Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Jocić Radica, ovlašćeni predstavnik SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, gospodo iz ministarstva, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je donet avgusta 2009. godine upravo je pokazao mnoge nedostatke na koje je poslanička grupa SRS još u to vreme ukazivala.
Posle nepune dve godine pred nama su izmene i dopune ovog veoma važnog zakona, u kome su samo neka rešenja poboljšana. Izvršeno je, kako je i sam ministar rekao u uvodnom izlaganju, usklađivanje sa zakonima koji su u međuvremenu doneti i sa Zakonom o ministarstvima.
Na Odboru za prosvetu juče je ministar istakao da je cilj ovih izmena i dopuna da se podigne nivo obrazovanja i da se reše problemi koji su uočeni posle gotovo dve godine od usvajanja zakona. Nažalost, ne mogu pre nego što pređem na konkretne stvari iz zakona da ne naglasim nešto sa čim će se, nadam se, složiti svi a to je da je nivo obrazovanja bez obzira na sve predloge zakona teško podići ako obrazovanje ne bude mnogo bolje sagledano u onom najznačajnijem zakonu, a to je Zakon o budžetu.
Tačno je da nije sve u novcu, ali bez ozbiljnijih ulaganja u obrazovanje izuzetno će biti teško podići nivo obrazovanja. Ako se svake godine realno u budžetu za obrazovanje nađe sve manje para a procenat učešća plata i u to malo para stalno raste, situacija će realno biti sve gora. Sve dok preko godine smanjujemo novac za, na primer, osnovno obrazovanje da bi povećali broj studenata na budžetu, ili smanjujemo za srednje obrazovanje novac da bi finansirali doktorske studije, nema ništa od podizanja nivoa obrazovanja.
Još mi u ušima zvoni jedna rečenica izgovorena od strane ministra na Odboru za prosvetu 10. februara 2011. godine, u vreme štrajka, kada je rekao: "Dok su plate bile bolje, o drugim stvarima se nije ni pričalo. Strategiju niko nije pominjao". Što se strategije tiče, mislim da ova vlada celokupna trenutno razmišlja samo o strategiji kako da ostane do narednih izbora, pa verovatno tek tad planira da kad opet pobedi ista garnitura, kako reče Mirko Cvetković juče, tek se onda ozbiljno pozabavi strategijom vezano za obrazovanje.
Kao jedno od najznačajnijih stvari, u ovom predlogu zakona relativno se malo pominje, a ja bih istakla propisivanje bližeg regulisanja obrazovanja odraslih i svih pitanja od značaja za ovaj segment obrazovanja. Već neko vreme pominje se poseban zakon o obrazovanju odraslih, za sada samo kao nacrt, mada smo juče čuli da je izrada pri kraju. Mislim da je neophodno da se taj predlog zakona što pre nađe u proceduri i naravno da se sa početkom njegove primene, nadamo se, smanji izuzetno visok procenat nepismenih i ljudi koji nemaju završenu čak ni osnovnu školu u Srbiji.
Dobro je što je u članu 2. ovog predloga zakona donekle otklonjena nedoumica vezana za sticanje stručnih, akademskih i naučnih naziva, jer mnogima nije bilo jasno šta znači naziv diplomirani a šta master, mada, na primer, mnogima ni sada nije jasno da diplomirani, na primer anglista, neće moći da radi da radi tj. da predaje engleski u školi, već mu za to treba naziv master, tj. 300 bodova, tj. drugi stepen akademskih studija. A trebalo bi da bude izjednačen sa kolegama koji već rade i koji su samo diplomirani.
Poslanička grupa SRS intervenisala je amandmanima na član 4. Predloga zakona jer smatramo da se suviše podataka traži za bazu podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete, a već smo bili svedoci raznih zloupotreba, bez obzira na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i druge zakone koji moraju da se poštuju. Takođe smo u istom članu intervenisali amandmanom vezano za to da se vaspitna uloga sistema obrazovanja i vaspitanja ne izostavlja. O tome ćemo detaljnije govoriti u raspravi o amandmanima jer kao što je većina vas verovatno primetila, u celom zakonu se mnogo više bavimo vaspitanjem, merama za obezbeđivanje discipline, disciplinskim postupcima i slično, tako da smatramo da ni u jednom članu zakona vaspitanje kao jedno od osnovnih uloga ne sme biti izostavljeno.
Takođe smo amandmanom tražili da se vezano za bazu podataka precizira rok za ažuriranje podataka, jer ako se podaci ne unose na vreme, može doći do izvesnih problema prilikom, na primer, izdavanja javnih isprava koje izdaju ustanove i slično.
SRS takođe smatra, vezano za predložene izmene sastava školskih odbora, da je postojeće rešenje bilo bolje, tj. da je dovoljno da skupština jedinica lokalne samouprave imenuje najmanje jednog socijalnog partnera, bez određenja iz koje oblasti je taj socijalni partner. Predlaganje sva tri predstavnika lokalne samouprave iz redova socijalnih partnera kao što je, na primer, njihov broj veliki i u savetu za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, smatramo da nije neophodno i da će možda stvoriti prostora za zloupotrebu, o čemu ćemo više govoriti u raspravi u pojedinostima.
Pošto sam ja inače kao profesor radila i u srednjoj, a trenutno radim i u osnovnoj školi u Beloj Palanci i lično sam svedok da je pravdanje ili opravdavanje izostanaka nešto što stalno pravi probleme, smatramo da je dobro da je broj tzv. dozvoljenih neopravdanih izostanaka smanjen sa 35 na 25, pri čemu se već posle 15 izostanaka obaveštavaju roditelji. Ali, tražili smo amandmanom da se pojača obaveza učenika i roditelja da u roku od 15 dana opravdavaju izostanke. Inače mislimo da reči kao što su: blagovremeno, izuzetno i sl. u zakonima treba izbegavati.
