Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika!)
Gospodine Šutanovac, sačekajte malo, ima poslanika koji su pre toga dobili mogućnost za repliku.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Mislite na Balšu?)
Tako je. Vidite kako znate. Nemojte da štitite gospodina Božovića. Jeste da je lepo govorio o vama i vašim sećanjima kao ministra vojnog, ali ipak reč ima gospodin Jovičić.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi kolega preko puta je rekao – Bojan Pajtić će vladati do 2016. godine jer mi imamo 24 poslanika u Skupštini AP Vojvodine. Ceo dan pokušavamo da objasnimo i da ukažemo građanima Republike Srbije da vide taj pristup Demokratske stranke. Nije važno koliko imate poslanika, važno je koliko vas građani u toj istoj podržavaju,a sve analize, sve ankete i na republičkom nivou, a i izbori koji su bili 2014. godine pokazuju da ima podršku od 6%. Ali ne, nije važno što imamo 6%, to je najmanje bitno, važno je da Srpska napredna stranka ima 24 poslanika, pa ne mogu nekako da prekomponuju vlast. Mi ne želimo ni da je prekomponujemo po svaku cenu, kao što vi želite da je zadržite po svaku cenu, ali nažalost najveću cenu takve politike odlučnosti i borbe, samo za vlast i ni za šta drugo, snose građani Srbije u AP Vojvodine.

Zahvaljujem, gospodine Jovičiću.
Gospodine Babiću, dozvolite da prvo gospodin Šutanovac replicira, pošto toliko želi.
(Zoran Babić, s mesta: Vojno, Dragane.)

Molim?

Izvolite, gospodine Šutanovac, nemojte da trošite vreme.

Još meni dobacuju, a vi meni kažete da ja ne trošim vreme.

Samo vam kažem da vam vreme teče, da uzalud ne prođe vreme, a da vi ništa ne kažete.

Gospodine Bečiću, vi niste skapirali, vama vreme teče. Razumete?

Možda meni teče, ali vama je isteklo, gospodine Šutanovac. Izvolite.

Gospodine Gašiću, da li ste bili danas u Užicu?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste otvarali fabriku?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste pitali ko je postavljao kamen temeljac?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste me pozvali na otvaranje?
(Bratislav Gašić, s mesta: Zato što niste postavljali vi, nego gospodin Đorđević.)
Nije tačno, imate slike da pogledate na sajtu Ministarstva odbrane.
Da li ste me pozvali na otvaranje?
Dakle, taj manir koji ima premijer, nažalost nije dopro do vas. Do prošle godine ste mislili da je Vojna akademija serija televizijska, a sada mi pričate o tome šta je univerzitet odbrane. U Alžiru sam bio tri puta, a dva puta primao predsednika Alžira. Svi oficiri školovani iz Alžira u Srbiji su na osnovu dogovora predsednika Buteflikia i naše delegacije, da ne kažem mene. Najveći ugovor koji Srbija ima od raspada Jugoslavije ima upravo u Alžiru na osnovu tog dogovora. Ista je stvar i sa Irakom. Kada budete vi nešto novo sklopili, neku novu zemlju otvorili…
Inače, činjenica jeste da je premijer, gospodin Vučić, kao ministar odbrane, išao u Angolu da položi kamen temeljac za bolnicu koja treba tamo da se zida, a koja se ne zida. Od nje nema ništa i najverovatnije neće biti ništa. Ali, kako da vam kažem, kada završite tu bolnicu, dođite pa nam držite predavanja o tome kako ste nešto uradili, a činjenica jeste da smo bili kod Gadafija, to je tačno. Nismo išli kod Sadama, tamo gde ste vi išli svojevremeno. Možda ne vi, gospodine Gašiću, vas nisu hteli da vode, ali su išli ovi neki drugi. Ali, to je nešto sasvim drugo. Inače, mi nismo išli kod Sadama kada je bio pod sankcijama, nego kod Gadafija kada nije bio pod sankcijama. Činjenica je da je jedan dobar deo naše industrije i pod vašom pozicijom izvežen upravo u Libiju. Pokušavali ste znatno više, pa to baš i ne ide, ali šta da vam radim, trudite se. Otputujte malo u Libiju, pa vidite.