Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Branka Stamenković

Pitanje

Hvala.

Nekoliko pitanja za predsednika Srbije, sva su vezana za veoma aktuelnu temu, rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije. Pre svega, ne ulazeći uopšte u analizu i pitanje da li je Briselski sporazum uopšte trebalo potpisivati, sama konstatujem u ime moje poslaničke grupe, da za ovih šest godina sve obaveze koje tim sporazumom je preuzela Republika Srbija, Republika Srbija je i ispunila dok Priština nije ispunila nijednu jedinu. Najvažnija obaveza koju je Priština trebalo da ispuni je formiranje zajednice srpskih opština.

Poslanička grupa Dosta je bilo je na stanovištu da briselske razgovore treba odmah zamrznuti, da Prištini treba odrediti rok od tri meseca da podnese nacrt statuta zajednice srpskih opština koja je izuzetno važna za Srbe koji žive južno od Ibra i kojih ima više nego na severu Kosova, a ukoliko se nakon tri meseca to ne desi, onda Briselski sporazum treba proglasiti pravno ništavnim zbog neispunjenja Prištine, što treba da potvrdi i Narodna skupština Republike Srbije.

Pitanje za predsednika Srbije glasi, šta misli o ovom predlogu? Da li će zamrznuti razgovore sa Briselom i odrediti ovaj rok od tri meseca za donošenje statuta o zajednici srpskih opština, što je preduslov za formiranje te zajednice.

Naime, Srbiji se otvara jedan potpuno novi prostor u poslednje vreme, jer je odnedavno Amerika promenila svoju politiku prema Balkanu. Nama valja mudro, državnički iskoristiti tu priliku, okrenuti se od pogubne do sada vođene politike vezano za Kosovo i Metohiju, koja se naslanjala na nametnuto i po Srbiju štetno nemačko rešenje, samo zbog toga što nam se nekakvom trulom šargarepom EU mahalo ispred nosa. Sada se otvorio prostor za jedno potpuno drugačije kreativno rešenje koje će biti državotvorno, koje će biti odgovorno u istorijskom smislu prema generacijama i pokolenjima koja dolaze.

Poslanička grupa Dosta je bilo je prošle nedelje predstavila javnosti predlog jednog tog novog kreativnog rešenja i uputila ga, između ostalog, i predsedniku Srbije, kao i predsednici Vlade, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama u zemlji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uz poziv da uzmu učešća u javnim raspravama i okruglim stolovima koje ćemo tokom oktobra organizovati.

Rešenje koje predlažemo je Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava tj. Rezolucije 1244, a kao model uzima odnos Danske i Farskih ostrva.

Ukoliko se jedan ovakav zakon usvoji otkloniće se svi razlozi koji se navode za potrebu razgovora sa Prištinom oko finalnog statusa Kosova. Rečju, da Republika Srbija nema kontrolu nad kompletnom teritorijom Kosova i Metohije i da njen Ustav ne važi na toj teritoriji.

Znači, ovim rešenjem podvodi se Kosovo i Metohija pod ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Ovoj južnoj srpskoj Pokrajini se daje jedna veoma široka autonomija, a istovremeno se onemogućava da traži stolicu u UN i podvodi se pod Ustav Republike Srbije.

Da li predsednik Srbije ima nameru da uzme učešća u okruglim stolovima i javnim raspravama na koje smo ga pozvali, a u vezi sa ovim objašnjenim rešenjem? Hvala.
Hvala za aplauz.

Pitanje za ministra poljoprivrede. Paori iz Banatskog Karađorđeva zamolili su da se njihova muka iznese u Narodnoj skupštini i da se ministar poljoprivrede, ako je to ikako moguće, založi da se njihov problem reši.

Naime u Banatskom Karađorđevu je sproveden proces komasacije mimo svih pravila, uz brojne nepravilnosti, tako da se najvećem broju malih gazdinstava oduzima dobra zemlja, a zauzvrat im se daje zemlja lošijeg kvaliteta. Takođe, u procesu komasacije, u Komisiji za komasaciju bili su kao članovi ljudi koji su u direktnom sukobu interesa i koji imaju ličnu korist od ovako sprovedene komasacije.

