Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 113 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Molim ministre da sada izbace kartice, članovi Vlade. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 115 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačka od 33. do 55. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima ministarka Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća, što ste mi dali reč.
Uvažene kolege ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, na tragu onoga što su moje kolege juče sve ovde izgovorile i o čemu smo diskutovali, a to su svakako, ponovo važne tačke dnevnog reda u okviru zajedničkog pretresa, ja bih želela da vas podsetim da na dnevnom redu imamo i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između EU, koju predstavlja Evropska komisija i Narodne banke Srbije, i sa tim u vezi imam i da vas obavestim, imam i neku obavezu da vas obavestim zašto je od velike važnosti to što EU podržava reforme u vezi sa pristupanjem regiona EU, što ubrzava regionalni ekonomski rast, upravo posredstvom novog finansijskog instrumenta koji se zove „Plan rasta za Zapadni Balkan“.
Putem ovog novog finansijskog instrumenta regionu će biti obezbeđena pomoć u iznosu od šest milijardi evra, od kojih će dve milijarde evra direktno uplaćeno u budžete, a četiri milijarde evra u povoljnim kreditima.
Kao što znate cilj uspostavljanja „Plana rasta“ jeste da se zemljama u regionu omoguće neke od pogodnosti članstva u EU i pre formalnog stupanja u članstvo zemalja regiona, kao i da se pruži podrška regionu u sprovođenju reformi za održivi ekonomski rast, regionalnu integraciju i zajedničko regionalno tržište.
Poseban fokus je na sektorima koji su ključni za naš društveni razvoj za naš ekonomski razvoj, kao što su transport, dekarbonizacija, energetika, zelena i digitalna tranzicija, ali se ove stvari odnose i na neke druge oblasti koje su takođe, jako važne, kao što su obrazovanje i razvoj veština, i tu želim da naglasim da se posebno radi o mladim ljudima.
Želim da naglasim i da reforma javne uprave Republike Srbije, čija naravno, nacionalni koordinator Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ostaje i dalje među našim visokim prioritetima, efikasna, visoko odgovorna, stručna i transparentna administracija, jedan je od preduslova, upravo uspešnih reformi od kojima govorimo, upravo uspešnih reformi i u svim drugim oblastima i jedan je od ključnih aspekata procesa evropskih integracija, a na to svakako nam ukazuje i činjenica da je reforma javne uprave svrstana upravo u Klaster 1. osnove.
Želim da podsetim ovaj uvaženi dom da je kroz instrument sektorske budžetske podrške za sektor reforme javne uprave EU podržala nastavak reforme javne uprave u Srbiji sa 30 miliona evra, od čega će 26 miliona evra biti namenjeno za direktnu podršku budžetu Republike Srbije, a četiri miliona evra za projekte komplementarne podrške. Projekti komplementarne podrške, naravno, na njihove eksperte, koji će nama biti dostupni, kako za Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, tako i za Ministarstvo finansija koje nam je u svakom slučaju jako važno i u ovim postupcima.
Na osnovu dosadašnjih reformskih rezultata na osnovu izrađenog izveštaja o samoj proceni rezultata, na osnovu verifikacije tih informacija od strane EU, mi očekujemo da EU uskoro uplati oko šest miliona evra u budžet Republike Srbije. potvrda toga da se krećemo u dobrom pravcu i da reformski rezultati ne izostaju, svakako jeste nalaz nedavno sprovedenog monitoringa od strane programa „Sigma“, zajedničke inicijative OECD-a i EU, u skladu sa kojim izveštajem sa kojim je Srbija označena kao država koja ima lidersku poziciju u regionu u tri od šest oblasti na koje se odnosi reforma i koje se podrazumevaju u procesu reforme, te oblasti su strateški okvir reforme javne uprave, pružanje usluga i digitalizacija i organizacija, odgovornost i nadzor, dok imamo ove tri preostale oblasti, a to su razvoj i koordinacija javnih politika, upravljanje ljudskim resursima i upravljanje javnim finansijama gde se nalazimo u okviru nekog regionalnog proseka i gde smo preduzeli određene mere i određene korake za popravljanje stanja i u tim oblastima.
Srbija svakako parira zemljama EU u domenu digitalizacije i prućanja usluga. Pomenuću samo podatak da je razvojem digitalne uprave, građanima do sada ušteđeno više od 350 miliona sati čekanja na različitim šalterima.
S obzirom na to da smo zakoračili u poslednju godina sprovođenja važećeg strateškog okvira koji je i za samo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, bio jako važan, odnosno imajući u vidu da se implementacija važećeg Akcionog plana za sprovođenje strategije i tri prateća programa, završava krajem godine, započeli smo proces planiranja novih dokumenata javnih politika, jer želimo da spremni dočekamo novi planski period, planski period obuhvata period od 2026-2030.godine, jer želimo da obezbedimo kontinuitet reformi.
Pred nama su dakle, novi zadaci, novi izazovi, koji sa sobom donose i novi ciklus planiranja nekih aktivnosti. Ukratko, pred domaćom upravom, je jedna godina koja je jako značajna godina koju će obeležiti analize, dijalog i razgovor u definisanju daljih reformskih aktivnosti.
Nama je važno da naravno pored izrade kvalitetnog strateškog okvira, ostvarimo i njegovu efikasnu implementaciju, odnosno da dostignemo rezultate koji donose praktičnu korist za naše građanke i građane.
Sa tim u vezi što se tiče upravljanja i praćenja reforme javne uprave u Srbiji, nastavljamo sa koordinacijom. Održana je četvrta sednica saveta sa reformu javne uprave, održana su dva sastanka među ministarske projektne grupe za stručne poslove u koordinaciji i praćenju sprovođenja strategija reforme javne uprave i sa tih sastanaka imamo određene zaključke koji će upravo ići u pravcu sprovođenja ove reforme.
Moram da istaknem i to da je formirana nova posebna radna grupa za praćenje stanja i za analizu mera koje su do sada sprovedene, ali i za predlaganje mera upravo u vezi ovih oblasti, za koje sam navela da ćemo se dodatno potruditi u vezi upravljanja i lica na položaju, i ta posebna radna grupa je nastavila rad na pripremi predloga jednog strateškog dokumenta koji će biti prepun inovacija i sa kojim ćemo, kada izađemo moći da govorimo o mogućim pravcima promena u upravljanju licima na položaju. Takođe, po prvi put, sprovedena je anketa o angažovanosti državnih službenika u organima državne uprave. Izrađena je metodologija za pripremu izveštaja o svim funkcijama upravljanja ljudskim resursima u organima državne uprave, i pripremljen je nacrt prvog izveštaja koji se odnosi na 2023. godinu.
Mi smo nastavili da radimo na unapređenju stručnih kapaciteta državnih službenika, ali svakako i zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave.
U Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, pod kojom Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave vrši nadzor, samo u ovom mandatu obuku je pohađalo 15.463 polaznika, a ukupno je bilo 579 obuka, što je svakako pokazatelj koliko smo spremni da učinimo u ovoj oblasti.
U prvoj godini od osnivanja zajedničko telo za unapređenje saradnje institucija, u čijem su delokrugu poslovi izgradnja kapaciteta i stručnog usavršavanja u državnim organima i u drugim organima, dakle, mreža škola, pored toga što je pripremila interesorane programe obuke i obučilo je u multisektorskim temama 660 zaposlenih u državnim organima i drugim organima, dakle, to se odnosi na državne službenike, ali ne samo na državne službenike i na zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, već i na sudije, tužioce itd. i upravo je ovakav pristup izazvao zapravo veliko interesovanje u javnoj upravi, ali je izazvalo i veliko interesovanje donatorske zajednice za pružanje podrške, obučavanju različitih kategorija zaposlenih, imenovanih lica, postavljenih lica, u temama koje su naravno zajedničke za sve njih i za njihov rad u okviru državne uprave ili u okviru javne uprave ako želite da šire posmatramo.
Pre par meseci održan je i četvrti po redu virtuelni sajam studenske stručne prakse u javnoj upravi. Na ponos ovog sajma stručne prakse učešće je uzelo pet državnih univerziteta, dakle, u Beogradu, u Novom Sadu, u Kragujevcu, u Nišu i Novom Pazaru, ali ono što bih želela posebno da istaknem jeste da se nama javio čak 141 organ javne uprave sa ponudom od gotovo 1.500 mesta za pohađanje stručne prakse u akademskoj 2024/25 godini u 70 gradova i opština širom Srbije.
Želim da kažem i da smo mi u sada u trenutku u kome se nalaze naši univerziteti, a to svakako nije lak trenutak, zapravo jako je teška situacija, naročito ako uzmemo u obzir studente koji žele da pohađaju fakultet, koji žele da studiraju, koji žele polažu ispit i koji žele da dobiju priliku da u ovom 141 organu negde možda i pronađu sebe i pronađu neku svoju šansu za svoj profesionalni rad, za svoju profesionalnu karijeru, a svakako će im biti pružena prilika da profesionalnu karijeru u državnim organima započnu i negde je i završe, jer nama su preko potrebni mladi kadrovi i kadrovi koji su stručni, koji su kvalitetni, kako bi mogli da nose sve ove reformske procese koji se odnose na državnu upravu.
Takođe, moram da naglasim da intenzivno implementiramo i akcioni plan za period od 2024. do 2025. godine za sprovođenje programa za reformu sistema lokalne samouprave u Republici Srbiji za period od 2021. do 2025. godine.
Što se tiče otvaranja modernih uslužnih centara za građane i privredu, dakle, jedinstvenih upravnih mesta u našim jedinicama lokalne samouprave mogu da kažem da je do sada uz podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave otvoreno ukupno 68 jedinstvenih upravnih mesta na lokalu, što podrazumeva, naravno, 68 naših opština, gradova ili gradskih opština koje sada imaju uslužni centar koji funkcioniše pod geslom uprava radi za vas. Do kraja marta meseca očekujemo i otvaranje još jednog jedinstvenog upravnog mesta u Despotovcu.
U program osnivanje jedinstvenih upravnih mesta Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave do sada je uložilo ukupno 435 miliona dinara. Ove godine obezbeđeno je još 100 miliona dinara za otvaranje jedinstvenih upravnih mesta, koliko će biti vredan naredni javni poziv koji se uveliko u našem ministarstvu priprema.
Ja koristim ponovo priliku i svaki put kada obiđem neku lokalnu samoupravu ja iskoristim priliku da pozovem sve opštine i gradove koji nemaju jedinstvena upravna mesta ili koja nemaju jedinstvene uslužne centre za naše građane i privredu iz tih lokalnih samouprava da konkurišu i da obezbede građanima i priredi efikasne usluge kakve nudi državna uprava i zapravo usluge onakve kakve oni od nas očekuju, a zahvaljujući analizama koje smo uradili u Ministarstvu možemo da vidimo da su jednako i građani i privreda zadovoljni uvođenjem jedinstvenih upravnih mesta, isto kao što su zadovoljni i uvođenjem ePisarnice, jer, sa jedne strane, privredi je važno da ne gubi vreme. U privredi je vreme novac. S druge strane, građani koji možda nisu kompjuterski pismeni ili koji nemaju uslove da pristupe elektronskom načinu komuniciranja sa državnom administracijom moći će da se obrate jedinstvenom upravnom mestu, gde će na jednom šalteru dobiti apsolutno sve informacije koje se tiču podnošenja zahteva, dobijanje rešenja i dokumenata koja su im potrebna, a koja se ne odnose ne samo na funkcionisanje te lokalne samouprave, već i na funkcionisanje nekih republičkih organa.
Očekujemo da od ove godine faktički pola stanovnika Srbije, pola naših jedinica lokalne samouprave, uključujući i gradske opštine, ima na raspolaganju jedinstveno upravno mesto, što znači da će stanovnici u ovim krajevima imati na raspolaganju moderne šaltere koji efikasno pružaju više usluga, pri tom, naglašavam, više usluga istovremeno, sprečavaju šetnju korisnika od šaltera do šaltera i, kao što sam već rekla, štede novac i vreme korisnicima.
Dodatno želela bih da ukažem na još jednu aktivnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Zapravo, želela bih da pomenem i naš budžetski fond. U okviru budžetskog fonda prošle godine imali smo dva javna poziva ukupne vrednosti oko 465 miliona dinara za finansiranje i sufinansiranje projekata na lokalu i lokalne samouprave već jako dobro znaju, negde marta meseca, početkom godine mi imamo taj tzv. veliki javni poziv koji vredi oko 400 milina dinara, gde lokalne samouprave mogu da se jave na konkurs sa svojim projektima, a u toku prošle godine smo zapravo primetili da možemo da novac koji smo imali u ministarstvu rasporedimo i na drugi javni poziv koji je bio znatno manji. Dakle, 55,2 miliona dinara, ali je u mnogome pomogao lokalnim samoupravama za recimo završetak određenih projekata koje su započeli za započinjanje nekih projekata, za izradu projektno-tehničke dokumentacije kako bi lokalne samouprave konkurisale za neke projekte koji su mnogo vredniji bilo kod drugih ministarstava ili kod nekih drugih stranih fondova koji su stavljeni na raspolaganje lokalnim samoupravama, ali takođe i za jedan novi kriterijum koji smo uneli u uredbu i zvanično 2024. godine, a to je međuopštinska saradnja koja podrazumeva umrežavanje opština, koja podrazumeva pomoć zapravo većih gradova manjim i manje razvijenim opštinama da konkurišu za projekte za koje možda nisu u stanju zbog svojih budžeta da samostalno konkurišu.
Dakle, u prvom ciklusu 410 miliona dinara dobilo je 27 lokalnih samouprava za 29 projekata. U drugoj fazi, kao što sam rekla, sa blizu 55,3 miliona dinara dodeljeno je za 16 jedinica lokalne samouprave i to su Arilje, Bojnik, GO Savski venac, Ivanjica, Kruševac, Kuršumlija, Lapovo, Merošina, Petrovac na Mlavi, Preševo, Sremski Karlovci, Surdulicda, Čačak, Bujanovac i Niš. Za realizaciju ukupno 20 projekata i to za infrastrukturne radove na vrtićima, školama, sportsko-rekreativnim i drugim objektima javne namene, kao i za radove na komunalnoj i drugoj infrastrukturi, za nabavku savremenih tehnologija radi uvođenja eUprave i boljeg pružanja usluga građanima i privredi. Takođe, što je svakako deo naše Uredbe, i za preventivnu zaštitu od nepogoda i na kraju za uspostavljanje međuopštinske saradnje.
Budžetski fond je značajno oruđe za razvoj naših opština i gradova, a od ove godine velika je novina to što je obuhvatio i finansiranje, kao što sam pomenula, međuopštinske saradnje koju ministarstvo podržava, promoviše i pomaže, jer je od velikog značaja za manje opštine i od velikog je značaja za opštine koje nisu dovoljno razvijene.
Ministarstvo je u tom cilju doneo pravilnik, koji sam pomenula. Taj pravilnik je pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i kriterijumima raspodele sredstava za finansiranje programa podrške razvoju i funkcionisanju sistema lokalne samouprave, čime je uvedena međuopštinska saradnja kao cilj budžetskog fonda.
Koliko je značajan ovaj fond govori činjenica da smo preko budžetskog fonda od njegovog osnivanja do danas uložili više od 3,5 milijardi dinara u više od 450 projekata koji su od velikog značaja za jedinice lokalne samouprave, prvenstveno, naravno, za građane koji u njima žive.
