IVAN KARIĆ

Zeleni Srbije

Rođen je 19.9.1975.godine. Živi u rodnom gradu Obrenovcu.

Ivаn Kаrić, u 38. godini, jedаn je od mlаđih političаrа sа sаdržаjnim iskustvom u zаštiti životne sredine, istrаživаčkom rаdu, ekologiji i ekološkom аktivizmu. Posle srednje Geološke i hidrometeorološke škole „Milutin Milаnković“, diplomirаo je nа geološkom odseku Rudаrsko-geološkog fаkultetаUniverzitetа u Beogrаdu.

Istrаživаčkim i nаučnim rаdom bаvi se od osnovne škole, učestvujući od 1990. godine u rаdu domаćih i međunаrodnih istrаživаčkih kаmpovа, progrаmа i projekаtа. Posebno mesto zаuzimаju Mlаdi istrаživаči Srbije (čiji je predsednik bio između 2001. i 2005. godine), Istrаživаčkа stаnicа u Petnici i geološki kаmpovi nа Rаdаn plаnini i reci Pek (koje je orgаnizovаo i njimа rukovodio 1996., 1997. i 2000. godine kroz Geološko istrаživаčko društvo „Jovаn Žujović“). Učestvovаo je i u uređivаnju nаučno-populаrnog čаsopisа „National Geographic Junior“.

Nа mestu zаmenikа direktorа Fondа zа zаštitu životne sredine opštine Obrenovаc (www.ekofond.org.rs), u periodu od 2004. do 2008. godine, Obrenovcu je doneo bolju zаštitu životne sredine i redovno informisаnje grаđаnа o zаgаđenosti. Inicirаo je i pokrenuo niz veomа znаčаjnih projekаtа i studijа, Kаtаstаr zаgаđivаčа i Kаtаstаr erozije i klizištа i idejno rešenje i glаvni projekаt Postrojenjа zа prečišćаvаnje otpаdnih fekаlnih vodа. Osmislio je i utemeljio prvu аutomаtsku monitoring stаnicu zа dvаdesetčetvoročаsovno prаćenje zаgаđenjа i kvаlitetа vаzduhа, а podаtke učinio jаvno dostupnim u reаlnom vremenu. U tom periodu zаpočeo je veliki projekаt pošumljаvаnjа Zаbrаnskog izletištа i orgаnizovаo klimаtski oporаvаk oko 4.000 dece predškolskog i školskog uzrаstа u Soko bаnji, nа Rudniku i Goču.

U periodu od 2009. do 2010. godine u JVP „Beogrаd vode“ uspešno je obаvljаo poslove Rukovodiocа odbrаne od poplаvа nа teritoriji Grаdа Beogrаdа. Predsednik je strаnke Zeleni Srbije. Nаrodni poslаnik sаdаšnjeg sаzivа Nаrodne skupštine Republike Srbije. Nаrodni poslаnik Nаrodne skupštine Republike Srbije u sаzivu 2012-2014. godine. Bio je zаmenik predsednikа Odborа zа zаštitu životne sredine Nаrodne skupštine Republike Srbije i člаn Odborа zа privredu, regionаlni rаzvoj, trgovinu, turizаm i energetiku Nаrodne skupštine Republike Srbije.

Otvorio je Zelenu poslаničku kаncelаriju zа komunikаciju sа grаđаnimа. Predsednik je stranke Zeleni Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, ima sina Dušana.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Obrenovac
  • Obrenovac
  • 19.09.1975.
  • inženjer

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, ministar je govorio o genezi Sporazuma u Parizu i mislim da nema potrebe da to ponavljamo.

Ono što će biti moj fokus danas to je prihvatanje Sporazuma u Parizu. Za nas kao Zelene Srbije sporazum je bitan, pre svega na globalnom planu, jer su SAD i Kina prvi put prihvatile obavezu smanjenja emisije i to bismo kao čovečanstvo mogli da pozdravimo jer nam je namera da pokušamo da korigujemo porast temperature i globalno otopljavanje. Događaji poslednjih godina nedvosmisleno govore o klimatskim promenama i mi te promene imamo prisutne i u Srbiji, ali i po celom svetu.

