Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici i poslanička grupa Dragan Marković Palma – JS neće podržati ove amandmane iz ove tačke dnevnog reda, kao ni amandmane iz drugih tačaka dnevnog rada iz prostog razloga što 90% tih amandmana glase samo sa dve reči, a to je „briše se“, skoro svi ostali amandmani tiču se neki tehničkih problema, tako da smatram da je neprimetno da raspravljamo o takvim amandmanima.

Što se tiče ove tačke dnevnog reda koja govori o Projektu Ruma-Šabac-Loznica, poslanička grupa će glasati za tu tačku, kao i za sve ostale tačke dnevnog reda samo iz tog razloga što smatramo da doprinosu unapređenju i daljem razvoju Republike Srbije.

Imao bih da kažem za ovu sadašnju Vladu koja je trenutno tu da mi je drago što sad sa sigurnošću mogu da kažem da nastavljate tradiciju prethodnih nekoliko Vlada, a ta tradicija se ogleda u tome što se ulažu dosta sredstva u projekte putne infrastrukture, da li su to brzi putevi, autoputevi, brze pruge, brze saobraćajnice itd, i to mi je drago zato što ono što daje rezultate treba nastaviti, a rezultati koji su zbog takvog ponašanja naše Vlade su evidentni.

Koji su to rezultati? Prvo, kada imate saobraćajnice i razvijen saobraćaj, to vam je korak bliže ka novim investicijama, direktnim stranim investicijama, kada dođe neki investitor u Srbiju, od prvih stvari koje pitaju jeste kakve su nam saobraćajnice. Vidimo da Srbija u poslednjih nekoliko godina evo poslednje godine su direktne strane investicije premašile 4 milijarde evra, a mi smo među prvima u ovom regionu pod direktnim stranim investicijama. Kada imamo takve investicije, naravno da imamo i nova radna mesta, što je veoma bitno za naše građane, i to podrazumeva takođe da budžet Republike Srbije, svaki godine je sve veći i veći, BDP, o kome smo dosta govorili i o kome smo dosta čuli je sve veći i na kraju možemo da kažemo da i plate naših radnika svake godine su sve veće, a evo sada je prosečna plata preko 100 hiljada dinara, i ne sumnjam da će u 2027. godini, ta plata biti prosečna oko hiljadu i 400 evra, oko čega se stalno govori.

Dakle, ulaganje u infrastrukturu zemlje se višestruko isplati i mi iz poslaničkog kluba ne samo da ćemo zbog toga glasati, već postoje drugi elementi.

Jedan od elemenata je da ti projekti direktno utiču na sve građane koji gravitiraju oko tih saobraćajnica, direktna pomoć običnom čoveku iz prostog razloga što mnogi od tih ljudi su čak po nekoliko decenija čekali da se revitalizuju, te saobraćajnice ili da budu izgrađene. I ako sada svako od nas ovde iz sale postavi pitanje, napravi anketu među tim našim ljudima koji gravitiraju oko tih saobraćajnica, da li imaju nešto protiv, da li su nezadovoljni, ja mislim da su naprotiv zadovoljstvo, sreća, nekad čak i suza radosnica, naročito onih najstarijih naših sugrađana, koji su na kraju dočekali da u svojim mestima imaju takve saobraćajnice, mislim da je dovoljan razlog da to podržimo.

Međutim kada sam pogledao kapitalne infrastrukturne projekte Vlade koji su uglavnom vezani za EKSPO 2027. godine, video sam da je jug zemlje, naročito Jablanačko Pčinjski okrug, možda malo i zastupljen. Međutim, istine radi, moram da kažem pošto je ovde dosta bilo reči o tome, prošla Vlada i pretprošla Vlada su dosta ulagale u jug Srbije, naročito u Leskovac i ako pođemo od auto puta koji je napravljen u Grdeličkoj klisuri i koji je dosta u to vreme, pričano je loše o tom putu, kako će taj put da se sruši, evo to i dan danas funkcioniše i hvala Vladi Srbije što je to uradila, kao i putevi koje povezuju Vlasotince, opštinu Vlasotince, Lebane, sa Leskovcem, kao i put Vučje Leskovac.

Takođe bih mogao da kažem i da arheološko nalazište koje se nalazi u Lebanu, a koje je predsednica Skupštine skoro otvarala ove godine, to je Caričin grad ili Justiniana prima, gde je napravljen vizitorski centar za posetioce i ja sam pre toga bio, video sam kako sada izgleda i pozivam sve ljude da dođu i da vide kako to izgleda u suštini u Lebanu i zahvaljujem se iskreno Vladi Srbije što su tako nešto napravili, a kada dođu ljudi mogu da vide i da se upoznaju sa istorijom našeg naroda i sa raznim turističkim potencijalima.

