JOVICA JEVTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1975. godine.

Po zanimanju je diplomirani inženjer elektrotehnike.

Kao rukovodilac pogona zaposlen je u Elektrodistrubuciji d.o.o. u Kraljevu.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 14 sata i 35 minut

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje, 30.07.2014.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, set predloga tri zakona, Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima, koje je Vlada Republike Srbije usvojila i uputila na razmatranje i usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije, obezbeđuje temeljno redefinisanje i unapređenje sistema javnog informisanja, hvatanje koraka sa novim vremenom u oblasti elektronskih medija u smislu stalnog unapređivanja postojećih standarda i pravne regulative i stvaranje mogućnosti da se javni medijski servisi razvijaju u novom tehnološkom okruženju i da njihovi programi budu dostupni na različitim platformama.
Predlog tri medijska zakona kao glavnu novinu donosi izlazak države iz vlasništva u medijima, zaključno sa julom 2015. godine, obezbeđenje transparentnosti i vlasničke strukture, definisanje javnog interesa i zaštitu medijskog pluralizma.
Što se tiče Predloga zakona o javnom informisanju i medijima, mislim da je svima jasno da je sistem javnog informisanja u svakoj zemlji jedan od osnovnih temelja gradnje demokratskih odnosa u društvu i da se Ustavom garantuje sloboda medija u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, te se ovim predlogom zakona uređuje način ostvarivanja prava zagarantovanih Ustavom.
Do sada važeći Zakon o javnom informisanju iz 2003. godine je pokazao određene nedostatke i nedorečenosti u pogledu trenutnih medijskih međunarodnih standarda, pa se javila potreba za redefinisanje i unapređenje zakonskih odredbi vezanih za sistem javnog informisanja.
Trasiranje puta odredbama ovog zakona o javnom informisanju i medijima je definisan Akcionim planom za sprovođenje strategije, razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, septembra 2011. godine.
Osnovni ciljevi koji se žele postići donošenjem predloženog zakona o informisanju i medijima su sledeći – nezavisnost i profesionalnost medijskog sistema bez diskriminacije u programskim sadržajima, garancija slobodnog protoka informacija bez uticaja države i povlačenje države iz medija, osim u posebno definisanim slučajevima, transparentnost u sistemu finansiranja, transparentnost u sistemu vlasništva, uvođenje mehanizma registra medija, zaštita prava novinara, podsticanje novinara na njihovo udruživanje, jasno definisanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i na kraju obezbeđivanje uslova sudske zaštite u slučaju povrede prava na javno informisanje.
Zakon o javnom informisanju kao glavnu novinu donosi izlazak države iz vlasništva u medijima zaključno sa julom 2015. godine, ali je takođe predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciji medija ka tržišnom funkcionisanju i očuvanju programske šeme, što je posebno značajno kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
Što se tiče Predloga zakona o elektronskim medijima, verujem da je svima jasno da je zbog novih tehničko-tehnoloških dostignuća u oblasti elektronskih medija potrebno stalno unapređivanje postojećih standarda i pravne regulative koje pokrivaju ovu oblast.
Predloženi Zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnost Republike Srbije nad pružaocima audio-vizuelnih medijskih usluga i prelaska na digitalno emitovanje programa. Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice Evropske unije moraju do 2015. godine preći sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri.
Kao sistemski zakon u oblasti elektronskih medija važi Zakon o radiodifuziji, donet 2002. godine. Ovaj zakon je pratio tadašnje međunarodne standarde koji su u međuvremenu unapređeni, pa je sprovođenje ovog zakona pokazalo određene nedostatke koji su uz prelazak na digitalni signal i definisanje pitanja audio-vizuelnih usluga glavni razlozi za donošenje novog zakona, koji će se na najbolji način uhvatiti u koštac sa novim vremenom u oblasti elektronskih medija.
Naučna, tehnička i tehnološka dostignuća, prelazak na digitalni signal doveo je do toga da se pojam radio difuzije više gotovo i ne koristi, a da se nadležnosti i poslovi regulatornih tela u ovoj oblasti sve više menjaju, pre svega, u sistemu izdavanja dozvole.
U ovom predlogu zakona bliže je definisan pravni status regulatora, delokrug rada, finansiranje, javnost rada i sudska kontrola akata koje donosi regulator. Za obavljanje poslova regulator je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije, organi regulatora su savet i predsednik saveta. Članove saveta, kojih ima devet, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, po unapred utvrđenoj proceduri, čime su otklonjeni nedostaci prilikom izbora članova Saveta dosadašnje RRA, a koje su dovodile do velikih problema u sprovođenju Zakona o radiodifuziji.
Što se tiče Predloga zakona o javnim medijskim servisima, suština je da se kao i u predlozima druga dva medijska zakona određene odredbe moraju prilagoditi novim tehničko-tehnološkim standardima i međunarodnim propisima. Trenutno postojeći Zakon o radiodifuziji se pokazao kao loše rešenje za funkcionisanje javnog servisa, prevashodno lošim načinu definisanja njegovog finansiranja, što za posledicu ima stalan nedostatak neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje javnog medijskog servisa.
Ako se tome pridoda ekonomska kriza, smanjenja platežna sposobnost stanovništva, zakonom ograničenje komercijalnih prihoda, dolazimo do razloga ugroženosti svih društvenih funkcija javnog medijskog servisa i kvaliteta programskih sadržaja.
Ovim predlogom zakona se pokušavaju rešiti prethodno nabrojani problemi, obezbediti potrebni uslovi za kvalitetan rad i stabilan i dovoljan izvor finansiranja, uz istovremeno očuvanje nezavisnosti i samostalnosti javnog medijskog servisa.
Predlogom zakona se osnivaju dve ustanove javno medijskog servisa kao nezavisni i samostalni pravni subjekti i to javna medijska ustanova Radio televizija Srbije, sa sedištem u Beogradu, i javna ustanova Radio televizija Vojvodine, sa sedištem u Novom Sadu.
S obzirom na sve prethodno navedeno, osnovni razlozi za donošenje ovog zakona su sledeći – usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa regulatornim okvirom Evropske unije, definisanje javnog interesa kao osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, definisanje organa javnog medijskog servisa, definisanje odgovornosti javnog medijskog servisa prema javnosti.
Zbog svega navedenog može se reći da je usvajanje ova tri predloga medijskih zakona svakako korak unapred u usaglašavanju sa trenutno tehničko-tehnološkim dostignućima iz oblasti elektronskih komunikacija, korak unapred u stvaranju savremenih javnih medijskih servisa prilagođenih trenutnom tehnološkom okruženju i, na kraju, korak napred u definisanju jednog sistema odgovornosti u medijskoj sferi. Hvala.

Imovinska karta

(Raška, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Elektrosrbija d.o.o. Kraljevo (Rukovodilac pogona) Republika Mesečno 101000.00 RSD 17.01.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 14:26