Za ovu godinu obezbeđeno je oko 443 miliona za lokalne projekte za novi javni poziv budžetskog fonda, koji je takođe u fazi pripreme u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, pa bih ovom prilikom želela da pozovem i lokalne samouprave koje imaju već neke pripremljene projekte da se jave kada ovaj javni poziv bude raspisan, a u svakom slučaju ćemo javnost obavestiti na vreme.
Moram da spomenem i to, nakon održanog sastanka sa svim načelnicima upravnik okruga u Palati Srbija, koji je bio negde, čini mi se, juna meseca 2024. godine, kao što sam i obećala da ću obići sve upravne okruge, obišla ukupno 11 upravnih okruga, dakle, Južnobački, Jablanički, Pčinjski, Podunavski, Šumadijski, Moravički, Nišavski, Rasinski, Raški, Pirotski i Srednjobanatski, gde sam imala sastanke sa ukupno 71 gradonačelnikom, odnosno predsednikom opštine, odnosno predstavnikom jedinica lokalne samouprave i to su Novi Sad, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Temerin, Titel, Sremski Karlovci, Leskovac, Bojnik, Lebane, Medveđa, Vlasotince, Crna trava, Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac, Preševo, Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana, Kragujevac, Aranđelovac, Topola, Rača, Aerodrom mesto Kragujevac, Pivara mesto Kragujevac, Stanovo mesto Kragujevac, Stara Varoš mesto Kragujevac, Stragari, Batočina, Knić, Lapovo, Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica, Niš, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Ražanj, Svrljig, Kruševac, Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik, Ćićevac, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Novi Pazar, Raška, Tutin, Pirot, Babušnica, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Zrenjanin, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Senjač.
Planirano je da nakon obilazaka svih okruga i razgovora sa svima Ministarstvo izradi jednu sveukupnu analizu o ključnim, zajednički i pojedinačnim problemima i izazovima sa kojima se suočavaju u radu, u upravnim okruzima, dakle, ne samo u samim upravnim okruzima, već u jedinicama lokalne samouprave koji gravitiraju ka tim upravnim okruzima.
Što se tiče digitalizacije, za jačanje tehničke infrastrukture i kao podrška razvoju e-uprave na lokalu, Ministarstvo je dodelilo ukupno do sada oko 2000 laptop računara za oko 100 jedinca lokalne samouprave.
Takođe, u saradnji sa ambasadorom Narodne Republike Kine obezbeđena je donacija od ukupno 46 laptop računara za 14 škola u Srbiji i to sa područja lokalnih samouprava trećeg i četvrtog nivoa razvijenosti, odnosno nedovoljno razvijenih opština i gradova.
Sprovedena je kampanja na terenu kako bi građani znali da bez odlaska na šalter preko portala e-uprava i usluge e-pisarnica mogu da komuniciraju olakšano sa državnom administracijom i da završe oko 2000 poslova.
Naš cilj je da država bude dostupna korisnicima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, da više ne postoji rečenica „fali vam jedan papir“, da više ne postoji rečenica da li državna administracija radi samo u radno vreme ili ne. Apsolutno radimo na tome da država građanima i privredi bude dostupna konstantno.
Sproveli smo sveobuhvatnu kampanju kako bi građani znali da bez odlaska na šalter, preko portala e-uprava i usluge e-pisarnica mogu da završe oko 2.000 poslova, zapravo mogu da pokrenu oko 2.000 postupaka. Posredstvom ove usluge građani mogu elektronski da podnesu zahteve bez prethodnog znanja o nadležnom organu, odnosno bez prethodnog znanja o tome koji organ je nadležan za njihov postupak. Pretragom prema ključnoj reči izaberu jedan od dostupnih postupaka i jednim klikom elektronski zahtev stiže državnom organu kome bi trebalo i da stigne.
Takođe, građani dobijaju obaveštenja o statusu predmeta u realnom vremenu, uz obaveštenja putem mejla ili SMS-a, onako kako su građani rekli da će njima biti lakše, a dostave rešenja ili drugog akta vrši se u e-sanduče na jedan vrlo profesionalan, efikasan i odgovoran način.
Sve ovo je nova realnost. Uvodi se, naravno, moderno kancelarijsko poslovanje. Organi koriste centralizovanu knjigu za zavođenje predmeta i na brz i jednostavan način komuniciraju između sebe i apsolutno nema razloga da takva komunikacija bude uspostavljena i sa svim građanima Srbije.
Srbija u ovom trenutku ima više od 2,2 miliona e-građana. To su ljudi koji su registrovani na portalu E-uprava i koriste servise države. Ukupno je 350 elektronskih usluga. Srbija je napredovala u razvoju e-uprave velikom brzinom poslednjih nekoliko godina i želimo da tim putem i nastavimo.
Prema poslednjem indeksu UN koji meri razvoj elektronskih uprava u 193 zemlje, Srbija je na 39. mestu po razvijenosti e-uprave. Nalazi se iznad evropskog proseka i spada u grupu država koje imaju visoko razvijenu elektronsku upravu.
S druge strane, ono što je još uvek u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, vodimo računa i o reformi inspekcija i o tome želim da kažem takođe koju reč. U planu su izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim bi se unapredio rad inspekcija, poboljšali uslovi rada inspektora, povećala delotvornost inspekcijskog nadzora i obezbedila bolja raspodela resursa inspekcija.
Trenutno radimo na analizi postojećeg zakona kako bismo izmenama adekvatno odgovorili na probleme koji se javljaju u primeni trenutno važećeg zakona.
Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor održala je tri sednice, formirali smo pet radnih grupa, od kojih po prvi put radnu grupu za razmatranje mogućnosti poboljšanja statusa inspektora, koja će se baviti razmatranjem mogućnosti za poboljšanje statusa inspektora, uzimajući u obzir nešto slabiji materijalno-pravni status inspektora i eventualni nedostatak zainteresovanog kadra za inspektorski poziv, tako da ćemo i tu oblast maksimalno unapređivati.
Rad kontakt centra republičkih inspekcija ostao je i dalje efikasan kao što je i bio. Kontakt centar primio je i obradio više od 6105 predstavki građana, od čega najveći broj iz nadležnosti poreske inspekcije, negde oko 19%.
Za naše evrointegracije važna je regionalna saradnja. Ministarstvo je veoma aktivno u umrežavanju sa zemljama iz regiona i deljenju primera dobrih praksi. Najvažnije nam je svakako Memorandum o saradnji između Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije i Ministarstva uprave i lokalne samouprave Republike Srpske, koji je potpisan na dan održavanja prvog Svesrpskog sabora u Beogradu. Posle toga, prilikom prve zvanične posete inostranstvu, posetili smo Banja Luku, kada je ozvaničen Akcioni plan za sprovođenje memoranduma, koji predviđa sprovođenje niza konkretnih aktivnosti u oblastima kao što su razvoj elektronske uprave, međuopštinska saradnja, upravljanje ljudskim resursima, stručno usavršavanje, osposobljavanje, inspekcijski nadzor, jedinstveno upravno mesto, matične knjige i e-usluge iz matičnih knjiga, evrointegracije, međunarodna saradnja i projekti.
Da se sada vratim na inostranstvo. Potpisali smo Memorandum o saradnji sa Ministarstvom državne uprave Republike Severne Makedonije u oblasti reforme javne uprave. Postigli smo dogovor o potpisivanju Memoranduma o saradnji sa Ministarstvom državne uprave i regionalnog razvoja Mađarske. Saradnja je dogovorena na sastanku koji sam imala sa ministrom u Budimpešti 27. januara. Imala sam priliku 27. januara i da obiđem jedno jedinstveno upravno mesto koje se nalazi u Budimpešti i, sa jedne strane, uvek je dobrodošla dobra praksa, uvek su dobrodošli primeri dobre prakse i načini na koje mi možemo da unapređujemo naša jedinstvena upravna mesta ali, sa druge strane, želim da vam kažem i svoje utiske, a moj utisak je da smo apsolutno na istom nivou razvoja i unapređivanja jedinstvenih upravnih mesta, kao i zemlje članice EU.
Sve ovo što Ministarstvo radi na polju reforme javne uprave, a značajno je za naše građane, značajno je za našu državu, naše evrointegracije i potpora je realizaciji plana rasta, jer samo jaka administracija može da podrži i poboljša sprovođenje Reformske agende. Ovo je samo jedan deo onoga što mi radimo u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Pošto sam već uzela dovoljno vremena, želim da vam se zahvalim na pažnji, želim da vam se zahvalim na prilici da iznesem sve ono na čemu radi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a samim tim želim da kažem i da poručim građanima Srbije da apsolutno mogu da veruju svojoj državi, da apsolutno mogu da veruju u to da će naše institucije raditi i da apsolutno mogu da veruju u to da i danas ovi ljudi, članovi Vlade i narodni poslanici vladajuće koalicije koji sede u sali će uvek ići ka tome da obezbede, osiguraju rad naših institucija i da zaštite građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki.
Reč ima ministar Novica Tončev.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, danas je pred narodnim poslanicima, pored ostalih zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu i kreditnim aranžmanima, takođe i jedan ugovor o garanciji EPS-a o revitalizaciji Vlasinskih hidroelektrana između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a o kome želim da kažem par stvari i ukažem na značaj istog, jer je ovaj sistem bitan za opštine Surdulica, Vladičin Han i Bosilegrad. To su opštine koje spadaju u red izrazito nedovoljno razvijenih opština, a koje su u nadležnosti rada Kabineta za koji sam preduzeo odgovornost. Takođe, dolazim iz jedne takve opštine, iz opštine Surdulica.
Vlasinske hidroelektrane pripadaju grupi najstarijih hidroelektrana, a njenu osnovu čine akumulacija Vlasinsko jezero, četiri hidroelektrane, pumpna stanica „Lisina“ sa svojom akumulacijom na reci Božica.
Imajući u vidu proteklo vreme eksploatacije sistema Vlasinskih hidroelektrana revitalizacijom postojeće i ugradnjom nove opreme, obezbedilo bi se povećanje godišnje proizvodnje električne energije, ali i dalja proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, a samim tim bi se smanjila proizvodnja električne energije iz termoelektrana na ugalj. Takođe, revitalizacijom će biti izvršena i modernizacija proizvodnih postrojenja i omogućen nastavak vodosnabdevanja opštine Surdulica i Vladičin Han.
Pored ovog zakona Vlada Republike Srbije je podržala i niz drugih mera od značaja za bolji položaj nerazvijenih opština.
Između ostalog, osvrnuću se na rad Kabineta za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština i samim formiranjem 2020. godine ovog Kabineta Vlada je pokazala dobre namere u tome. Imam obavezu, pre nego što pred građanima i poslanicima obrazložim dosadašnji rad Kabineta i predstavim planove za naredni period, da ukratko kažem par reči koje se odnose i na moju profesionalnu karijeru koja me kvalifikuje da o nekim temama danas iznesem i svoje mišljenje. Takođe, mislim da je uvek dobro čuti i drugu stranu, jer pojedini mediji u poslednjih par godina iznose samo svoje netačne percepcije i viđenje moje karijere i mene.
Po zanimanju sam diplomirani građevinski inženjer, preko 30 godina sam na čelu porodične firme „Tončev gradnja“ u kojoj su zaposleni i moja deca i moja supruga i svi smo u porodici diplomirani građevinski inženjeri. Mogu da vam kažem da firma zapošljava preko 200 radnika i da nikad nije bilo kašnjenja plata, poreza ili dažbina državi.
Posebno sam ponosan na projekat izgradnje podzemne stanice Vukov spomenik koja je rađena u periodu od 1992. do 1995. godine i možete na fotografijama da vidite, ovde je moja firma, „Tončev gradnja“, bila podizvođač, glavni izvođač je bio „Energoprojekat“, kako je urađena podzemna železnička stanica.
Odmah nakon događaja u Novom Sadu na sednici Vlade ponudio sam pomoć u vidu stručnih mišljenja, s obzirom da me time kvalifikuje ne samo mnogo objekata koje sam gradio po Srbiji, već i lično licence koje imam za odgovornog izvođača građevinskih konstrukcija, odgovornog projektanta građevinskih konstrukcija, a ovom prilikom moram da napomenem i mog kolegu inženjera Milutina Mrkonjića od koga sam dosta naučio.
Ovo pričam iz razloga što na čelu Ministarstva insistiram da se nalaze ljudi koji se bave ili koji su stručni u oblasti koja je predmet nadležnosti ministarstva, jer samo na taj način dobićemo profesionalnost. Primer, na čelu Ministarstva građevine trebalo bi da bude, po meni, građevinski inženjer.
Pre 15 dana pojavili su se tekstovi o zlonamernim insinuacijama o navodnom upadu nadležnih službi u prostorije moje firme. Službe koje odgovorno rade svoj posao tu su da proveravaju zakonitost poslovanja svih privrednih subjekata, pa tako i moje firme. Apsolutno podržavam svaki vid kontrole i provere, jer tako svi učimo i proveravamo svoj rad. Ako se utvrde greške, treba da se isprave, jer kako se kaže u narodu – ko radi, taj i greši.
Ja ću da pitam građane – da li ste nekad videli da oštra olovka može da piše? Ako se takođe utvrde protivzakonite radnje i kriminalna delatnost bilo kog preduzeća, pa i mog, smatram da počinioci treba da se kazne i u toj borbi protiv korupcije nema zaštićenih.
Mogu da vam kažem da sam i sam bio na čelu opštine Surdulica koja spada u red izuzetno nerazvijenih opština. Cilj programa Kabineta je odobravanje sredstava za infrastrukturne projekte i opremanje lokalnih samouprava. Kabinet za koji sam preuzeo odgovornost ima najmanji budžet – 437 miliona dinara i od toga na program ide 70% istog. Moraću ovom prilikom da pohvalim sve nerazvijene opštine jer su uvek bile odgovorne i sredstva koristile namenski i imale dobre projekte.
Izneću vam i podatke. U 2021. godini je bilo ukupno 76 odobrenih projekata sa 319 miliona, u 2022. godini 42 sa 320 miliona, 2023. godine 42 projekta, 245 miliona, 2024. godine 35 sa 220 miliona i 2025. godine 169 miliona. Ukupno, milijarda i 273 miliona je potrošeno za razvoj nedovoljno razvijenih opština.
Šta je sve urađeno u ovom periodu? Urađeno je šest sportskih terena, sedam pumpi za vodosnabdevanje i rekonstrukcija objekta za tu svrhu, četiri mosta, 33 rekonstrukcije objekata u vlasništvu, što vrtića, škola, kulturnih i turističkih centara, rekonstrukcija vodovodne mreže – preko 8.000 metara, vozila za obavljanje komunalne delatnosti – 62, kontejneri i oprema, kanalizaciona mreža, medicinska oprema, lokalni putevi i trotoari, urađena su dva trga, uređenje parka, kupljena su dva minibusa, osvetljenje, bezbednosna zona škole, takođe su angažovane geronto-domaćice, odnosno za pomoć u kući, za 27 lica, lični pratioci, opremanje senzorske sobe za decu sa smetnjama u razvoju, jedan od velikih projekata je takođe izgradnja gradske pijace u Surdulici.
Šta je plan rada Kabineta? Do sada sam na sednicama Vlade u cilju poboljšanja položaja lokalnih samouprava predložio nekoliko mera. Jedan je bio otpis kamata. Godine 2024, 21. novembra, podneo sam predsedniku Vlade inicijativu da se jedinicama lokalne samouprave omogući da svojom odlukom urede drugačije uslove i način odlaganja plaćanja i otpisa kamata na poreski dug od javnih prihoda.