Ovo je za paore iz Banatskog Karađorđeva i izuzetno emotivno pitanje, jer to su potomci naših solunskih ratnika, koji su tu zemlju dobili kao zaslugu za svoju borbu u Prvom svetskom ratu. U njihovim domovima oni čuvaju silno ordenje svojih pradedova. Oni vrlo emotivno reaguju na pomisao da se ta zemlja koja se naziva, oni je zovu dobrovoljačka zemlja, na ovaj način od njih otima, a pri tome je pre samog postupka komasacije njima bilo obećano da se dobrovoljačka zemlja neće dirati.

Oni mole ministra poljoprivrede da obrati pažnju, da se upozna sa ovim slučajem i da učini sve što je u njegovoj nadležnosti da se otklone nepravilnosti koje su napravljene tokom procesa komasacije, tj. da ceo proces krene ispočetka prema Zakonu i propisanim pravilima.

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade, Anu Brnabić. Poslanička grupa Dosta je bilo prošle nedelje predstavila je javnosti Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava, tačnije Rezolucije 1244 i koji predlaže jedno dugoročno održivo rešenje za status Kosova i Metohije i rešavanje ostalih problema od kojih stanovništvo u toj južnoj srpskoj pokrajini pati. Kao model za rešavanje ovog problema uzet je odnos između Danske i Farskih ostrva.

Usvajanjem ovog zakona, što inače i naš Ustav predviđa, izbegla bi se bilo kakva potreba za potpisivanjem bilo kakvog obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, otklonio bi se jedan od najčešćih razloga koji se navodi kao razlog za potrebu tog sporazuma, a to je da mi nemamo ustavnu kontrolu nad kompletnom teritorijom. Znači, uz pomoć ovog zakona, ta kontrola se uspostavlja, u potpunosti se Kosovo i Metohija podvode pod naš Ustav, ustavno-pravni poredak i međunarodno pravo.

Dosta je bilo, namerava u oktobru da organizuje javne rasprave, okrugle stolove, javna slušanja i uputilo je kopiju ovog pisma sa kopijom ovog zakona, nacrta zakona, predsednici Vlade, predsedniku Republike i predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Ovim otvaramo dugo očekivani unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji.

Pitanje za predsednicu Vlade glasi – da li će uzeti učešća u važnoj javnoj raspravi o rešenju za status Kosova i Metohije, koje je predložila poslanička grupa Dosta je bilo, kroz nacrt ovog zakona koji treba da postane predlog i uđe u skupštinsku proceduru. Hvala.
Hvala.

Imam pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i to u vezi sa ovim pregovorima koji se vode u Briselu i njegovim, po meni, krajnje neodgovornim izjavama o tome šta se tamo pregovara nakon što se ti pregovori završe.

Osim što su neodgovorne te izjave, koje bi trebalo da imaju za cilj da obaveste građane Srbije šta se tamo uopšte dešava, takođe su i prilično nesuvisle i uglavnom ih treba tumačiti, jer ne znače ništa.

Eto tako, preksinoć smo čuli da je cilj ovih razgovora u Briselu da sačuvamo mir i da gledamo da nešto izvučemo ni iz čega, jer nam ništa nije ostavljeno. Ispada da nemamo ništa na KiM. Pitanje za predsednika Vučića glasi – kako nemamo ništa i kako nam ništa nije ostavljeno? Imamo pre svega veliki broj nealbanskog stanovništva koje živi u egzistencijalnom strahu, zar nemamo veliku brigu za njih? Imamo veliku kulturnu baštinu, koja je na dnevnom nivou pod pretnjom vandalizma zbog kulturoloških netrpeljivosti, zar nemamo brigu za to?

