Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Marković

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Pitanje

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja i jednu sugestiju. Sugestija se odnosi na ove Đilasove pulene iz lažne patriotske organizacije Dveri koji su galamili danas. Kada već Đilas naručuje poslanička pitanja, neka ih pritom barem obuči kada je reč o nekim elementarnim kategorijama Ustava, ustavnim nadležnostima itd.

Postavljam pitanje povodom nedavne vesti koju su mediji preneli da je predsednik opštine Paraćin, izvesni Saša Paunović, koji je inače i potpredsednik DS, a poznatiji kao paraćinski despot, tako ga zovu Paraćinci, podneo nekakvu žalbu Komitetu za lokalnu upravu Saveta Evrope, a koju su podržali njegovi koalicioni partneri, gradonačelnik Šapca i predsednik opštine Čajetina.

Objavljena je vest da su 28. juna ove godine, dakle na Vidovdan, na sednicu pomenutog Komiteta u Istanbulu otputovali predsednik opštine Paraćin Saša Paunović i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. U vezi sa tim postavljam pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu – iz kojih sredstava je finansiran ovaj njihov put, boravak i eventualni smeštaj u Istanbulu? Od kojih ili od čijih para je plaćen taj put za Paunovića i Zelenovića da bi oni tamo tužakali i blatili svoju državu i građane, dakle, da se utvrdi da li su to platili građani Paraćina ili Šapca, odnosno da li je to plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava Paraćina i Šapca ili je to možda plaćeno od nekih njihovih sponzora? Možda su neki sponzori platili tu njihovu avanturu. Možda je to neki tajkun platio. Možda Dragan Đilas. Možda Vuk Jeremić. Građani imaju pravo da znaju ko je ovo platio i moraju dobiti odgovore na ova pitanja

Drugo moje pitanje – šta će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu preduzeti ako se ispostavi da su putovali o trošku građana Paraćina ili Šapca tj. ako je plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava? Ukoliko se ispostavi da je ova njihova avantura plaćena iz budžeta, neophodno je da obojica momentalno podnesu ostavke na funkcije koje vrše. Dakle, jasno i glasno moraju da objasne po kom osnovu su bili tamo i ko je to platio.

Imamo sliku iz Istanbula. Znate kako – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi. Na slici su Zelenović iz Šapca, Saša Paunović iz Paraćina i izvesni Alimpić za koga nije utvrđeno po kom osnovu je uopšte tamo i šta on predstavlja.

Zašto sve ovo potenciram? Zato što ovakav presedan koji se desio, da neko podnosi nekakve sulude žalbe i tužbe, pri tom potpuno neosnovane, protiv sopstvene države i građana, a da pri tom otputuje o trošku tih istih građana je potpuno neprihvatljiv i u krajnjem smislu licemeran. Koje odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi njima daju ovo za pravo? Po kojim odredbama statuta grada ili statuta opštine oni izvode ovu svoju ludoriju? Na koji način uopšte mogu da podvedu ove svoje aktivnosti kao vršenje funkcije predsednika opštine ili vršenje gradonačelničke funkcije? Možda im je to neko naredio da urade? Možda neko od njihovih nalogodavaca? Ima tu dosta kandidata.

Imamo sliku sa nekog događaja. Tu je ceo taj tim, ceo taj tužni skup. Tu je Borko Stefanović, tu je Dragan Đilac, tu je Vuk Jeremić, čak i onaj Janko Veselinović nesretni, tu je Lutovac, tu je Stamatović, Zelenović i Paunović, naravno. Dakle, da vidimo da li je neko od njihovih nalogodavaca možda naredio jedan ovakav sraman zadatak.

Na kraju, postavlja se pitanje motiva za sve ovo, da neko tužaka i blati sopstvenu državu, da neko iznosi najgore moguće optužbe bez ikakvog osnova samo zato što oseća da mu je ugrožena funkcija koju obavlja, samo zato što postoji mogućnost, legitimna mogućnost da on više ne bude predsednik opštine. Postavljam pitanje – šta je onda sledeće? Očekujem da usledi predlog da se u Paraćinu zabrani održavanje izbora kako bi Paunović do kraja života ostao predsednik opštine ili da ga proglasimo kao doživotnog predsednika opštine Paraćin, onda će možda biti zadovoljan.

Završavam u sledećoj rečenici. Svima ste produžili 15 sekundi. Građani Paraćina, Šapca i Čajetine ne žele, niti će biti taoci neodgovornih štetočina koji vode ova tri grada, odnosno opštine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Neću se obazirati na ova naručena pitanja koja smo jutros mogli da čujemo, naručena od strane Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, ne znam samo koliko ga je koštalo tako nešto.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan pre 26 godina, dakle 21. juna 1992. godine dogodio se veliki zločin, zločin na Miljevačkom platou. U pitanju je agresija Hrvatske na Miljevački plato, u okolini Drniša u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini na teritorijama koje su u to vreme bile pod zaštitom UN, kako je to propisano Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ovaj zločin, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za taj zločin u kome je život izgubilo 40 srpskih milicionera i teritorijalaca, a od kojih je većina masakrirana nakon zarobljavanja?

Taj mučki napad se desio 21. juna 1992. godine, u zoru, uprkos primirju koje je potpisano nekoliko dana ranije, kako bi se održao Međunarodni dečiji festival u Šibeniku.

Ono što je posebno problematično, to je što je u pitanju prva agresija Hrvatske nakon povlačenja JNA iz Hrvatske i nakon što su na toj teritoriji raspoređene međunarodne strane Unprofor-a, tzv. „plavi šlemovi“, koji su imali zadatak da demilitarizuju tu zonu i da uspostave mir.

Da podsetimo, februara 1992. godine prihvaćen je tzv. Vensov plan, tj. Sporazum o planu mirovnih operacija, kojim je predviđena demilitarizacija zona zahvaćenih ratom. Dvadeset i prvog februara 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 743 kojom je uspostavljena Misija Unprofor-a.

Dalje, 8. juna 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 758 kojom se dodatno pojačava snaga i mandat Unprofora. Uprkos svemu tome, kao i potpisanom primirju nekoliko dana pre toga, hrvatske snage su napale to područje, a epilog je 40 svirepo ubijenih Srba koji su nakon ubistva masakrirani i zatim bačeni u Krašku jamu u blizini sela Drinovci, a koju su zatim napunili smećem.

Tek dva meseca nakon ovog zločina Hrvatska je dozvolila Međunarodnoj ekspekrtskoj komisiji da izvrši ekshumaciju i identifikaciju žrtava. Taj proces je trajao mesecima, a uprkos svemu 12 leševa je ostalo neidentifikovano.

Savet bezbednosti je 30. juna iste godine izglasao Rezoluciju 762, kojom se traži od Hrvatske povlačenje na položaje pre 21. juna te godine, ali Hrvatska to naravno nikada nije ispoštovala.

Posebno teško i bolno pada saznanje da je ovaj zločin sniman kamerom, postojala je video kaseta koja se potom iznajmljivala kao svojevrsni horor film u zemljama zapadne Evrope, kao i to da je hrvatska radio stanica „Split“ u maniru krajnjeg cinizma emitovala imena poginulih Srba uz zvuke srpske nacionalne himne uz najgore moguće uvrede.