Takođe, smatramo da je dobro što je ovim izmenama omogućeno da se sankcioniše i samo neopravdano izostajanje učenika, nevezano za druge povrede dužnosti i obaveza učenika.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke uložila je amandman na predloženo zakonsko rešenje kojim se predviđa da prilikom vođenja vaspitno-disciplinskog postupka roditelj mora biti samo obavešten. Mišljenja smo da roditelji učenika moraju biti uključeni u ovakve postupke, što se inače predviđa i članom 3. važećeg zakona, koji reguliše opšte principe sistema obrazovanja i vaspitanja i glasi: "Sistem obrazovanja i vaspitanja u svojim organizacijama i sadržajima obezbeđuje" i tačka 1) "efikasnu saradnju sa porodicom, uključivanjem roditelja, odnosno staratelja, radi uspešnog ostvarivanja postavljenih pitanja obrazovanja i vaspitanja", kao i članom 113. istog zakona, koji kaže: "Sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa škole neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja učenika, pojača vaspitni rad aktivnostima u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika".
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke smatra da predviđanje premeštanja učenika, naročito osnovnih škola, iz jedne u drugu, kao vaspitno disciplinska mera i nije najcelishodnije rešenje. Smatramo da su osnovne škole dovoljno opremljene stručnim saradnicima, pedagozima, psiholozima, da mogu, u skladu sa zakonom, da oforme različite stručne timove za praćenje ponašanja učenika i efekata vaspitno-disciplinskih postupaka, što smo i amandmanom tražili i da mera premeštanja u drugu školu stvarno nije nešto što bi dalo očekivane rezultate.
Podsećam da bi ovakva mera uzrokovala, na primer, dodatne probleme i troškove putovanja učenika, jer u mnogim manjim sredinama postoji samo po jedna osnovna škola. Recimo, u Beloj Palanci prva naredna je na deset kilometara - u Crvenoj Reci. Troškovi mesečnih karata i sada su problem za lokalne samouprave, a u ovom slučaju bile bi još i dodatan problem. Ovakva vaspitno-disciplinska mera možda je primenjiva za učenike srednjih škola, a čak i ako se primenjuje na učenike od petog do osmog razreda, tražili smo amandmanom da se pribavi saglasnost nastavničkog veća škole u koju se učenik premešta, jer izraz "saglasnost škole" može da podrazumeva i samo saglasnost direktora, a takvi problematični učenici mogu da izazovu remećenje rada u manjim školama, čak i u svim odeljenjima od petog do osmog, jer ih obično ima samo po jedno.
Takođe smo uložili amandmane na član 21. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je Vlada intervenisala u članu 130. važećeg Zakona, koji se odnosi na prijem u radni odnos na osnovu konkursa. Izmenama se traži da direktor ustanove u postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu proveru psihofizičke sposobnosti, za rad sa decom i učenicima, koje vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja, primenom standardizovanih postupaka.
Poslanička grupa Srpske radikalne stranke smatra da je postojeće rešenje bilo bolje, jer je predviđalo da smo na proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima šalju svi kandidati koji su konkurisali za prijem u radni odnos i ispunjavaju uslove konkursa.
Nedopustivo je da je Vlada u obrazloženju navela da je praksa ovu izmenu nametnula kao neophodnu, iz razloga što nadležne službe za poslove zapošljavanja nisu imale dovoljno kapaciteta da obaveze koje su propisane ovim zakonom izvršene u utvrđenim rokovima. To je ista ona vlada koja sa dva člana zakona propisuje zapošljavanje na stotine, čak hiljade aktivista nekih stranaka, recimo, u kancelarijama za mlade i slično.
Službe nadležne za proveru psihofizičke sposobnosti moraju da imaju dovoljno kapaciteta. To je jedno. Drugo, kandidatima koji su jednom bili na proveri psihofizičke sposobnosti ta potvrda, uverenje ili šta im se već izdaje, može da važi u određeno vreme. Lično mislim da bi čak možda svi zaposleni u obrazovanju koji rade sa decom i učenicima trebalo posle određenog perioda da ponovo prođu proveru psihofizičke sposobnosti. Polazim prvo od sebe. Posle pet godina u Skupštinu treba da se vratim u školu, pitanje je koliko ću biti sposobna da radim sa decom i učenicima.
Intervenisali smo sa amandmanom i u članu 17. Predloga izmena i dopuna u stavu 3. vezano sa skraćivanjem vremena za pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka od 60 na 30 dana, jer smatramo da ovakav postupak mora biti efikasan, da bi predložena rešenja što pre dala rezultate, što smo uočili da je intencija predloga i u delu Predloga zakona koji se odnosi na skraćivanje vođenja disciplinskog postupka protiv zaposlenih, gde se predviđa kraće vreme u kome zastarevaju pokretanje i vođenje postupka.
Takođe smo uložili amandman na predložene izmene člana 131. važećeg zakona koji reguliše preuzimanje zaposlenih. Jasno je nama da je mnogo izvodljivije i u praksi lakše primenljivo međusobno preuzimanje radnika na način koji se predviđa izmenama, znači, bez izrade liste za zaposlene pri školskim ustanovama. Pored sve racionalnosti, smatramo da ovakvo rešenje vodi izvesnom privatizovanju škola i mislimo da je važeće rešenje celishodnije, jer obezbeđuje ravnopravnost svih radnika koji su ostali neraspoređeni i u ovoj i onako delikatnoj situaciji i sprečava ili bar otežava bilo kakve zloupotrebe.
Nismo uložili amandman na član 24. izmena i dopuna, kojim se i dalje omogućava školi, tj. direktoru da čak šest časova redovne nastave sedmično može da dodeli nastavniku, što bi se reklo preko norme, ako ne može da obezbedi stručno lice, iako smo svesni činjenice da je to jako mnogo, naročito ako su u pitanju, recimo, časovi iz matematike, gde se podrazumevaju pismeni zadaci, pregledavanje i slično. Svesni smo i mi veoma teškog stanja u školama, recimo, vezano za neke stručne predmete u srednjim školama. Svesni smo da je ponekad veoma teško obezbediti stručni kadar, naročito u malim sredinama, ali smatramo da je ovo stvarno rešenje koje treba primenjivati samo u krajnjoj nuždi i za kraći vremenski period, ali nikako za celu školsku godinu. Naravno, bezobzirno je obrazloženje koje se juče čulo na Odboru - da se time izbegava plaćanje poreza i doprinosa za novog radnika, sa stopom nezaposlenosti od preko 22%. Mislim da ovakvo obrazloženje baš treba izbegavati.