I, iznad svega, zar nemamo ogromnu imovinu na KiM, koja pripada ne samo privatnim licima koji su srpski državljani, nego i privatnim i javnim preduzećima Republike Srbije. Da li se o tome uopšte razgovara u Briselu? Da li uopšte pregovaramo o imovini ili je namera da se sve to pokloni, a da se oči javnosti zamažu nekakvim pričama o ratnim trubama, „Bljesku“ i „Oluji“, koji očigledno koji očigledno predstavljaju samo pokušaj manipulacije strahom građana Republike Srbije?

Znači, šta se dešava sa imovinom, da li je ona uopšte predmet razgovora u Briselu? Šta se dešava sa imovinom privatnih lica? Interno raseljena lica npr, podnela su zahteve za povraćaj blizu 30.000 uzurpiranih stanova, šta se sa tim dešava? Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se u Briselu razgovara o udelu Republike Srbije u raznim preduzećima i privrednim subjektima, koji funkcionišu na području KiM, kao što su to „Trepča“, „Skicentar Brezovica“, „Kosmet prevoz“? Šta je sa infrastrukturom javnih preduzeća Republike Srbije, sa infrastrukturom Železnica Srbije, Pošta Srbija, „Srbijašuma“, NIS Jugopetrolom, Aerodromom Priština? Država Srbija je u sve to uložila određeni kapital.

Da li je predmet pregovora u Briselu uopšte ova imovina ili je namera da se sve to jednostavno samo pokloni i da se opravda nekakvim čuvanjem mira, tj. izbegavanjem rate, a pri tome građanstvo koje živi na KiM, nealbansko stanovništvo, svakodnevno preti za svoju bezbednost. Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se razgovara o imovini SPC koja čuva našu kulturnu baštinu dole na KiM ili ovi pregovori, kako to reče predsednik Republike Srbije, priča se ni o čemu, jel nečega nema tamo ničega.

Molim predsednika Republike Srbije da prestane neodgovorno da se ponaša i daje ovako neodgovorne izgovore, nego da se uzdigne na visinu funkcije koju obavlja i da štiti pre svega imovinske interese Republike Srbije u ovim pregovorima. Hvala.
Hvala.

Pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Epidemija morbila polako jenjava. Počela je negde u oktobru mesecu prošle godine i do danas je odnela 15 života. Vreme je da se okrenemo i da vidimo šta smo iz ovoga naučili i da li smo išta naučili, tako da moje pitanje, pre svega, glasi – hoće li ministar Lončar, sada, nakon ovog iskustva, konačno obratiti pažnju na preporuke Instituta „Batut“, stručne institucije koja ima i odeljenje koje se bavi problemima imunizacije, koja piše redovne godišnje izveštaje?

Izveštaji iz 2011. godine mogu se naći na sajtu Instituta „Batut“ i te izveštaje završava listom preporuka kako unaprediti proces imunizacije kod nas.

Kada pogledate tu listu preporuka koja se iznova ponavlja, koja ima petnaestak stavki, jasno vam je da za pad obuhvata vakcinacije u Srbiji najodgovornije je Ministarstvo zdravlja. Odgovornost se svodi u tome da ne sluša preporuke stručnih institucija.

Dve osnovne preporuke koje se uporno ignorišu jesu glavni uzrok pada obuhvata vakcinacije u Srbiji. Pod jedan, konstantne nestašice vakcine. Svake godine imamo prekid u obaveznoj imunizaciji usled nestašica. Drugi važan faktor jeste da je od trenutka uvođenja izabranog lekara u naše zdravstvo došlo do reorganizacije rada predškolskog i školskog dispanzera, tako da dok su ranije decu iz škole vodili na revakcinaciju, sada je sve to isključivo na roditeljima.

Roditelji često rade i ne mogu da odvoje vreme, tako da tu određeni broj dece ostaje nevakcinisan. Onda imamo situaciju da roditelji odvedu dete na vakcinaciju, a da vakcine nema, pa onda tu određeni broj dece ostaje nevakcinisan i tako zbog ova dva faktora i njihove kombinacije, pre svega, dolazi do pada obuhvata vakcinacije. Na ovo institut Batut uporno upozorava i uporno apeluje da se nešto tim povodom učini. Od 2011. godine upozorava da će nam se desiti epidemija.

