DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 27.04.2011.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

27.04.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 11:15 do 15:25

  • TAGOVI

  • Dan za odgovaranje na poslanička pitanja (2011)
  • Prodaja Telekoma Srbije i Tehnički dijalog i politika prema KiM (Dan za odgovaranje na poslanička pitanja) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Završite. Imate još 30 sekundi.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Hvala vam. Želeo bih još jedno dodatno pitanje da postavim, a odnosiće se u ovom slučaju na gospodina ministra, za Lešak – zašto se ovih dana ide i priča po severnom Kosovu da Srbi treba navodno da izađu na nekakav popis koji organizuju privremene institucije na KiM, ako smo na sednici, na kojoj je i on bio prisutan, svi jednoglasno doneli odluku da Srbi ne treba da se odazovu i ne treba da izađu na taj popis i da treba da bojkotuju taj popis?
    Srbi će izaći na onaj popis koji bude organizovala Vlada Republike Srbije, a ne privremene institucije KiM. Tu imamo odluku Odbora gde su glasali svi poslanici koji ga čine, i iz njegove političke stranke i svi ostali poslanici, i nijedan nije bio ni protiv ni uzdržan, a već sada se ide i šuruje i po severnom Kosovu se zagovara tema da navodno Srbi treba da se popišu jer to, navodno, radi neka međunarodna organizacija, a ne privremene institucije na Kosovu.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Izvolite, gospodine Stefanoviću.
    ...
    Stranka slobode i pravde

