Gospodine Stefanoviću, izričem vam opomenu

Bili ste i ostali ste kukavice i bićete uvek.
(Dejan Nikolić, s mesta, ali se od buke ne čuje sve: Šta pričaš bre..)

Gospodine Nikoliću, izričem vam drugu opomenu.

Izgleda da imate neki problem čim vas se neko ne plaši. Izgleda da imate problem da kada pretite, kad vam niko ne odgovara da se osećate onako da ste veoma jaki i hrabri, a vi ste obične kukavice ko što sam vam rekao. Možete da vičete, a da donesete mere koje će da budu u korist naroda i koje su teške to nikada niste smeli i nikada niste mogli, niti će te ikada moći. I da se vratim na ono što vas mnogo zanima oko moje ostavke.      
Za razliku od vas, gospodine Stefanoviću, mislim da posedujem neke osobine koje su drugačije. Naime, sa 6% glasova mene bi bilo sramota da vam se pojavim na oči i da držim vlast po svaku cenu, a vi držite vlast po svaku cenu sa 6% glasova i nikako da se mrdnete od tih 6%, ali sa vlasti, još teže da vas neko pomeri…

Gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete, izreći ću vam opomenu.
Gospodine Nikoliću…

Gospodine Bečiću, da li mogu da vas zamolim nešto?

Izvolite.

Pustite ih da viču, to je za njih u redu. U redu je ako mogu ponešto i da opsuju, ako mogu malo i da prete, osećaće se lakše, i time će da pomisle u jednom trenutku da umesto 6% imaju 7% i siguran sam da će im biti mnogo drugačije nego što im je bilo do malopre.

Gospodine predsedniče, ja moram da štitim dostojanstvo Narodne skupštine.

Dobro, vi onda štitite dostojanstvo. Dakle, da se vratimo samo na ovu ostavku. Sa 6% meni ne bi palo na pamet da vladam igde, a sada vam kažem, neću da budem u političkom životu ni sa 16%, ni sa 26%. Prepustiću i vođenje stranke nekom drugom. U tome se razlikujemo, zato što je vama vlast sve.
Zato što je vama vlast život, zato što vam je vlast i izvor i utoka svega, zato što ništa drugo, sem velike vlasti nikada niste ni želeli, a ja želim da ljudi zapamte, ako ne danas i ako se danas ljute, da zapamte da smo nekada nešto za njih uradili, da zapamte da smo za budućnost ove zemlje nešto uradili i u tome se i te kako razlikujemo.
Dakle, obećao sam vam, na 26%, ne na 6% koliko vi imate, gospodine Stefanoviću, na 26%, onoliko ni kada ste vladali Srbijom i pobeđivali na izborima kada niste imali, sa toliko neću biti premijer, jer ja da budem predsednik Vlade, a da narod to ne želi i da narod misli da penzije i plate treba da budu mnogo veće i da treba zemlja da bude uništena onako kako ste je uništili i uništavali, mislim da je to neodgovorno i ja mislim da je to veoma neozbiljno.
Mogu još nešto da vam kažem, budemo li došli u situaciju da ne možemo da se izborimo sa štrajkovima, sa protestima ako ljudi kažu i na takav način da neće da vide promene, da hoće da se produži samoupravljanje, da vole kada vi ustanete i počnete da vičete i da pretite, kao što ste danas pretili gospodinu Stefanoviću sa tim govoreći mu, kako ćemo da vidimo kad neko siđe sa vlasti i ponavljali to više puta ovde, pa to radite svaki dan, a onda strašno nešto uvređeni skočite – jao, desilo nam se nešto što vas je neko nazvao političkim kukavicama.
Pa, i to jeste. Nikada niste bili spremni bilo šta da uradite, niti ćete…
(Borislav Stefanović, sa mesta: Ne, kukavica, politička.)
Oprostite molim vas, mislio sam da ste politička kukavica, nisam ulazio u to da li ste vi u ringu kukavica, verujem da se ne bavite boksom ili nečim drugim, računam na političke kukavice i govorio sam o tome, nemojte taj batinaški rečnik, s kojim ste došli gospodine Živkoviću…
(Zoran Živković dobacuje sa mesta ali se ne razume.)
… ostavite za ulicu i za bandere, nemojte da donosite u parlament.