Šta više, agencija Beta je izvestila 20. aprila da smo mi sada imali nestašicu MMR vakcine u Novom Pazaru. U zdravstvenim ustanovama u Novom Pazaru to se pravda povećanom potrebom za vakcinacijom usled epidemije. Institut Batut od 2011. godine kaže – mi moramo, kada nabavljamo vakcine za sledeću generaciju dece, obavezno da nabavljamo i 25% zaliha za slučaj epidemije. To se uporno ignoriše i Ministarstvo zdravlja uporno ne nabavlja zalihe. Evo, sada u Novom Pazaru vidimo zašto je to bitno.

Molim ministra zdravlja da prestane da beži od odgovornosti i da prebacuje odgovornost na tzv. antivakcinalni lobi, čiji je uticaj na pad vakcinacije zanemarljivo mali. Molim ministra da posveti pažnju preporukama instituta Batut, stručne institucije, da krenemo da sređujemo taj sistem, da donesemo i stručne kriterijume za registraciju vakcina, a ne samo pravne, da bi bili sigurni i u kvalitet tih vakcina, na šta se neki roditelji žale, da prestanemo da prodajemo vakcine u apotekama, usled čega dolazi do prekida u hladnom lancu, što takođe institut Batut zahteva.

Takođe, postavljam pitanje i predsedniku Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine, doktoru Laketiću - hoćemo li konačno imati javno slušanje na ovu temu? Dana 4. decembra prošle godine podnela sam zahtev da se organizuje javno slušanje da o ovome razgovaramo, jer ovo je izuzetno bitna tema za roditelje, za javno zdravlje u Srbiji, za povratak poverenja u proces imunizacije. Hvala.
Hvala.

Pitanje je za ministra prosvete, a tiče se incidenta koji se desio prethodnog vikenda u većem broju škola u Srbiji, tačnije u Prijepolju, Lebanu, Jagodini, Požarevcu, LJigu, Malom Zvorniku, Obrenovcu, Alibunaru, Kragujevcu, ali i u nekim drugim mestima.

Naime, šta se desilo? Tokom prošlog vikenda Ministarstvo prosvete organizovalo je obaveznu obuku za učitelje i nastavnike, s obzirom da je izmenjen plan i program za prvi i peti razred i nastavnici i učitelji su imali obavezu da, bez ikakve novčane nadoknade, prethodni vikend pohađaju tu obuku. Ministarstvo se postaralo da oni imaju i obrok.

Ono, pak, što nije u redu, a što se desilo, jeste da je taj obrok stigao u vidu sendviča poštom u subotu i nedelju, a poslat je u petak. Tako su nastavnicima na obuci u ovim pomenutim mestima za ručak u subotu i nedelju servirani sendviči koji su poštom poslati u petak, te su putovali 24 do 48 sati pre nego što su stigli do nastavnika.

Kako je do ovog nemilog događaja došlo? To je osnovno moje pitanje za ministra prosvete. Očigledno je da imamo i da se desio neki propust u sistemu.

Ono što sam ja nezvanično uspela da saznam jeste da je Ministarstvo prosvete novac za ove obroke, tj. za organizaciju kompletne obuke, pa samim tim i za obroke u okviru tih obuka, prosledilo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, da je taj zavod to dalje prosledio Učiteljskom fakultetu, a onda se desilo da je Učiteljski fakultet ovaj posao hranjenja nastavnika tokom obuke poverio privatnoj firmi „Mak art“ iz Beograda. Inače, ova firma je registrovana kao internet knjižara i nema neke naročite veze sa proizvodnjom hrane i spremanjem sendviča, bar kada je reč o zvaničnom opisu njene delatnosti.

Ova firma je u petak spakovala sendviče, lažno ih obeležila kao promo materijal i poslala u Prijepolje, Lebane, Jagodinu, Požarevac, LJig, Mali Zvornik, Obrenovac, Alibunar i Kragujevac.