Nažalost, nisam mogao da započnem svoj govor kao moj uvaženi prethodni kolega, ja ne dolazim iz najlepše opštine, ja nažalost dolazim iz najzagađenije opštine, iz Obrenovca, i zbog toga govorim. Verovatno ovde ima kolega koji smatraju da su njihove opštine zagađene, ali voleo bih da se sa kolegom Miletićem takmičimo u tome da sve opštine u Srbiji budu najlepše, a ne najzagađenije.

Zbog toga smatram, kao neko ko dolazi iz grada u kojem je energetski sektor dominantan, zagađenje iz proizvodnje energije iz uglja dominantno, smatram da je veoma važno, ali mi se ovde obraćamo kao poslanička grupa SPS, i kao Zeleni Srbije, da je veoma bitno da prihvatimo i potvrdimo Sporazum u Parizu.

Poštovani ministre, iz našeg ministarstva ili da kažem iz vašeg ministarstva, mora da krene inicijativa odlučnija za restrukturiranje svih sektora. Moraju vaše kolege i naše kolege da shvate da je zaista borba za klimu, borba za zaštitu životne sredine veoma važna, i da možda naši sporazumu mogu ili moraju i treba da budu krovni sporazumi.

Naša poslanička grupa naravno, podržava vas u naporima koje činite poslednjih godinu dana, ili od kako ste ministar, i smatramo da promene koje se dešavaju, istina dešavaju se polako, ali ono što smo decenijama unštavali, ne možemo sada preko noći da promenimo.

Delimični uspesi koji postoje u energetskom sektoru, to naravno ne zavisi od vas, podizanje kvaliteta životne sredine, nažalost, ne smeju da nas uljuljkaju, i upravo zbog toga Zeleni Srbije smatraju da Sporazum o klimatskim promenama i Sporazum iz Pariza, može da bude razvojna šansa Srbije na jedan način.

Strategija koju ste najavili za borbu protiv klimatskih promena za 2018. godinu, bi možda bilo dobro da se u duhu ovog Pariskog sporazuma može nazvati kao strategija za ublažavanje, prilagođavanje, sprečavanje, minimiziranje uzroka i posledica klimatskih promena. Svako, ovo može biti za nas iz zaštite životne sredine je ovo najvažnija strategija.

Ono što je važno za građane Srbije, da je Srbija u statusu tzv. Ne Aneks I zemlje, što znači da nema obavezu finansijskih davanja, odnosno finansijsko davanje za funkcionisanje institucija mehanizma ovog Sporazuma iz Pariza, ne padaju na teret građana Srbije, a mi ovo možemo videti kao veoma značajan mehanizam zelenog razvoja.

Zeleni Srbije smatraju da bi možda bilo dobro osnovati jedan fond za pošumljavanje i možda poveriti Institutu za šumarstvo osnivanje kampova ili javnih radova da bismo više, brže pošumili Srbiju, i pre svega, Vojvodinu.

Znam da postoje planovi, ali ovo govorimo možda zbog ljudi iz drugih sektora koji uvek ne razumeju dovoljno probleme životne sredine, ne razumeju probleme kružne ekonomije. Pošumljavanje smatramo iz poslaničke grupe SPS i Zeleni Srbije, pošumljavanje smatraju kao borbu protiv erozije poplava i sigurno će nam to u narednom periodu biti jedna od najvažnijih poduhvata.

Mi imamo veoma važno, da kažem, ili veoma mnogo možemo da radimo i u drugim sektorima, to je smanjenje rasipanja energije, ušteda gubitaka vode i električne energije, upotreba biomase, obezbeđenje smanjenja gubitaka kroz energetsku efikasnost u zagradama, korišćenje energije iz otpada, otpad u energiji, kroz spaljivanje biomase, zajedno sa lignitom i da na taj način pokušamo da ozelenimo ovu ugljeničnu proizvodnju.