    Borko Stefanović

    Gospodine Kragoviću, ne samo što niste čitali tekst, nego niste slušali šta sam prethodno rekao po pitanju izjave u "Blicu" o podeli Kosova. Ali evo sad i treći put da vam ponovim. Nemojte čitati naslov, gospodine Kragoviću, naslov je stvar uređivačke politike. Da li me shvatate? Naslov može da bude šta uredniku padne na pamet, dokle god ne vređa javni moral, red, mir i zakon.
    Prema tome, rekao sam u tekstu vrlo jasno i ponavljam i sada – mi smo spremni da pričamo o svemu, o svakoj temi. Mi smo spremni, gospodine Kragoviću, da razgovaramo o svemu. Ne znam da li razumete reč "razgovaramo". To je prva stvar.
    Druga stvar, rekli ste jednu neistinu, koja je vrlo opasna, zato što je ta neistina rečena u ovom visokom domu, a to je da sam ja rekao da Srbi treba da uzmu lične karte tzv. nezavisnog Kosova. To nikad nisam rekao, niti to možete bilo gde da nađete, niti bih u životu tako nešto rekao. Ali ono što jeste činjenica, gospodine Kragoviću, ispitajte vi vaše članove južno od Ibra i predsednike vaših opština čije lične karte i registarske tablice imaju, da biste nama ovde držali predavanja.
    Ako mislite da to što smo mi shvatili, kao odgovorna vlada, da politika koju ste vi podsticali, a to je upravo ovo o čemu vi pričate – niko ne sme ništa da pipne, da radi, samo sedite tamo kući i nekako preživite… Ta politika je gurnula Srbe u kosovske institucije, gospodine Kragoviću. Ta politika je njih naterala da uzmu njihova dokumenta, gospodine Kragoviću. A mi sad čupamo iz te situacije ovo.
    Nateralo ih je to što se na jedan rigidan način, uz svo moguće političko slepilo, odbijala svaka mogućnost da se tim ljudima olakša život. Zato što od vas nemaju pomoći, oni su se na kraju okrenuli tamo gde moraju, da bi preživeli. I sad, u toj situaciji, da kažete da smo mi rekli da neko uzme ličnu kartu? Pa, pitajte vaše članove dole čije lične karte imaju. Možete na TV da pričate, ali te priče više ne funkcionišu u našoj javnosti. Ljudi znaju šta se dešava, naročito Srbi na Kosovu. Oni hoće odgovore, hoće rešenja, dosta im je tih priča.
    Vi ste meni jednom rekli… Ne znam zašto se uopšte koristi ta terminologija, jer mislim da nije primerena. Da li sam ja činovnik ili nisam, gde ja radim, gde sam stalno zaposlen, to je nebitno. Ali ja jako cenim vaš rad i rad vašeg odbora i uvek ću se odazvati. Daću vam sve informacije koje god budete hteli. Vi to znate od prošli put kad smo razgovarali i ne vidim u čemu je problem.
    Problem je u tome što vi mislite da mi nešto radimo što ne treba. Vi mislite, vi insinuirate. Na osnovu čega to tvrdite? Na osnovu čega? Ko vam je to rekao? Gde ste to pročitali? Gde ste to videli? Da li se krećete u svetu činjenica ili u svetu mašte, gospodine Kragoviću? Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Molim sve učesnike u raspravi da vode računa o načinu obraćanja jednih prema drugima. Znate šta, ako neko mora da koristi ostrašćenu argumentaciju, ja to razumem, ali mislim da danas teme nisu takve da to treba da dolazi do izražaja.
    Gospodine Kragoviću, nemate pravo više, iskoristili ste vreme.
    Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Milan Lapčević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Ovo je zaista potpuno neprimereno da jedan funkcioner Vlade dolazi u Parlament da prevaspitava poslanike i da im drži bukvicu kako će se ponašati i kako će pričati. To se zaista nikad nije desilo u Parlamentu, ni od ministara ni od premijera, a kamoli od državnih sekretara. Ovo je jedinstven slučaj, ali dobro, da ne gubim vreme na ono što je zaista toliko očigledno i neprimereno.
    Dakle, da završimo priču oko prodaje Telekoma. Sve što ste danas, gospodine Cvetkoviću, govorili u prilog prodaji Telekoma je zaista toliko nerelevantno da nema razloga da se previše komentariše. Rekli ste da je, kao prvi argument Vlade zašto se prodaje Telekom, bio taj da država nigde nije dobar vlasnik i da zbog toga treba da se prodaju sva državna dobra, kako bi privatni vlasnici bolje upravljali njima.
    Mi smo vam dali kontraargument, da je u mnogim zemljama Evrope u oblasti telekomunikacija država većinski vlasnik. Naveli smo Belgiju, Finsku, Švedsku, Norvešku, Italiju, Švajcarsku, Luksemburg i da ne nabrajam više. Dakle, ne stoji argument da država ne može da bude dobar menadžer u državnim kompanijama, a naročito u onim koje su najprofitabilnije.
    Drugi argument vam je bio da menadžmenti u državnim kompanijama gde Vlada postavlja te menadžere nisu dobri, dakle da direktor Telekoma Srbija i njegov tim nisu dobar menadžment. To takođe nije argument. S jedne strane, taj menadžment ste postavili vi, gospodine Cvetkoviću, i vaša stranka. Dakle, ako kažete da taj menadžment nije dobar, onda ste vi krivci, što ste ga postavili kao loš menadžment.
    Ako je već tako, zašto niste smenili taj menadžment, pa što niste raspisali konkurs da dobijete bolji menadžment, koji bi bolje vodio Telekom Srbija? Ne može to da bude argument da se prodaje firma. S treće strane, i tako loš menadžment je uspeo da napravi 17 milijardi profita, od kojih je dobar deo ušao kao dividenda u budžet Republike Srbije.
    Treći argument vam je bio da ne treba profit da se izvlači iz državnih kompanija, nego treba da ostaje u kompanijama i da se investira u razvoj. Pa, zašto ga izvlačite?
    Uslov tendera je bio da ponuđač mora da ponudi najmanje 1,4 milijarde evra za kupovinu. Telekom Austrija je ponudila 950 miliona. Radna grupa nije proglasila ponuđača nerelevantnim, da nije ispunio uslove tendera, već je odobrio pregovore. Na osnovu čega ste odobrili dalje pregovore s Telekomom Austrija, ako nisu ispunili uslove tendera?
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Izvolite, gospodine predsedniče.
    ...