Zamolila bih ministra prosvete da ispita zašto je jednoj firmi u Beogradu povereno da nahrani nastavnike širom Srbije, umesto da se ovaj novac uputi školama, pa da nastavnici dobiju sveže sendviče koji su kupljeni taj dan.

Mi u DJB mislimo, i ovo nas podseća na ono što mi zovemo burazerskom ekonomijom. Ovo liči na nameštanje posla privatnoj firmi. Hvala.
Hvala.

Prvo pitanje je za predsednicu Vlade Republike Srbije, Anu Brnabić. Danas je 21. novembar, tačno tri nedelje od kada je istekao rok da Vlada dostavi budžet za narednu godinu Narodnoj skupštini. Budžetski kalendar je definisan u članu 31. Zakona o budžetskom sistemu i nalaže da Vlada Predlog budžeta Narodnoj skupštini dostavi do 1. novembra, a da Narodna skupština taj budžet usvoji do 15. decembra. Tri nedelje ste ukrali narodnim poslanicima da prouče dokument koji ima preko 1.000 strana. Kada će taj dokument konačno stići u Skupštinu? Hoće li narodni poslanici imati dovoljno vremena da jednu tako obimnu materiju kvalitetno prouče, kako bi informisano mogli da učestvuju u raspravi o budžetu? I, konačno pitanje – zašto Predlog budžeta uopšte kasni?Drugo pitanje je za predsednika Republike. Ovo je 33. put da mu postavljamo pitanje. Na prethodnih 32 postavljena pitanja nismo dobili nikakav odgovor. Prvo pitanje glasi – zašto ne dobijamo odgovor i zašto predsednik Republike krši zakon, jer on je dužan da odgovore na naša pitanja Narodnoj skupštini dostavi u roku od 15 dana, u pisanoj formi?

Prvo pitanje je kada će konačno prestati da krši Ustav i kada će podneti ostavku na mesto i funkciju predsednika SNS, kako bi konačno mogao biti predsednik svih građana, a ne samo onih koji su simpatizeri i glasači SNS?

Drugo pitanje je da li koalicijom sa Ramušom Haradinajem na Kosovu mi, u stvari, pripremamo teren za izbacivanje preambule o Kosovu i Metohiji iz našeg Ustava i za priznavanje nezavisnosti Kosova?

Sledeća serija pitanja je za predsednicu Narodne skupštine, Maju Gojković. Ovo je 26. put da sa ove govornice postavljamo pitanja Maji Gojković. Na prethodnih 25 postavljenih pitanja nismo dobili nikakav odgovor, iako je predsednica Skupštine u zakonskoj obavezi da u pisanoj formi na naša pitanja odgovori u roku od 15 dana.

Prvo pitanje za predsednicu Gojković – zašto nas uporno ignoriše i zašto ne odgovara na ova pitanja?

Drugo pitanje – kada će konačno početi da održava redovne sednice Kolegijuma, ne bi li ova Skupština počela da radi svoj posao kako treba, u interesu građana koji su nas u ovu Skupštinu birali? Podsetiću vas da za ovih godinu i po dana, koliko Skupština radi, mi smo imali jedva dve sednice Kolegijuma. Kolegijumi treba da se održavaju na nedeljnoj bazi.Treće pitanje za predsedavajuću Gojković – kada će da napravi godišnji plan rada? Mi godinu i po dana radimo bez ikakvog plana, potpuno stihijski. Mi danas ne znamo koji će zakoni biti na dnevnom redu skupštinskog zasedanja sledeće nedelje. Građani od nas očekuju da u raspravi informisano branimo njihove interese. Ako nemamo plan rada i ne znamo kada koji zakoni dolaze na dnevni red Skupštine, mi pre svega izdajemo građane Srbije i njihove interese. Kad ćemo konačno dobiti plan rada?Poslednje pitanje – kada će predsedavajuća Gojković konačno na dnevni red Skupštine staviti zahtev za njenu smenu, kao što je obećala da će to da uradi? Hvala.
Hvala.