Nakon ovog zločina usledile su nove agresije na Republiku Srpsku Krajinu i novi zločini. Dakle, 22. januara 1993. godine na Ravne kotare je bio napad, tzv. operacija „Maslinica“ u kojoj je ubijeno 348 vojnika i civila, naravno Srba, a od posledica agresije još 165 civila. Dakle, ukupno 513 Srba. Ukupno je prognano sa te teritorije 10 hiljada Srba, a sela Smoković, Kašić i Islam Grčki su potpuno uništena i spaljena.

Godine 1993. devetog septembra napad na Medački DŽep u Lici, gde je ubijeno 88 Srba, civila i vojnika i policajaca, a kompletno su razorena sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divosav. Među civilima je 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Citiraću izjavu generala Žaka Kota od 19. septembra 1993. godine: „Nisam našao znakove života ni ljudi ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno“. Onda su usledile 1. maja „Bljesak“, posle „Oluja“, što već znamo iz istorije.

Samo još jednu rečenicu. Ako Hrvatska pledira da bude demokratska država koja poštuje ljudska prava, mora se suočiti sa prošlošću i priznati svoje zločine i naći odgovorne i procesuirati ih. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, i moje pitanje se odnosi na nezakonite proteste i blokade ulica i puteva u Srbiji, koji se ovih dana dešavaju, a upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Pre svega bih želeo da čestitam pripadnicima MUP-a na hitroj i efikasnoj akciji hapšenja ljudi koji su pretukli, ali i opljačkali jednog građanina, Božidara Milića, tokom jučerašnjeg dana na jednoj od lokacija na kojoj se održao taj tzv. protest u Borči i time se jasno pokazuje i time je poslata poruka da nećemo da dopuštamo i trpimo nikakav vid nasilja, da nema tolerancije prema nasilju, da je nedopustivo da neko ugrožava bezbednost naših građana ni na koji način.

Ta bahata manjina danima sprovodi teror nad apsolutnom većinom i ovo je prvi put sve od ubistva Ranka Panića 2008. godine da neko u Srbiji bude prebijen od strane političkih neistomišljenika, da neko u Srbiji bude prebijen samo zato što ima drugačiji politički stav, samo zato što se usudio da osudi nešto ili da se ne slaže sa nekim političkim stavom.

Tri čoveka u godina dvadeset i nešto ili trideset i nešto godina su prebila junački jednog čoveka koji ima skoro pedeset godina i pri tom ga opljačkali i smatram da je to apsolutno nedopustivo i da su organizatori ovih protesta na najbolji način pokazali svoje pravo lice i zato pitam MUP – da li će preduzeti neophodne radnje, da li će istražiti organizatore ovih protesta, iste one ljude koji su već godinama zagovornici raznih scenarija, zagovornici raznih oblika krvoprolića u Srbiji, istih onih koji su spremni da izazivaju nerede i haos na ulicama, ali im to na sreću ne polazi za rukom?

Jedan od njih je i malopre pokušao da kaže kako oni nemaju veze sa tim protestima, a vrlo dobro znamo pravu istinu o tome, a da ono što govorim je istina, o čemu je govorio i moj kolega Rističević malopre, možemo jasno da vidimo iz tvitova njihovih ovih dana.

Zoran Živković kaže – protest mora biti jači i dosledniji. U ponedeljak u devet ujutru treba blokirati sve raskrsnice u Srbiji i ostati tamo dok Vlada Aleksandra Vučića i njegovih SNS-ovaca ne smanji akcize. To kaže Zoran Živković pre nekoliko dana.

Idemo dalje. Miroslav Aleksić, isto jedan od njih, jedan od Jeremićevih poslanika, bolje da postavi pitanje – na osnovu čega su dobili 200 hiljada evra od Katara. Još nismo dobili odgovor na to pitanje. Umesto toga on tvituje i kaže – Trstenik na liniji i šalje slike sa protesta.

Idemo dalje. Jedan od ovih koji je malopre galamio, Balša Božović kaže – Goran Vesić zbog cene goriva blokira Slaviju već godinu i po dana, pa kad može on, možemo i vi. Ako ovo nije podrška, ja ne znam šta je podrška. Samo je pitanje bilo – odakle je tvitovao ovo, da li sa Maldiva ili iz Beograda?

Saša Janković tvituje – dok čitam prvi radni tekst budućeg zakona o lustraciji, samo da kažem i ovo – ljudi koje ovaj režim kazni zbog stvari kao što je današnji protest, biće rehabilitovani. Dakle, on najavljuje rehabilitaciju jednog dana kada dođe na vlast, ali na sreću nema od toga ništa. Nikad neće doći na vlast.

Idemo dalje, Boško Obradović - pozdrav sa Kružnog toka u Preljini za sve političke ludake širom Srbije koji su danas pokazali građansku hrabrosti i dostojanstvo. O Mariji Janjušević, „Nina mediji“ je malopre kolega takođe govorio, kako šalje sliku na latinici, ja zbog pristojnosti ne želim da pročitam šta je ona „tvitovala“, ali to je ta zaštitnica ćirilice koja na latinici „tvituje“.

Dakle, to je ta ista ekipa, to je taj tužan skup ovde koji sedi preko puta nas. Isti su svi oni po ovom pitanju, isti politički stav su zauzeli. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Šta sve ispriča ovaj veliki borac za KiM, trebali ste samo da mu postavite pitanje koliko je glasova, uzgred bude rečeno, dobio na KiM.

Da pređemo na poslaničko pitanje. Pre nekoliko dana mi je stigao odgovor na postavljeno poslaničko pitanje iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a u vezi sa brojnim aferama koje potresaju opštinu Paraćin.

U odgovoru se navodi da to Ministarstvo, kao organ državne uprave, nema neposredne nadležnosti u odnosu na moja pitanja, te me oni i dalje upućuju na MUP. Te ja danas i upućujem pitanje MUP-u – da li su upoznati sa ogromnim aferama koje su se pojavile u većem delu medija, a koje potresaju opštinu Paraćin? Radi se o različitim aferama, u kome su oštećeni budžet opštine Paraćin, pa posledično i građani Paraćina i to u milionskim iznosima, ogromnim iznosima, a učesnici tih afera su čelnici opštine Paraćin predvođeni predsednikom opštine Paraćin Sašom Paunovićem i ostalim, odnosno ostalom vrhuškom DS i ostalim satelitima koji podržavaju vlast DS u toj opštini.

Dakle, u pitanju su sukobi interesa, dokazani sukobi interesa u kome se redom nalaze gotovo svi ili barem većina opštinskih funkcionera, zatim nameštanje poslova privatnim firmama koje poseduju upravo ti rukovodioci u opštini, zatim različite zloupotrebe položaja, o čemu smo već pričali na nekoliko sednica, i opravdana sumnja da postoji trgovina uticajem. Svaki put kada pomislimo da više ništa ne može da nas iznenadi, kada je reč o štetočinama koji upravljaju opštinom Paraćin, one se potrude da nas demantuju i da to ne bude tako.

Najnoviji u nizu slučajeva te vrste je objavljen pre nekoliko dana, kada je izašlo na videlo da su potrošili 100 miliona dinara na tzv. lizing radnika. Svojevrsnim, vrlo kreativnim tumačenjem zakona, oni su tamo stotine radnika zapošljavali po tom nekom modelu tzv. lizinga radnika, kako bi zaobišli uredbu Vlade Republike Srbije o zapošljavanju.