Takođe bih napomenuo da Toplički, Jablanički okrug je povezan putem koji ide preko Radan planine, koji se uskoro završava, ali bih dao i predlog Vladi Republike Srbije, da poveže Jablanički i Pčinjski okrug, time što će nastaviti projekat koji je prošla Vlada završila prošle godine Leskovac Vučje, i to je projekat koji povezuje Vučje preko planine Kukavice, do Vladičinog Hana i pošto je taj put od strateške važnosti, taj put je nekada gradila JNA, a znamo kada oni grade kako grade, zbog čega grade i mislim da će to biti pravi potez i za turističke potencijale samog Jablaničkog okruga i Pčinjskog okruga, jer putevi koji se grade u suštini ujedinjuju ljude.

Na kraju bih želeo da kažem, pošto govorim o nekom ujedinjenju, i time ću završiti moje zapažanje, da posle, evo, pet, šest dana mi govorimo o jednoj tački dnevnog reda koja uopšte nije na dnevnom redu i to pretpostavljam iz razloga, a to je, naravno, o rudi jadarita i litijumu iz razloga da bi opozicija ponovo mogla da se ujedini.

Zašto to kažem? Zato što već šesti dan čujemo neke priče o tome, koje možemo nazvati informacijama, možemo nazvati dezinformacijama, možemo reći da se radi o nekim nagađanjima, neke ponavljane priče, ono što smo čuli, itd. itd. ali kada to sluša naš običan čovek, kako on može da dođe do zaključka šta je tu ispravno?

Ono što ja vidim, a želim da budem potpuno precizan, jer ovakve teme zahtevaju zaista veliku preciznost, a ja imam potrebu to da kažem što se tiče rude jadarita, ja hoću da kažem jednu, po meni, 100% istinu, po meni 100% neistinu. Završavam time…

Gospodine Filipoviću, samo završite misao.

Znači, što se tiče same istine, mogu da kažem da niko ovde nije pričao o tome da će se eksploatisati litijum. Nigde ne postoji nikakav dokument. Da li će to biti, možda nikada neće biti, možda će biti za dve, tri, četiri godine, ali ako se ispune svi ekološki standardi EU itd.

Drugu neistinu, time završavam, hvala vam na razumevanju, želim da kažem da ako neko misli da ovom, ja mislim, agresivnom retorikom pokuša da kaže kako više voli svoju decu nego što ja volim svoje dete zbog eventualne neke ekološke ugroženosti, mislim da to nije u najmanju ruku korektno, jer svi mi ono što radimo sa Srbiju u budućnosti, radimo u suštini za našu decu.

Ja volim svoje dete kao što i svi ostali vole i mislim da je ispravno da tako se i ponašamo i u buduće.

Hvala.

Hvala, gospodine Filipoviću.
Gospodin Slobodan Ilić, po amandmanu.
Hoćete po ovom amandmanu u vremenu grupe? (Da.)
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, nemam ništa protiv izgradnje bilo kog auto-puta u Srbiji, ali imam protiv toga da auto-put kroz sremsku ravnicu i Mačvi bude skuplje od onih auto-puteva koji se grade preko Himalaja ili preko mora.

Vaš pravi motiv za izgradnju auto-puta nije briga za građane Loznice i okoline, nego je briga za Rio Tinto i njihov transport stotina hiljada tona sumporne kiseline koja im je potrebna i za druge stvari koje su im potrebne.

Auto-put treba da se zove Ruma – Šabac – Loznica - Rio Tinto. Vi usvajate Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničku budućnost i srpskog naroda. Nemam načelno ništa protiv toga, ali to je još ima mrtvo slovo na papiru, jer vi planirate u isto vreme da Nemcima date da rudare litijum u dolini Jadra, Rađevini i širom Srbije i na taj način uništite na hiljade hektara najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta, bezbroj reka, jezera, podzemnih pijaćih voda i da ugroze živote i zdravlje na stotine hiljada ljudi. Da li je to briga za sprski narod?

Šteta koja bi bila naneta bila bi nemerljiva i nepopravljiva i ne bi bila naneta samo sadašnjim generacijama koje žive, nego i budućim generacijama u narednim vekovima i zato za kraj poručujem vam da rudnika neće biti, nećete kopati.

Svi 10. avgusta na Terazije u 19.00 časova, stop Rio Tintu, stop SNS mafiji.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković i Nebojša Novaković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Po amandmanu, jedan od predlagača dr Nenad Mitrović.
Izvolite.

Hvala puno.

U pitanju je slovna izmena i stavlja se reč „Srbija“. Činjenica je da svi mi u ovoj sali volimo Srbiju. To je zemlja u kojoj živimo, to je naša domovina i ne postoji veća ili manja ljubav, ali voleo bih da vas pitam ako smo 2014. godine uzeli kredit od Arapa iz Abu Dabija zbog konsolidacije budžeta od jednu milijardu i 2017. godine uzeli još milijardu evra za konsolidaciju budžeta od jedne milijarde po 2% kamate i za 10 godina nismo vratili ni jedan dolar i Arapi su zaradili po prvom kreditu 200 miliona dolara i po drugom kreditu 160 miliona dolara. To je 360 miliona dolara. Tražimo reprogram za ove dve godine po 4% kamate, gde će oni zaraditi ukupno još po 80 dolara i to je preko 500 miliona dolara.