Toliko za sada. Još bi samo napomenula da se na današnjoj sednici, kao i mnogo puta do sada, stavlja praksa vladajuće većine da spaja raspravu više zakona, pa i danas, pored Predloga zakona o osnovama sistema i obrazovanja, razmatramo po prvi put novi Predlog zakona o optičkim diskovima, za koji je, takođe ,kao predstavnik Vlade određen prof. dr Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke. Kao i za mnoge do sada, i na ovaj zakon Srbija je pristala kao na jedan od uslova za sticanje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, a pored toga opet stavljaju pokušaj da se doprinese stavljanju pravne sigurnosti u oblasti zaštite intelektualne svojine i smanjenje obima piraterije, kao i sprečavanju nelegalne proizvodnje optičkih diskova, čime se izbegava plaćanje dažbina koje predstavljaju javni prihod.
Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i na Predlog zakona o optičkim diskovima poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je određen broj amandmana, pa se nadamo konstruktivnoj raspravi i u načelu i u pojedinostima.

Zahvaljujem. Gospodine ministre, izvolite.

 Poštovane koleginice i kolege, pošto su ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa izložili svoje stavove vezano za ova dva zakona, dozvolite mi da u nekoliko reči pokušam da odgovorim na deo pitanja koja su oni postavili tokom rasprave.
Pošto se više govorilo o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nego o zakonu o optičkim diskovima, računam da ćemo razgovarati o tom zakonu u pojedinostima, dozvolite mi da se koncentrišem na pitanje vezano za obrazovanje. Vlada nije sakrivala zašto traži hitan postupak za ovaj zakon. Dva su razloga: školska godina stvarno počinje 1. septembra, ako niste znali; drugo, dogovor sa sindikatima.
Verovatno ćete i vi poslanici ići na skraćeni godišnji odmor. Ne bi bilo dobro ni za vas, ni za mene, ni za prosvetu da se ovaj zakon ne nađe na dnevnom redu do 1. septembra. Da li će biti danas, 11, 18. ili 25. nije stvar ministra ili Vlade ili samo ministra i Vlade, nego i od Narodne skupštine Republike Srbije i načina rada. bolje da se nađe danas, da raspravljamo o njemu ili iduće nedelje, meni je bilo svejedno, ali je bilo poenta da su to dva stvarno važna razloga i nismo mogli uputiti pre, zato što smo potpisivanje sporazuma sa sindikatima imali razgovore, imali smo brojne sastanke sa njima, koje smo radili u ministarstvu, imali smo svoje radne grupe u koje su bili uključeni i predstavnici reprezentativnih sindikata i mi smo sa njima razgovarali o sadržaju ovih rešenja.
Imamo razloga da verujemo u tačnost podataka, zato što je reč o ljudima koji su neposredno iz prakse. Vidi se i danas da oni koji su iz prakse na drugačiji način govore o sistemu obrazovanja u odnosu na druge, koji možda ove probleme sa kojima se mi praktično suočavamo doživljavaju više načelno. Uostalom, i kada budu amandmani na dnevnom redu mi ćemo razgovarati o pojedinim rešenjima. To je razlog zašto ovaj zakon ide po hitnom postupku.
Žao mi je što gospodin Pastor nije tu. Nećemo ići ispod nivoa rešenja koji je uspostavio Zakon o savetima nacionalnih manjina. Nema potrebe za strah sa njegove strane. Videćemo i te amandmane. Mislim da ćemo naći zajednički jezik.
Kada je reč o podacima koji se prikupljaju, moram vam reći da smo mi ove odredbe Zakona napravili zajedno sa Poverenikom za informacije. On je cenio da su to podaci koji mogu koristiti kada se kreiraju obrazovne politike, a da ne dovodi u pitanje ličnosti o kojima se podaci skupljaju, baš poučen nekim negativnim primerima koji su se dešavali, tako da smo ovaj deo zakona napravili zajedno sa njim.
Ostalo što budemo radili, iako je ovlašćen ministar, nemojte imati sumnju, sve što budem radio vezano za prikupljanje podataka, a vezano je za Zakon o zaštiti ličnosti, naravno da ću to raditi sa Poverenikom za informacije.
Što se tiče školskih uprava, u Srbiji imamo 29 okruga, 17 školskih uprava. Nije usamljen slučaj da nekoliko gradova nema ili imaju zajedničku školsku upravu, bilo da je reč o Subotici i Somboru, o Severno-bačkom i Zapadno-bačkom okrugu, o Smederevu i Požarevcu, o Šapcu i Valjevu, o Zaječaru i Boru, ima više takvih rešenja i to je nešto što postoji od ranije, tako da pitanje otvaranja novih školskih uprava što se nas tiče nije na dnevnom redu.
Što se tiče pitanja koja je postavio kolega Ranđelović, vezano za izradu udžbenika, mi smo Zakonom o udžbenicima to pitanje vrlo precizno uredili. Udžbenik pišu stručni ljudi, njihov rukopis, tekst tog udžbenika pregledaju stručne komisije u zavodu, daju svoje mišljenje, to ide na Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni prosvetni savet može ukoliko je negativno mišljenje da prosleđuje autoru i izdavaču, oni mogu da angažuju nezavisnu ekspertsku komisiju koja daje svoje stručno mišljenje. Posle se taj tekst ponovo raspravlja na Nacionalnom prosvetnom savetu i konačna odluka je odluka ministra. Ministar ni na koji način, niti bilo koji pojedinac, ne mogu da utiču na sadržaj zakona.
Inače, uopšte nije reč o jednostavnom pitanju, verujte mi na reč. Pre tri godine sam sa svojim kolegama državnim sekretarima bio u Savetu Evrope i razgovarao u Savetu Evrope o vrednosnom sistemu u obrazovanju u zemljama Saveta Evrope, pa samo razgovarali sa čovekom koji se zadnjih 20 godina bavi samo pitanjem izrade udžbenika. Postavio sam za mene jedno logično pitanje, baš želeći ovako kao i vi da prodrem u suštinu stvari, postavljajući pitanja, pa sam rekao – da li danas recimo između Nemačke i Francuske kao velikih sila na evropskim prostorima, nekad neprijatelja, a danas prijatelja, postoji saglasnost vezano za istorijske događaje koji su bili deo zajedničke istorije, a gde su se oni nalazili na suprotnim stranama? Rekao mi je – naravno da ne, ali je suština udžbenika da se stvori mogućnost da se i jednoj i drugoj strani stvori mogućnost da prikaže određeni istorijski događaj na način koji to smatra tačnim.