Mi naravano, kao Zeleni hoćemo da nema proizvodnje iz uglja, i moramo da objasnimo svojim kolegama da nije ugalj izvor života, nego da je to sunce, i da je to šansa. Mi zaista vidimo Sporazum kao šansu za razvoj i u svim onim sektorima o kojima ste vi govorili, a to su saobraćaj, i poljoprivreda i sektor železnice i javnog transporta i podrška prelaska na električna i hibridna vozila.

Ovo je šansa, zbog toga će poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije podržati ovaj sporazum, i trudićemo se, da kažem i u budućnosti da sa konstruktivnim predlozima možda unapredimo i neke naredne korake. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući.
Koleginice i kolege, uvaženi ministre, danas hoćemo da diskutujemo o sva tri zakonska predloga, i o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i u podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i o izmenama Zakona o vodama.
Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, pre svega, hoće malo da promene tok i ono o čemu je većina narodnih poslanika govorila, o nekakvoj tržišnoj ekonomiji i o nečemu čemu mi treba da se prilagođavamo. Tržišna ekonomija, nažalost ili na sreću, ne postoji više nigde u svetu. Treba da razmišljamo o zelenoj ekonomiji i o cirkularnoj ekonomiji i na drugim i boljim načinima da se spasi srpska poljoprivreda.
Naravno, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije će podržati sva tri zakonska predloga. Moje koleginice i kolege koje budu govorile iz naše poslaničke grupe, posle mene, govoriće o različitim segmentima poljoprivredne politike, politike voda i politike prirodnih resursa uopšte.
S obzirom da smo ograničeni sa vremenom, ne bih suviše reči gubio da govorim samo o pozitivnim efektima ili da izvlačim neke negativne efekte, ali u nekoliko slika hoćemo samo da pomognemo da Srbija izgleda drugačije i da pomognemo da ove izmene zakona brže zažive i da počnu brže i bolje da se primenjuju.
Na primer, mi u Zelenima Srbije smatramo i za to se zalažemo da preobražaj srpske poljoprivrede treba da ide ka organskoj proizvodnji. Mislimo da to treba da bude dugoročan plan, da organska Srbija može da bude 2022. godine i možda svi imamo dovoljno vremena, po godinama i po onome što želimo da uradimo, da organska Srbija postane dvadeset druge. Mi nećemo sigurno ni pre toga ući u EU. Za to imamo potencijala, imamo znanje, zakone, eksperte i, ono što je najvažnije, ubrzano interesovanje i rast potražnje podjednako i u Ruskoj Federaciji i u EU. Svakog dana u EU 50 miliona građana traži da kupi neki ekološki, organski ili biodinamički proizvod. Smatramo da i u toku pregovora sa EU organski proizvodi nemaju kvote i da je to šansa za organsku poljoprivredu u Srbiji.
Ono što je jasno za Zelene Srbije, Srbija treba da bude zemlja kvaliteta, a ne zemlja kvantiteta. Mi u kvantitetu ne možemo da konkurišemo mnogim zemljama, ali u kvalitetu treba i možemo da konkurišemo i zbog toga smatramo da Srbija jeste zemlja kvaliteta i da na tome treba da radimo nadalje.
Kada govorimo o javnim nabavkama, smatramo da u školama, obdaništima i svim javnim ustanovama za mlade mora da postoje organski obroci. Ne danas, ne sad, ali u naredne četiri godine možemo da osposobimo svoju poljoprivredu kroz ovakvu politiku za tako nešto. Svim ovim potezima Srbija ostaje zemlja bez genetički modifikovanih organizama i postaje zemlja bez genetički modifikovanih proizvoda. Ne govorimo samo o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, nego pokušavamo da zamislimo Srbiju sa organskim medom, sa organskim pekmezom, sa organskim ajvarom, sa organskim vinom, sa organskim sokovima, sa organskim mlečnim proizvodima. Smatramo da je sve u vašem ministarstvu povezano, povezano kroz prirodne resurse, zemljište, vode, zaštitu životne sredine i da nam je ovakva i možda još hrabrija politika podsticaja potrebna da uredimo i poljoprivredu i zaštitu životne sredine.
