunica i Srpske radikalne stranke, a u skladu sa članom 209. Poslovnika Narodne skupštine, odredila sam sredu, 27. april 2011. godine, sa početkom u 11.00 časova (počinjemo u 11.15) kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnim temama.
Aktuelne teme u vezi s kojima će predsednik Vlade i pojedini ministri i drugi funkcioneri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja jesu:
1. PRODAJA TELEKOMA SRBIJE, MOTIVI I POSLEDICE, koju je podnela poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – dr Vojislav Koštunica.
Podsećam da je poslanička grupa DSS – dr Vojislav Koštunica zatražila da na poslanička pitanja u vezi s ovom aktuelnom temom odgovara Mirko Cvetković, predsednik Vlade;
2. DEFINISANjE POLITIKE REPUBLIKE SRBIJE PREMA AUTONOMNOJ POKRAJINI KOSOVO I METOHIJA NA OSNOVU REZULTATA DOSADAŠNjIH RAZGOVORA PREGOVARAČKOG TIMA S PRIVREMENIM INSTITUCIJAMA SAMOUPRAVE U PRIŠTINI, koju je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke.
Podsećam da je poslanička grupa SRS zatražila da na poslanička pitanja u vezi s ovom aktuelnom temom odgovaraju: Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, Borislav Stefanović, šef Pregovaračkog tima za dijalog sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, Mirko Cvetković, predsednik Vlade, i Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju.
Napominjem da gospodin Boris Tadić, predsednik Republike, nije pozvan na današnju sednicu jer ne postoji pravni osnov da predsednik Republike odgovara na poslanička pitanja, s obzirom da on ne spada u krug funkcionera koji su prema odredbama članova 204, 209. i 210. Poslovnika Narodne skupštine dužni da odgovaraju na poslanička pitanja.
Takođe vas, na osnovu člana 216, a shodno članu 89. stav 2. i članu 90. Poslovnika, obaveštavam da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Vladimir Jovičić, zamenik šefa Pregovaračkog tima i Dejan Pavićević, sekretar Pregovaračkog tima za dijalog s privremenim institucijama samouprave u Prištini.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom:
– Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to: pravo da prvi postavi pitanje ima predstavnik predlagača aktuelne teme, zatim prijavljeni predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, počev od predstavnika brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće poslaničke grupe i narodni poslanici prema prijavama, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja i davanje odgovora. Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja (član 213. Poslovnika);
- Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, a obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali (član 212. Poslovnika);
- Vreme u okviru kog narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta. Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do dva minuta, a odgovor na ova potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga, pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici, prema redosledu prijava (član 214. Poslovnika);
- U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika (član 216. Poslovnika).
U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Prelazimo na POSTAVLjANjE POSLANIČKIH PITANjA.
Najpre dozvolite da vas obavestim da je ovlašćeni predstavnik podnosioca predloga za određivanje teme za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom ''Prodaja Telekoma Srbije, motivi i posledice'' narodni poslanik Nenad Popović, u skladu s članom 39. stav 3. Poslovnika, kao i da će poslaničku grupu SRS u raspravi o aktuelnoj temi predstavljati na ovoj tematskoj sednici Vjerica Radeta.
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedniče, gospođo predsednice, kolege poslanici, DSS se kategorički protivi najavljenoj prodaji Telekoma Srbije. Smatramo da su telekomunikacije u Srbiji strateški važan resurs za razvoj domaće privrede.
Teza da Telekom treba da pređe u privatne ruke, jer je to evropska praksa, ne stoji, jer u najrazvijenijim zemljama Evrope Telekomi su u većinskom državnom vlasništvu. Takav je slučaj u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Italiji, Belgiji. Čak i u Sloveniji je Telekom u većinskom državnom vlasništvu.
Pored toga, Telekom je preduzeće koje zapošljava veliki broj domaćih stručnjaka, koje zapošljava veliki broj domaćih kooperanata. Mladi inženjeri s beogradskog i drugih univerziteta imaju mogućnost da se najbrže razvijaju baš unutar Telekoma, a logično je da, ako dođe novi vlasnik, naučnoistraživački rad zadrži u zemlji u koju dolazi. To jeste praksa svuda u svetu.
Takođe, poštovane kolege poslanici, Telekom je na prošloj sednici upravnog odbora, koja je bila pre desetak dana, usvojio godišnji izveštaj za 2010. godinu. Citirao bih nekoliko osnovnih podataka iz izveštaja za 2010. godinu.
Pod jedan, Telekom je ostvario profit od 17 milijardi dinara, što je najveći uspeh danas u Evropi. Zašto? Zato što je ovih 17 milijardi dinara rast od 30% u odnosu na rezultate iz 2009. godine. Nijedna druga evropska telekomunikaciona kompanija nije u ovoj najtežoj godini imala ovoliki rast.