Istoriju ne pišu političari i ne treba ni da se trude da je pišu i teško bilo koji pojedinac može da reši pitanje istorije, pogotovo na našim prostorima, kao što je prostor jugoistočne Evrope ili Balkana, gde svako od nas verovatno ima svoju istinu o događajima koji su deo naše nedavne ili one davne prošlosti. Zato su istoričari istoričari, oni koriste više dokumenata, pa prezentuju sve to javnosti, pa se da mogućnost ljudima da izvedu svoj zaključak o tome.
Već sam rekao kako se pišu udžbenici, na osnovu plana i programa i poenta je što te stvari nisu ostavljene ni bilo kom pojedincu. Obrazovni standardi se poznaju, šta dete treba da zna u odnosu na razred koji završava, a rekao sam vam i kakva je procedura izrade udžbenika, tako da sa te strane ne treba da postoji bilo kakva bojazan da bilo koji pojedinac može nešto uraditi samostalno.
Ima ovde jedna teza koja je pomenuta, koja je vrlo zanimljiva – da li mi izbegavamo da razgovaramo o stanju u obrazovanju, a lično mislim da ne izbegavamo, jer sama činjenica da u zadnje tri godine već nekoliko puta, pet ili šest u ovom cenjenom domu razgovaramo o obrazovanju i o svim aspektima. Da li se pominje pitanje privatnih časova? Razgovaramo i o tome, samo ima tu jedna mala logička nedoslednost. Ako smo siromašna zemlja, a predstavnici opozicije, u stvari i praksa i podaci pokazuju da veliki deo stanovništva ima objektivno problema sa stanovišta ličnih i slično, onda je logično pretpostaviti da nema novca za te dodatne časove, za plaćanje. Ko onda plaća? Onaj ko ima novca.
Kakvi su rezultati? Nezavisno od ove godine i onoga što se dešavalo, reći ću vam podatke za prošlu godinu, 85% đaka je upisalo jednu od svoje prve tri želje. Ipak, ne može se prenebregnuti činjenica da oni pokazuju apsolutno određeni nivo znanja.
Što se tiče rezultata ove godine, možete da zaključite dve stvari – ili su deca stvarno učila ili su zadaci bili laki. I jedno i drugo je moguće. Zadatke su pravili kompetentni ljudi u Zavodu i niko iz struke nije postavio pitanje da li su zadaci bili jednostavni. Đaci su ti koji su pored struke bili neko ko je ocenjivao vrednost zadataka, jer su oni trebali da nađu rešenja za te zadatke.
Podsetiću vas samo da je prvi put ove godine 25% zadataka bilo nepoznato. Ranijih godina su svi zadaci unapred bili poznati, četiri ili pet meseci, pa su rezultati bili lošiji. Zašto neko tada nije postavio pitanje – kako to, damo im zadatke šest meseci pre, pa su zadaci lošiji? Zašto? Sada je 25% zadataka bilo novih, a 25% promenjeno, pa isto mogu da kažem – ili su đaci učili, a želim da verujem da su učili i nije samo Kraljevo, pomenuto je Kraljevo, isti rezultat ima i Novi Pazar, ali ima i Beograd. To su prve tri školske uprave po proseku ocena vezanih za malu maturu, za matematiku i srednje škole.
Neki su ozbiljno shvatili polaganje male mature i očigledno je da je onaj kontrolni, da kažem, mala matura imala i te kako svoj smisao, jer posle tog kontrolnog je splasla nervoza i đaka, a moram reći i roditelja, a i nastavnika – kako organizovati i slično, a roditelje i đaka vezano za ishod. Imali su mogućnost da polože taj kontrolni ispit iz male mature, preko 98% njih, nisu izašli samo koji tog dana nisu bili u školi, jer su imali možda ranije preuzete obaveze, pa su to uradili iduće subote, tako da se to pokazalo jako dobrim.
Naravno da bih voleo kao ministar, a pretpostavljam i svi vi koji govorite o obrazovanju, stvarno vidim iskrenu nameru sa vaše strane, da se povećaju sredstva za obrazovanje. Ali, moram vam reći da smo mi zatekli veoma teško stanje u obrazovnom sistemu.
Nije to moguće preko noći promeniti. Veliki je broj predmeta, veliki broj zaposlenih. To je jedna neracionalnost, a da ne pričam o ishodima – slabi rezultati na pojedinim takmičenjima, proverama znanja, pogotovo međunarodnim. Sa druge strane, imamo sjajne neke pojedince koji promovišu obrazovni sistem i državu, postižu vanserijske rezultate i onda se postavlja pitanje kako podići obrazovni nivo i kvalitet celog sistema, da pokušamo da dosegnemo ove prve, a da ovi prvi ne utonu u prosek većine. To uopšte nije jednostavno niti je moguće to uraditi preko noći.
Kažem vam da smo zatekli teško stanje. Smanjili smo broj odeljenja i zbog demografske situacije. To je rak rana Srbije. Demografska situacija je jako loša. Procene zavoda za statistiku, poštovane koleginice i kolege, govore da ćemo 2052. godine imate 600 hiljada stanovnika u Srbiji. Ne znam ko je to spomenuo, broj dece za 2007. i 2008. godinu, što znači da za šest, sedam godina toliko ćemo imati prvaka u odnosu na 80 hiljada, koliko smo ih imali pre dve, tri godine.
Imamo jednu demografsku situaciju i moramo obrazovni sistem, odnosno mrežu škole da prilagodimo i tome, pa da onda zajedno sa lokalnom samoupravom vidimo šta možemo da finansiramo mi, šta može lokalna samouprava, da bi deci stvorili mogućnost za obrazovanje i da je nikom ne uskratimo.
Mi smo vanredni broj odeljenja, verovali ili ne, za 150 u protekle dve godine, a gotovo se nije ni osetilo, što znači da je bilo puno praznih hodova u obrazovnom sistemu, što ne kažem da ih možda nema ni danas, ali ako smanjite za toliko, pa nema problema, onda vidite da u stvari postoji jedna neracionalnost.