Sada se tu otvaraju brojna pitanja, mnoga pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ako znamo da su neka javna komunalna preduzeća iz Paraćina, poput JP „Vodovod“, poput JKP „Paraćin“, iznajmljivali radnike od muža sekretarke opštine Paraćin, izvesne Maje Rakić, onda nas to navodi na pomisao da je i to praksa u ostalim javnim komunalnim preduzećima u Paraćinu.

Dakle, imamo potpuno opravdanu sumnju da je to model po kome oni funkcionišu. Tako da se tu nameću pitanja, koliko su to oni onda ljudi zaposlili na ovaj način za toliki novac, za stotine miliona dinara? Koliko je to radnika? Zatim, koji su to poslovi? Kolike su plate radnicima? Konačno, ko kontroliše da li ti ljudi uopšte rade, da li se pojavljuju na poslu ili su u pitanju fiktivni ugovori na šta mi sumnjamo? Sto miliona dinara, koliko je to radnika?

Ovo su jako važna pitanja na koja Paunović mora da da odgovor, jer kao što sam rekao, postoji velika verovatnoća i opravdana sumnja jer znamo sa kim imamo posla, da je u pitanju ogromna pljačka budžeta opštine Paraćin.

Zaključak ove tužne priče je gde god da je DS vršila ili vrši vlast, rezultat je isti. Afera za aferom, opustošen budžet, zloupotrebe položaja, bogaćenje pojedinaca i osiromašenje građana. To je jedan jedini zajednički imenitelj svim žutim štetočinama gde god su vršili vlast. Da li je to Đilas u Beogradu, koji je ostavio preko milijardu evra duga? Da li je to Kuzmanović na Vračaru, koji je ostavio 780 miliona dinara minusa gubitaka? Da li je to Kena u Smederevskoj Palanci, koji je ostavio dugove od četiri milijarde dinara, zaključno sa ovim paraćinskim despotom kako ga već građani Paraćini zovu? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jednom sam prilikom postavljanja poslaničkog pitanja svoj govor započeo rečima svetog vladike Nikolaja Velimirovića – ne kradi državu, jer je skupo plaćena. To je bilo prilikom otkrivanja velikog broja afera u gradskoj opštini Vračar, dok su žuti vršili vlast u toj opštini, a danas ću dozvoliti sebi da još jednom u ovom mandatu postavim poslaničko pitanje, odnosno započnem ovim velikim rečima srpskog vladike.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer to ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada.

Da li su u ministarstvu upoznati sa ogromnim brojem afera koje potresaju opštinu Paraćin? Ako su upoznati, šta planiraju da učine povodom toga? Dakle, u pitanju je čak sedam afera koje su otkrivene za relativno kratko vreme o čemu su mediji pisali, a u pitanju je više desetina miliona dinara pronevere i zloupotrebe.

Paraćinom vlada jedan klan okupljen oko istaknutog funkcionera DS - Saše Paunovića. On je na vlasti u toj opštini već 18 godina, a jedino po čemu je poznat jeste upravo veliki broj afera u kojima su on i njegovi saradnici vinovnici. Dakle, u pitanju je model koji su usavršili u toj opštini, a to je da gotovo svaki funkcioner opštine ima jedno ili više privatnih preduzeća, privatnih firmi koje po pravilu dobijaju, skoro bez izuzetaka, sve unosne poslove u toj opštini.

Mislim da bi mogli da se prijave za Ginisovu knjigu rekorda po broju opštinskih funkcionera koji su uz to i vlasnici preduzeća, dakle pobedili bi na tom takmičenju.

Najnoviji primer je, kako pišu mediji, sekretar SO Paraćin, čiji muž ima privatnu firmu koja se bavi obezbeđivanjem ljudskih resursa za potrebe klijenata. Dosadašnji ugovori koje je ta firma naplatila iz opštinske kase, dakle, u pitanju je 2017. i 2018. godina, iznose 18.734.000 dinara, dakle skoro 19 miliona dinara, ili oko 160.000 evra. Dakle, možete da pretpostavite da je u postupku javne nabavke ta firma bila jedini ponuđač, to nas više ne iznenađuje, to je kod njih sad postalo pravilo. Dakle, javna nabavka, jedna jedina firma je ponuđač, ta firma bude izabrana i u pitanju je firma čiji je muž ili žena opštinski funkcioner. Ovde je ponovo na delu klasičan oblik sukoba interesa, rekao bih školski primer sukoba interesa, kao i više puta ranije.

Ako znamo da zakon glasi da funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije, niti koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Ovde je upravo u pitanju povezano lice, dakle.

Zatim, imamo onog stručnjaka što je tamo direktor JKP Vodovod, taj nije prijavio ženinu firmu, zaboravio je da prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ima krivične prijave od ranije zbog finansijskih malverzacija. Dakle, opet sukob interesa. Dakle, zaključak je, gde god Demokratska stranka vrši vlast uvek imamo zloupotrebu položaja, zloupotrebu budžeta, sukob interesa, lopovluk jednom rečju. Bio to Đilas u Beogradu, bio to Ješić u Inđiji, bio to Kuzmanović na Vračaru, bio to Kena u Smederevskoj Palanci, bio to Paunović u Paraćinu, rezultat je isti – opustošen budžet, zloupotreba budžeta, a džepovi puni.

Konačno stigao nam je i zvaničan odgovor Agencije za borbu protiv korupcije na moje prošlo pitanje, potvrdili su da je bilo sukoba interesa kada je reč o Šaletiću, izvesnom, koji je zamenik predsednika opštine.

Samo za kraj da postavim pitanje Agenciji za borbu protiv korupcije – kada će na osnovu utvrđenog pokrenuti postupak zbog povrede Zakona o Agenciji protiv zamenika predsednika Opštine Paraćin? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana sam postavio poslaničko pitanje u vezi sa brojnim aferama u opštini Paraćin. Konkretno, Agenciji za borbu protiv korupcije, a pitanje je glasilo – da li je zamenik predsednika te opštine u sukobu interesa?

Ovi stručnjaci iz opštine Paraćin su vrlo nespretno pokušali da demantuju i na neki način negiraju moje navode, ali samo su se spetljali u tome. Sad, kao po onoj narodnoj izreci – ne grdi majka sina što je otišao da se kocka, već što je otišao da se vadi, oni pokušavaju da se izvade iz te situacije, ali se zapravo sve dublje i dublje zakopavaju u svoje laži.

Naime, tek kada je objavljena informacija o evidentnom sukobu interesa, taj Šaletić podnosi zahtev da se obriše iz APR. Međutim, taj zahtev mu je prvenstveno odbijen. Taj Šaletić je izjavio kako je on tobože već ranije podneo ostavku na mesto direktora te privatne firme, ali kao da podaci u APR nisu ažurirani. To je,naravno, laž, jer u APR podaci se redovno ažuriraju, a svaki zahtev za izmenu u registru ažurira se u roku od pet dana od podnošenja zahteva, i to je odmah vidljivo na sajtu, u elektronskoj formi to svako može da vidi. Inače, zarad informacije, zarad građana, taj Šaletić je tek jutros, ali bukvalno jutros, nešto pre devet sati, 26. aprila, izbrisan iz APR.