Poslanička grupa „Dosta je bilo“ prvo pitanje ima za predsednicu Vlade, Anu Brnabić.

Danas je 2. novembar, juče je istekao rok koji propisuje Zakon o budžetskom sistemu da Predlog budžeta za narednu godinu stigne u Narodnu skupštinu. Taj rok je propisan tako da se poslanicima ostavi bar mesec dana da jedan tako veliki dokument prouče i imaju dovoljno vremena da amandmanima predlože poboljšanje.

Moje pitanje glasi – zašto predsednica Vlade Brnabić nije poslala Predlog budžeta za narednu Skupštinu u zakonom propisanom roku i kada možemo konačno očekivati da to stigne u Skupštinu? Hoće li poslanicima ostaviti dovoljno vremena da jedan tako veliki dokument prouče i amandmanima poprave?

Drugo pitanje je za predsednika Republike, Aleksandra Vučića. Ovo je 31. put da mu postavljamo pitanja. Na prethodnih 30 postavljenih pitanja nismo dobili odgovor, iako je dužan da odgovor pošalje Narodnoj skupštini u roku od 15 dana.

Prvo pitanje – zašto uporno krši zakon i ne odgovara na pitanja na koja je dužan da odgovori? Drugo pitanje – kada ima nameru da prestane da krši Ustav tako što će podneti ostavku na mesto predsednika SNS, jer je ta funkcija u direktnoj suprotnosti sa funkcijom predsednika države, na koju su ga građani izabrali da obavlja? Takođe pitanje – da li koalicija koju je napravio na Kosovu i Metohiji sa Ramušem Haradinajem u stvari predstavlja uvod u izbacivanje preambule o Kosovu i Metohiji iz našeg Ustava?

Treći set pitanja je za predsednicu Narodne skupštine, Maju Gojković. NJoj smo do sad u 23 navrata postavljali pitanja i nismo dobili odgovore. Ovo je 24. put da joj postavljamo pitanja, na koja je ona dužna da odgovori u roku od15 dana. Prvo pitanje – zašto krši zakon i ne odgovara u propisanom roku od 15 dana? Drugo pitanje – zašto je dozvolila da Vlada Republike Srbije ne pošalje Zakon o budžetu u Narodnu skupštinu u zakonom propisanom roku?

Podsećam predsednicu Gojković da Narodna skupština ima kontrolnu funkciju izvršne vlasti. Naš je posao da kontrolišemo rad izvršne vlasti i ako Vlada krši Zakon o budžetskom sistemu, naš je posao da Vladu na to upozorimo. Da li je predsedavajuća Gojković upozorila Vladu da je prekršila rok i kada će, konačno, zakon o budžetu za narednu godinu stići u Narodnu skupštinu?

Takođe, pitanja za predsednicu Gojković – kada će, konačno, početi da vodi ovu Skupštinu u skladu sa Poslovnikom? Kada će, na primer, početi da održava redovne sastanke Kolegijuma? Mi smo za ovih godinu i po dana imali jedva dva sastanka Kolegijuma. Ako želimo da ova Skupština funkcioniše kako treba da funkcioniše, onda su sastanci Kolegijuma neophodni. Svi prethodni sazivi Narodne skupštine koje ona nije vodila, nego je vodio neko drugi, imali su redovne sastanke Kolegijuma.

Sledeće pitanje – kada ćemo, konačno, dobiti Godišnji plan rada Narodne skupštine, pošto mi godinu i po dana radimo stihijski, po hitnom postupku, preko noći, nemajući dovoljno vremena da proučimo zakonske predloge, nemajući dovoljno vremena da podnesemo kvalitetne amandmane, jer se namerno ne ostavlja prostor poslanicima da rade svoj posao? Hvala.
Hvala.