U praksi bi ova izmena dala mogućnost opštinama da donesu odluku o uplati celokupnog duga jednokratno uz otpis pripadajuće kamate kroz izmene zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ili donošenjem novog zakona poput onog iz 2012. godine. Na ovaj način pomoglo bi se jedinicama lokalne samouprave da naplate prihode od građana, a građani ne bi oštetili ili doveli jedne u nepovoljni položaj od drugih.
Takođe sam dao rešenje problema troškova za faktičko zauzeće zemljišta. Na osnovu trenutnih podataka, u 44 nerazvijene, izrazito nerazvijene opštine do sada je isplaćeno 637 miliona dinara, a koliko sada imam podatke da su tužbe podnete, da se očekuje još milijardu i po dinara da se isplate za faktičko zauzeće.
Rešenje treba građanima da omogući da zaštite svoja imovinska prava, a da pri tome funkcionisanje opštine ne bude ugroženo. Tu sam dao nekoliko mogućnosti i zakonskih rešenja. Nadam se da će buduća Vlada da to reši.
Imali smo u ovom periodu i bujične vode i poplave. Kao inženjer dao sam rešenja za rešavanje problema bujičnih voda i poplava. U junu 2023. godine govorio sam o problemima bujičnih poplava i istakao sledeće - bujične poplave nisu posledica klimatskih promena, već višegodišnjeg nečinjenja, tj. izostanka investicionog ciklusa u protiverozivnoj zaštiti, odsustvo zakonske regulative koja ne sagledava probleme bujičnih poplava, kao što su Zakon o vodama, Zakon o šumama, Zakon o zaštiti prirode i drugo, odsustvo sistemskog preventivnog finansiranja i bavljenja finansiranje saniranja posledica, što je mnogo skuplje.
Zakon o vodama definiše vodotokove drugog reda koji su u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, ali lokalne samouprave nemaju kapacitete, niti kadrovske, niti finansijske da se time bave.
Republika Srbija sada angažuje, evo jedan primer, Republika Srbija angažuje sada ledolomca npr. iz Mađarske, ali ne smemo da zaboravimo da ih je imala, a oni su nekada nezakonito prodati. Iz tog razloga insistiram da sledeća Vlada poradi malo i na ovom problemu.
Takođe je veliki problem nekontrolisanih seča šuma i odsustva inspekcijskog nadzora.
Takođe, imamo jedan problem u lokalnim samoupravama posle izglasavanja Zakona o izdavanju građevinskih dozvola, gde su rokovi kratki, a gde lokalne samouprave nemaju kapacitete. Evo šta se dešava. Jedan državni organ se kažnjava zato što nije podneo prijavu protiv drugog državnog organa, a po nalogu treće državne institucije. Da objasnim. Agencija za privredne registre koja je ovlašćena da administrira objedinjenom procedurom je uradila po nalogu DRI. Na ovaj način oni se rukovode odsecima i odeljenjima za poslove urbanizma u opštinama i to čak u drugostepenom delu kaznom zatvora. Svi znamo da je sve manje inženjera i pravnika u opštinama koji hoće to da rade, a i zbog manjih plata opštine nemaju te kadrove i kapacitete.
Takođe, propisani rokovi su suviše kratki da bi se pregledala obimna dokumentacija i obradili svi podneti zahtevi sa ovim brojem zaposlenih i zato dolazi do kašnjenja izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola. Sledeća Vlada bi trebala da poradi malo i na toj stvari.
Takođe sam predložio na sednici Vlade u junu 2023. godine i podneo inicijativu za obezbeđivanje sredstava za besplatne udžbenike za učenike osnovnih škola sa teritorija bar izrazito nedovoljno razvijenih opština. Očekujem da će sledeća Vlada da se pozabavi i time.
Imamo dobar zakon, i mogu da pohvalim i ministra finansija i celu Vladu, o izgradnji stanova, ali potenciram da se stanovi takođe grade i u malim sredinama. Ja kao građevinac podržavam svaku izgradnju, ali smatram da stanove ne treba graditi samo i jedino u Beogradu i u većim gradovima, već i u manjim sredinama, kako bi mladi i školovani ljudi ostajali.
Takođe, možda će ministar finansija da mi zameri, to je povećanje transfera i to sam tražio. Ako imamo u vidu, transferi nisu povećavani od 2014. godine i da su troškovi porasli, onda ne čudi da lokalne samouprave ne mogu da pruže ni minimum usluga građanima, za koje su nadležne.
Posebni, tu je i ministarka za lokalnu samoupravu, i veliki problem jesu male plate visokoobrazovanih lica koja rade na poslovima u opštinskim upravama, a vi ne možete da nađete dobro elektronskog, građevinskog ili bilo kog inženjera, pravnika ili ekonomistu koji hoće da radi za ovakvu platu.
Takođe, imamo i situaciju da firma koja radi na teritoriji opštine koristi resurse, odnosno prirodna bogatstva te lokalne samouprave, ali doprinosi i porezi ne ostaju tu, već idu za Beograd i zbog toga je Beograd i dobio besplatne udžbenike, a male opštine i male sredine nisu, a i budžet Beograda se puni iz naših opština.
Cilj svih ovih predloga je da se prestane sa iseljavanjem malih sredina i neplanskim naseljavanjem velikih gradova. Srbija nije samo Beograd i krug dvojke, već su to imale nerazvijene opštine koje su odane svojoj zemlji kada je najteže.
Takođe sam predložio i nekoliko zakona, koje se nadam da će sledeća Vlada da prihvati, a to bi bio zakon o razvoju izrazito nedovoljno razvijenih opština. Ovim zakonom sistematski bi se uredila ulaganja u izrazito nedovoljno razvijene opštine, prvenstveno ulaganje republičkih javnih preduzeća, kao što su javno preduzeće „Putevi Srbije“, javno preduzeće „Srbijavode“, „Srbijašume“ i ista bi imala obavezu da shodno propisanih kriterijumima ulažu deo budžeta u ove opštine.
Takođe sam predložio da se donese zakon o fondu za razvoj izrazito nedovoljno razvijenih opština. Zatim, osnivanje fonda za finansiranje nedostajućih sredstava za potrebe za učešće lokalnih samouprava u programima prekogranične saradnje i takođe izmeniti postojeća zakonska rešenja, tako da se najveći deo naknade za korišćenje prirodnih dobara budu prihodi tih lokalnih samouprava.
Zahvaljujem vam se što ste me saslušali. Želim vam uspešan rad. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima Irena Vujović, potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i građani Srbije, pred nama se danas nalazi izuzetno važan Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu za program čvrstog otpada, faza tri, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, a isto tako i Predlog zakona o kreditnom aranžmanu između Republike Srbije i Francuske razvojne agencije, koji se takođe odnosi na program čvrstog otpada.
Ovi predlozi zakona su, dakle, izuzetno važni i pokazuju da imamo kontinuitet kada govorimo o ulaganju u čvrsti otpad, odnosno u sistem upravljanja čvrstim otpadom u Republici Srbiji i konkretno se odnosi finansiranje na izgradnju regionalnih centara.
Želela bih da vas podsetim da na današnji dan u toku imamo izgradnju u nekoliko regionalnih centara, a pre svega to su kapitalni zeleni projekti koji se odvijaju u Republici Srbiji, „Kalenić“, regionalni centar kao najsveobuhvatniji i najveći po broju stanovnika, čije će potrebe zadovoljiti i po broju otpada, po količini otpada na godišnjem nivou, svakako zavređuje pažnju. Radovi su intenzivni. Dakle, svakodnevni na „Kaleniću“. „Kalenić“ će obuhvatati 15 jedinica lokalne samouprave.
Izuzetno je važno izgraditi regionalne centre, što je svakako veliki posao. Na dokumentaciji se radi i godinama, a isto tako i na izgradnji. Mi trenutno radimo na izgradnji sanitarne deponije koja će upravo moći da apsorbuje svu tu količinu otpada iz 15 jedinica lokalne samouprave. To se radi po svim evropskim standardima i upravo zahvaljujući saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Francuskom razvojnom agencijom mi imamo mogućnost da vidimo koje su to najbolje tehnologije koje se koriste u Evropi i svetu, a isto tako da imamo i konsultante, kada govorimo o čvrstom otpada koji mogu da na najbolji mogući način pripreme dokumentaciju i da budu podrška i prilikom izgradnje i praćenja, dakle, izgradnje svih tih objekata.
Takođe, kada govorimo o regionalnim centrima neophodno je pomenuti i tretman mehaničko-biološki, dakle, čvrstog otpada i sva postrojenja koja obuhvataju, odnosno njihova izgradnja, kako bi se otpad tretirao na taj način, odnosno kako bi u što boljoj meri iskoristili otpad i omogućili da on ima novu upotrebnu vrednost. Naravno, onaj otpad od kog to možemo da uradimo i samim tim bi poštovali principe cirkularne ekonomije kao jednog od najvažnijih stubova zelene agende a isto tako u Republici Srbiji i povećali procenat reciklaže.
Kada govorimo regionalnom centru Kalenić, neophodno je pomenuti da opštine koje će gravitirati ka tom centru su Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Osečina, Ub, Koceljeva, Vladimirci, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac, Ljubovija, Mali Zvornik, Krupanj i Loznica. Ono što je važno, u svim ovim jedinicama lokalne samouprave, u većini njih će se izgraditi, u nekima i transfer stanice i reciklažna dvorišta, ali, isto tako, ono što je najvažnije jeste i zatvaranje nesanitarnih deponija, dakle deponija koje su ove opštine koristile decenijama. Naravno, preduslov za zatvaranje deponija jeste izgradnja sanitarne deponije. Mi, nažalost, nemamo u Republici Srbiji veliki broj sanitarnih deponija, ali upravo zahvaljujući ovim sredstvima koje obezbeđuje Vlada Republike Srbije smo rešeni da problem čvrstog otpada u Republici Srbiji rešimo po najsavremenijim standardima.
Ono što nas čeka, pored svih ovih infrastrukturnih projekata koje sam pominjala, takođe će se nabavljati i neophodna oprema u vidu opreme za reciklažu, odnosno u vidu kamiona smećara i kanti i kontejnera koje su namenjene upravo i za selekciju odnosno separaciju otpada.
Kada govorimo o regionalnim centrima, ono što moram takođe da istaknem jeste regionalni centar Pirot koji izuzetno dobro radi. Građani u tom okrugu nemaju problema sa upravljanjem čvrstim otpadom. U ovom trenutku se odvijaju radovi na kompostani, a veoma brzo kreću radovi i na izgradnji sanitarne deponije u regionalnom centru Pirot, koji obuhvata Pirot, Babušnicu, Belu Palanku i Dimitrovgrad.
Sve su ovo izuzetno značajni projekti čije projektovanje i sama izgradnja traje jako dugo, izuzetno puno sredstava treba odvojiti kako bi sistem čvrstim otpadom funkcionisao na najbolji mogući način.
Ono što je važno, pored ovih radova, jeste i edukacija građana, kad kažem građana mislim na sve građane, ali mislim i na ljude koji su na rukovodećim pozicijama u javno-komunalnim preduzećima koji vode regionalne centre odnosno preduzeća, gde je neophodna i njihova edukacija kako bi oni mogli dalje građanima i korisnicima usluga da približe ceo ovaj sistem otpada i da naučimo svi zajedno koliko je važna i primarna separacija i razdvajanje otpada i da se to sve radi pravilno, kako bi i regionalni centri radili u punom kapacitetu, jer oni mogu da rade u punom kapacitetu samo kada ima dovoljno otpada koji generišu svi, privreda i građani u svojim domaćinstvima.
Uskoro očekujemo i proširenje regionalnog centra "Sve je Mačva" u Sremskoj Mitrovici. To je takođe regionalni centar koji postoji, ali neophodna je njegova dogradnja i poboljšanje i pojačavanje kapaciteta, Sremski okrug, Sremska Mitrovica, Bogatić, Ruma, Šabac, Šid. Početak izgradnje očekujemo negde do juna meseca.
Regionalni centar Sombor. I dalje je dokumentacija u fazi pripreme, ali su finalne pripreme u toku. Očekujemo izbor izvođača u narednim mesecima. Ono što je važno jeste da su to sve međunarodni tenderi, međunarodne nabavke, gde mogu da se nadmeću najbolje i domaće i svetske kompanije koje imaju referencu vezano za čvrsti otpad, ali ne samo za otpad. Kada govorimo o regionalnim centrima, neophodna je široka podrška i znanje i učestvovanje različitih inženjerskih struka, s obzirom na specifičnost svih ovih projekata.
Ono što je planirano u perspektivi i sa ovom trećom fazom, pored izgradnje regionalnih centara, jeste i zatvaranje nesanitarnih deponija. Mi imamo izuzetno visok budžet i naš u ministarstvu, koji je sve veći i veći bio iz godine u godinu, a u odnosu na pre 10-15 godina je nekoliko puta uvećan. Takođe se bavimo zatvaranjem nesanitarnih deponija, ali samo bih želela još jednom da ponovim da nije lako zatvoriti nesanitarnu deponiju.
Dakle, mi imamo sredstva, imamo često i dobre projekte, u ranijim godinama smo i mi kao Ministarstvo finansirali projektovanje za zatvaranje deponija, ali najveći je problem kada zatvorite deponiju ako nemate u blizini ili u regionu sanitarnu na koju mogu građani odnosno jedinice lokalne samouprave da odlažu otpad.
Mi smo u prethodnih nekoliko godina zatvorili nekoliko nesanitarnih deponija, o tome ću takođe da pričam, i o onima koje su u toku zatvaranja. Dakle, to su jedinice lokalne samouprave koje su rešile gde će odvoziti otpad kada im se zatvori nesanitarna deponija.
Kada govorimo o regionalnim centrima, moram da se vratim i na to da ćemo u narednom periodu raditi na regionalnom centru u Novoj Varoši, u Inđiji, ali ne mogu a da ne pomenem i regionalni centar Novi Sad. Dakle, to je izuzetno važna deponija koja će obuhvatati Novi Sad, Bačku Palanku, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas.
Dakle, sredstva za ovu deponiju, odnosno za ovaj regionalni centar koji će biti takođe po najsavremenijim standardima su obezbeđena delom iz IPA projekta, dakle, donacija, a veći deo Vlada Republike Srbije je opredelila kako bi taj region što pre radio po najboljim merilima. Očekujemo i tu uskoro izbor izvođača, obzirom da prethodni postupci za izbor izvođača su propali iz različitih razloga, ali ne odustajemo, jer grad Novi Sad mora da ima savremeni regionalni centar, kao što to ima i grad Beograd i sve one nemile slike i ružno što se događalo u prošlosti, a naročito kada su bili učestali požari na deponiji Vinča, to je sada prošlost i takvi regionalni centri zaslužuju da imaju i svi veliki gradovi u našoj zemlji.
Pored ovih regionalnih centara koje mi radimo kao Ministarstvo životne sredine, ne smem da propustim da kažem da i Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture takođe ima u svom opisu i u svojim sredstvima odvojenim, odnosno u budžetu nekoliko deponija, odnosno regionalnih centara koje se radi kroz Ministarstvo građevine. To je samo da kada pričamo o zaštiti životne sredine i ekologije mi vidimo da je čitava Vlada rešena da reši višedecenijske probleme i da unapredimo kvalitet i vazduha, i vode, i zemljišta i da smo svi fokusirani i komunalne probleme, ali i na ubrzanu izgradnju zelene infrastrukture.