Ispred mene je rešenje – usvaja se registraciona prijava, briše se Tomislav Šaletić sa tim i tim matičnim brojem, a imenuje se, odnosno upisuje se LJubica Spasić. Dakle, ali tek jutros. Toliko o tome.

Sada je jasno da imamo posla sa lažovima, sa ljudima koji su spremni da grubo obmanjuju javnost, da lažu građane Srbije zarad svoje lične koriste. To je odlika ljudi koji vode, nažalost, opštinu Paraćin. To je odlika režima Saše Paunovića koga već tamo građani zovu paraćinski despot i nije slučajno dobio takav nadimak.

U međuvremenu smo došli do saznanja da je firma ovog zamenika predsednika opštine Paraćin, dakle, prvog saradnika Saše Paunovića, dobila gotovo sve značajne poslove u ovoj opštini.

Dakle, tenderi koje je „Spektar invest“ to je ta firma, dobio samo u 2017. godini - adaptacija apoteke - 15 miliona 644 hiljade dinara, uređenje kanala za odvod -osam miliona 886 hiljada, dakle, skoro devet miliona dinara, izgradnja crpne stanice - dva miliona 634 hiljade, izgradnja trotoara - 30 miliona dinara, doduše ovde nije bila sama, tu je u pitanju bila grupa izvođača, radovi na javnim površinama - 300 hiljada dinara. Dakle, ukupno 57 miliona 465 hiljada dinara samo u 2017. godini i zato ja svoje pitanje upućujem MUP sa željom da pripadnici Ministarstva istraže da li je bilo zloupotrebe položaja, da li je bilo zloupotrebe funkcije, da li je bilo trgovine uticaja, jer prosto je nemoguće da baš ta firma, u kojoj je zamenik predsednika opštine direktor, dobije uvek sve najkapitalnije poslove u toj opštini. Prosto je nemoguće.

Opet se pokazalo da gde DS vrši vlast uvek su u pitanju kombinacije, uvek su u pitanju zloupotrebe položaja, sukob interesa, lopovluk jednom rečju, da li je to Kena u Smederevskoj Palanci ili Paunović u Paraćinu. Taj Panunović je već 20 godina na vlasti u Paraćinu i jedino po čemu je poznat, poznat je po tome da ništa pod milim Bogom nije uradio za tu opštinu. Ovih dana piše pisma neka. Žali na SNS svim živim institucijama, najrazličitijim institucijama. Te Brisel, te Strazbur, te Savet Evrope, samo se UEFA-i još nije žalio na SNS.

Želim da mu poručim, na sreću da o tome neće odlučiti ni Savet Evrope, ni Brisel, ni Strazburg, već isključivo građani Paraćina. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih nekoliko dana, u medijima je prisutno više afera koje se tiču opštine Paraćin.

U toj opštini je na vlasti DS, to je jedina opština gde je ta stranka na vlasti. Izvesni Saša Paunović koga već Paraćinci zovu „paraćinski despot“, zato što je skoro već 20 godina na vlasti, a ništa dobro za Paraćin nije učinio. Apsolutno ništa.

Najnovija u nizu afera se odnosi na zamenika predsednika te opštine, dakle prvog čoveka Saše Paunovića i to je jedan flagrantan primer sukoba interesa, trgovine uticajem i zloupotrebe službenog položaja.

Naime, kako pišu mediji, zamenik predsednika opštine Paraćin, izvesni Tomislav Šalatić, je istovremeno i direktor jedne privatne firme, koja dobija većinu poslova na opštinskim tenderima.

U pitanju je firma „Spektar invest“, na sajtu Agencije za privredne registre, se jasno vidi da je Šaletić jedan od direktora i član odbora direktora te firme. Jedan od tendera se i odnosio i na rekonstrukciju Gradske apoteke u Paraćinu, kada je posao upravo dobila ova firma, a vrednost čitavog posla je bila 13 miliona dinara. Dakle, ispred mene je i odluka o dodeli ugovora za javnu nabavku, koja potvrđuje sve ove navode.

Dakle, da stvari ovde budu potpuno jasne, imamo zamenika predsednika opštine, koji je istovremeno i direktor privatne firme i baš ta privatna firma sve vreme dobija sve poslove baš u toj opštini.

Klasičan sukob interesa i zato je moje pitanje upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije i ono glasi – da li je u pitanju sukob interesa u ovom slučaju, pogotovo ako imamo u vidu da zakon propisuje da ako organ ili telo raspravlja i odlučuje o stvari u kojoj funkcioner ili povezano lice ima privatni interes, funkcioner je dužan da postojanje privatnog interesa saopšti pre svog učešća u raspravi?

Dalje, ja pozivam Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležne organe MUP da istraže ovaj i sve ostale slučajeve u Paraćinu, da se vidi da li je bilo trgovine uticajem i da li je bilo zloupotrebe službenog položaja?

Znate, taj Saša Paunović, on je na vlasti već skoro 20 godina u Paraćinu. Dakle, ko zna šta ćemo tamo sve naći.

(Nataša Sp Jovanović dobacuje sa mesta, ali se ne razume.)

Hvala, koleginice Jovanović, u pravu ste.

Ko zna šta će se tamo naći kada nadležni organi uđu i vide šta je sve rađeno za ovih 20 godina. Paraćinci znaju da se tamo, u toj opštini, poslovi isključivo dobijaju na taj način.

Javna je tajna da se poslovi nameštaju po raznim rodbinskim i kumovskim linijama.

Opet se pokazalo da gde god je DS na vlasti, gde god DS vrši vlast, u kojoj god opštini, bila to Smederevska Palanka ili Paraćin, uvek su u pitanju kombinacije, uvek su u pitanju zloupotrebe službenog položaja, uvek su u pitanju namešteni poslovi, namešteni tenderi i ostali lopovluk i onda ne čudi zašto je tamo pokrenuta inicijativa za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, koju su građani Paraćina podržali, svesrdno podržali. Dakle, ogroman broj potpisa je prikupljen povodom te inicijative.

Jedino ko se boji te inicijative i raspisivanja vanrednih lokalnih izbora je upravo Saša Paunović. Plaši se da će isplivati na videlo sve ono što je radio poslednjih 20 godina u toj opštini i ja ovom prilikom želim da ga pozovem da se ne plaši glasa naroda, da se ne plaši volje naroda, nego da raspišemo vanredne lokalne izbore u toj opštini i da vidimo koja stranka će osvojiti većinu, a onaj ko nema razloga da se plaši, ko nije vršio nikakav kriminal ili ko nije učestvovao u nikakvom kriminalu apsolutno nema razloga za strah. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje želim da kažem da, za razliku od jedne koleginice, koja je danas govorila, Đilasove predstavnice ovde, ja znam proceduru i znam da se primedbe o radu biračkih odbora prilažu uz zapisnik o radu biračkih odbora a ne ovde, tri dana nakon izbora pred televizijskim ekranima. Tako da ja neću pričati o tome.

Želim samo da čestitam određenim predstavnicima političkih partija ovde, što su ponovo uspeli da pobede nevažeće listiće. Ovo im je već drugi put. Ja im čestitam na tome iako je rezultat bio tesan, borba je bila žestoka, ali uspeli su da pobede nevažeće listiće

Dame i gospodo, moja pitanja su upućena Ministarstvu finansija, ali i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, u pitanju je nekoliko afera koje muče javnost Srbije, koje muče građane Srbije, a o tome su pisali i štampani mediji poslednjih nedelja, poslednjih meseci, dakle i „Novosti“ i „Alo“ i „Informer“, mahom štampani mediji su se bavili tom temom, a o čemu, nikada nismo dobili odgovor.