Želimo da, kao Zeleni Srbije, podržimo i meru besplatnog zakupa državnog zemljišta za sadnju energetskih brzo rastućih zasada i da vas možda ohrabrimo da krenemo u nabavku mobilnih septičkih jama i da na taj način zaštitimo životnu sredinu i da poljoprivredne proizvode učinimo kvalitetnijim i boljim na evropskom tržištu.
Kada su u pitanju izmene Zakona o vodama, mi konstatujemo, kao Zeleni Srbije, da je sam Predlog zakon veoma detaljan i iscrpan, i to je ono što je dobro u ovom materijalu, ne dolaze nam uvek, i ne dolaze nam često ovako pripremljeni zakoni. Za nas, kao Zelene Srbije, je veoma važno da i dajemo podršku za to, da je voda u javnoj svojini i da je voda javno dobro kako se definiše u Predlogu izmena zakona.
Vodna područja se dele prema slivovima i to je unapređenje, u odnosu na prethodni zakon, a smatramo i da korišćenje podzemnih voda za navodnjavanje može biti jedno od dobrih rešenja.
Smatramo da rekultivacija priobalja posle vađenja peska i šljunka je veoma važna, ali mi ovde podsećamo i na uredbu koju je donelo Ministarstvo, čiji je ministar Zorana Mihajlović, Uredbu o pepelu, i tražimo od vas da, u stvari mnogo više koristimo sekundarne sirovine i sirovine koje mogu da se recikliraju, nego da koristimo prirodne materijale, i smatramo da kopanje šljunka, možda i peska treba se da koristi samo ukoliko je narušen vodni režim ili eventualno vodni saobraćaj.
Smatramo, kao Zeleni Srbije, da nam nedostaje fond za vode i da o tome treba da se razmišlja, kao jedan instrument iz kojeg bi smo brže i bolje podsticali radove u poljoprivredi.
Ono što Zeleni Srbije smatraju, s obzirom na klimatske promene i time završavam, da je možda Srbiji neophodan jedan nacionalni fond za osiguranje i međunarodno reosiguranje od posledica šteta prouzrokovanih velikim zagađenjem i klimatskim promenama. Smatramo da bi mogla da se uvede i premija na svako posečeno drvo, na svaki sok, ili na bilo koji proizvod, i da odatle možemo da uplaćujemo osiguranje, da praktično ovi veliki hazardi i velike ekološke katastrofe, koje nam se dešavaju ne mogu da nas iznenade ili ne smeju da nas iznenade.
Svakako da u danu za glasanje, poslanička grupa SPS i dva poslanika Zelenih Srbije, podržaće predložene izmene Zakona, ali očekujemo od vas, i ovo o čemu smo pričali da hrabrije, brže ulazimo u neke promene i da Srbiju što pre učinimo poput Danske, zemljom organske proizvodnje i da Srbija bude zemlja kvaliteta, a ne kvantiteta. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, iz današnjih pitanja može se naslutiti da su poljoprivreda i zaštita životne sredine dominantne teme u Srbiji i moje pitanje će se odnositi na ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U Srbiji se vrlo često kao popularno rešenje za suzbijanje korova umesto spaljivanja ili nekog drugog metoda biljnih ostataka jeste primena herbicida, a kod nas se najviše koristi „Total glifosat“, kod nas poznat kao herbicit „Total“.