Zato kad kažem budžet, ne samo koji se odnosi na Ministarstvo životne sredine, nego već kada vidite na nivou čitave Vlade, naročito kada budemo pričali o aerozagađenju i kada budemo govorili o tome koliko je Ministarstvo rudarstva i energetike takođe sredstva odvojilo, vi vidite da su to izuzetno, izuzetno velika sredstva koja su namenjena upravo poboljšanju životne sredine i boljeg kvaliteta života svih građana Srbije.
Ono što moram da pomenem kada pričamo o regionalnim centrima, to je naravno regionalni centar za koji smo svi čuli da je neophodno da se radi, gde imamo i najviše problema, a to je regionalni centar Duboko – Užice. Moram još jednom da podsetim građane Srbije da mi kao Vlada Republike Srbije smo bili spremni da damo samo u jednoj fazi 30 miliona evra da se taj problem sanira. Problemi su izuzetno veliki, a isto tako je bilo i nepoverenje građana da ćemo to uraditi i da ćemo rešiti taj problem, a isto tako i građana koji ne žele regionalni centar na toj lokaciji, koja je predviđena za isti još 2005. godine. Dakle, 2005. godine neko je rekao za Duboko – Užice, da će tu biti regionalni centar. Čitav region se saglasio sa tim. Tada su građani bili za to i želeli da reše još tada problem upravljanja čvrstim otpadom. Na današnji dan građani tu ne žele regionalni centar.
Moje je da kažem, kao potpredsednik Vlade i kao ministar zaštite životne sredine, da Vlada Republike Srbije odvaja sredstva i da sredstva imamo obezbeđena. Molim i građane iz tog regiona i sve opštine koje učestvuju u regionalnom centru i koje su učestvovale u regionalnom centru i koje su učestvovale u formiranju regionalnog preduzeća i koje su imale i svoja prava i obaveze, dakle, to je njihovo bilo kako će oni to da regulišu između sebe, da dobro razmisle i da razgovaraju, dakle, sa svim relevantnim činiocima, da ne bi trebalo da propuste takvu priliku, zato što u prethodnom periodu država nikada nije bila spremna i nikada tolika sredstva nije odvojila. Kažem, 30 miliona evra za prvu fazu. Naravno, tu onda imamo još nekoliko miliona evra za kompostanu, pa onda imamo transfer stanice u drugim opštinama, pa reciklažna dvorišta, pa onda imamo opremu, kamione i kante. Tako da, to su izuzetno, izuzetno velike pare koje smo mi spremni da odvojimo.
Sada iz objektivnih razloga, zato što je tamo bilo puno problema, a najstrašniji na kraju je bio požar, koji je trajao dugo, koji se na svu sreću lokalizovao, moramo da idemo, odnosno pre svega jedinica lokalne samouprave i regionalno preduzeće, u sanaciju i stabilizaciju terena, a onda u nekom sledećem koraku u izgradnju regionalnog centra, ukoliko, još jednom podvlačim, bude bilo volje i podrške građana i naravno svih skupština opština. Vlada Republike Srbije, ja sam sigurna, ko god bude obavljao ovu dužnost, ko god bude bio ministar zaštite životne sredine i premijer, sigurno će pokazati ponovo spremnost da se odvoje velika sredstva da bi tom regionalnom centru ponovo vratili funkciju i kako bi radio po najsavremenijim standardima.
Teren je, da kažem, nezgodan, ali to svakako bolje će znati struka da vam kaže o tome, ali nažalost, spram ovog mog iskustva dosadašnjeg, niko nije predložio drugu lokaciju, niti u Užicu, niti u bilo kojoj drugoj jedinici lokalne samouprave. Sigurna sam da će se, kada prođe još neko vreme, čitav regionalni centar obratiti Vladi Republike Srbije i da ćemo onda zajedničkim snagama da izgradimo i Užice – Duboko.
Kada govorimo o zatvaranju deponija, ono što sam i htela da kažem, odnosno nesanitarnih deponija, koje su ruglo Srbije i neretko se nalaze i u centru grada i blizu naseljenih mesta, dakle i stambenih zona, onog trenutka kada se zatvori nesanitarna deponija, ona mora i da se sanira, da se sanira po propisima, kako ne bi bilo zapaljivo. Da se, dakle, urade i folije i biotrnovi i svašta još nešto od te opreme koja se koristi i u svetu i u Srbiji vezano za upravljanje čvrstim otpadom, ali isto tako i na kraju da se ozeleni, a najbolje je kada može i ta lokacija da koristi građanima, da promeni neku namenu i da bude neka zelena oaza i da građani sve ono što su gledali 20, 30, 50 godina, ruglo, mogu napokon da koriste u druge svrhe, da ne kažem prave svrhe, a pre svega za rekreaciju, jer to se najčešće i događalo.
Dakle, 11 je zatvoreno nesanitarnih deponija za četiri godine. To su Ruma, Požega, Šabac, Prijepolje, Bogatić, jalovište Zajača u Loznici, u Čačku deponija „Prelići“, u Trsteniku deponija – prva faza, u Bečeju, u Priboju – prva faza, u Zrenjaninu je zatvorena deponija. Na današnji dan imamo na tri lokacije radove. To je u Subotici deponija, u Subotici imamo dobar regionalni centar koji radi punim kapacitetom i neophodno je bilo zatvoriti deponiju, kako ne bi više neodgovorni pojedinci koristili tu lokaciju za odlaganje nepravilno otpada, da bi izbegli sve ono što je njihova dužnost ka regionalnom centru, u smislu i odvoženja otpada i verovatno određena nadoknada da bi regionalni centar primio otpad. Onog trenutka kada završimo Suboticu, kompletno saniranje i kompletnu rekultivaciju te deponije, moći ćemo da kažemo da je taj okrug za primer.
Dakle, u toku je Subotica, Prokuplje – druga faza, nedavno sam tamo bila. Topola, to je takođe deponija koju smo pre nekoliko godina obećali i građanima, obećali i odbornicima. Sećam se, tamo su me čekali odbornici koji i nisu bili iz vladajuće većine, koji i tada nisu verovali da ćemo to zatvoriti, obećali smo da ćemo zatvoriti. Ali isto tako, opština Topola je rešila problem, u smislu da odvoze otpad na regionalni centar koji je u neposrednoj blizini, odvoze na propisan način na regionalni centar koji ima sve uslove da primi otpad iz Topole.
Uskoro planiramo, kada počne sa radom i transfer stanica u Smederevu, da zatvorimo i smetlište u Smederevu. Ali isto tako, i valjevska deponija. Molim građane, pošto u Valjevu takođe deponija pravi veliki problem svima, da budu strpljivi, da su sredstva u budžetu odvojena za konkurs koji je namenjen zatvaranju nesanitarnih deponija i nadam se da će se i grad Valjevo, a i drugi koji imaju sličan problem, ali isto tako imaju i rešenje šta će sa svojim lokalnim otpadom kada se zatvori deponija, konkurisati i da ćemo moći uskoro da zatvorimo i valjevsku deponiju i još mnoge druge. Valjevo će moći sa lakoćom da se zatvori, odnosno da krenu i radovi, zato što uskoro očekujemo, do kraja godine ili početkom sledeće godine, početak rada na Kaleniću sanitarne deponije.
Ono što je važno, pored sanitarnih deponija i zatvaranja nesanitarnih, često Ministarstvo životne sredine, odnosno iz godine u godinu, raspisuje konkurs i za uklanjanje divljih smetlišta i manjih deponija i svega onoga što uvek, nažalost, prvo vidimo i što nam svima smeta. Mi smo u prethodnih nekoliko godina očistili oko hiljadu divljih deponija i smetlišta. Počeli smo od broja koji je bio negde 3.500 registrovanih tih divljih smetlišta i manjih deponija. Naravno, i ove godine očekujte da će, pre svega se obraćam jedinicama lokalne samouprave, uskoro biti raspisan i taj konkurs, ali naravno, ono što je uvek uslov i što najviše pazimo i za šta smo imali do sada uspeha jeste da lokacije koje očistimo ne dozvolimo svi zajedničkim snagama da se ponovo naprave smetlišta na tim lokacijama.
Mogu reći da smo zadovoljni rezultatom. Naravno da postoje uvek neodgovorni pojedinci, naravno da postoje uvek jedinice lokalne samouprave koje nisu u stanju da sačuvaju te lokacije, ali veliki broj deponija se nije vratio, odnosno tih smetlišta na tim lokacijama. Pre svega se zahvaljujem građanima iz tih jedinica lokalne samouprave, pošto oni čuvaju te lokacije, oni prijavljuju neodgovorne pojedince i oni su verovatno promenili svest i ne čine te stvari kakve su činili u prošlosti. Tema životne sredine je izuzetno važna, nekoliko poslednjih godina je u fokusu, nekad sa razlogom, nekad bez razloga, odnosno nekad iz dobre namere, nekad iz zle namere.
Uvek pominjem da je to zajednička borba svih nas i da moramo da budemo svi dakle, na istom zadatku kako bi učinili kvalitetniji i bolji život i unapredili kvalitet životne sredine, zaštitili prirodu, svi mi zajedno za bolju budućnost upravo svakoga od nas, i za zdraviju i čistiju životnu sredinu.
Kada govorimo o deponijama, i naravno, koliki je benefit za građane, pored ružne slike, pored toga što je zagađeno i zemljište i vode, ono što takođe, najviše utiče na kvalitet vazduha i aero zagađenje jeste u velikoj meri i taj otpad, koji se tu generiše godinama i decenijama i u značajnoj meri narušava kvalitet vazduha. Tako da, kada govorimo o zaštiti vazduha sve je izuzetno povezano, evo sada smo pričali o otpadu, ali isto tako to je jedna od mera za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Mi kao Ministarstvo se trudimo da imamo čitav set mera da poboljšamo kvalitet vazduha u čitavoj Republici Srbiji, jer naravno, nije dovoljno zatvoriti jednu deponiju, nije dovoljno promeniti jedan kotao, ali sada već nakon već nekoliko godina i nakon kontinuiteta koji imamo, kada govorimo o konkursima i da na svakom konkursu smo imali veoma veliki broj zahteva, veoma veliki broj kvalitetnih projekata, da na svakom konkursu je učestvovalo preko 50 jedinica lokalne samouprave, da smo za svaki ostavljali između 300 i 800 miliona dinara, u zavisnosti od godine, da smo nekada i dodatna sredstva obezbeđivali kako bi ponovo pustili konkurs koji je namenjen kvalitetu vazduha, odnosno unapređenju istog.
Moram tu svakako podsetiti sve da pored zamene kotlova u javnim ustanovama, važna je biti i zamena kotlova u individualnim domaćinstvima. Mi sada, trenutno, imamo u toku upravo konkurs koji je namenjen i individualnim ložištima i zameni kotlova u javnim ustanovama. Nadam se, takođe, velikom broju projekata, kako bi imali i sledeću grejnu sezonu i još bolje stanje kada govorimo o kvalitetu vazduha.
Evo, mogu da konstatujem ove zime sam primetila da nije bilo toliko pritužbi na kvalitet vazduha, da nije bilo u fokusu tema zagađenje vazduha, ali mogu isto tako da uverim i sve građane Srbije da je sada vazduh znatno bolji u Republici Srbiji u odnosu na 2010. i 2011. godinu kada niko nije pričao o tom. Isto tako da kažem, da je dobro što se govori o tome, bez obzira kakva je namera pošto smo mi ti koji smo jedini sproveli konkurse, kojima smo želeli da dođemo do svakog građanina, do svake kuće da svakome omogućimo skoro 50% subvencija za zamenu kotla, kako bi zajedničkim snagama, ponavljam, poboljšali kvalitet vazduha u Republici Srbiji.
Naravno, da mora još mnogo toga da se uradi, naravno da imamo takođe, velike planove za to, naravno da uz pomoć saveta i podrške ministra finansija se trudimo da obezbedimo jedan takođe, zajam kao Republika Srbija, koji će upravo biti namenjen poboljšanju kvaliteta vazduha, takođe, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, gde ćemo moći da uradimo još mnogo, mnogo velikih projekata, odnosno još mnogo gradskih toplana da promenimo energente na ekološki prihvatljivije energente koji su svako i zdraviji i bolji za životnu sredinu.
Kada govorimo o setu mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, neophodno je da pored znači, zatvaranja nesanitarnih deponija, čišćenja smetlišta, zamene kotlova u javnim ustanovama, zamene kotlova u domaćinstvima, neophodno je da pomenem i pošumljavanje. Naravno, to je ono što svi znamo, to je ono što svi radimo, ne radi samo ministarstvo, nego rade već jedinice lokalne samouprave, rade društveno odgovorne kompanije, i u prethodnih nekoliko godina smo stotine i stotine hektara pošumili. Takođe, se trudili da pratimo iz godine u godinu te sadnice, jesu li se neke dobro primile, jesu li se neke osušile, da li treba da ih zamenimo, dakle, sve su to prirodni procesi, ali je važno da smo sigurno preko 500 hektara pošumili do sada.
Ove godine će biti konkurs, dakle, i vetrozaštitni pojasevi, i pošumljavanje, odnosno ozelenjavanje javnih površina, što je isto važno, naročito za gradove, dakle da ozelenimo što više i naše novoizgrađene ulice, i centar grada i parkove i školska dvorišta. Dakle, to je ono što je važno, i to je ono što nam građani traže.
Naš zadatak je da izlazimo u susret potrebama svih građana i zato je neophodna komunikacija sa građanima. Jedinice lokalne samouprave su u svakodnevnom kontaktu. Mi se trudimo u Ministarstvu koji nemamo često kontakt direktan sa građanima, u smislu Ministarstva, zato se ja i trudim da idem što češće na teren, da čujem to što treba, ali svakako, jedinice lokalne samouprave mogu da kažem slobodno su agresivne ka Ministarstvu životne sredine i meni se to sviđa i stvarno svi trude i bore da obezbede dodatna sredstva kako bi unapredili kvalitet životne sredine. Godine 2020. krajem kada sam preuzela dužnost ministra životne sredine, dakle, nije bilo mnogo ekoloških projekata širom Srbije.
Možemo da se pohvalimo da ne postoji skoro opština u kojoj se nije odvio barem jedan ekološki projekat. Dakle, svaki put, svake godine kada raspišemo konkurse različite u svim jedinicama lokalne samouprave se odvija barem jedan ekološki projekat. To je ono što treba da svima nama služi na čast i ponos i gde možemo svi slobodno da kažemo da smo mi ti koji se brinemo za bolji kvalitet životne sredine, da smo mi ti koji smo odvojili nikad veća sredstva u istoriji koja su namenjena ekologiji, zaštiti životne sredine i pre svega boljem kvalitetu vazduha, vode i zemljišta, a isto tako i boljem zdravlju građana Srbije.