U pitanju su dva dobro poznata tajkuna, pogađate, jedan je Dragan Đilas, on je sinonim za tajkune u Srbiji i drugi je Šolak, vlasnik SBB, kablovske televizije. Dakle, dva tajkuna i njihove finansijske transakcije.

Dakle, kako mediji pišu, Šolak je kupio zgradu na Novom Beogradu u ulici Antifašističke borbe, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, a u kojoj je bilo i sedište njegove firme, „Dajrek medija“, iako su oni pokušali da prikriju da je Šolak pravi kupac, jer je transakcija izvršena preko ko zna kakvih firmi i ko zna kojih firmi, ali svi tragovi pokazuju taj put da je Šolak zaista pravi kupac, a posebno je problematično to što je Šolak tu zgradu i pre same kupovine založio kod banke, na osnovu toga dobio kredit, kojim je posle i platio Dragana Đilasa za tu zgradu. Ovde se postavlja i nameće pitanje – kako je uopšte uspeo da dobije kredit, s obzirom na sve navedeno?

Drugo moje pitanje u skladu sa tim je – da li su u pitanju fiktivne transakcije, da li je u pitanju fiktivna prodaja, s obzirom da je sedište Đilasove firme „Dajrek medija“ i dalje prijavljeno na toj adresi, odnosno da se i dalje nalazi u toj zgradi?

Posebno je simptomatična cena. Cena ove zgrade, odnosno suma koja je isplaćena za kupovinu iste. Dakle, prema proceni poreske uprave, ali i nezavisnih stručnjaka, sasvim je jasno da je zgrada preplaćena, da je Šolak preplatio realnu vrednost te zgrade, isplativši 4,4 miliona evra samo za prvu ratu na ime kupovine zgrade. Gde je tu logika? Gde je tu finansijska logika, gde je tu poslovna logika, da neko kupuje nešto mnogo više nego što ono realno vredi? Ja znam da Kena voli da kupuje stvari, patike od 1500 evra, koje realno vrede 50-ak evra, ali nismo svi Kena, nemamo svi novac kao Kena. Dakle, gde je tu logika?

Ovde je sasvim jasno da su zapravo tajkunske pare, tajkunski novac, da je uložen u kampanju Dragana Đilasa, i ako uzmemo u obzir to kakav je tajming ovih sumnjivih transakcija, sve ukazuje na to. Dakle, da su tajkuni skupili novac, obezbedili način, našli neki modus kako će da prenesu pare na Đilasov račun, kako bi Đilas nakon toga vodio kampanju.

Na sreću, to im nije prošlo. Beograđani su u nedelju rekli šta misle o tome. Beograđani su u nedelju poslali vrlo jasnu poruku, da neće povratak na staro, da neće tajkunsku vlast, da neće da dozvole da se vrate oni koji su zaduživali Beograd, zadužili Beograd za 1,2 milijarde evra, da neće da dozvole da se vrate oni koji su opustošili, pustošili godinama budžet Grada Beograda, da neće da se vrate oni koji su samo umeli i to i sad rade i malopre smo dokazali, samo umeli da smišljaju neke sumnjive kombinacije, da neće tajkuna za gradonačelnika Beograda.

Ja se zahvaljujem građanima Beograda i čestitam im na vrlo odgovornoj odluci u nedelju, pošto su podržali listu „Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd“. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije i ono glasi – da li je bilo lažiranja Finansijskog izveštaja DS za 2012. godinu i zašto se razlikuju podaci BIRN-a od podataka na sajtu DS? Naime, na BIRN-ovom sajtu javno.rs su navedeni jedni podaci, a na sajtu DS potpuno različiti podaci o finansijerima, o visini donacija. Koji je od ta dva podatka merodavan? To je jako važno zato što se ovih dana vodi strahovita kampanja i hajka na pojedine članove SNS koji su, eto, očigledno počinili strašan greh jer su donirali 19.000 dinara SNS. Devetnaest hiljada dinara je nešto više od 150 evra, doduše neki su donirali i 40.000 dinara, ali to je najveći iznos, pri tome potpuno u skladu sa zakonom.

Mi ovde imamo spisak donatora DS koji su tokom jedne godine, 2012. godine, donirali toj stranci nerealne iznose, potpuno neverovatne iznose. Ja ću se fokusirati na funkcionere koji su vodili opštinu Vračar i funkcionere koji su vodili DS na Vračaru, dakle, bliske saradnike tajkuna Dragana Đilasa u to vreme, pa tako imamo da je izvesni Bogdan Tatić, predsednik Opštinskog odbora DS na Vračaru, donirao dva puta po više od 600.000 dinara DS. Doduše, na sajtu DS je prikazano manje, pa otuda ja i postavljam pitanje u čemu je ta razlika. Dakle, više od milion dinara, 1,2 miliona dinara je donirao, i to kao sitan rukovodilac u JP „Poslovni prostor Vračar“. Setite se, isto ono javno preduzeće koje su uništili, koje su ostavili u dugovima i minusima od više stotina miliona dinara, dakle.

Idemo dalje, Vladimir Medaković, taj je u jednom cugu dao 700.000, više od 700.000 dinara. Ako vas zanima funkcija, u pitanju je direktor tog istog preduzeća JP „Poslovni prostor Vračar“. Dakle, sad je već jasno da nije u pitanju nikakva slučajnost da baš funkcioneri „Poslovnog prostora Vračar“, funkcioneri koji su uništili to preduzeće, koji su između ostalog obuhvaćeni i onom krivičnom prijavom od pre nekoliko dana, da su baš oni među najvećim donatorima DS. Otkud ta slučajnost?

Idemo dalje. Izvesni Zoran Dujak, taj je valjda bio u Upravnom odboru „Poslovnog prostora Vračar“, da li predsednik, da li član, taj je dao nešto manje od 600.000 dinara, dakle 592.000 dinara konkretno. Dakle, cela ekipa iz poslovnog prostora je tu, svi su na okupu.

Idemo dalje. Izvesni Đorđe Belamarić, taj je valjda bio pomoćnik predsednika opštine Vračar, mada je to teško uhvatiti, oni su 40 pomoćnika predsednika opštine izmenili u roku od jedne kalendarske godine. Taj je dao 633.000 dinara. Valjda je imao veliku platu, kako drugačije.

Tu je i Bane Kuzmanović, tadašnji predsednik opštine Vračar. Taj je dao skromnih 215.000 dinara Demokratskoj stranci. To su mu bile oko dve mesečne plate. E sad, od čega je živeo ta dva meseca ne znam, treba videti, treba ga pitati.

(Radoslav Milojičić: Kako vas nije sramota?)

Tu je i Marko Đurišić, kolega preko puta nas, sa 341.000 dinara, lepo je živeo Đurišić. Dakle, da ne čitam sve, svi koji su nešto radili u opštini Vračar.(Radoslav Milojičić: Lopovi.)

Dali su ogromne svote Demokratskoj stranci.
Imate opomenu.