Znači, igrate se dolarima i trošite te dolare naše dece kao što ja trošim „Negro“ bombone.

Recite mi, pogotovo kolege iz Ministarstva finansija, kako smo dozvolili, kada imamo toliko para, da damo Arapima 500 miliona dolara uludo, a da kredit nismo vratili, a na računu imamo šest i po milijardi evra? Posle se čudimo što Arapi imaju toliko para, što imaju po 50 žena, što kupuju „Lamborginije“, a mi nemamo hleba da jedemo. Da li je to normalna ekonomija ili je to ekonomija kamikaza*

Hvala puno.

Na član 2. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Srđan Milivojević i dr Dragana Rakić, zajedno mr Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, dr Tijana Perić Diligenski, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković-Topalović i Slobodan Petrović, zajedno Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, dr Ana Jakovljević, Ivana Rokvić, Ana Eraković, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Reč ima jedna od podnosilaca gospođa Tatjana Marković-Topalović.
Izvolite.
TATJANA MARKOVIĆ-TOPALOVIĆ: Hvala vam lepo, uvažena predsedavajuća.
Vidim da neki od vas burno reaguju na taj pojam „briše se“.
„Briše se“ znači da smo protiv ovakve vrste kredita.
Naime, deonica 1 puta Ruma – Šabac u dužini od 21,14 kilometara košta 185 miliona evra, što dovodi do računice da kilometar auto-puta bez tunela sa veoma malim brojem isključenja kroz sremačku ravnicu iznosi 8,7 miliona evra. Ne postoji opravdanje za ovoliku cenu auto-puta. Sam trošak je nejasan i netransparentan.
Posebno važna činjenica je, a kroz pomenuto obrazloženje želela sam da pomenem i naglasim građanima Srbije stav naše predsednice Skupštine Ane Brnabić, koja je pre nekoliko dana insistirala na ovoj knjizi Kodeks i napomenula je tri stvari, a to su istina, znanje i obrazovanje. Duboko smo se zamislili mi građani Šapca, Loznice i Jadra kada je rekla da je Jadar planina, pa bih želela samo da dam kratak komentar da Jadar nije planina, Jadar je oblast. Postoji Gornji i Donji Jadar, ali ono što nas brine jeste da predsednica Skupštine ne poznaje geografske odlike terena i puta za koji se zadužuje.
Mi mislimo da je to neoprostivo budući da Srbija – Centar smatra da ovo ogromno zaduživanje je potpuno nepotrebno i netransparentno.
Gora činjenica za nas jeste da je naša, odnosno vaša predsednica Skupštine rekla da je Jadar planina, odnosno da ona nije ni pogledala teren u kojem se grade putevi.
Hvala vam lepo.

Reč ima dr Dragana Rakić.
Izvolite.

Ja sam ovde postavila jednostavno pitanje – zašto u Srbiji režim Aleksandra Vučića gradi najskuplje auto-puteve na svetu? Zašto kilometar auto-puta kroz Mačvu ili kroz Vojvodinu košta, evo, malopre smo čuli, 8,7 miliona evra? To je, prosto, neverovatno.

Znači, više koštaju auto-putevi kod nas, kroz Vojvodinu, nego u planinskim predelima Alpa ili ispod Lamanša. Pre svega, morate da nam odgovorite na to pitanje zašto će ovaj auto-put od Loznice do Rume koštati tri puta više od njegove prvobitne cene? Zašto auto-put od Beograda preko Zrenjanina do Novog Sada 2019. godine bilo je procenjeno da će da košta 530 miliona, sledeće godine je već cena skočila na 600 miliona evra, da bi 2021. godine iznosio čak neverovatnih milijardu evra?

Zašto je nacionalni stadion o kome smo malopre razgovarali 2015. godine koštao 150 miliona evra, a sada 2024. godine košta oko 600 miliona evra? I Moravski koridor koštao je 450 miliona evra, a sada košta, danas, 1,6 milijardi evra. Odgovor ne morate da mi date, odgovor znaju svi građani Srbije. To je zbog toga što se vi ugrađujete i u ove unosne poslove koje radite po Srbiji, odnosno izgradnju autoputeva. Mi autoputeve ne gradimo iz suficita u budžetu, ne gradimo zato što mi imamo novca, naprotiv, mi se zadužujemo da bismo gradili preskupe autoputeve. Pravo je pitanje u stvari - gde završava novac građana Srbije? U čijim džepovima iz vrha SNS na kraju završavaju naši novci? Hvala.