Takođe, kada govorimo o životnoj sredini, izuzetno je važno da pomenem, iako ja ne volim o tome da pričam, niti volim da kažnjavamo se kad ne moramo stvarno i nekako mi se čini da inspekcija u svojim redovnim kontrolama to radi, imamo veliki broj izlazaka inspektora. Dakle, izlaze i po pozivu, a isto imaju i redovne svoje aktivnosti. Nekako mi se čini da poslednjih godina ljudi više poštuju zakone, naročito kada govorimo o privredi, naročito kada govorimo o ljudima koji se bave i opasnim i neopasnim otpadom, odnosno kompanijama. Svi se trude da usklade svoje i pravilnike i dozvole, i da se usklade sa zakonima koje mi donosimo kao Vlada Republike Srbije, mi predlažemo, odnosno vi ovde u Narodnoj skupštini glasate za njih. Mogu da kažem da je Ministarstvo životne sredine imalo je veoma dobru i bolju ocenu nego prethodne godine od strane Evropske komisije kada govorimo o životnoj sredini, a to govori u prilog tome da mi našu legislativu, dakle, i zakone i sva podzakonska akta usklađujemo sa zakonima EU i da imamo izuzetno uspeha u tome. Nekada to prilagođavanje direktivama EU nije lako za građane i za privredu zato što moraju da se usklade i teški su propisi i veoma su strogi, a i mi smo strogi, ali zato su i vrata Ministarstva uvek otvorena za sve koji imaju nedoumicu, jer nama je cilj da što više ljudi radi u skladu sa zakonom i sa propisima, a mi smo tu da pomognemo i da ih vodimo kroz čitav taj proces koji često nije ni malo lak.
Takođe bih se osvrnula i na zaštitu prirode, da samo imam i tu neke dodatne podatke. Kada govorimo o ulaganjima u zaštićena područja od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, dakle, uvećali smo duplo davanja. U 2021. godini je 264,8 miliona dinara bilo opredeljeno za ulaganje u zaštitu prirodu i područja zaštićena, a 2024, i 2025. godine je odvojeno 500 miliona, u 2024. godini tačnije, a za 2025. godinu 550 miliona.
Dakle, mi iz godinu u godinu povećavamo iznose, ali isto tako i povećavamo područja, dakle izuzetne predele, najlepši deo naše Srbije, a to su svakako prirodna bogatstva, stavljamo pod zonu zaštite upravo kako bi naš što bolji način očuvali prirodu.
Veoma često imamo uredbe za proglašenje novih zaštićenih područja kako bi mogli i da finansiramo, kako bi rukovodioci, odnosno upravljači tih područja mogli da prilagode to različitim namenama, znači, prvo i osnovno je zaštita prirode, a isto tako i poboljšanje, da kažem, unapređenje turizma, odnosno turističke ponude, jer često što mnoga takvi predeli Srbije nisu bili ni pristupačni za građane i ja bih volela da u što većoj meri građani Srbije kada su u mogućnosti, dakle, da odvoje svoje vreme i da vide kakve su to prirodne lepote koje ima naša zemlja.
Ono što je takođe važno kada govorimo o zaštićenim područjima jeste da smo mi takođe obezbedili i sredstva za projekte u zaštićenim područjima, dakle, pod stogom, zaštitom i kontrolom, kako će se odvijati ti projekti koji su namenjeni upravo u unapređenju infrastrukture u zaštićenim područjima. To je da kažem prvi put da smo dali dodatne podsticaje za tako nešto direktno lokalnim samoupravama na čijim se teritorijama nalaze takve prirodne lepote i nastavićemo takođe u tom smeru i naravno ka ispunjenju tih ciljeva.
To je ovako ukratko da još jednom podcrtam koliko su značajni napori Vlade Republike Srbije, koliko su značajni ovi predlozi i zakona za koje se nadam da ćete imati razumevanja i glasati za njih i koliko su nam značajna ta sredstva kako bi još više ulagali u zelenu infrastrukturu, a na nama je da radimo što brže i što odgovornije kako bi što pre građani imali dobrobit upravo od tih projekata.
Hvala vam.

Zahvaljujem se potpredsednici Vlade.
Reč ima Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća, Narodne skupštine.
Uvaženi narodni poslanici, poslanice, drage građanke i građani Republike Srbije, Ministarstvo na čijem sam čelu u proteklom je razdoblju uspešno realizovalo predviđene aktivnosti i svojih nadležnosti koje se odnose na ostvarivanje ciljeva Vlade Republike Srbije u području zaštite i unapređenje i promocija ljudskih i manjinskih prava, diskriminacije, kao i unapređivanje rodne ravnopravnosti i saradnje sa civilnim društvom.
Radeći u području obezbeđivanja jednakosti i ravnopravnosti građana, razvoju demokratskih praksi, afirmacije kulture ljudskih prava, participacija i organizacija civilnog društva u procesu donošenja odluka, integracije nacionalnih manjina u naše društvo, ostvarivanju rodno ravnopravnosti i eliminacije, svakog oblika diskriminacije, pridonosili smo društvenoj stabilnosti, blagostanju građana, međunarodnom uredu naše države i stvaranju povoljnog društvenoga ambijenta koji je pretpostavka za brzi ekonomski razvoj naše države.
Drugim rečima, posredno smo našim aktivnostima pridoneli brojnim uspesima, koja je Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom Milošem Vučevićem ostvarila upravo tom razdoblju.
Kada je reč o aktivnosti oblasti zaštite ljudskih prava najpre bismo pomenuli redovno ispunjavanje svih preuzetih obaveze Republike Srbije na osnovu potpisanih međunarodnih ugovora u području ljudskih prava i održavanje partnerskih ravnopravnih saradničkih odnosa sa telima UN, Saveta Evrope, EU i Organizacije za evropsko bezbednosti i saradnju, kao i sa drugim međunarodnim organizacijama i institucijama čija je Republika Srbija član.
Kada je reč o saradnji sa mehanizmima UN za zaštitu ljudskih prava, blagovremeno smo i u potpunosti ispunjavali sve obaveze koje se odnose na praćenje primene osam osnovnih međunarodnih ugovora ljudskim pravima, koordinisali smo procese izveštavanja o njihovoj primeni prema mehanizmima UN, kao i pratili implementaciju standarda drugih međunarodnih i regionalnih organizacija koje se odnose na poštovanje osnovnih prava i slobode, a koje je Republika Srbija, kao država ugovornica preuzela na sebe aktuelno, u toku je priprema i koordinacija državne delegacije koja će prestaviti i drugi periodični izveštaj o primeni međunarodne konvencije o zaštiti svih lica o prisilnih nestanaka koja će biti održano 18. marta u Ženevi.
Delegacija u fokusu ima listu pitanja koja predstavljaju osnovu za predstojeći usmeni dijalog između naše države i komiteta i obuhvata tri oblasti, usklađivanje zakonodavnog institucionalnog okvira, krivično gonjenje, istragu i saradnju i potrage identifikacije.
Osim predstavnika našeg ministarstva, u delegaciji su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kancelarija za KiM, Komisija za nestale, Republičkog vrhovnog tužilaštva, Crvenog krsta Srbije i do sada je održano šest pripremnih sastanaka.
Podsećamo da je Republika Srbija prihvatila mandate specijalnih procedura Saveta UN za ljudska prava, kojima je uputila i obnovila otvorene pozive 2005. i 2018. godine. U vezi sa tim, Ministarstvo na čijem sam čelu, je tokom prethodne godine pripremilo i dostavilo brojne odgovore, izveštaje, Republike Srbije o sprovođenju rezolucija i za izradu tematskih izveštaja i Kancelarije visokog komesara za ljudska prava, Saveta za ljudska prava, upitnika i preporuka specijalnih procedura UN.
Kada je reč o ispunjavanju međunarodnih obaveza Republike Srbije u oblasti ljudskih prava, važno je pomenuti da je Ministarstvo kao posrednički organ postupalo po zahtevima za ostvarivanje alimentacionih potraživanja u vezi sa primenom Konvencije o alimentacionim zahtevima, u inostranstvu UN, kojom se ostvaruju prava na izdržavanje u slučajevima kada su alimentacioni poverilac nalazi na teritoriji jedne druge strane ugovornice, države poverioca, a alimentacioni dužnik pod jurisdikcijom druge strane ugovornice.
U cilju ostvarivanja ove nadležnosti, Ministarstvo je u izveštajnom periodu zaprimilo 22 nova alimentaciona zahteva, tako da sada imamo ukupno 199 alimentacionih zahteva i 16 zemalja ugovornica.
Ministarstvo je izvršilo analizu svih predmeta, od kojih je dodatno obradilo 105, kako bi u hitnom postupku dobilo relevantne informacije o statusu pojedinih predmeta od strane inostranih i domaćih partnera.
U vezi sa saradnjom Republike Srbije, sa Savetom Evrope, izdvojili bismo da je izrađen izveštaj naše države sa komentarima i aneks na nacrt izveštaja Evropske komisije, protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope, skraćeno EKRI, o poseti Srbije u okviru Šestog ciklusa monitoringa, koji je komitet ministara SE, usvojio i javno objavio krajem juna prošle godine.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tokom prošle godine nastavilo uspešnu saradnju i sa Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava OEBS kojim je blagovremeno dostavljen odgovor na upitnik o zločinima iz mržnje iz 2023.
Takođe sa misijom zajedno u Srbiji, prošle godine smo organizovali redovni 21. koordinacioni sastanak predstavnika nadležnih državnih organa i organizacije civilnog društva, u cilju sprečavanja zločina iz mržnje u Republici Srbiji.
Predstavnici Ministarstva su uzeli aktivno učešće na panelima Konferencije o ljudskoj dimenziji održanoj septembra prošle godine u Varšavi, koja je bila posvećena ljudskim pravima i osnovnim slobodama na području država članica OEBS kao i implikacijama aktuelnih događaja i trendova na bezbednost regiona.
U kontekstu aktivnosti u vezi sa primenom konvencije o sprečavanju mučenja i nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja Saveta Evrope, Ministarstvo je početkom godine, sinhronizovano sa Komitetom za sprečavanje i mučenje nečovečnih ili ponižavajućih kazni i postupka, CPT, objavilo izveštaj o prethodnoj adhok poseti Republici Srbiji, koja je sprovedena u periodu od 21. do 30. marta 2023. godine.
U skladu sa procedurom objavljene su i odgovori ko komentari nadležne državne vlasti naše zemlje na ovaj izveštaj.
Vezano za Evropski komitet za sprečavanje, mučenje, nečovečnih ili ponižavajućih kazni i postupka, nacionalni oficir za vezu, koji je zaposlen u našem ministarstvu, koordinirao je i poslednju ad hok posetu članova Komiteta.
Evropski komitet za sprečavanje, mučenje, nečovečnih ili ponižavajućih kaznenih postupaka izvršio je ad hok posetu Republici Srbiji u periodu druge polovine novembra i druge polovine decembra prošle godine.
O tome ste mogli putem medija dobiti celovite informacije.
Pored prethodno navedenog, podsetili bismo javnost da naše ministarstvo pruža tehničku podršku radu Saveta za praćenje i primenu preporuka UN za ljudska prava, odnosno predlaže i vodi godišnje aktivnosti koje se odnose na praćenje i sprovođenja plana preporuka mehanizama UN za ljudska prava.
Konstitutivna sednica ovog Saveta u novom sazivu održana je krajem decembra prošle godine i na njoj smo obeležili deset godina od osnivanja Saveta.
Novina u sazivu je da si u punopravnom članstvu i predstavnici Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
U području društvenog položaja nacionalnih manjina radili smo kontinuirano u pružanju stručne i druge podrške radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Ažurirali smo sve potrebne promene u registru nacionalnih manjina i, naravno, vodili sve postupke kada je u pitanju poseban registar birača pripadnika nacionalnih manjina.
Osnovan je i novi Savet za nacionalne manjine kao ključna institucija u kontinuiranom i sveobuhvatnom dijalogu nacionalnih saveta nacionalnih manjina sa institucijama vlasti sredinom godine i, naravno, pružali smo podršku i obnovljenom radu koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Takođe, prošle godine smo raspisali konkurs za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za nacionalne manjine i doneli odluku da iz budžetskog fonda za prošlu godinu dodelimo sredstva u ukupnom iznosu od 30 miliona dinara za 70 projekata organizacija nacionalnih manjina.
Što se tiče novog planskog dokumenta iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina, nastavljen je rad na finalizaciji teksta akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.
Sastanak Radne grupe u novom sazivu održan je pre desetak dana, a Radnu grupu čine predstavnici nadležnih republičkih i pokrajinskih institucija, kao i predstavnici nacionalnih saveta i organizacija civilnog društva.
Na sastanku Radne grupe dogovorena je metodologija daljeg rada i u narednom periodu sledi intenzivan rad na dovršetku ovog važnog dokumenta.
U prethodnom periodu pripremljen je Nacrt akcionog plana, koji je, između ostalog, baziran i na preporukama iz četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina.
Savetodavni komitet je, nakon posete u junu prošle godine, izradio prvo nacrt Petog mišljenja o sprovođenju Okvirne konvencije u Srbiji, a potom i mišljenje krajem februara ove godine usvojene na sednici Savetodavnog komiteta.
S tim u vezi, tokom pripreme predloga akcionog plana, na osnovu preporuka iz novog petog mišljenja, kreiraće se i nove aktivnosti i rokovi za njihovu realizaciju.
S druge strane, u međuvremenu bez formalno usvojenog akcionog plana određeni broj aktivnosti koje su bile direktno usmerene na ispunjavanje preporuka savetodavnog komiteta završen je u potpunosti.
Predlog akcionog plana biće predmet javne rasprave kako bi se obezbedio transparentan i širok konsultativni inkluzivni proces sa svim zainteresovanim stranama i ciljnim grupama.
U okviru zajedničkog programa EU i Saveta Evrope, sprovodili smo niz aktivnosti kroz projekat „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“, pa je tako pripremljena analiza funkcionalnosti Saveta za međunacionalne odnose pri jedinicama lokalne samouprave, koja je predstavljena na prethodnoj spomenutoj konferenciji.
Sprovedeno je i istraživanje o delovanju nacionalnih saveta u ostvarivanju javnih ovlašćenja u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma, kao i ulozi nacionalnih saveta u interkulturalnom dijalogu i jačanju međunacionalnih odnosa.
U Sjenici smo održali trodnevni omladinski forum koji je okupio 75 pripadnika mladih iz nacionalnih manjina i svih krajeva Republike Srbije.
Na pravnom fakultetu prošle godine smo održali konferenciju o održivom okviru za prikupljanje podataka o nacionalnim manjinama. Konferencija je imala za cilj da podstakne saradnju i dijalog među ključnim akterima kako bi se unapredila zaštita i promocija manjinskih prava kroz politike zasnovane na empirijskim podacima u skladu sa standardima EU i preporukama Saveta Evrope, posebno okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije.
Pomenuli bismo i da je naše ministarstvo u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji sprovelo petu godinu za redom program stručne prakse za mlade stručnjake iz južne i jugozapadne Srbije. Tekući ciklus sprovodi se uz podršku Vlade Norveške, Republike Turske, Savezne Republike Nemačke i Irske. Nakon sprovedenog konkursnog postupka izabrano je deset stažista koji su dobili priliku da 12 meseci obavljaju praksu u devet državnih organa, počevši od maja prošle godine.
Pored navedenog, u komunikaciji sa nacionalnim manjinama Ministarstvo nastupa proaktivno u odnosu na primenu prava u oblasti zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina, obrazovanje na maternjem jeziku, službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Na isti način postupa se i u situacijama etničkih incidenata, govora mržnje i drugih vidova kršenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina osudom i pozivanjem na standarde delovanja unutar demokratskih praksi.
Nakon formiranja nove Vlade održan je i razgovor sa resornom ministarkom o afirmaciji ljudskih i manjinskih prava u obrazovnom sistemu. U znak podrške početkom nove školske godine Ministarstvo je organizovalo niz poseta školama u kojima deca uče na jezicima nacionalnih manjina.