Takođe, broj korisnika fiksne telefonije se popeo prošle godine na 3,3 miliona, a broj korisnika mobilne telefonije se popeo na 7,3 miliona. Nastavljen je i program smanjenja zaduženosti Telekoma – dug je smanjen za 40% u prošloj godini. Takođe, Telekom je prošle godine investirao u modernizaciju i u tehničko-tehnološko poslovanje 16 milijardi dinara.
Vlada tvrdi da Telekom gubi u trci s konkurencijom. Po ovim podacima se zaključuje da Telekom dobija svaku utakmicu u trci s konkurencijom ovde, na domaćem tržištu. Voleo bih da čujem razloge zašto Vlada ipak namerava da proda Telekom. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima premijer Mirko Cvetković.

Mirko Cvetković

Poštovani narodni poslanici, pre svega mi je drago što smo se okupili (čujem priče da se ovaj period koristi za praznovanje i ovo pokazuje da to nije tačno, niti Skupština praznuje, niti Vlada praznuje) i drago mi je što imamo prilike da razgovaramo o aktuelnim temama.
Kada se radi o ovoj aktuelnoj temi, prvoj koju ste napomenuli, poštovani narodni poslaniče, nadam se da će u toku današnjeg razgovora biti prilike da se razmotre svi najvažniji aspekti pro i kontra prodaje Telekoma. Samo bih želeo da kažem da je vaša argumentacija, koja u osnovi sadrži neka tri dela, argumentacija koja može da se shvati na različite načine i da se na različite načine tumači.
Vi smatrate da Telekom ne treba prodavati – 1) zato što je to strateški resurs, 2) zato što ima veliki broj radnika i veliki broj kooperanata i 3) zato što ostvaruje profit.
Meni se čini da nijedan od ovih argumenata, dugoročno posmatrano, ne može da opstane. Pre svega, pitanje je šta znači strateški resurs. Da li to znači da Telekom posluje u nekom monopolističkom okruženju i drži monopol? Ako je to tačno, onda se postavlja i pitanje njegove dobiti. Takođe, kada se radi o velikom broju radnika i posebno kooperanata, postavlja se pitanje da li njihov kvalitet treba da se podiže ili da se zadrži na nivou, u okvirima ove države.
Pošto očekujem da će u toku prepodneva biti puno priče oko ovih argumenata pro i kontra, u ovom odgovoru bih se sadržao samo na konstataciji da smatram da svaki od argumenata koje ste napomenuli ima i svoju drugu stranu i da se može opovrgnuti na vrlo adekvatan način.
Kada se radi o pitanju broja radnika i kooperanata, svakako da je interes ove države da ti kooperanti pružaju usluge i da se razvijaju u skladu sa razvojem koji se ostvaruje u razvijenim zemljama Evrope. Njihovo zatvaranje unutar jednoga kruga sigurno neće doprineti da oni postignu rezultate koje bi inače mogli da postignu, a imali smo prilike da '90-ih godina vidimo šta znači kad je zemlja zatvorena i šta znači kada vi nemate kontakta, niti mogućnosti, niti impulsa da biste radili bolje i da biste se razvijali.
Što se tiče pitanja profita, naravno, profit jeste značajan i ostvaren veliki profit može da bude iskorišćen u značajno proširenje tehničke baze, imajući u vidu da je naš Telekom, koliko god on imao veliki broj korisnika i priključaka, još uvek u jednom delu poludigitalizovan i potrebna su mnogo veća ulaganja od iznosa profita koji ste spomenuli. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Nenad Popović.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedniče, pažljivo sam vas saslušao. I dalje teško da mogu da se saglasim s argumentacijom za prodaju Telekoma.
Danas je u Telekomu mešovito vlasništvo. I dan-danas 20% Telekoma drži grčka kompanija OTE, koja je u neku ruku ćerka možda najveće evropske kompanije Dojče Telekom. Tako da Dojče Telekom već ima uticaj na menadžment, na pravilna tehnološko-tehnička rešenja i ume da na pravilan način odabere i kooperante.
I dan-danas Telekom sa kooperantima sarađuje, naravno, na teritoriji Republike Srbije, što je izvanredno za domaću privredu, ali mnogi kooperanti Telekoma su i danas inostrane kompanije u jednoj ravnopravnoj konkurenciji, koja se odvija u postupku javnih nabavki.
Kada sam govorio o kooperantima, pre svega sam mislio na naučnoistraživački rad, koji je u svetu uvek u zemlji odakle dolazi vlasnik. Tako "Simens" to drži u Nemačkoj, "Dženeral elektrik" to drži u Americi i logično je da bi naučnoistraživački rad, koji bi za Srbiju trebalo da bude osnova, jer je 21. vek vek telekomunikacija, trebalo da ostane u Srbiji.
Što se tiče strateškog resursa, ostajem pri tezi da su telekomunikacije strateški resurs za svaku zemlju. To je, uostalom, rekao i predsednik SAD Obama, to je rekao i predsednik Rusije Putin, koji su i postavili ciljeve u svojim zemljama da u ovom veku 51% svršenih inženjera bude s tehničkih nauka.