Ovde je reč o sistemskom gebricidu na bazi lifosata sa širokim dejstvom koji se vrlo neselektivno upotrebljava u poljoprivredi u Srbiji za suzbijanje korova i time dovodi do veoma velikog problema koji može izazvati ovaj totalni herbicit, pre svega zbog toga što se nestručno i neodgovorno koristi širom Srbije u količinama većim nego što zakon to dozvoljava i propisuje i vrlo često zbog toga što su neselektivni oni uništavaju svaku biljku sa kojom dođu u kontakt.
Primer Holandije, države koja ima najrazvijeniju agroprivredu u Evropskoj uniji govori o tome da je ona zabranila glifosat i tako svoje pravilnike stavila iznad onih koje propisuje Komisija Evropske unije, što nam govori da je moguće imati strože zakone od Evropske komisije ili od Evropske unije. Primer Holandije nam govori da je moguće odoleti interesima multikompanija i velikih hemijskih sistema.
Mi, kao Zeleni Srbije, u okviru poslaničke grupe SPS, danas pokrećemo ovo pitanje jer smo dobili izveštaje i sa Univerziteta u Beogradu, dobili smo pitanja i pritužbe lovačkih udruženja, prirodnjačkih udruženja, ekoloških društava i svi sa jednim apelom da total ima toksikološka dejstva na floru i faunu, posebno ima izražen uticaj na ptice i pčele, a žrtve neodgovorne primene često su i zaštićene vrste. Česta primena totala u količinama većim od propisanih i neodgovorno rukovanje narušava biološku ravnotežu i štetno deluje po životnu sredinu, pre svega na zemljište i vode, ali i putem lanca ishrane može ugroziti zdravlje građana i građanki Srbije. Kroz podzemne vode total može dugoročno kontaminirati izvore i bunare sa pijaćom vodom, stići u organizme građana, koji onda mogu oboleti od kancera. Kada se zemlja dugo tretira glifosadnim herbicidima, ona u jednom trenutku počinje da bude manje plodna i, naravno, može se završiti totalno jalovom zemljom.
Sve zelene partije su protiv glifosata u celoj Evropskoj uniji i poslednjih šest meseci je bilo posebno aktuelno ovo pitanje u Evropskom parlamentu. Nas upotreba glifosata dovodi do još jednog veoma značajnog pitanja, a to je kvalitet vode u seoskim vodovodima, kvalitet vode u seoskim bunarima. To pitanje nam donosi, naravno, i odgovor zašto vrlo često imamo problem sa endemskim bolestima u nekim selima, a ne znamo uzroke.
Zbog toga, Zeleni Srbije ističu da tretiranje biljaka totalom nije rešenje i zbog predostrožnosti i bezbednosti i posledica koje su mnogobrojne i dugotrajne treba ga izbaciti iz upotrebe u Srbiji. U poljoprivredi Srbije nema mesta za total. Poljoprivrednicima treba predstaviti alternativne načine na koje se žetveni ostaci mogu otkloniti, sakupljanje, baliranje, dalje korišćenje u stočarstvu, u proizvodnji energije i u druge svrhe.
Neke moje kolege prethodnici su govorili o tome kolika je naša želja za zdravom privredom, organskom proizvodnjom velika. Mi što pre moramo ukinuti ovaj totalni herbicid. Svetska zdravstvena organizacija dovodi ovaj herbicid u vezu sa mogućim uzrokom oboljenja od karcinoma, a nažalost Evropska komisija je njegovu upotrebu privremeno produžila do 31. decembra 2017. godine.
Moje pitanje za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine je – ko kontroliše primenu totalnog hebricida u Srbiji? Kako se ona kontroliše? Da li proizvođači postupaju odgovorno i da li se pridržavaju zakonskih propisa i karenci? Da li Srbija planira da totalno zabrani total i da time zaštiti poljoprivredu Srbije? Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Obrenovac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 71004.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 01.06.2014 - 03.06.2016.
- Fond za socijalno osiguranje vojnih invalida (Invalidnina) Republika Mesečno 22000.00 RSD 01.01.1999 -
Poslednji put ažurirano: 13.10.2017, 07:41