U julu je delegacija ministarstva posetila Novi Sad i razgovarala sa predsednicom Pokrajinske vlade, predsednikom pokrajinskog parlamenta, obilaskom i razgovorom sa prevodiocima na jezike nacionalnih manjina. Poseban sastanak održan je sa zaposlenima u službi za upravljanje ljudskih resursima, administracija AP Vojvodine o prikupljanju etnosenzitivne statistike zaposlenih u javnom sektoru.
Ministarstvo je reagovalo na primere verske i nacionalne netrpeljivosti, kao što je širenje negativnih stavova, predrasuda i stereotipa o pripadnicima vlaške nacionalne manjine, što je suprotno propisima i demokratskim vrednostima našeg društva, osudilo ranjavanje pripadnika žandarmerije ispred izraelske ambasade od strane verski radikalizovane osobe, govor mržnje, nacionalne i verske netolerancije upućene predstavnicima najstarije poslastičarnice u Beogradu „Pelivan“, kao i govor mržnje prema pripadnicima drugih nacionalnih zajednica u Republici Srbiji.
Među mnogobrojnim aktivnostima u oblasti afirmacije rodne ravnopravnosti koji su uspešno realizovani od maja prošle godine do marta ove godine najpre bismo izdvojili razvijanje softvera za prikupljanje i obradu podataka razvrstanih po polu, kao i odgovarajuće veb aplikacije za izveštavanje u oblasti rodne ravnopravnosti koja je od 1. januara ove godine aktivna na sajtu našeg ministarstva.
Ova aktivnost je realizovana uz podršku nekoliko međunarodnih organizacija i u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Takođe bismo istakli da je akcioni plan za 2025. godinu za sprovođenje strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2021. do 2030. godine usvojen na sednici Vlade, održane 13. februara ove godine i objavljen je u službenom glasniku.
U cilju što uspešnijeg sprovođenja rodno odgovornih politika državnih organa u izveštajnom periodu, ministarstvo je u partnerstvu sa agencijom za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN uspešno realizovalo obuke za 90 lica zaduženih za rodnu ravnopravnost u organima i ustanovama jedinica lokalne samouprave u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Posebnu pažnju Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog posvetilo je osnaživanju žena i mladih iz društveno osetljivih grupa, između ostalog, učešćem u organizaciji društvenog dijaloga pod nazivom „Devojčice i njihova vizija budućnosti Srbije“, koji je održan početkom oktobra u Narodnoj skupštini, povodom obeležavanja Međunarodnog dana devojčica. Na njemu su pored predstavnika brojnih ministarstava i predstavnika lokalne samouprave, učestvovale i devojčice iz 40 nerazvijenih opština Republike Srbije, koje su govorile o svojim uspesima i viziji budućnosti Srbije.
Ministarstvo je pripremilo izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za 2023. godinu, ali postupajući prema rešenju Ustavnog suda Republike Srbije o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, od 27. juna prošle godine, obustavljeno je izvršenje pojedinačnog akta, pojedinačne radnje, preduzete na osnovu odredaba ovog zakona, pa je ministarstvo do okončanja ovog postupka odložilo objavljivanje ovoga izveštaja.
Tokom prethodnog razdoblja aktivno se radilo na uključivanju antidiskriminacione perspektive u procesu izrade propisa i dokumenata javnih politika. Predstavnici ministarstva su učestvovali u radu velikog broja radnih grupa, saveta i operativnih timova, kao i u upravnim odborima, različitim projektima koji se bave osnaživanjem društveno osetljivih grupa.
Kada je reč o aktivnostima ministarstva u području unapređenja položaja Roma, napomenuli bismo da su predstavnici ministarstva učestvovali na značajnim međunarodnim i regionalnim sastancima na najvišem nivou, koji su bili posvećeni zajedničkim naporima na unapređenju položaja Roma. Tako smo bili na Petom ministarskom sastanku u okviru Berlinskog procesa. Učestvovali smo na završnoj konferenciji povodom implementacije zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope i „Romaaktid 2“ na kojem je ministarstvo bilo institucionalni partner u Republici Srbiji.
Što se tiče izveštavanja o realizovanim merama koje su predviđene planskim dokumentima, navodimo da je završen unos podataka za period realizacije aktivnosti u 2023. godini u jedinstveni informacioni sistem za planiranje, praćenje, sprovođenje i koordinaciju javnih politika i izveštavanje u vezi sa sprovođenjem svih planskih dokumenata u ovoj oblasti.
Izrađen je i Izveštaj o ispunjenosti ciljeva i Deklaracija partnera Zapadnog Balkana u integraciji Roma i Romkinja u procesu proširenja Evropske unije tzv. Poznanjska deklaracija, koju je obuhvatio period od 2019. do 2024. godine, kao i petogodišnji presek na regionalnom nivou, gde je Republika Srbija, sa ponosom ističemo, pohvaljena u delu koji se odnosi na obrazovanje, socijalnu zaštitu i izdavanje ličnih dokumenata.
Takođe, izrađena je i analiza implementacije mera socijalne inkluzije Roma na lokalnom nivou za period 2023-2024. godine. Upitnik je upućen u svih 168 jedinica lokalne samouprave, a njih 135 je dostavilo adekvatne podatke.
Kada je u pitanju projektna saradnja u oblasti unapređenja položaja Roma i borbe protiv diskriminacije, predstavnici ministarstva učestvovali su radu više upravljačkih mehanizama, među kojima treba posebno izdvojiti članstvo u Komitetu eksperata za pitanje Roma i putnika, zatim, učešće u savetodavnoj grupi zajedničkog programa „Roma akt i trejd“, pod nazivom „Promovisanje dobrog upravljanja i osnaživanja Roma na lokalnom nivou“, te u Upravnom odboru projekta Saveta Evrope i delegacije Evropske unije u Srbiji, borba protiv diskriminacije i promovisanje različitosti, kao i u Upravnom odboru podrška socijalnom uključivanju u Srbiji nemačke organizacije za međunarodnu saradnju.
Kada je u pitanju afirmacija instituta društvenog dijaloga, kao alata demokratije, koji omogućava da uključivanje različitih aktera društvene zajednice sagleda i razume drugačija iskustva i znanja i postavimo i predložimo rešenja za pitanja od interesa za građane Republike Srbije, u ovom mandatu Vlade organizovalo se i održalo ukupno 15 društvenih dijaloga. Oni su pokrili širok dijapazon društvenih tema, od kojih je najveći broj bio posvećen mladim ljudima, njihovoj viziji budućnosti i uključivanju u društvene procese, ali nisu izostale ni teme posvećene osetljivim društvenim grupama, kao što je borba protiv ranih i prinudnih dečijih brakova, diskriminaciju na osnovu seksualne orjentacije, podrška društveno poželjnim praksama, kao što je filantropija, podrška devojčicama i dečijim pravima, socijalnom preduzetništvu, teme o interkulturalnom razumevanju i važnoj ulozi medija u prevenciji diskriminacije, podrška deci i mladima sa intelektualnim poteškoćama, unapređenju politike pristupačnosti, pa sve do globalne teme ostvarivanja Agende 2030 Ujedinjenih nacija i ciljeva održivog razvoja.
Društveni dijalozi su okupljali brojne učesnike. Na svakom je bilo prisutno više desetina predstavnika nadležnih državnih institucija, parlamenta, ministarstava ili vladinih agencija, predstavnika organizacija civilnog društva, udruženja, organizacije i pojedinaca koji su neposredno, a neretko i lično zainteresovani za temu koja je predmet dijaloga za traženje rešenja i ishoda sadržane u saglasnosti o postupanjima, do kojih se na kraju dijaloga dolazilo. Takođe, mesto održavanja društvenih dijaloga nije bilo ograničeno samo na glavni grad Beograd, niti na Palatu Srbija, već se deo njih održao od severa Srbije, Novog Sada, preko Kruševca, Kragujevca, Niša i Sjenice, u kojoj je održan, kao što smo rekli, skup sa temom budućnosti mladih.
Deo obaveza Republike Srbije i primena preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope, te u cilju ispunjenja te obaveze sredinom jula organizovan je društveni dijalog na temu preporuka u vezi sa merama usmerenih u borbu protiv diskriminacija na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije.
Kada su u pitanju aktivnosti ministarstva u području unapređenja saradnje sa civilnim društvom u proteklom razdoblju, jedna od najznačajnijih aktivnosti je izrada Akcionog plana za period 2025-2026. godina za sprovođenje Strategije stvara podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 16. januara ove godine.
Pomenuti Akcioni plan donet je za naredni dvogodišnji period i predstavlja dokument javne politike koji se donosi radio operacionalizacije i ostvarivanja ciljeva i mera predviđenih Strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji, čiji je opšti cilj usmeren na osnaživanje postojećih i uvođenje novih mehanizama za stvaranje podsticajnog okruženja za delovanje organizacija civilnog društva u našoj zemlji. Izradu Akcionog plana vodilo je ministarstvo, dok u posebnoj radnoj grupi za njegovu izradu učestvovali su predstavnici organizacije civilnog društva republičkih organa i tela, kao i predstavnici međunarodnih organizacija u svojstvu posmatrača procesa njegove izrade.
Ovo je drugi po redu Akcioni plan koji se odnosi u Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Proces usvajanja je bio transparentan, inkluzivan i tekao je tako što je ministarstvo formiralo posebnu Radnu grupu za izradu predloga Akcionog plana, u kojoj su bili predstavnici organa državne uprave, nezavisnih tela, predstavnika organizacije civilnog društva, kao i predstavnika međunarodnih organizacija u svojstvu posmatrača. Predstavnici organizacija civilnog društva su izabrani na osnovu javnog poziva koje je sprovelo ministarstvo, a ministarstvo je takođe u aprilu 2024. godine otpočelo proces javnih konsultacija o predlogu Akcionog plana.
Tokom izveštajnog perioda, ministarstvo je intenzivno radilo i na uključivanju organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa u skladu sa procedurom utvrđenom zaključkom o usvajanju smernica za uključivanje organizacija civilnog društva u radne grupe za izradu predloga dokumenata javnih politika i nacrta predloga propisa. Sprovedeno je ukupno 11 javnih poziva, a predloženo za uključivanje u radne grupe i savetodavna tela ukupno 49 predstavnika civilnog društva. Javni pozivi realizovani su u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom pravde, MUP i Republičkim sekretarijatom za javne politike i samostalno za potrebe radnih tela Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Jedna od važnih aktivnosti za stvaranje podsticajnog okruženja za delovanje organizacije civilnog društva koje je ministarstvo realizovalo u prethodnom periodu bio je i rad na unapređenju aplikacije „kalendar javnih konkursa“ koja je namenjena za prikupljanje podataka o ostvarenoj podršci i utrošku sredstava koja su obezbeđena, isplaćena udruženjima i drugim organizacijama civilnog društva iz sredstava budžeta Republike Srbije, kako bi se omogućilo jedinstveno praćenje plana i realizacije javnih konkursa namenjenih podršci organizacijama civilnog društva.
Ova aplikacija treba da obezbedi veću transparentnost u finansiranju organizacija civilnog društva i time doprinese povećavanju javnosti rada državnih organa. Nova aplikacija po prvi put sadrži informacije i o rezultatima javnih konkursa.
Ministarstvo je u području rada sa organizacijama civilnog društva razvilo i predlog kriterijuma i smernica za pružanje ne finansijske podrške organizacijama civilnog društva od strane organa javne uprave u cilju preciznijeg uvida u praksu i definisanje kriterijuma i smernica za dodelu ne finansijske podrške organizacijama civilnog društva od strane organa javne uprave, kao i prikupljanje sugestija za definisanje preporuka za unapređenje regulative i prakse dodele ove vrste podrške. U Republici Srbiji, tokom septembra prošle godine, organizovana je i prezentacija navedenog predloga. Istovremeno, predstavljena je analiza komparativnog pregleda prakse i regulativa ove vrste podrške u zemljama regiona.
Na kraju, kada je reč o međunarodnoj saradnji jedna od najvažnijih aktivnosti tokom izveštajnog perioda bila je ratifikacija Sporazuma o učešću Republike Srbije u programu EU - „Građani, jednakost, prava i vrednosti“ 31. jula prošle godine, koji je usvojen, i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u ovom programu EU. On će trajati do 2027. godine.
On pruža finansijsku podršku aktivnostima jedinicama lokalne samouprave, regionalne samouprave, kulturnim i naučnim ustanovama, kao i organizacijama civilnog društva za promovisanje građanskog aktivizma, društvene jednakosti, te prava i vrednosti na kojima počiva EU. Ukupna vrednost programa je 1,5 milijarda evra, a Republika Srbija je prva država koja nije članica EU, a koja je pristupila ovom programu. U maju 2024. godine Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je zvanično imenovana za nacionalnu kontakt tačku za ovaj program u Republici Srbiji. Kao kontakt tačka, Ministarstvo rada je na promociji ovog programa širom Srbije, podizanju svesti o značaju programa i evropskih vrednosti, podizanju kapaciteta svih potencijalnih učesnika da se uključe u ovaj program i apliciraju na pozivima za dodelu sredstava, kao i na promociji odobrenih projekata čiji su nosioci iz Republike Srbije. Organizovali smo preko 15 različitih događaja širom Srbije: Somboru, Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu, Nišu, Aleksincu, Petrovcu na Mlavi, Kuli i slično. Program je uspešno promovisan i tokom trajanja Evropske nedelje mogućnosti u septembru prošle godine.
S ovim bih ukratko završio ono što je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog činilo u proteklom razdoblju, koje za posledicu, kao što sam rekao, ima stvaranje boljih pretpostavki, povoljnog društvenog ambijenta i drugih uslova za ekonomski napredak i razvoj Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.
Izvolite.

Hvala vam.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, kada je sektor energetike u pitanju mogu slobodno da kažem da su se u poslednje dve i po godine desile tektonske pozitivne promene. Nakon najveće energetske krize u poslednjih skoro pola veka koja je zadesila Evropu 2022. godine, građani Srbije i privreda Srbije tu krizu nisu osetili zahvaljujući intervencijama države. Od tada smo radili naporno na izmeni regulatornog okvira, na poboljšanju naših zakona u oblasti energetike, tako smo usvojili amandmane, odnosno izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije, ali i izmenili Zakon o energetici prošle godine i time se uskladili sa direktivama EU, ali tako da očuvamo energetsku stabilnost i stvorili put, i tu smo jedina zemlja u regionu koja je do sada to uradila, da se spojimo sa tržištem EU.
Ono što je možda i najvažnije je to što smo u proteklom periodu pokrenuli nezapamćen ciklus ulaganja u energetski sektor u cilju podizanja sigurnosti i stabilnosti snabdevanja građana i privrede na način da energenti ostanu pristupačni, da cena električne energije za građane ostane među najnižima u Evropi, a da naša privreda bude i dalje konkurentna.
Značajno smo ubrzali prelazak ka čistoj energiji. Uvećali smo kapacitete i sunca i vetra za čak 83% u poslednje dve i po godine i napravili velike korake, kao što je promena kursa javnih ulaganja u energetici ka projektima iz obnovljivih izvora.
Današnjim predlozima zakona nastavljamo tim putem, jer će potrošnja električne energije sve više rasti i raste i svedoci smo toga bili i prethodne godine i zbog razvoja privrede, i zbog jačanja industrije, i zbog razvoja veštačke inteligencije, i zbog novih data centara koje gradimo i koje imamo u planu da gradimo u budućnosti. Potrebni su nam novi kapaciteti, infrastruktura koji će obezbediti sve više rastuće potrebe i zato su pred vama, između ostalog, i zakoni će to osigurati.