Takođe bih dodao da ne vidim nijedan razlog danas za prodaju Telekoma, jer Telekom uspešno posluje i jedini način da odredimo da li neko dobro posluje ili ne su njegovi rezultati. Telekom ima izvanredne rezultate i bilo gde da se ove pare od prodaje Telekoma ulože, nigde neće doneti toliki profit kao što danas dobija budžet Republike Srbije od Telekoma.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Izvolite, gospodine Cvetkoviću.

Mirko Cvetković

Vrlo kratak komentar. Ako je teza da grčki partner, odnosno, kako ste vi rekli – posrednik nemačkog Telekoma, ima uticaj na kooperante, onda on svakako ima uticaj i na izbor stručne i naučne podrške. Prema tome, pitanje razvoja tog dela naše nauke nije ključni problem kada se radi o promeni vlasnika. Jer, ukoliko je taj deo na adekvatnom nivou, kao što ste i sami rekli, on će biti izabran, a ukoliko nije, ovim će mu se dati dodatni impuls da se dalje razvija.
Ova druga rečenica koju ste rekli pokazuje, čini mi se, srž neslaganja, a ono se sastoji u tome što Vlada ne misli da je potrebno da preduzeća kao što su Telekom u nekom dugom roku finansiraju budžetske potrebe. Upravo suprotno tome, taj profit koji je ostvaren treba da se vrati nazad, da se reinvestira u razvoj industrije i da taj strateški resurs, da slikovito kažem, bude još više strateški, tako što će biti tehnički na najvišem nivou, a ne da se koristi tako što će se povlačiti dividende i praktično onemogućavati razvoj, koji inače nije onemogućen drugim Telekom kompanijama u svetu, pa i ovima koje se već nalaze na našem tržištu, i koje će u narednom periodu biti sve više i više konkurentno, ne samo u mobilnoj već i u fiksnoj telefoniji.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.        
Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, poslanička grupa SRS je, uz zahtev da se raspravlja o dosadašnjim rezultatima Pregovaračkog tima vezano za KiM, predložila precizno imena i prezimena nadležnih ministara, ali i funkciju drugog odgovornog lica koje treba da odgovara na pitanja. To drugo odgovorno, odnosno prema našem mišljenju najodgovornije lice je Boris Tadić, i ovo je bio pravni osnov na osnovu koga ste mogli i njega da pozovete.
Jer, on je taj koji treba da objasni i narodnim poslanicima i građanima Srbije zašto je Srbija ušla u pregovore o rešavanju tzv. praktičnih pitanja, a na taj način zapravo odustala od potvrđivanja pitanja statusa KiM u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 i na taj način, zapravo, Srbija je ušla u proces priznavanja protivpravno proglašene nezavisnosti Kosova.
Poslednji put u ovom parlamentu se o KiM razgovaralo u julu prošle godine, kada smo usvojili Rezoluciju koja obavezuje sve nadležne organe i koja garantuje da je KiM sastavni deo Republike Srbije, i već 3. avgusta prošle godine Boris Tadić je pod pritiskom EU, sećate se, SMS porukom naterao Vuka Jeremića da na sednici Saveta bezbednosti UN promeni rezoluciju Narodne skupštine i nikada javnost Srbije nije upoznata s tim šta je zapravo tada urađeno.
Naše suštinsko pitanje jeste – ko je ovlastio Borka Stefanovića (mi pretpostavljamo da je to Boris Tadić) i odakle i Borko Stefanović i, pre svega, Boris Tadić crpe ovlašćenja da gospodin Stefanović može da kaže da je srpski pregovarački tim spreman da razgovara o podeli Kosova? Ovo je, pre svega, u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije, članom 8. koji garantuje teritorijalnu celovitost Republike Srbije.
Ono što je interesantno jeste i izjava gospodina Stefanovića da nijedno postavljeno pitanje sa šiptarskom delegacijom neće apriori biti odbijeno od strane delegacije Republike Srbije. Da li to znači da, ako Edita Jašari ili neko drugi iz tog šiptarskog tima zatraži da se prihvati i da se potpiše nezavisnost samoproklamovane države Kosovo, vi ni to, gospodine Stefanoviću, nećete apriori odbiti, već ćete i o tome da razgovarate?
Dakle, ponavljamo da je bilo neophodno da ovde danas pred narodnim poslanicima na ova i ostala pitanja odgovori Boris Tadić, i to ne u ovako usko ograničenom vremenskom periodu za narodne poslanike, već je trebalo, gospođo predsedniče, da se konačno sazove posebna sednica na kojoj bismo raspravljali isključivo o problemima koje izaziva Pregovarački tim svojim neodmerenim izjavama, a verovatno ispod žita i ko zna kakvim radnjama. Hvala.