Moje prvo pitanje je za predsedavajućeg Arsića – da li biste bili ljubazni, molila bih vas, da tokom mog obraćanja, ukoliko počne da se pravi velika buka u sali iskoristite zvonce koje vam stoji na raspolaganju, pošto znate i sami da je bilo situacija u kojima sam morala da se nadvikujem? Unapred hvala.

Zatim, pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo imamo za donedavnog premijera, a sadašnjeg predsednika Republike Srbije. Mi smo do sad u 28 navrata postavljali pitanja Aleksandru Vučiću, nismo dobili nijedan jedini odgovor, uprkos činjenici da je rok za odgovor 15 dana. Danas, 29. put, postavljamo mu tri pitanja i ponovo očekujemo odgovor i postavljaćemo mu pitanja sve dok ne dobijemo odgovore na ono što zanima građane koje ovde predstavljamo.

Prvo pitanje je da li koalicijom SNS sa Haradinajem u stvari pravimo preduslov za izbacivanje preambule o Kosovu iz Ustava Republike Srbije?

Drugo pitanje je da li će predsednik vratiti Skupštini na ponovno razmatranje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju, s obzirom da prilikom njihovog usvajanja u Skupštini nije poštovana propisana procedura i da je narodnim poslanicima, a samim tim i građanima koje ovde predstavljaju uskraćeno više od četiri sata rasprave po amandmanima kojima su težili da poboljšaju rešenja iz tog zakona?

Treće pitanje glasi, kada će konačno predsednik Republike Srbije početi da odgovara na pitanja koja mu postavljamo?

Zatim, imamo pitanja za predsednicu Skupštine, Maju Gojković. NJoj smo do sada u 19 navrata postavljali pitanja, ovo je 20 put da to činimo, do sada nismo dobili ni jedan jedini odgovor uprkos činjenici da ona ima zakonski rok, od 15 dana da na ta pitanja odgovori. Zato prvo pitanje sada u ovom 20 obraćanju glasi, kada ćemo konačno dobiti odgovore na ta pitanja?

Drugo pitanje za predsednicu Gojković glasi, kada će se javno izviniti generalnoj sekretarki, Svetislavi Bulajić za uvrede i poniženja koje je izgovorila tokom direktnog prenosa skupštinskog zasedanja u Republici Srbiji? Mislim da bi bilo dobro da to učini javno, sa iste ove skupštinske govornice sa koje su stigle i uvrede, jer bi tako poslali poruku iz ovog doma da uvrede, poniženja i mobinzi nisu prihvatljiva ponašanja u našem društvu, a da mi to primerom u Narodnoj skupštini pokazujemo.

Drugo pitanje je, kada će konačno početi da se održavaju redovni kolegijumi? Kada ćemo konačno dobiti plan rada Skupštine, godišnji plan rada kao što to Poslovnik zapoveda, jer mi godinu i po dana od 3. juna prošle godine radimo stihijski, po hitnom postupku, u objedinjenim raspravama, ne znajući danas koji će nam uopšte zakoni biti na dnevnom redu naredne nedelje, a da vam ne pričam da mi u stvari treba da znamo po šest meseci unapred da bismo mogli kvalitetno da se spremimo za raspravu i kvalitetne amandmane da primenimo. Stoga pitamo predsednicu Gojković dokle će na jedan taj perfidni način da sabotira kvalitetan rad Skupštine?

Hvala najlepše i hvala kolegama što ste bili tihi.
Hvala.

Molim vas, ako možete da utišate. Hvala.

Pitanje za bivšeg predsednika Vlade, a sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ovo je 24. put da postavljamo pitanja sa skupštinske govornice i još nismo dobili nijedan odgovor. Stoga, prvo pitanje glasi – kada ćemo dobiti odgovore na prethodno postavljena pitanja?

