Gospodine Gašiću, da li ste bili danas u Užicu?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste otvarali fabriku?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste pitali ko je postavljao kamen temeljac?
(Bratislav Gašić, s mesta: Da.)
Da li ste me pozvali na otvaranje?
(Bratislav Gašić, s mesta: Zato što niste postavljali vi, nego gospodin Đorđević.)
Nije tačno, imate slike da pogledate na sajtu Ministarstva odbrane.
Da li ste me pozvali na otvaranje?
Dakle, taj manir koji ima premijer, nažalost nije dopro do vas. Do prošle godine ste mislili da je Vojna akademija serija televizijska, a sada mi pričate o tome šta je univerzitet odbrane. U Alžiru sam bio tri puta, a dva puta primao predsednika Alžira. Svi oficiri školovani iz Alžira u Srbiji su na osnovu dogovora predsednika Buteflikia i naše delegacije, da ne kažem mene. Najveći ugovor koji Srbija ima od raspada Jugoslavije ima upravo u Alžiru na osnovu tog dogovora. Ista je stvar i sa Irakom. Kada budete vi nešto novo sklopili, neku novu zemlju otvorili…
Inače, činjenica jeste da je premijer, gospodin Vučić, kao ministar odbrane, išao u Angolu da položi kamen temeljac za bolnicu koja treba tamo da se zida, a koja se ne zida. Od nje nema ništa i najverovatnije neće biti ništa. Ali, kako da vam kažem, kada završite tu bolnicu, dođite pa nam držite predavanja o tome kako ste nešto uradili, a činjenica jeste da smo bili kod Gadafija, to je tačno. Nismo išli kod Sadama, tamo gde ste vi išli svojevremeno. Možda ne vi, gospodine Gašiću, vas nisu hteli da vode, ali su išli ovi neki drugi. Ali, to je nešto sasvim drugo. Inače, mi nismo išli kod Sadama kada je bio pod sankcijama, nego kod Gadafija kada nije bio pod sankcijama. Činjenica je da je jedan dobar deo naše industrije i pod vašom pozicijom izvežen upravo u Libiju. Pokušavali ste znatno više, pa to baš i ne ide, ali šta da vam radim, trudite se. Otputujte malo u Libiju, pa vidite.