Hvala, gospodine Damjanoviću. Naravno da se slažem s vama i apsolutno je istina i normalna stvar da svako ko je počinio zločin za njih i odgovara. Mislim da smo u tom smislu i mi kao država i društvo dobre stvari uradili, s obzirom da je ta osoba, koja je počinila taj gnusni zločin, osuđena pred našim sudom.
Mislim da ovaj dijalog sa Prištinom može da donese puno dobrog, ne samo romskoj zajednici i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, već i albanskom narodu, zato što će pomoći da se neke konkretne stvari najzad reše, posle decenija zapostavljanja i nerešavanja.
U tom smislu, važno je da potpuno jasno kažemo – ako mi ostanemo na pozicijama na kojima jesmo, i koje nećemo napustiti, da je Kosovo deo Srbije, ali ni o čemu drugom nećemo da pričamo, onda nijedan problem nećemo rešiti, zato što je i albanska strana isto na svojim pozicijama da su oni nezavisna država. Pošto imamo tako suprotstavljene stavove, mi smo kroz ovaj dijalog i ovaj proces našli način da konkretne probleme rešavamo, a da ne dovedemo u pitanje stav Republike Srbije da je Kosovo njen neotuđivi deo.
Verujte, i moja je dužnost da ovde to kažem, da taj proces nije jednostavan. On je vrlo komplikovan, rezultati su mali, do njih se dolazi teško i trajaće dugo. Međutim, naš je cilj da kroz ona rešenja koja postignemo omogućimo ljudima da žive normalno, a da ne kompromituju svoj stav o statusu Kosova.
Siguran sam da ćemo doći do novih i boljih rešenja, i u tom smislu pred nama su i druge teme, koje će biti još teže i još kompleksnije. Ali, ovaj proces nema nikakve sličnosti sa Rambujeom. Ovaj proces nema sličnosti sa Bečkim pregovorima, osim možda u delovima koji su se ticali nekih elemenata koji nisu kasnije usvojeni.
Nije priroda ovog procesa da svako vodi predstavnike etničkih zajednica na pregovore. I dobro je da je i Priština to razumela. Zato što ne postoje predstavnici Srba u prištinskom timu. Zato što ovo nisu razgovori između dve nacionalne zajednice, gde svako vodi one koji su im lojalni. Ovo su razgovori o rešavanju konkretnih problema, i to u skladu s evropskim standardima, a vodeći računa o tome, nećemo ugroziti naš stav o suverenitetu Republike Srbije. To sam hteo da vam kažem.
Vaše znanje, iskustvo i podaci koje imate, nama će biti i te kako korisni. I ako se tiču konkretnih zločina, i ako se tiču položaja romske zajednice na KiM, nama će to biti, verujte, od velike koristi. Ali ne treba ovaj proces zamišljati kroz prizmu Rambujea. Ovo nije situacija u kojoj mi vodimo u delegaciji 15 nacionalnih zajednica s Kosova da bismo Albancima rekli – vi niste nezavisni, vi ste deo Srbije, a oni nama kažu – mi smo nezavisni. Ako je to priroda ovog procesa, evo ja vam ovde kažem – to se neće desiti. Mi nećemo dvaput upadati u istu rupu.
Žao mi je što Priština nekada ne shvata da je potrebno da izađe iz tog vrzinog kola, u koje su upali zbog svog isključivo independističkog gledanja na stvari i na život.
Zbog toga mislim da je važno isto, da ponovim i ovde, da i u situacijama kada imamo nerazumevanje od delova pregovaračkog tima Prištine, gospođa Tahiri jeste vrlo konstruktivna i izlazi u susret našim predlozima, bez obzira što zna da nećemo dati nikakve originalne matične knjige, nikakav original katastra, ništa slično. Ali postoje rešenja koja su između i koja mogu da sačuvaju naše pozicije o statusu, i meni je drago da imam sagovornika s njihove strane koji razume šta je bitno i koji je konstruktivan. Hvala.