(Radoslav Milojičić: Nisam u sistemu da bih dobio opomenu.)
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moja današnja pitanja se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova, to jest upućena su Ministarstvu unutrašnjih poslova, a nastavljaju se na pitanja mog kolege Pekarskog koji je započeo seriju pitanja prošlog utorka, a odnosi se na afere bivše gradske vlasti u Beogradu oličene pre svega u tajkunu Draganu Đilasu i žutom preduzeću, odnosno DS.

Pošto je poznat podatak da su od 2013. godine do danas uhapšena i procesuirana čak 44 saradnika Dragana Đilasa istovremeno i funkcionera DS, da ne bude zabune mi imamo precizno i poimence spisak tih lica ali nemam dovoljno vremena da ih sve čitam, u čak osam različitih afera, a u kojima je Grad Beograd na direktan način oštećen za preko osam i po miliona evra.

Moje pitanje je da li će neko iz bivše gradske žute vlasti odgovarati zbog toga što nisu godinama tražili efikasna sredstva obezbeđenja u slučaju neplaćanja naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, to jest naknade za uređenje građevinskog zemljišta u periodu od 2004. do 2011. godine. Time su nam Đilas i kompanija ostavili minus i dug od oko 280 miliona evra jer su dozvolili praktično da investitori na taj način ne plaćaju naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Da ne bude zabune nije to sav dug, to je deo onog ukupnog duga od preko milijardu evra o čemu smo pričali na nekoj od prethodnih sednica. Dakle, ovde je u pitanju 280 miliona evra.

Osnovano se može sumnjati jer znamo sa kim imamo posla da je veći deo tog novca završio u džepovima upravo onih koji su to i omogućili. E, sada, naša gradska vlast, aktuelna gradske vlast, vlast SNS je naravno prekinula ovakvu praksu i danas grad funkcioniše na drugačiji način. Znači, danas se traže efikasna sredstva obezbeđenja u tom slučaju, znači, hipoteke i balkanske garancije i sve ostalo s tim u vezi. Zato danas grad funkcioniše neuporedivo bolje nego u vreme tajkuna Đilasa, zato imamo više kapitalnih investicija, zato imamo više projekta. Imamo više gradilišta, više obnovljenih škola, više izgrađenih vrtića, više radnih mesta, ako hoćete. Zato naš most košta 40 miliona evra, a njihov most je koštao 160 miliona evra, a u pitanju je isti most, iste strukture, iste dužine, iste širine. Zato što mi ne uzimamo skupe i preskupe kredite da bi kupili ko zna kakve tramvaje koje posle uzgred budi rečeno ne možemo ni da koristimo jer nisu pogodni za šine kakve posedujemo. Sećate se te afere. Bilo je muljanja i oko konkursne dokumentacije i oko tehničkih uslova i oko toga da je izabran skuplji ponuđač i da je faktički prekršen Zakon o javnim nabavkama a da su se tramvaju raspali odmah na početku svoje upotrebe.

U tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 80 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo 80 miliona evra građana Beograda. Mi znamo koliko je teško zaraditi taj novac da bi ga tek tako bacili. Zato su nam budžetski prihodi, prihodi grada Beograda uvek uvećani i u konstantnom su rastu. Zato je budžet grada Beograda i ove godine veći za više od 200 miliona evra. Zato su i prihodi od građevinskog zemljišta koje smo pominjali veći. To je novac od koga posle mogu da se grade i škole i bolnice i vrtići i javna površina i zeleni i parkovi.

Još jednom samo za kraj, jedna sjajna vest o kojoj se proteklih dana u Skupštini nije govorilo, a to je napredak Srbije na svetskoj Duing biznis listi. Dakle i ove godine je Srbija napredovala za četiri pozicije na svetskoj Duing biznis listi. To je još jedna potvrda da reforme koje smo započeli daju rezultate. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja i sva ona su upućena istoj, da kažem, adresi, a to je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. To je jedna tema i afera koja tišti građane Beograda, a o kojoj se nedovoljno pričalo u javnosti.

Pitanje glasi – koliko je koštao građane Beograda, ali i Srbije, sedam metara visok vrh pilona Mosta na Adi? Drugo, zašto nikada nije postavljen taj sedam metara visoki vrh pilona Mosta na Adi, koji je konkretan razlog za to? Da li je istina da tako izgrađen vrh pilona uopšte nije bio predviđen prvobitnim projektom, ali i postojećom građevinskom dozvolom?

Ako je istina, odakle onda uopšte ideja da se pristupi tome? I poslednje pitanje je ko je radio taj projekat?

Sada, zašto je ovo važno? Važno je zato što se ovde vidi na ovom primeru sva bahatost i bezobrazluk ili suština njihovog, kada kažem njihovog mislim na Đilasa i na kompaniju, shvatanja politike i bavljenja ovim poslom.

Dakle, prvo urade projekat na jedan način, za to dobiju građevinsku dozvolu, pa onda naknadno nekom pametnjakoviću padne na pamet da se tu nešto doda, pa onda oni naruče taj deo pridodat, pa onda urade. Sve to lepo građani plate, preskupo plate i na kraju taj jedan deo završi u magacinu, završi u šupi.

To pokazuje ili nemar, apsolutnu nemar, i nezainteresovanost bivših gradskih čelnika ili s druge strane, potpuni javašluk ili s treće strane nešto u šta ja sumnjam, a to je unapred pripremljena prevara, unapred pripremljena otimačina, novca građana Srbije i Beograda, apostrofiram.

Zašto ovo sve govorim, pa taj nedostajući vrh pilona je kupastog oblika, sedam metara dužine i napravljen je od nerđajućeg čelika. Čine ga osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svakom mestu. Dakle, takva jedna konstrukcija ne može da bude jeftina. Apsolutno ne može da bude jeftina. Ja nisam stručan da procenjujem sada vrednost takve jedne konstrukcije između ostalog, zato i postavljam pitanje onima koji su stručni za to, ali sam apsolutno siguran da su građani Beograda za ovu slobodno ću reći, idiotariju morali da izdvoje pozamašnu svotu novca.

I kao da nije bilo dosta afera, kao da nije bilo i previše afera, kao da čitav projekat mosta na Adi nije bio zapravo jedna velika afera, kao da most nije bio sam po sebi problematičan u smislu cene, kao da nije bila dosta činjenica da je cena mosta sa pripadajućim kamatama i svim ostalim troškovima iznosila više od 550 miliona evra. Koleginica Tomić kaže više čak i od 600 miliona evra.

Primera radi, izneću podatak da je predračun za planirani most, tramvajski most na Savi takav da će koštati oko 40 miliona evra. U pitanju je skoro isti most kao most na Adi. Gotovo isti most, isti po broju traka, isti po dužini, isti po širini, a ovaj je koštao 160 miliona evra, bez pristupnih saobraćajnica, a ovaj će koštati 40 miliona.

Kako će koštati 40 miliona, pa tako što je to cena bez kombinacije, bez ugradnje, bez korupcije, bez mita, bez trange - frange, bez ja tebi ti meni, e zato je takva cena. Zato će koštati 40 miliona. Setite se samo da su oni i za nabavku 30 tramvaja, uzeli kredit, komercijalni kredit od 80 miliona evra, da bi nabavili tramvaje koje, uzgred budi rečeno nisu ni mogli da koriste, jer tramvaji nisu ni bili pripremljeni za šine kakve imamo.