O ovoj temi o sistemu obrazovanja sam razgovarao i sa predstavnicima MMF, nemam razlog da vam to ne kažem, sa gospodinom Jegerom i ostalima. Razgovor je trajao dva i nešto sata. Posle toga smo izrazili zadovoljstvo toga što smo ih upoznali, šta smo zatekli, šta smo uradili i šta planiramo. Donećemo strategiju do kraja godine.
Operativno su kolega profesor Mitrović i koleginica Kovač-Cerović zaduženi za to kao državni sekretari. Oni to vode i već se radi. Obezbedili smo sredstva. Imaćemo obrazovnu strategiju po prvi put u ovoj višestranačkoj Srbiji i za predškolsko i za osnovno i za srednje obrazovanje i za umetničke škole i za visoke škole strukovnih studija i za osnovne studije i za master. Napravićemo jednu strategiju obrazovanja i taj materijal će, prema našoj proceni, biti gotov do kraja oktobra meseca i voleo bih ako bude osnova, ako ne bude zakonske pretpostavke za to, vrlo rado ću zamoliti Narodnu skupštinu Republiku Srbije da imamo neko javno čitanje ili nešto slično, da se svi poslanici Narodne skupštine upoznaju sa tim dokumentom, ne samo matični odbor nego i ostali, pa ko bude želeo da da svoje mišljenje, jer to nije stvar jednog ministra niti jedne Vlade, to je stvar države. Vlade prolaze i ministri se menjaju, to bi trebao da bude dokument koji traje i koji treba da bude svima nama osnov za budući rad.
Ima puno pitanja koja su postavljena i koja su konkretna. O njima ćemo razgovarati kada budu amandmani na dnevnom redu. Odmah vam kažem, videli ste to u prethodnim godinama, bilo koji amandman da bude kvalitetan, kao ministar sam spreman da ga prihvatim. Nemam predrasude vezano za poslaničku grupu, ko predlaže, poenta je da time unapredimo zakon.
Ušli smo u izmene i dopune Zakona o osnovama sistema baš zato što smo primetili da neke stvari nisu dobre ili nisu izazvale efekat kakav smo očekivali. Oni koji su bili u pravu, njima svakako poštovanje. Imali smo stvarno plemenitu nameru da stvorimo atmosferu gde se uči, ali očigledno je jedan deo učenika naša poslanička rešenja shvatio kao priliku, ali verovatno uz prećutnu ili direktnu saglasnost svojih roditelja da može da ne dolazi u školu i da ne snosi posledice toga niti da ima ikakve obaveze. Mi smo sada stvorili jednu postepenost. Posle 15 časova neopravdavam da se zovu roditelji, da se može u prisustvu roditelja i staratelja, da se svi angažuju oko toga i imaju opravdanih i te kako ostaju i dalje. Roditelji će opravdavati ostaloj deci, ali govorim o onim neopravdanim časovima i da postoji mogućnost određene kazne, ali postoji mogućnost da se popravi ta negativna ocena od istog onog organa koji je izrekao kaznu. Ovde je suština da rešimo probleme koji su nastali u praksi.
Pošto smo razgovarali sa sindikatima, moram vam reći, to su problemi koji su uočeni u praksi. Smatramo da su ovo rešenja koje stvari mogu promeniti. Voleo bih da bude tako. Videćemo kada dođe pravilnik i zakon da li postoje i bolja rešenja od tih.
Suština je da ima veliki broj korisnika obrazovnog sistema, oko milion i dvesta hiljada što predškolaca, što osnovaca, srednjoškolaca, studenata i preko 125 hiljada zaposlenih i ogromno veliki budžet, ali je problem što je struktura tog budžeta takva da se najveći deo plata, preko 90% od strukture budžeta, troši za plate zaposlenih i onda nema novca.
Naravno da je potrebno ulaganje ali od vlade do vlade nego strateško ulaganje koje neće trajati od jedne do jedne vlade nego koje će biti politika države Srbije.
Neko je rekao i u pravu je, nije sve u novcu, ali novac je važan. Prosto, u nekim drugim situacijama nema novca pokazuje se da se može naći neko rešenje. Mi smo sa malo novca popravili sijaset škola, domova napravili, završili. Zajedno sa EIB smo napravili neke nove škole. Ulažemo u obrazovanje.
Žao mi je što kolega Ranđelović nije tu, u Nišu smo prvi put posle 30 godina, verovali ili ne, počeli da pravimo studentski dom. Nadzidali smo jedan đački dom, gimnaziju "Svetozar Marković" i završavamo još jednu školu. Oni u zadnjih 30 godina nisu imali i postavljam jedno logično pitanje sebi i drugima – zašto nisu? Šta je radila Vlada neka prethodna ili ministarstvo, zašto to nisu uradili? Da li nije bilo para? Poenta je da li je obrazovanje imalo taj značaj na šta su se pare trošile.
U pravu ste, rekao sam to na Odboru prosvete, kada su plate bile dobre nije se vodilo računa. Nije poenta u obrazovanju samo dobre plate, one su pretpostavka uspešnog rada nastavnika i važne su za status svakog nastavnika. Važno je da obrazovanje u vrednosnom sistemu bude na prvom mestu.
Postavlja se pitanje zašto nismo ulagali tolike godine koje su iza nas, kada je možda bilo i više para nego sada. Ne može se očekivati od 2008. godine na ovamo, kada je već svetska kriza nastupila i kada vidite koje su posledice, a mi se uspešno borimo sa tim, bar ja.
Potpuno sam ubeđen kao član Vlade da možemo da nadomestimo sve ono što nije godinama ili decenijama bilo. Prošle godine smo napravili 13 novih škola. Nekoliko decenija pre toga nije napravljena neka nova škola. Imamo namere još da radimo.
Trudimo se da rešimo sijaset problema. Ne kažem da to radimo sve onako kako bi želeli ali smo spremni i otvoreni za kritiku i spremni smo za saradnju. Koji god amandman da bude dobar prihvatićemo ga. Nama je želja da napravimo zakon koji će funkcionisati i koji će pomoći i deci da pokažu šta znaju, da se posvete učenju, roditeljima da znaju kako da pomognu svojoj deci da rezultat bude bolji, a zaposlenima da rade svoj osnovni posao. Hvala vam.