    Mirko Cvetković

    Evo, pokušaću ukratko da odgovorim na ova vaša pitanja. Prvo, vi ste dali antitezu stavu da država nije dobar vlasnik i naveli ste par primera. Ja polazim od pretpostavke da je vaš stav da država jeste dobar vlasnik, da se vi zalažete za to, i da ona treba da ostane u Telekomu, što naravno otvara i šire pitanje – ako je dobar, zašto bi ostala samo u Telekomu, što ne ostane svuda?
    Drugo, vi ste meni stavili u usta reči i rekli da sam ja rekao da menadžment nije dobar. Ja to uopšte nisam rekao. Uopšte se nisam osvrtao na menadžment. Naprotiv, mislim da je on dobar, što su i neki članovi vaše poslaničke grupe ovde eksplicitno izjavili i rekli da je menadžment odličan. Naravno, ako se sada pokuša da generalizuje, kao što vi generalizujete, to može da znači da je menadžment koji postavi država dobar. Kada spojite ta dva stava, da je država dobar vlasnik i da treba svuda da ostane kao vlasnik, i da je dobar onaj menadžment koji postavi država i da ona uvek treba da ga postavlja, to naravno predstavlja jednu od platformi komunizma, komunističkog društva i ja nju kao takvu mogu da prihvatim, ali ne i da se s njom složim.
    Naravno, uvek možete naći u stvarnom životu izuzetke koji potvrđuju pravilo. Kao što ste vi naveli sedam-osam primera gde država ima značajno učešće, ja mogu da vam nabrojim mnogo više gde ga nema, gde država zadržava manjinski paket. Isto tako mogu da vam navedem čitav niz primera gde je menadžment koji nije postavljen od strane države, već je kao profesionalan izabran na konkursu, bolji od onih državnih. To znači da ovaj slučaj, gde smo mi imali sreću da postavimo menadžment i da se ispostavi da je on odličan, jeste ipak izuzetak od nekog pravila.
    Što se tiče ponude, da li je ona adekvatna ili nije, mi smo postavili uslov, smatramo da ponuda ovakva kako je data nije adekvatna i mi, naravno, nećemo ići u prodaju Telekoma ispod one cene koju smo definisali, a koju ste vi pomenuli.
    Što se tiče pravne osnove na osnovu koje je data mogućnost da se cena popravi, ta pravna osnova postoji u dokumentaciji koja je pripremljena za tender i javno obnarodovana. Postoji dokument koji se zove ''instrukcije za ponuđače'' i ima još niz drugih dokumenata koji su bili pripremljeni od strane savetnika za transakciju. U jednom od članova se kaže da se može, ukoliko se pojavi da nijedna od ponuda ne zadovoljava postavljeni kriterijum, doneti odluka ili o tome da se postupak odmah obustavi, da se tender proglasi neuspešnim ili da se otvore pregovori.
    Mi smo smatrali, odnosno Komisija je smatrala, na predlog savetnika, da je dobro da se otvori mogućnost da se ponuda popravi, što niti znači niti implicira da ćemo mi odustati od onoga stava koji smo postavili. Mi i dalje ostajemo pri tom stavu, što će se videti 3. maja, odnosno 4. maja ili već kad istekne ovaj rok.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić-Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodine Lapčeviću, imate reč.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Milan Lapčević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Kada postavite niz aksioma i sami sebi dajete argumente za jedan zaključak, onda ćete naravno izvesti šta god hoćete kao zaključak.
    Naravno, država treba da bude većinski vlasnik u svim onim kompanijama gde ima profita, gospodine Cvetkoviću, a dokazali smo danas i pričali više puta koliki profit Telekom Srbija ima i koliko puni budžet Republike Srbije. Takvo jedno nacionalno dobro nijedna normalna vlada neće prodati, naročito ne moliti jedinog ponuđača da popravi ponudu. I to ne jednom, nego dva puta vi molite Telekom Austrija da popravi svoju ponudu. Pa čak i kad ne traži da produžite rok, vi produžite rok da bi oni navodno popravili svoju ponudu.
    Uslov tendera je bio jasan – 1,4 milijarde evra za kupovinu 51% Telekoma Srbije plus investicije. Nijedan od ponuđača, čak ni ovaj koji se javio, Telekom Austrija, nije ispunio uslove tendera, nije dao ponudu od 1,4 milijarde. Kako je moguće da se prihvate dalji pregovori i da se produžava rok? Na osnovu čega?
    Da je to stajalo u tadašnjoj dokumentaciji, svi bi se javili. Svih sedam kompanija koje su bile zainteresovane bi se javile i dale bi ponudu od sto miliona evra, pa bi se onda cenkale s Vladom da li će biti 300, 400, 500 ili milijardu. Apsolutno je imalo razloga da se poništi tender i da se odbije i ponuda Telekoma Austrija jer je nepotpuna, apsolutno nepotpuna, i ne ispunjava uslove tendera.
    S druge strane, šta ćemo ako se druge kompanije jave pa kažu – izvinite, mi nismo hteli da damo 1,4 milijarde, a možda bismo dali milijardu? Prosto, nije nigde pisalo da to može tako. Može se desiti da te kompanije tuže državu Srbiju zbog obmane. S treće strane ste vi najavili da će biti prihvaćena ponuda ako iznosi 1,4 milijarde evra, a "Novosti" saznaju da će Austrijanci popraviti svoju ponudu, ali insistiraju da u tu ponudu uđu i investicije. Dakle, to je na mala vrata ulaženje Telekoma Austrije u Telekom Srbije.