I gde su završili ti tramvaji? Da ne spominjem to što su prilikom nabavke autobusa isključivo po difoltu nabavljeni od strane stranog ponuđača od „Solarisa“, a ne od domaćeg, itd. U tome se vidi suština njihove vlasti.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana je objavljena vest da je uhapšeno više odgovornih lica Javnog preduzeća „Poslovni prostor Vračar“, zbog sumnje da su oštetili ovo preduzeće za više stotina miliona dinara. Ovu vest su preneli mnogi mediji, dakle, kako štampani, tako i elektronski. Ja ispred sebe imam mnogo članaka različitih medijskih portala, dakle, i Blic, i Mondo i Telegraf, da ne nabrajam sada. U svakom slučaju, gotovo svi mediji su preneli tu vest i ta vest je izazvala veliku pažnju, kako javnosti, tako i građana.

Tragom vesti ispostavilo se da je MUP, tj. beogradska policija podnela krivičnu prijavu protiv pet bivših direktora i visokih rukovodilaca ovog preduzeća, dakle, preduzeća za upravljanje „Poslovnim prostorom Vračara“, a inače visokih funkcionera DS. Sećate se, mi smo u nekoliko navrata ovde iznosili i u javnost i ispred skupštinske govornice sve te informacije.

Zašto je ovo važno? Važno je iz razloga što su pripadnici te stranke godinama uništavali ovu beogradsku opštinu i pustošili i budžet gradske opštine Vračar, ali opustošili i sva javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač SO Vračar i rezultat te vlasti su katastrofalni dugovi, gubici, minusi i sve ostalo.

Moja pitanja su konkretno upućena MUP. Ona konkretno glase – koja je kvalifikacija krivičnih dela u ovom slučaju u pitanju? Drugo, i ono što je bitnije, da li će istragom biti obuhvaćeni i politički činioci bivše opštinske vlasti na Vračaru, oličeni, kako sam rekao, u DS?

Zašto je važno da istragom budu obuhvaćeni i ostali bivši funkcioneri opštine Vračar? Da bi se utvrdilo da li su ti pomenuti direktori to radili samostalno, na svoju ruku, da bi pribavili materijalnu koristi, ili su to možda radili po nečijem nalogu, dakle, po nalogu npr. opštinskih funkcionera, visokih funkcionera DS, koji su svi redom bili bliski sa tajkunom Draganom Đilasom.

Ono što je dobro, ono što je pozitivno, to je što ova afera, sada je već očigledno, dobija svoj epilog. To je ono što daje nadu da će i ostale afere žutog preduzeća dobiti svoje epiloge, mislim na sudske epiloge, i sve ostale Đilasove afere, a ima ih nebrojano mnogo. Podsetimo se samo afere koja još nije dobila pun epilog, afere oko podzemnih kontejnera, kada je „Gradska čistoća“ oštećena za više od 100 miliona dinara. Postavljanje 1.800 kontejnera koštalo je oko šest miliona evra. To je bila nabavka. Ali, posle je i ugradnja koštala još oko pet miliona evra, a propali su brzo, pa je sadašnja gradska vlast morala da uloži još milion evra da revitalizuje stanje.

Dakle, postupak javne nabavke, isporuke i ugradnje podzemnih kontejnera donet je bez odluke Upravnog odbora JKP „Gradska čistoća“. Policija je utvrdila u istražnom postupku da je država u ovom slučaju ukupno oštećena za 169.299.000 dinara.

Da se podsetimo ostalih afera, afere Bulevar. I ona nije dobila konačni epilog, iako su neki uhapšeni, kao npr. onaj Bjelić, sećate se, najbliži saradnik tajkuna Dragana Đilasa. Krivično vanpretresno veće je 12. septembra donelo rešenje kojim je potvrdilo optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal, Bjelić i ostali uhapšeni su u aprilu 2014. godine zbog sumnje da su u pomenutim zloupotrebama oštetili budžet Grada Beograda za iznos od 642 miliona dinara.

Pomenuli smo pre nekoliko dana i aferu oko vrtića i Altine, kada Altina naprasno postaje centar Beograda, postaje skuplja nego Terazije, kada grad zbog štetnog ugovora mora da isplaćuje 29 hiljada evra mesečno za zakup na Altini. Da uporedimo samo, na Voždovcu je taj iznos 1.200 evra, u Mladenovcu 1.700 evra, na Starom gradu 4.000 evra, a na Altini 23.000 evra. I, još jedno, taj isti Dragan Đilas ima morala da izlazi u javnost, pa kaže – prvi intervju Dragana Đilasa za „Nedeljnik“, kaže: „Moramo da zaustavimo propadanje Beograda“. Kako ga nije sramota, samo on nek ne spašava Beograd. Samo on neka ne zaustavlja dalje propadanje Beograda.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, u pogledu tendencioznih i lažnih navoda izvesne grupe građana koja sebe naziva nekakvim pokretom nekakvih građana, slobodnih građana ili ko zna šta već, kako je u određenim beogradskim opštinama, konkretno u opštini Vračar i, čini mi se, u opštini Zvezdara, došlo do povećanja broja birača u birački spisak. Sećate se, u pitanju je neuspeli predsednički kandidat, bivši Zaštitnik građana, koji je ostao poznat po tome što nije radio svoj posao, a za šta je dobijao basnoslovne sume novca na ime plate.

Uprkos tome što mi znamo da je u pitanju jedna potpuno notorna neistina, uprkos tome što se gradska opština Vračar istog dana, čini mi se, oglasila, zvanično demantovala ovakve tvrdnje, uprkos tome što se ministar unutrašnjih poslova zvanično oglasio, ja apelujem i pozivam nadležno ministarstvo, dakle, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i smatram da je neophodno da se i oni oglase i odbace ove sulude i, ponavljam, vrlo zlonamerne laži.

Pročitaću obaveštenje o broju upisanih birača u jedinstveni birački spisak za teritoriju Gradske opštine Vračar. Dakle, Gradska opština Vračar saopštava da je na današnji dan, 4. oktobra 2017. godine, u jedinstveni birački spisak za teritoriju ove opštine upisano 63.310 birača sa pravom glasa. Poređenja radi, na dan održavanja izbora za predsednika Republike, 2. aprila 2017. godine, bilo je upisano 63.656 birača, odnosno 346 birača više nego što su to ovi Jankovićevi pokušali da slažu. Dakle, toliko o tome. Mada, mene to ne čudi, jer u pitanju je stranka čiji se, odnosno pokret čije se delovanje zasniva na laži.

O čemu se, predsedavajući, zapravo radi? Radi se o stvaranju atmosfere kako se tobože priprema neka izborna krađa, a u stvari radi se o pripremanju terena za izborni neuspeh koji ih čeka na predstojećim izborima za grad Beograd. Oni to dobro znaju. U koliko god oni kolona išli, koliko god imali dosističkih kandidata, oni dobro znaju da ih čeka izborni neuspeh.

Jer, ko će da glasa za njih? Ko će da glasa za iste one koji su godinama i decenijama devastirali i unazađivali grad Beograd? Ko će da glasa za opciju koja je Beograd ostavila u dugovima od skoro 1,2 milijarde evra? Dakle, skoro 500.000.000 evra Grad direktno ima dugova. Ali, kada se u to uključe i dugovi gradskih opština i dugovi javnih komunalnih preduzeća, onda je cifra skoro 1,2 milijarde evra.