Hvala ministru na iscrpnom objašnjenju.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96, stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: LDP, Nova Srbija, SPS-JS, DSS, Napred Srbijo i SRS.
Prvi na listi prijavljenih narodnih poslanika je gospodin Bojan Đurić, iz poslaničke grupe LDP.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Poštovani potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je ministre da se vidimo, mi smo pre sedam dana počeli razgovor o ovome, kada ste vi bili jedan od redovnih, onih koji nisu neopravdano izostali, kada smo već kod tih izostanaka koje pokušavate da uvedete u red ovim zakonom, kada ste bili jedan od samo dvojice redovnih ministara iz Vlade onog poslednjeg četvrtka, najavili ste, meni se učinilo, vrlo ambiciozno ovu raspravu koja će danas uslediti i ozbiljan razgovor o situaciji u obrazovanju u Srbiji.
Ovaj razgovor, bar u prepodnevnom delu, jeste na neki način ozbiljan, bez obzira na prilično mali broj poslanika u sali. Nisam siguran da je domet zakonskih izmena koje predlažete tako sveobuhvatan i tako ambiciozan, bez obzira što većina njih ili bar deo njih za LDP nije sporan. Nesporno je da rešava one probleme koje ste vi ovde istakli. U nekim segmentima mi mislimo ipak na suviše konzervativan način.
Podneli smo neke amandmane. Verujem da ćemo o tome moći da razgovaramo narednih dana i da možda neki amandmani budu prihvaćeni, ali kako ste ispravno primetili, ovo jeste načelna rasprava, kako se u nekim zemljama kaže – prvo načelno čitanje. Ovde, pre svega, treba da se govori o politici, o obrazovnoj politici, o onome što u tom političkom smislu vi kao predstavnik vladajuće koalicije ili svoje stranke ili predstavnici stranaka u parlamentu, pre svega opozicionih, predlažu kao moguće rešenje.
Vi ste i u ovom sad odgovoru koji ste davali na izlaganje ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, otvorili nekoliko važnih pitanja. Mislim da je to interesantno za razgovor.
Prvo, uz opasku da ne želite da se vraćate na prethodnu Vladu, ipak ste pomenuli šta ste zatekli i kakvu ste situaciju zatekli i u svom ministarstvu, i u sektoru obrazovanja, i kada je u pitanju nivo budžeta, novčana sredstva koja su namenjena, kao i sve druge stvari.
Političari donose političke odluke, a pretpostavljam da ih donose u odnosu na neke prioritete koje imaju. Kada ste ušli u ovu Vladu, čini mi se da je sutra tačno tri godine od kako je formirana ova Vlada, ipak ste izabrali neke prioritete. Zahtev vaše stranke, vaše koalicije je bio usmeren prema jednom drugom delu budžeta. Vi ste jednokratnom odlukom odlučili da penzije podignete, čini mi se, tada za 10% i na to je otišlo oko 500 miliona evra. Mogli ste doneti i drugačiju odluku, da na taj način podignete, recimo budžet Ministarstva prosvete.
Ne sporim vaše prave da donosite ovakvu odluku. Vi ste se iz svojih razloga, koalicionih razloga, potrebe da se napravi ovakva Vlada, opredelili za takvo rešenje. Ti odnosi brojeva su i danas vrlo zanimljivi. Budžet Ministarstva prosvete je, između 115 i 120 milijardi dinara. Je li tako? To je samo polovina sume koja se svake godine izdvaja za tu subvenciju u penzionom fondu.
Gospodin Perić je u sali i nadam se da, makar ovom prilikom neće ovo shvatiti kao generacijsko pitanje, kao pitanje potrebe LDP da uvek i po svaku cenu polemiše sa predstavnicima te partije koju oni pokušavaju da predstave kao napad na čitavu penzionersku populaciju. Mislim da to nije dobar odnos brojeva, pogotovo u društvu koje je u ovakvom stanju i s obzirom na sve one demografske i druge probleme koje i sami pominjali.
Ne verujem, u stvari, mislim da i ta povišica od 10% nije otišla na kvalitet života samih penzionera. Većina penzionera je to uložila to u svoju decu ili one koji su korisnici ovog zakona. Tako da se sve na kraju svodi i svede na isto, bez obzira što je u pitanju iznos od 1.000 ili 1.500 dinara, kako vi kažete.
Još malo o politci. Ovde ste razgovarali, odnosno na neki način odgovarali na pitanje koje je profesor Ranđelović izneo, a tiče se udžbenika i vaše uloge u procesu odobravanja udžbenika i odlučivanja o tome. Znate šta, bez obzira što te formalne odredbe, vi kao, s obzirom da ste potpredsednik SPS, ipak imate posebnu odgovornost u tom procesu. Ne zbog toga što je u javnosti opravdano ili ne, stvorena slika o vama da pripadate, kako bi se reklo "Hard lajnerima" ili tvrđoj struji u SPS. Uopšte o tome ne razgovaram, da li je to opravdano ili nije. Ali, ako je na odgovornom mestu ili na mestu direktoru Zavoda za unapređenje obrazovanja osoba koja je, na ovaj ili onaj način, vezana za vašu partiju ili makar u istoriji vaše partije u prethodnih 20 ili 25 godina, iako se ona na ovaj način ponela prema udžbeniku koji je predložio profesor i bivši ambasador Simić, onda mislim da imate posebnu odgovornost da na ta pitanja odgovorite. Pogotovo i zbog ovog što ste govorili, o recimo, situaciji u Nišu gde 30 godina nije izgrađen studentski dom, ako sam dobro shvatio.
Znate šta, to ipak ima veze sa krajem 80-tih godina. Tada se nije gradio studentski dom. Išlo se na Gazimestan, pa na Ušće, pa 2008. godine, 21. februara škole nisu radile čitav jedan dan, da bi učenici i prosvetni radnici došli na miting Kosovo je Srbija. Vidim da se ne slažete, ali postoje formalna odluka gospodina Lončara koji je doneo takvu odluku. Tog dana su učenici osnovnih, srednjih škola i prosvetni radnici, iz Ministarstva prosvete bili pozvani na miting, koji se od odbrane Kosova pretvorio u krađu po beogradskim lokalima i spaljivanju jedne ambasade.
