Ja se zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Pošto je danas bilo dosta polemike i dosta nekih paušalno iznešenih tvrdnji, paušalno iznešenih brojeva, poigravanja sa sudbinama ljudi u Srbiji, iznošenja lažnih poruka, ja bih podsetio i ljude u ovoj Narodnoj skupštini, ali bih još više podsetio predstavnike prosvetnih radnika koji su na ulicama Beograda.
Godine 2008. za kamate je izdvojeno u budžetu 16 milijardi dinara, 2009. – 30, 2010. – 30, 2011. – 42 milijarde, 2012. – 65 milijardi, 2013. - 91, 2014. – 112, 2015 – 131 milijarda, 3,5% BDP ili više nego što ide i za osnovno i za srednje i za visoko obrazovanje odlazi na kamate koje su zadužili oni koji se sada brinu o prosvetnim radnicima.
Gospodo prosvetni radnici, nije adresa Nemanjina ulica, nije adresa Vlada RS, adresa je Krunska, adresa je DS. Oni su pojeli vašu budućnost.
Podsetio bih vas i na pismo, gospodine predsedavajući, objavljeno u „Politici“, 16. maja 2011. godine. Verujem da su potpisnici ovog pisma veoma poznati. Potpisali su Albert Jeger, šef misije MMF-a za Srbiju i Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji. Znate šta je pisalo u jednom pasusu? Ja ću danas uporno, uporno dok ne nauče oni koji su tako lako zaboravili da su kreirali ovu državu 12 godina, a u nekim delovima je kreiraju i sada.
Pre 20 godina, piše gospodin Lisovolik, Srbija je izvozila oko 70% svoje proizvodnje …