Drugo pitanje glasi – kada će prestati da krši Ustav, tako što će podneti ostavku na mesto predsednika SNS i izaći iz sukoba interesa u kome se trenutno nalazi, pošto Ustav nalaže da on bude predsednik svih građana, a ne samo članova SNS?
Drugo pitanje je za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ovo je 16. put da sa ove govornice postavljamo pitanje predsedavajućoj Gojković. Do sada nismo dobili odgovor nijednom. Ponavljamo ova pitanja i nastavićemo da ih ponavljamo dok ne dobijemo odgovor. Prvo pitanje glasi – kada ćemo dobiti odgovor na prethodno postavljenih 15 pitanja i zašto ih još uvek nismo dobili?
Drugo – kada će predsedavajuća Gojković doneti plan rada, kako bismo konačno prestali da radimo stihijski?
Treće pitanje – kada će predsedavajuća Gojković konačno sazvati kolegijum? Poslovnik to nalaže da uradi. Kada će predsedavajuća Gojković na dnevni red staviti predlog o njenoj smeni, kao što je obećala?
Sledeće pitanje je za ministra zdravlja gospodina Zlatibora Lončara. Prošle godine dok smo slušali ekspoze prethodnog premijera Aleksandra Vučića čuli smo, između ostalog, i sledeće, citiram stenografske beleške – tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako, nama od toga, to ćorav može da vidi, negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako. Negde te pare nestaju.

Pre tri nedelje nova premijerka Ana Brnabić ovde u plenumu izjavila je sledeće, citiram – što se tiče nestajanja milijarde evra na godišnjem nivou iz zdravstvenog budžeta, apsolutno ne možemo da govorimo o nestajanju bilo kakvih milijardu evra. Sada, pošto je Zlatibor Lončar bio ministar i u prethodnoj Vladi i u ovoj sada i vodi sektor zdravlja, moje pitanje glasi – ko ovde obmanjuje javnost? Da li nama nestaje ta milijarda ili ne? Molim da ovo objasni građanima Srbije.

Sledeće pitanje je za ministra zar rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića – da li znate da je tokom tri meseca redovnog jesenjeg zasedanja…

Jel možete da ih utišate, molim vas i da mi nadoknadite vreme, tj. da mi omogućite da se kasnije javim, jer mi od nadvikivanja puca glas?
Hvala.

Znači, tokom redovnog jesenjeg zasedanja prošle godine Zakon o radu je kršen nebrojeno puta ovde u Narodnoj skupštini. Zakon o radu propisuje da radnik ne može da radi duže od 12 sati dnevno. Od 64 radna dana tokom redovnog jesenjeg zasedanja, radnici zaposleni u restoranu i bifeu Narodne skupštine, koji su inače zaposleni pri Upravi za zajedničke poslove Vlade Republike Srbije, 25 dana radili su duže od 12 sati dnevno. Od 13 radnih nedelja, tokom devet nedelja radili su duže od 48 sati nedeljno, koliko je maksimum koji zakon propisuje. Čak i da Uprava za zajedničke poslove njihov rad organizuje tako što vrši preraspodelu rada, zakon ponovo ne dozvoljava da i u tom slučaju zaposleni rade duže od 60 sati nedeljno. Radnici u skupštinskom bifeu i restoranu tokom redovnog jesenjeg zasedanja duže od 60 sati radili su tokom tri uzastopne radne nedelje u decembru. Štaviše, 27. decembra na posao su došli u 7.30 ujutru, a odavde su izašli 28. decembra u 15.30 popodne. Tako su sastavili 32 sata na radnom mestu.

Ovo se dešava zbog činjenice da predsedavajuća Gojković ne organizuje rad Skupštine u skladu sa Poslovnikom, nego ga iznova krši. Da organizuje rad u skladu sa Poslovnikom, do ovog kršenja Zakona o radu ne bi došlo. S obzirom da naši apeli do sada nisu uradili plodom, da se ona drži Poslovnika, ovom prilikom apelujem na ministra Đorđevića da uloži svoj autoritet da zaštiti ove radnike, da se njihov rad vrati unutar okvira Zakona o radu, da prestane da se krši Zakon o radu u Narodnoj skupštini, jer to predsedavajuća Gojković uraditi neće. Hvala.