Moramo da mislimo i na proizvodnju toplotne energije i sisteme daljinskog grejanja. S tim u vezi, gradimo najveće skladište toplotne energije u Evropi, i to u Novom Sadu, solarno-termalnu elektranu. Ovaj objekat će smanjiti potrošnju gasa u Novom Sadu za čak 30%, povećaće sigurnost snabdevanja, jer će se koristiti domaći izvor energije, a to znači voda iz Dunava za grejanje građana Novog Sada i ono što je najvažnije smanjiće troškove građana za grejanje. Zakonom koji je danas na dnevnom redu obezbeđuje se finansiranje tog projekta.
Pred nama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike i slobodno mogu da kažem da će današnji dan ostati upisan kao jedan od bitnih momenata u razvoju naših odnosa ili poboljšanju naših odnosa sa SAD. Ovo je prvi, a nadamo se u seriji strateških sporazuma, između Srbije i Amerike koji će popraviti naše sveukupne odnose, a da je to na dobrom putu govori i jučerašnja poseta Donalda Trampa Juniora Srbiji koja je od izuzetnog značaja, kao i njegov sastanak sa predsednikom Srbije.
Cilj sporazuma pred vama je da se osigura dugoročno, stabilno, bezbedno snabdevanja građana Srbije čistom električnom energijom na način koji je, pre svega, ekonomski održiv, ali i da nastavimo sa privlačenjem stranih direktnih investicija. Od njega će koristi imati i građani Srbije, ali srpske kompanije, energetske i druge, i svakako očekujemo povećanje investicija od strane američkih kompanija.
Današnjim predlozima zakona stvoriće se uslovi za rehabilitaciju i revitalizaciju naših, pa skoro najstarijih, hidroelektrana u našem energetskom sistemu – HE „Bistrica“, Vlasinskih hidroelektrana i HE „Potpeć“. Oprema ovih hidroelektrana je stara po 50 i 60 godina. Vlasinske hidroelektrane su jedne od najstarijih u našem sistemu i počele su sa gradnjom, verovali ili ne, daleke 1946. godine. Opremi je prošao životni ciklus, dešavaju se sve češći zastoji i smanjena je pouzdanost i važno je da idemo napred sa ovim projektom.
Važno je takođe i da naglasim da su hidroelektrane jedan od najzdravijeg dela našeg energetskog sistema, da osiguravaju oko trećinu proizvodnje električne energije u našoj zemlji, i to čiste energije i potrebno je da se revitalizuju da bi nastavile pouzdano da rade u narednim decenijama, uz pre svega manje troškove održavanja, povećanje kapaciteta gde je to moguće. Na primer kod hidroelektrane "Potpeć", kapaciteti će se povećati za čak 40%, što znači da će se povećati i stepen korisnosti, ali i godišnja proizvodnja ove hidroelektrane.
Moram da naglasim da je i "Elektroprivreda Srbije", ali i država Srbija u poslednjih 13 godina investirala 3,7 milijarde evra u elektroenergetski sistem, što je više nego dvostruko nego što je uloženo u periodu između 2000. i 2012. godine. Ako poredimo 1,6 milijardi evra, koliko je uloženo u periodu između 2000. i 2012. godine sa 3,7 milijardi evra u prethodnih 13 godina, onda je računica prosta. A onda se predstavnici opozicije libe da nam drže predavanja o radu našeg energetskog sistema.
EPS danas ne ulaže samo u revitalizacije i remonte flote kao što ste svedoci predlozima zakona koje su stare po 50 i 60 godina, a koje se nisu blagovremeno radile, jer da jesu, verovatno bi danas bile u boljem stanju, nego elektroprivreda ulaže i u nove zelene proizvodne kapacitete, takođe zahvaljujući dobrim delom i državi.
Vetropark "Kostolac", solarna elektrana "Petka" će već ove godine biti na mreži, kao obnovljivi izvori i isporučivaće zelene kilovate za oko 35 hiljada domaćinstava.
Danas "Elektroprivreda Srbije" priprema izgradnju jednog gigabata solarnih elektrana sa baterijskim skladištem od 200 megavata i to je jedan od najvećih projekata obnovljivih izvora energije u Evropi. Ako znamo da trenutno u Evropi nema skladišta tolikog kapaciteta već da su oni u planu i u razvoju u Velikoj Britaniji i u Nemačkoj, onda svakako možemo da budemo ponosni.
Istovremeno, razvija se projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" i to je budući najvažniji projekat u našem energetskom sektoru, koji će svakako obezbediti i dodatno snabdevanje električnom energijom, ali i dodatnu sigurnost, jer će moći da skladišti prirodnim putem električnu energiju, kao što to, na kraju krajeva, danas čini jedina reverzibilna hidroelektrana "Bajina Bašta", koja je od izuzetnog značaja za nas i za snabdevanje energijom, zato što je ona naša zlatna rezerva, pa to znači da možemo da upravljamo na lakši i jednostavniji način potrošnjom i snabdevanjem.
Zato je bilo bitno da se prošle godine pokrenula konačno revitalizacija te reverzibilne hidroelektrane, zahvaljujući japanskim partnerima, jer je japanska oprema ugrađena u tu hidroelektranu, pa samim tim je oni i rehabilituju. Prvi agregat, odnosno njegova revitalizacija je uspešno završena krajem prošle godine, a već je počela revitalizacija drugog agregata. Moram da napomenem da je i ta revitalizacija dugo odlagana, pre svega zbog energetske krize i da je prošle godine morala da počne. Svakako ćemo, kada se završe radovi, u toku ove godine, da se osećamo i sigurnije i bezbednije, a do tada moramo da upravljamo portfoliom na najbolji mogući način, a opet imajući u vidu da je potrošnja električne energije sve veća.
Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, pomenula sam jedan od najvećih u Evropi koji razvijamo od jednog gigavata, koji će biti na mreži do 2028. godine i pre svega sva ova ulaganja o kojima danas pričamo će osigurati da građani Srbije nastave da imaju jednu od najnižih cena električne energije u Evropi, ali pre svega da ta energija bude iz čistih izvora.
Ulažemo i u moderne i stabilne blokove u termoelektranama, kao što je pre svega "Kostolac B 3" i to je prvi proizvodni kapacitet posle više od 30 godina. Nažalost, nikome nije palo napamet da pokrene da ulaganja pre 2013. godine.
U rudarsku opremu, odnosno u nove bagere koji će obezbediti veće količine kvalitetnog uglja koji nam je potreban za decenije koje dolaze, uloženo je u proteklih 12 godina milijardu i 300 miliona evra, a samo u poslednje dve godine pokrenute su investicije od 300 miliona evra. Ako poredite to sa ukupnim ulaganjima u elektroprivredu Srbije između 2000. i 2012. godine, mogu da kažem slobodno samo milijardu i 600 miliona evra, onda i investicije u našu rudarsku opremu prethodnih 12 godina su zaista rekordne.
I radnici "Elektroprivrede Srbije" osećaju i znaju da je kompanija na dobrom putu i zato se nisu ni odazvali u prethodnom periodu na lažno solidarišuće pozive pojedinaca na nekakve obustave rada, jer nema govora ni o kakvom prekidu rada u "Elektroprivredi Srbije".
Jasno je da su neki politički aktivisti koristili svoje radno mesto suprotno zakonu i suprotno pravilima, a jedan od njih se i sam razotkrio među studentima kada su ga izviždali jer je rekao da je zapravo funkcioner opozicione političke stranke. I bivši zaposleni iz "Kolubare" koji se sada predstavljaju kao nekakvi opozicioni govornici zapravo pokušavaju da zloupotrebe studente za svoje lične političke interese, ali i interese opozicionih stranaka koje predstavljaju.
Pokušavaju svom silom da urade na "Elektroprivredu", ali svi znamo da je to kompanija koja poštuje i mladost i u kojoj su vrata otvorena za sve mlade ljude i do sada, ali u budućnosti.
Početkom godine, tačnije u januaru 2025. godine "Elektroprivreda" je zaposlila 21 mladog inženjera. Većina njih je bez ikakvog prethodnog radnog iskustva, što je nezamislivo za privatne kompanije. Takođe, "Elektroprivreda" je u decembru prošle godine potpisala ugovore o stipendiranju 30 najboljih studenata tehničkih fakulteta, dajući im time priliku da sutra budu deo najvećeg kolektiva u zemlji.
Da ne govorim o studentskoj praksi i svim ostalim vidovima saradnje sa akademskom zajednicom. Ali, i sve druge energetske kompanije, poput "Elektromreža Srbije", "Srbijagasa" podržavaju mlade ljude kroz različite vidove praksi, stipendija i zapošljavanja.
Pokušali su u prethodnom periodu da odu i korak dalje pa su svesno želeli da ugroze proces proizvodnje uglja u "Kolubari" i samo prošlog petka blokadom autobuske stanice kako rudari ne bi mogli da stignu na kopove i da obavljaju svoj posao, i kako bi to predstavili kao generalni štrajk. Ali, nisu uspeli i neće uspeti zato što nemaju podršku tih istih rudara.
Njih podržavaju samo opozicioni aktivisti u tim namerama za nekakvim generalnim štrajkovima. Okupljanje nekolicine njih sa partijskim kolegama pokušavaju da predstave kao protest rudara, što apsolutno nije istina i to svi znaju.
Rudari "Kolubare" i "Kostolca", kao i svi ostali zaposleni u ovom preduzeću su profesionalci koji svakoga dana odgovorno i požrtvovano obavljaju svoj posao i svesni su značaja kompanije za celokupno srpsko društvo i moram zaista da kažem - hvala im što su na visini zadatka, ali hvala i svim zaposlenima u energetskom sektoru i energetskim kompanijama.
Država je bila tu za njih i biće za njih i naš zajednički cilj je da one budu neprikosnoveni državni, nacionalni, ali i regionalni energetski lideri.
"Elektroprivreda" pogotovo je bila i biće meta političkih napada jer je najveća, najznačajnija kompanija u zemlji i ne samo u Srbiji, nego i u širem regionu i mnogi bi želeli da vide nekakvu propast "Elektroprivrede" jer bi to prikazali kao propast Srbije. To nikako ni ne smemo, a ni nećemo, a ni nismo dozvolili, jer je "Elektroprivreda" strateška kompanija, stub energetske sigurnosti Srbije. Čuli smo i pre dve godine kako država planira da privatizuje "Elektroprivredu". Lagali su, lagali i lagali bez pardona, ali vreme i istina ih demantuju.
Zaposleni u energetskim i u rudarskim kompanijama su srce sistema i od početka godine samo u energetskom i rudarskom sektoru, pre svega u „Elektroprivredi“ u „Srbijagasu“, ali i u JP za podzemnu eksploataciju uglja u Resavici su dogovorene i povećane zarade, poboljšani su uslovi rada, odnosno poboljšavaju se svakim danom, ali i materijalni položaj zaposlenih.
Energetska bezbednost je jednaka nacionalnoj bezbednosti. Sve više se troši energije i zato nam je svaki megavat važan, svaki novi kapacitet za proizvodnju energije, ali i za skladištenje energije da bi imali dodatnu bezbednost i sigurnost.
Svedočili smo najvećoj energetskoj krizi u poslednjih pola veka. Ona je Nemačku odvela u recesiju. Cena gasa je nedavno bila na dvogodišnjem maksimumu, pre svega zbog politike EU ka Ruskoj Federaciji koju mi nismo želeli da sledimo i nećemo slediti i ona se do sada pokazala kao ispravna.
Kriza je dodatno razotkrila potrebu i za izgradnjom alternativnih pravaca i ruta snabdevanja energentima i zato smo pre godinu i po dana rekordnom brzinom završili izgradnju gasnog intrakonektora između Srbije i Bugarske da bismo imali alternativne pravce snabdevanja, a sada gradimo i novi pravac snabdevanja naftom između Srbije i Mađarske kako bi upravo imali i dodatne pravde snabdevanja ovim energentom.
Radimo i na boljem i bržem energetskom umrežavanju sa susednim zemljama, pre svega sa Rumunijom, sa BiH, sa Crnom Gorom, ali radićemo i na tome sa Mađarskom kroz novi projekat izgradnje Panonskog koridora, ali dodatno i sa Bugarskom, pre svega kako bi brže, lakše i jednostavnije razmenjivali električnu energiju, ali i kako bi postali deo integralnog tržišta energetskoj u EU u čemu smo najviše napredovali od svih zemalja u regionu. To je deo Reformske agende koju ćemo svakako završiti do kraja 2026. godine.
Kada je gasni sektor u pitanju, u 2024. godini, znači prošle godine potpisali smo i Memorandum za izgradnju gasnog interkonektora između Srbije i Rumunije. Znači, sa Rumunijom smo potpisali taj dokument, a izgradnjom ovog gasovoda obezbediće se još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom povezujući čvorište Mokrin u Srbiji sa transportnim gasovodom Brua u Rumuniji. Znamo da Rumunija ima velike količine gasa, da planira da ih eksploatiše i zato nam je taj gasovod isto bitan, naravno i zbog gasifikacije tog dela Srbije.
U Srbiji će ovaj dvosmerni gasovod za prenos prirodnog gasa biti dužine 13 kilometara, u Rumuniji približno 86 kilometara, a projektovani kapacitet je 1,6 milijardi kubika gasa, a deonica sa srpske strane planirano je da bude završena do 2027. godine, odnosno tokom 2026. godine.
Takođe je u pripremi i projekat izgradnje novog interkonektora sa Severnom Makedonijom. On treba ubrzo da počne sa izgradnjom da bi i taj pravac imali, novi, snabdevanja gasom i da bi mogli da se povežemo još više sa gasovodima kao što su Tap i Tanap, znači u kaspijskom regionu, ali i sa terminalom prirodnog gasa u Grčkoj.
Strateški interes Srbije kada je gasni sektor u pitanju je da i da ima skladišta gasa što više i još više na svojoj teritoriji. Očekujemo da imamo dodatne kapacitete skladištenja gasa od 750 miliona kubika u Banatskom Dvoru do kraja 2026. godine, što će krucijalno doprineti energetskoj bezbednosti i stabilnosti u narednih 25 godina.
Skladišta gasa u Srbiji su trenutno izuzetno dobro popunjena, skladišta gasa u Mađarskoj smo u najvećom meri ispraznili ove zime, to je tako bilo i planirano, ali su dogovorene i dodatne količine bile za ovu zimu iz Azerbejdžana, iz Rusije, i to nam je svakako ulilo dodatnu sigurnost tokom zime zato što niko nije znao šta će se dešavati na svetskim tržištima jer je Ukrajina prekinula dotok gasa u januaru iz Ruske Federacije.
Mađarska je naš pouzdan partner u skladištenju gasa. Očekujemo da posle 1. aprila nastavimo saradnju i trenutno su u toku razgovori gasnih kompanija o komercijalnim uslovima.
Projekat proširenja Banatskog Dvora razvija se planiranom dinamikom. Definisana je i isporučena oprema i dobijena je građevinska dozvola i proširenje skladišta tog podzemnog će ostvariti i bezbednosne, ali i tehničke, ali naravno i ciljeve proizvodnje gasa.