Zbog toga postoje ozbiljni problemi danas u obrazovnom sistemu. Nasilje u školi, diskriminacija u školi, pa takvo izostajanje u školi ima svoj uzrok, između ostalog, i u takvom političkom ponašanju. Ne samo u obesti dece, u njihovoj lenjosti ili potrebi da se na svaki način, u tim adolescentskim godinama bore protiv jedne ili druge vrste autoriteta. Morate to da priznate.
Generalno, mislim da je jedna od najvećih zabluda ove zemlje da u njoj nema dovoljno novca, ali da ima fenomenalne kadrove. Gospodin Ilić je o tome delimično govorio. Takva situacija je samo delimično za neke struke tačna. Mnogo toga se izgubilo u proteklih 20 ili 25 godina.
Pred sobom imam jedno ozbiljno istraživanje. Nemojte sumnjati u relevantnost agencije koja je to uradila. Uradila ju je najveća srpska agencija za istraživanje javnog mnjenja "Ipsus strateški marketing", ista ona čije rezultate gledate ili analizirate kada raspravljate o tome, da li lokalni i parlamentarni izbori treba da budu održani u istom terminu, ili odvojeno, čime ste se posebno bavili ovih dana.
Ti rezultati su poražavajući. Oni obuhvataju ukupnu populaciju Srbije. Ne samo njih 800, 900.000 ljudi, mladih ljudi koji su praktično u procesu osnovnog i srednjeg obrazovanja. Pitanja su iz različitih oblasti. Izabrao sam nacionalnu i opštu istoriju, da ne budem optužen da zameram samo što se ne znaju ove, kako bih rekao, mundijalističke ili globalističke stvari. Recimo, 45% građana Srbije ne zna koji događaj označava granicu između stare i nove ere. Na pitanje – ko je bio Martin Luter, 42% građana kaže – vođa crnačkog pokreta u SAD, a ne pokretač protenstantizma. 25% građana Srbije na pitanje prosvetiteljstva je značajna epoha evropske istorije, navedite jednog značajnog prosvetitelja iz tog doba, kaže Rastko Nemanjić, odnosno Sveti Sava. Sveti Sava sasvim sigurno jeste značajan prosvetitelj u istoriji našeg naroda, ali svakako ne spada u evropsko prosvetiteljstvo, za razliku od Rusoa koga navodi samo 1% naših građana. 60% građana ove zemlje misli da su Srbi nosili šajkaču u srednjem veku. To su ogromne zablude koje postoje. 50% misli da je Vuk Branković izdao na Kosovu. Manje od 20% zna šta je motiv "Gernik".
Među tim ljudima koji takve odgovore daju su i ti 20 – 25 generacija, svake godine 70, 80, 90.000 ljudi, u svakoj generaciji koji su završavali naše škole i sa tim problemima se mi danas suočavamo.
Ne verujem da svi oni imaju ovakvu ozbiljnu rupu u znanju zbog toga što su izostajali sa 35 časova, a nisu 25 časova, što pokušava da reši ovaj zakon i što nije sporno za LDP.
U jednom trenutku ste se bavili pitanjem privatizacije – da li je bolja insajderska privatizacija, da li je bolja privatizacija u kojoj se pristupilo posle 2001. godine? Razumem da je to vaš politički i ideološki stav. Uopšte ne vidim kakve to veze ima sa ovim zakonom, ali mislim da i ovi odgovori koje sam vam čitao i generalno situacija i u srpskoj privredi, i u srpskom obrazovanju ima mnogo veze sa onom rečenicom koja je izgovorena negde krajem 80-tih godina, da je zaostalost naša šansa. Ta vrsta ideologije je dolazila iz određenih krugova u ovom društvu, između ostalog, i u ovom krugu kojem pripada sadašnji direktor Zavoda za unapređenje udžbenika.
Kada ste već tu, moram da vas upozorim na još, makar za LDP, neprihvatljiv pristup, tim mladima, o načinu obrazovanja, načinu na koji će oni provoditi radno vreme, a predlog dolazi iz ministarstva koje drže kadrovi ili visoki funkcioner vaše partije. Ta ideja da se ponovo uz Koridor 10 organizuju ogromne radne akcije na kojima će mladi ljudi izgrađivati omladinska naselja je danas karakterističan samo za Severnu Koreju. Vitim da to postoji kao najava ideje u Srbiji. Ni u jednoj drugoj evropskoj državi, bez obzira da li Nemačka ili Francuska imaju sporove oko pojedinih tačaka svoje istorije, to ne postoji.
Ima konkretnih predloga. LDP, recimo, kada je u pitanju izdvajanje za prosvetni budžet, ima konkretan predlog, da se obavežemo da u narednih pet ili 10 godina možemo razgovarati – trećinu, polovinu, i to je tema za razgovor, rasta BDP da ulažemo u obrazovanje, a ne u neke druge segmente društva. Verujte mi, to će na godišnjem nivou povećati budžet ministarstva za 30 ili 40%. Ona ideja o budžetu koji je tri ili četiri posto koji preostaje nakon izdvajanja za zarade će povećati deset puta. To je vrlo konkretan predlog, uz sve strategije koje će se pripremati i biti gotove, koliko razumem, negde u oktobru, kada ćemo svi, ukoliko se prihvati predlog koji ovih dana vi iznosite u javnosti, očigledno biti u kampanji za lokalne izbore koje najavljujete. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite gospodine Obradoviću.

Gospodine Đuriću, zamolio bih vas, samo pogledajte sadržaj odredbi Zakona o udžbenicima. Možete da izvučete kakav god hoćete zaključa, to je vaše pravo, ali nema pojedinca, to vam upornom tvrdim, koji može da utiče na sadržaj udžbenika. Stručna komisija, tri stručna čoveka daju ocenu kvaliteta rukopisa.
Šta mislite da su svi oni ideološki zavedeni, ne znaju o čemu se radi ili slično. Slušajte, to su ozbiljne stvari, znači direktor ne odlučuje o tome. Direktor ne odlučuje o tome, što se od toga sad pravi slučaj? To je sad drugo pitanje. Mi smo upravo zakon i napravili da bi izbegli mogućnost da neko pojedinačno utiče na bilo šta. Tri stručna čoveka ocenjuju sadržaj udžbenika.