Ko će da vrati taj novac? To su dugovi koje mi vraćamo proteklih nekoliko godina, i što je najvažnije, bez dodatnog zaduživanja, bez dinara novih kredita, a vratili smo skoro pola isključivo na osnovu realnih osnova i na osnovu sopstvenih ušteda sredstava.

Zato se danas u Beogradu rekordno gradi. Zato je rekordan broj kapitalnih investicija. Zato imamo preko 500 gradilišta. Zato imamo desetine hiljada novih registrovanih preduzetnika. Zato imamo preko desetine hiljada novih radnih mesta. Zato nam javna preduzeća ne posluju sa gubicima.

Šta su oni radili? Samo smišljali kombinacije i načine kako da se obogate. I Đilas tajkun, i Šapić i Šutanovac, i svi oni zajedno, samo isključivo pravili kombinacije i razmišljali kako je moguće da još neki dinar strpaju sebi u džep. Sklapali štetne poslove, štetne ugovore, nemamo dovoljno vremena, izneću samo jedan.

Dragan Đilas i Aleksandar Šapić, dok su vladali Beogradom, sklopili su dil sa Milijom Milosavljevićem, ktitorom, po kome Grad Beograd, svakog meseca do 2020. godine mora da plaća čak 23.700 evra za zakup vrtića u Altini. Odjednom, u njihovo vreme Altina postaje Terazije i skuplja i atraktivnija lokacija od Terazija. Altina! Dvadesettri hiljade i sedamsto evra mesečno Grad Beograd plaća do 2020. godine, dakle.

To je način kako su Dragan Đilas tajkun, Šapić, Šutanovac i svi ostali razmišljali i vodili Grad Beograd.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na jednoj od prethodnih sednica sam postavio pitanje Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u vezi sa krivičnom prijavom protiv bivšeg rukovodstva jedne beogradske opštine, u pitanju je GO Vračar, kao i bivšeg rukovodstva javnog preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom te beogradske opštine.

Dobio sam odgovor pre nekoliko dana od tužilaštva u kome se ističe da je podneta krivična prijava protiv nekih lica, Mihajla Samofalova, Aleksandra Đurašinovića, Vladimira Medakovića, Svetlane Trivundić, Branimira Kuzmanovića, Tijane Blagojević, Mirjane Đorđević i Aleksandra Ivanovića, zbog postojanja sumnje da su kao službena lica Javnog preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom i GO Vračar izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Podnosilac prijave je naknadno, na zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, dostavio dokumentaciju koja se odnosi na navode prijave, nakon čega je Više javno tužilaštvo u Beogradu, i to dana 6. marta 2017. godine, podnelo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja MUP-u Republike Srbije, Policijskoj upravi za grad Beograd, Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta.

Sada uključujem pitanje MUP-u, tj. Policijskoj upravi za grad Beograd, Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminaliteta, da li su prikupili potrebna obaveštenja i informacije iz navedenog predmeta?

Neko bi možda mogao da pita zašto ja u poslaničkim pitanjima potenciram zloupotrebe u gradskoj opštini Vrača, zašto toliko potenciram opštinu Vračar kao takvu? Zato što je Vračar možda i najbolji primer bahatosti i lopovluka jedne stranke, u pitanju je DS, koja je godina, decenijama više od 20 godina vršila vlast u toj beogradskoj opštini.

To je stranka koja inače, narod od milja zove „žuto preduzeće“, a da su takav epitet ili nadimak zaslužili govori upravo i ono što su rezultati njihove vlasti. Jedino je ovaj što voli pivo, a što nije danas na sednici, iz Smederevske Palanke, jedino je on više uspeo da uništi jednu lokalnu samoupravu od bivših štetočina iz DS koji su vodili opštinu Vračar.

Ali, je Vračar specifičniji, naglašavam, upravo zbog toga što je DS više od dve decenije pustošila tu beogradsku opštinu. Rezultati, kao što sam rekao, bili krajnje poražavajući i pogubni. Da se podsetimo, saldo dvadesetogodišnje vlasti „žutog preduzea“ na Vračaru, je opustošena opština, prepolovljen Fond poslovnog prostora, nestali stanovi, uništene sve ustanove i preduzeća čiji je osnivač Skupština opštine Vračar, ogromni dugovi i minusi koji su nastali.

Dakle, 780 miliona dinara minusa, tj. nenaplaćenih potraživanja, koje je neko po svemu sudeći, namerno dopustio da ostanu nenaplaćena kada je reč o Javnom preduzeću za upravljanje poslovnim prostorom opštine Vračar. Stotine stanova koji su bili u javnoj svojini, odnosno koji su bili u fondu opštine Vračar, koji su se nekako volšebno, izgubili iz evidencije i kojih danas više nema. Nekad su postojali, nekad ih je bilo, danas ih više nema. Niko nema odgovor na pitanje gde su nestali, šta je sa tim stanovima, ko ih je uzeo, kako su dobili noge, kako su nestali? Bukvalno prepolovljen broj kvadrata poslovnog prostora koji je vremenom, za ovih 20 godina o kojima sam pričao, izdvajan polako iz Fonda Javnog preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom, a navešću samo cifru od 5.354 kvadrata za koje ne postoji nikakva dokumentacija gde su nestali. Kako je moguće da ih više nema?

Sve ostale afere koje smo ovde uporno iznosili, još za vreme dok su „žuti“ bili na vlasti u toj opštini. Takvi su vodili opštinu Vračar, ali takvi su vodili i Grad Beograd, i uništili i uništavali i Grad Beograd. Podsetiću samo iz jednog razloga, zbog najave održavanja skorih izbora u Gradu Beogradu, podsetiću samo da je Grad Beograd za vreme njihove vlasti zadužen preko 1,1 milijardu evra. Podsetiću i to, da smo mi za ovo kratko vreme uspeli da prepolovimo taj dug, i to iz sopstvenih sredstava, ne uzimanjem kredita, nego samo uštedama i na realnim osnovama uspeli smo da prepolovimo dug koji je napravio Dragan Đilas i ostale štetočine koje su vodile Grad Beograd. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvažena mandatarko, gospođo Brnabić, uvaženi kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Vladika Nikolaj Velimirović je pre mnogo godina rekao „ne kradi državu, jer je skupo plaćena“.

Zašto moje poslaničko pitanje počinje ovim velim rečima? Dakle, u nekoliko navrata do sada u ovom mandatu sam postavio pitanje ministarstvu unutrašnjih poslova u vezi sa zloupotrebama i nezakonitim radnjama u gradskoj opštini Vračar, brojnim zloupotrebama, brojnim nezakonitim radnjama u toj opštini, kao i u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač gradska opština Vračar. Ta opština je poznata po tome što je u njoj vršila vlast do prošle godine, do prošlih izbora DS, koja je opet poznata samo po tome da gde god su vršili vlast iza njih je ostala samo pustoš, opustošen budžet, ojađena opština i ogromni gubici i minusi. Evo, imamo i tu jedan primer, živi dokaz sedi tu preko puta mene, živi dokaz kako je moguće da u jednoj opštini bude napravljen minus od tri milijarde dinara. Dobio sam odgovore od MUP da su pripadnici tog ministarstva otpočeli prikupljanje potrebnih obaveštenja i informacija i to je ono što je dobro i to je ono što je u redu.