Takođe, imamo u planu da nastavimo našu saradnju u energetskom sektoru kada je Azerbejdžan u pitanju. Sa tom državom smo usaglasili dokument o bilateralnoj saradnji u energetskom sektoru i očekujemo da on uskoro bude potpisan i takođe da budu u parlamentu pred vama. On se, pre svega, tiče izgradnje gasne elektrane u blizini Niša i ona je prepoznata u našoj Strategiji razvoja energetike, ali i u našem integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu kao jedan od prioritetnih projekata. Ona je bila i tema sastanka, poslednjeg sastanka između predsednika Vučića i predsednika Alijeva. Ovaj projekat je važan i iz ugla obezbeđivanja bazne energije, veće sigurnosti snabdevanja, ali i kao korak dalje u strateškom partnerstvu naše dve zemlje, pre svega kada je obezbeđivanje gasa u pitanju koje smo započeli 2023. godine.
Kada je u pitanju energetska efikasnost, moram da se osvrnem da smo do sada pomogli sa subvencijama država preko 35.000 domaćinstava u prethodnom periodu, a dodelićemo još subvencije za oko 40.000 domaćinstava u narednih nekoliko godina. To je planirano i to su sredstva koja su već obezbeđena.
Ovaj važan projekat se realizuje u saradnji sa opštinama i gradovima koji finansiraju mere energetske efikasnosti, pre svega za građane, za njihove porodične kuće i za njihove stanove. Pravo na podnošenje prijava imaju sve jedinice lokalne samouprave, u skladu sa svojim budžetskim mogućnostima. Na prošlogodišnjem pozivu su se prijavile skoro sve jedinice lokalne samouprave koje učestvovale, odnosno njih 136. Svi građani u Republici Srbiji imaju ista prava po ovom pitanju, međutim građani iz opština i gradova koji se nisu prijavili na prošlogodišnji javni poziv nisu ni mogli da se prijave za dodelu subvencija, što ne znači da to svoje pravo neće moći da ostvare ove godine.
Novca u budžetu za ovaj projekat ima dovoljno, trajaće još četiri godine i verujem da će svi građani koji budu želeli da ostvare svoje pravo da će se do kraja realizacije projekta i prijaviti, a mi ćemo raditi na tome da obezbedimo i dodatna sredstva, jer znamo koliko je važno da ulažemo u energetsku efikasnost, jer svaki kilovat sat energije koji nije potrošen je zapravo dodatna korist za naš energetski sistem, jer time praktično štedimo i budžete građana, ali naravno i naš državni budžet.
Do sada smo kroz subvencije uložili 2,2 milijarde dinara za domaćinstva za energetske efikasnosti dok smo planirali 5,4 milijarde dinara da ulažemo u narednom periodu. Moram da podsetim da je godine 2012. godine nula građana dobilo subvencije države i jedinica lokalnih samouprava za mere energetske efikasnosti, za zamenu stolarije, za izolaciju fasada, krova, zamenu kotlova, ugradnju toplotnih pumpi i solarnih elektrana, a da danas je taj broj preko 35.000 porodica i te subvencije idu od 50 do 65% vrednosti radova i mogu slobodno da pozovem sve građane da se prijave, naravno u ovih 136 opština, jer su prijavljivanja u toku u skoro svakoj opštini i gradu u Srbiji. Planirano je još najmanje 40.000 domaćinstava da dobiju ove subvencije. Da naglasim da od ove godine, znači, od prošlogodišnjeg poziva mogu da se prijave građani koji ukoliko ispune određene uslove nivo subvencija ide i do 90%, što znači da mogu da renoviraju, unaprede svoje stanove i kuće skoro o potpunom trošku države.
Sve ove mere će smanjiti potrošnju energije, samim tim, naravno, i račune naših građana u njihovim domovima. Smanjiće i emisiju štetnih gasova, ulepšaće se izgled tih kuća i stanova i, naravno, povećati njihova vrednost.
Kada je u pitanju snabdevanje toplotnom energijom, odnosno daljinsko grejanje, prelazak na naplatu po utrošku, to je ono što je zaista u fokusu u mnogim lokalnim samoupravama i to je zakonska obaveza toplana u Republici Srbiji, i to je u skladu sa najboljom evropskom i svetskom praksom, a prelazak na naplatu po potrošnji će umanjiti račune onih čija je specifična potrošnja energije ispod proseka, samim tim će i povećati račune onima čija je potrošnja iznad proseka, i to je ono što je realnost i što je jednostavno tako.
Međutim, država i Ministarstvo rudarstva i energetike ima projekte i obezbeđena sredstva za projekte koji će takođe pomoći i ovu meru i onima pre svega koji su energetski neefikasni da svoju potrošnju spuste ispod proseka ili da je približe proseku, kako bi umanjili račune upravo prelaskom na naplatu po utrošku. U tom smislu, država je obezbedila 65 miliona evra kroz javni ESCO projekat u čak 14 gradova i opština, kako bi naši građani imali mogućnost kroz subvencije da saniraju svoje stambene zgrade. Taj projekat će se realizovati u Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Pirotu, Čačku, Kraljevu, Novom Pazaru, Trsteniku, Užicu, Vranju i Zrenjaninu.
Moram da kažem da ono što će biti najveća korist, to je da se računi građana u narednom periodu, kada se završi program sanacije, neće menjati, znači, uspeće da saniraju svoje zgrade i da postanu energetski efikasniji, da troše manje, da plaćaju manje, a računi u godinama koje slede neće im se povećati. To je pre svega zahvaljujući subvencijama države i takođe sve ovo je bilo nezamislivo pre 10 i više godina.
Kada pričamo o Generalnoj strategiji razvoja energetike, Vlada Srbije nije zapostavila dekarbonizaciju, naprotiv, mi smo kroz Nacionalni energetski i klimatski plan, koji je usvojen prošle godine, moram da naglasim da smo prva zemlja u regionu koja ga je usvojila, ali i da ih veliki broj evropskih zemalja još nije usvojio, tako da i u tom smislu smo zaista napravili dobar iskorak. Planirali smo da do 2030. godine udeo obnovljivih izvora energije dostigne najmanje 45% i da smo apsolutno na dobrom putu da to ostvarimo.
Takođe, usvojili smo prošle godine i novu Strategiju razvoja energetike do 2050. godine, gde smo planirali mere kako da, pogotovo posle 2040. i 2045. godine, dekarbonizujemo naš energetski sektor, pre svega što znamo da će postojeći termo kapaciteti dostići svoj životni vek, da će kvalitet i količina uglja biti sve niža u decenijama koje dolaze i da moramo da prelazimo na druge vidove energije. Naravno, tu će gasne elektrane igrati veliku ulogu, zato što je to bazna energija i zato što je to prelazno gorivo, kako ga nazivaju u celom svetu, i mi imamo dobre osnove i projekti, kao što sam rekla, izgradnje gasnih elektrana su i prepoznati u našoj strategiji. Međutim, planiramo da značajno, i to smo već uradili, zato kažem da smo na dobrom putu, povećamo udeo obnovljivih izvora energije u godinama koje dolaze.
Moram da podsetim da je 2012. godina ostavila iza sebe 52 elektrane na obnovljive izvore energije, ukupne snage 45 megavata, to znate da za naš energetski sistem praktično ili skoro ne znači ništa. U januaru 2025. godine Srbija ima na mreži 399, znači skoro 400 elektrana na obnovljive izvore energije i to je skoro 10 puta više nego pre 12 godina i njihova ukupna snaga je 883 megavata i to čini negde čak oko 10% naših kapaciteta.
Trenutno je u toku izgradnja više 620 megavata elektrana na obnovljive izvore, tako da očekujemo da samo do 2026. godine, znači to je praktično sutra, imamo više od 1.500 zelenih megavata, što je 33 puta više nego 2012. godine. Sva ta električna energija će biti preuzeta od strane Elektroprivrede Srbije, po cenama ispod tržišnih i biće dostupna za naše građane i za privredu.
Pored toga, imamo 4.500 solarnih elektrana koje su građani i privreda instalirali za sopstvene potrebe, ukupne snage blizu 90 megavata. Bilo je samo pre tri godine skoro nula građana koji su učestvovali u energetskoj tranziciji, ali zahvaljujući i subvencijama države veliki broj njih je uspeo da instalira solarne elektrane na svojim krovovima i upravo smo to omogućili izmenom Zakona o obnovljivim izvorima energije pre dve i po godine.
Zbog svega ovoga smo sigurni da je naš cilj od 45% električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine dostižan, a to znači da će skoro svaki drugi kilovat-čas biti zeleni i održiv. To znači, naravno, i bolju životnu sredinu, smanjenje aerozagađenja i sve ono što nam je neophodno.
Međutim, sprovodimo zelenu tranziciju kontrolisano, vodeći računa o sigurnosti snabdevanja i to je najvažniji prioritet za našu zemlju. Nećemo gasiti preko noći bazne elektrane iz uglja, koje nam kontinuirano isporučuju električnu energiju, obezbeđuju sigurnost snabdevanja, energetsku sigurnost i bezbednost zemlje, da ne bi postali visoko zavisna zemlja, koja bi zavisila od nepredvidivih cena električne energije na inostranim tržištima. To nam ne pada na pamet.
Kroz strateška dokumenta koja sam pomenula, pre svega Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, ali i novu Strategiju razvoja energetike do 2050. godine, trasiramo put energetskoj tranziciji, ali vodimo računa da svi naši nacionalni interesi, ali pre svega interesi građana Srbije budu izbalansirani.
Moram da iskoristim ovo izlaganje i da se osvrnem na generalnu atmosferu koja vlada trenutno u našoj zemlji, a to je pre svega atmosfera agresije, nerazumevanja, nasilja i ona vlada u našem društvu nekoliko proteklih meseci. Nedopustiva je situacija koja nas je zadesila prošle nedelje ovde, baš na ovom mestu, u parlamentu, kao najvišem zakonodavnom telu u našoj zemlji.
Postavljam pitanje onima koji koriste najgnusnije i najprljavije poteze, kako bi sebe politički pozicionirali – da li je to politika budućnosti i da li je nasilje njihova politička agenda, da li je ukidanje škola, druženja i detinjstva dece i program koji nude pod parolom bolje budućnosti?
Svedočili smo samo prošle nedelje, ali skoro i svaki dan enormnoj količini nasilja, izostanku bilo kakvog dijaloga, na koji je pozivano više puta, ali i izostanku dijaloga u parlamentu, u domu narodnih poslanika, koji treba upravo ovde na najvišem nivou da rešavaju izazove sa kojima se suočavamo kao društvo. Da li smatraju da se kriza rešava dimnim bombama, suzavcem, gađanjem flašama i jajima u Narodnoj skupštini ili, pak, u bilo kojoj drugoj skupštini?
U trenucima kada je naša zemlja suočena sa brojnim izazovima, važno je da svi mi kao građani i kao politički akteri razmišljamo o budućnosti naše zemlje i naši postupci oblikuju društvo u kojem će živeti i buduće generacije.
Danas su nam sloga i mir suštinska potreba, mladost je budućnost svake zemlje, ali ona u sebi sadrži i naivnost kojom se večno služe oni koji narušavaju naš ustavni poredak i ne žale ni novca, a ni načina. Politika koja se temelji na agresiji, na nasilju, na nerazumevanju nije politika koja vodi napretku, baš naprotiv ona podeljuje i produbljuje podele i vodi ka još većoj nestabilnosti.
Prošlogodišnji rast BDP od 3,9% bio je jedan od najvećih u Evropi, a po prvi put smo prošle godine i dobili kreditni rejting od najprestižnije, jedne od najprestižnijih agencija SNP i to je potvrda da se naša zemlja nalazi na uspešnom putu, već nekoliko godina Srbija je lider u regionu privlačenju stranih direktnih investicija, s obzirom da 60% svih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu se realizuje u Srbiji, one dolaze iz svih delova sveta, iz Evrope, iz SAD, iz Kine, iz Japana, iz Južne Koreje, i to je dokaz mudre spoljne politike na čelu sa predsednikom Vučićem. One su iznosile strane direktne investicije više od pet milijardi evra u prošloj godini i to je rekordan iznos, naravno, one prate i sektor energetike.
Takođe, sačuvali smo i makroekonomsku stabilnost, inflacija je dovedena u zone i u granice, dok je udeo javnog duga na kraju januara značajno, ali značajno niži od većine evropskih zemalja i samo oni koji se ne razumeju ni u finansije, ni u ekonomiju mogu da kažu da je on rekordan ili da ga porede sa 2012. godinom, kada ni BDP je bio neuporediv.
Samo u poslednjih godina u Srbiji su izgrađene 100 kilometara i završena izgradnja i pruga i auto-puteva, ali i što je jako važno kliničkih centara u više gradova Srbije, bolnica, ali i ekološke i komunalne infrastrukture o kojem je pričala i koleginica Vujović, a u poslednjih dve godine je pokrenut najveći talas investicija u energetsku infrastrukturu o kojoj sam govorila i koji će se nastaviti usvajanjem današnjih zakona.
Kao što sam rekla građani svaki dan širom zemlje dobijaju podršku države kroz subvencije za energetsko unapređenje svojih domova. Samo pre dva dana to je bilo u Kragujevcu, ali i u Beogradskoj opštini Novi Beograd i u Kragujevcu su građani i po prvi put dobili subvencije države do 90% o kojima sam pričala.
Takođe, u prethodnom periodu je više od 170 škola, vrtića, zgrada fakulteta, domova kulture, domova zdravlja, energetski sanirano, računi su im danas manji, a konfor im je veći svima onima koji rade u tim objektima i to je takođe pre 12 godina bilo nezamislivo, ali najveće koristi uspešne dosadašnje ekonomske politike imaju upravo građani zbog kontinuiranih povećanja i plata i penzija, a samim tim i životnog standarda, a kao što sam rekla, svedoci smo istih tih povećanja i zaposlenih u energetskom i pre svega u rudarskom sektoru.
U trenutku kada je naša zemlja primorana da štiti vitalne nacionalne interese i kada se suočava sa nikada većim pritiscima spolja, a pomenuću i uvođenje na najavljeno sankcija NIS-u koju smo diplomatskom borbom uspeli da odložimo za 30 dana, a moram da naglasim da je NIS prodat od strane predstavnika opozicije 2008. godine, i takođe na mnogi od njih sada pričaju šta treba da radimo u vezi NIS-a i kako tobož možda treba i da ga nacionalizujemo, možda je o tome bilo bolje razmišljati 2008. godine. Svi ti pritisci takođe se dešavaju nikada, kao nikada ranije na Kosovu i Metohiji kada su naši građani u pitanju, ali svedoci smo i nedavnih dešavanja u Republici Srpskoj.
Sve to praktično govori da određeni politički krugovi u celom tom ambijentu i u celoj toj atmosferi promovišu nasilno ponašanje sa ciljem nedemokratskog preuzimanje vlasti bez izborne volje i podrške građana.
U ovom trenutku neophodno je da svi građani, naročito političari, poslanici, ali i svi politički aktivisti pokažu sposobnost za konstruktivni dijalog, za razumevanje, za smirivanje tenzija, ali i da pokažemo više razumevanja jedni za druge da bi mogli da nastavimo razvoj i ekonomski rast naše zemlje, koji je kao što smo svedoci bio ugrožen u proteklih nekoliko meseci upravo svim ovim dešavanjima.
Tu smo i nastavili smo da radimo vredno i odgovorno, pre svega da bismo zaštitili interese građana Republike Srbije, to ćemo nastaviti da radimo uz još jedan poziv na smirivanje tenzija u našoj zemlji koji nam je preko potreban. Hvala vam na pažnji, narodni poslanici i dragi građani Srbije.