Dobio sam jedno pismo na ruke, koje je posle objavljeno u štampi, dao sam odgovor na to, a ono što vi ne znate da sam ja pre toga razgovarao sa profesorom Simićem, jer ja neću sada o tome da pričam, da bi izvlačio bilo kakvu vrstu poena ili naklonost, ali vam kažem – pojedinac ne utiče na sadržaj i uvek postoji mogućnost ekspertskog mišljenja, pa neka drugi takođe stručnjaci koje angažuje izdavač i autor po svom izboru, pazite po svom izboru, neka napišu pozitivnu recenziju i onda će o tome Nacionalni profesionalni savet odlučivati, stvar je vrlo prosta. Baš da bi se izbeglo, bilo koji volonterizam ili pojedinačno bilo kako tumačenje ili da bi se izbegle zaključivanje ove vrste koje vi kažete, na čelu je direktor koji je vaš, aha vi utičete na to – nije.
Čekajte, da li vaš neki predstavnik na nivou grada Beograda kada obavlja posao direktora, je li to politika LDP ili je politika Skupštine grada Beograda, pa naravno Skupštine grada Beograda i onoga što je politika grada Beograda.
Možete da izvučete zaključak, vaš je direktor pa je to to, nije. Važno je kako je napravljen sistem. Sistem je ovde napravljen, da on kao pojedinac nema mogućnost uticaja. Da li se to nekome sviđa ili ne sviđa to je već relativna stvar i da li se pravi problem tamo gde ga nema? Da li je problem bio možda u tome što je udžbenik odštampan? Pa je onda bilo teško menjati njegov sadržaj. Da li je to možda bio problem? Znači, ne treba na osnovu pojedinačnih informacija odmah izvlačiti konačne zaključke. Rekao sam, kao što sam pre neki dan rekao kolegi iz skupštinske većine, znači, ne iz opozicije nego iz skupštinske većine, hvala bogu ministri ni pojedinci ne mogu da utiču na sadržaj udžbenika, kao što ni sudske presude ne mogu praviti sadržaj udžbenika, to pišu istoričari.
Zato vas molim, vi to možete da koristite, ali vam kažem niste u pravu. Pojedinac ne utiče na sadržaj udžbenika, ni istorije ni na bilo koji drugi. I uz svo uvažavanje i vas i ostalih poslanika koji pominju, mi smo rekli šta su ishodi znanja, šta će se na osnovu toga…
Da vam kažem procedura je tako napravljena, postoje stručna tela koja ocenjuju i meni i vama može nešto da se sviđa i ne sviđa, ali ako tela ocene da je tako onda je tako. Ne znam šta je razlog, kako bih rekao, ovih rupa u znanju koje ste pomenuli, da li je bežanje sa časova, da li je ne držanje nastave ili smatranje da im obrazovanje, jednostavno ne treba i kojoj generaciji je reč. Od 18 godina, 28 godina, 48 godina i slično jer istraživanje verovatno ima neki svoj uzorak i mnogo je kompleksnije u odnosu na ono što ste vi nama prikazali.
Bilo bi zanimljivo čuti, jer postoje različite vrste istraživanja, i ne bavim se uopšte lokalnim izborima, nemojte da imate iluziju o tome, niti je to na prvom mestu, na prvom mestu je ovaj posao koji radim, ali imam svoj stav o lokalnim izborima. Prioritetno je prosveta i ono što radim i sada naravno, mi predlažemo rešenja za koja mislimo da će stvari poboljšati. Vi imate pravo, da govorite sa stanovišta globalne politike, pojedinačno o tome. Ali vas vraćam svesno na udžbenike, znači, pojedinac ni jedan, ni direktor, ni ministar, ni bilo koji pojedinac ne utiču na sadržaj udžbenika i to je tačka. Hvala.

Hvala vam na stručnom objašnjenju. Replika gospodin Đurić.

To bi bilo tačno gospodine Obradoviću da mi ne živimo u zemlji u kojoj je pre šest do sedam godina u jednom trenutku, a praktično odlukom jedne osobe, tadašnje ministarke koja nije naravno iz vaše stranke, bio potpuno promenjen program biologije za osnovnu školu i izbačena Darvinova teorija. Da li je to tačno ili nije? To se desilo 2004. ili 2005. godine.
Znači, i te kako političko mišljenje i političke odluke mogu da utiču i na sadržaj udžbenika i na sadržaj nastavnih planova i programa. Vi pričate o Srbiji u kojoj ne postoji nikakav partijski uticaj, u zemlji u kojoj je najmoćniji izdavač, direktor najmoćnijeg izdavača je doskorašnji poslanik u ovom parlamentu, visoki funkcioner jedne parlamentarne stranke. To da li je direktor zavoda blizak vama ili nije, nisam govorio u tehničkom smislu, više sam govorio, kako da vam kažem ovde se ipak radi o jednom istorijskom pitanju koje je relevantno i sa pozicije vaše stranke, vas kao čoveka, promene u politici koje vaša stranka usvojila, primenila u prethodne tri godine, da ne kažem u prethodnih 10 godina.
Zbog toga je to pitanje interesantno u javnosti. Ne mislim da je uopšte loše što se pitanje otvorilo, najmanje je u tome bitno da li je knjiga odštampana ili nije ili privatni interesi izdavača gospodina Simića. To su marginalne, efermane pojave u ovom slučaju. Dakle, samo sam o tome želeo da govorim. Vi ste pomenuli Beograd, ajde da govorimo malo i o tome. Mislim da ipak postoji razlika između politike koja se vodi na nivou Beograda i na nivou Republičke Vlade.
Tamo se ipak, odluke donose na jedan usaglašen način, pa se tako i sprovode na nivou koji je lokalan, mnogo više praktičan, a mnogo manje politički u odnosu na ovo. Na nivou Republičke Vlade nije tako i mi uvek imamo problem da shvatimo da li vi ili bilo ko od drugih ministara iznosi stav svoje partije, svoj stav ili stav Vlade. Vi ste recimo danas u raspravi izneli stav koji je direktno suprotan jednoj drugoj članici vladajuće koalicije, a to je da će opštine dobiti novac na osnovu zakona koji je ovde usvojen na predlog G17 plus, a da onda treba da dobiju i nova prava ili nove obaveze, zavisno sa koje strane gledate. To je direktno suprotno stavu političke stranke G17 plus.