Dame i gospodo, dragi prijatelji, uvaženi poslanici, gosti, Vaša svetosti, vaše ekselencije, poštovani građani Srbije, želim i dodatno da se zahvalim nekadašnjem kancelaru Republike Austrije Alfredu Guzenbaueru, koji je ovde, predsedniku Vlade Rumunije Viktoru Ponti i Franku Fratiniju, ministru spoljnih poslova Republike Italije. Počastvovan sam vašim prisustvom i to govori mnogo i o ugledu Srbije i o poštovanju koje Srbija danas uživa.
Danas sam pred vama ne samo zbog formiranja nove vlade, već i zbog nečeg još važnijeg, danas mi ovde svi zajedno postavljamo lestvicu i odgovaramo na pitanje koliko možemo da postignemo. Danas testiramo naše mogućnosti i naše limite, proveravamo da li smo kao zemlja mali ili možemo da budemo veliki, da li ćemo uspeti da se popnemo ili klizimo ponovo ka dnu i na kraju ono najvažnije – da li smo u stanju da pomerimo granice u ovoj zemlji, granice naših mogućnosti, granice našeg rada, našeg obrazovanja, granice naših sujeta i naše pomirenosti sa time šta smo i koliko smo i koliko zaista možemo.
Kada na sve to odgovorimo, odgovorićemo i na ono najteže pitanje – da li se bavimo ovim poslom, politikom, zbog nas ili zbog Srbije i ljudi koji u njoj žive? Neću da vas podsećam, ali mi svi i jesmo izabrani zbog njih, a ne zbog sebe i ličnih interesa. Izabrani smo upravo sa tim zadatkom, da budemo odgovorni za pomeranje granica i podizanje lestvice, da uradimo nešto za svoju zemlju. Kada to kažem, uopšte ne izbegavam svoju odgovornost. Uostalom, taj sam koji se odlučio za politiku neprestanog podizanja lestvice sa istim onim motivima sa kojima je i Sergej Bupka podizao svoju, tvrdeći da sport kojim se bavi voli baš zato što je u njemu i sam toliko odgovoran. Nemam nameru da se bavim ovim poslom kada ne budem mogao da uradim više, da se popnem više i da osvojim zajedno sa vama više za ovu zemlju. Za taj posao smo se odlučili, siguran sam, ne samo zbog slave, već zbog odgovornosti, zbog rezultata koji se postiže radom i odgovornošću, zbog ove naše zemlje kojoj su rad i odgovornost potrebniji više nego ikada pre.
Podsećam vas i na vreme u kojem svi živimo i na izazove koji su pred nama i koji su iz dana u dan sve veći i veći. Podsećam vas na teret koji je na našim leđima i na uspon koji treba da savladamo da bismo se popeli na vrh. Poslednje ili prvo, podsećam vas na obavezu koju smo svi preuzeli pred Srbijom i njenim građanima – da mi budemo bolji kako bi ova država bila bolja i kako bi ljudi u njoj bolje živeli. Uostalom, o tom boljem životu svi smo pričali uoči izbora. Na njima su građani nekima od vas poverovali više, a nekima manje, ali od svih zahtevali su isto, da ispune svoja obećanja. Dosadilo i dojadilo je ljudima u Srbiji da budu na dnu, da budu rekorderi u nemanju, u uskraćenosti, odustajanju od snova, u zaostalosti, neznanju, nemaštini i nemoći. Dosadile su im i bajke koje su im pričane, mitovi kojima su dojeni, obećanja kojima su zasipani. Zato su i tražili rad, zato su i pristali na teške mere i na štednju, zato su podneli žrtvu, ubeđeni, ja bih rekao, konačno da je bolji život moguć samo uz užasno veliki napor svih nas jer ništa sa neba neće da padne.
Ako sam nečim zadovoljan od svega što smo uradili u prethodnom mandatu, onda je to upravo ta promena u nečemu što se zove kolektivni mentalitet, ona koja je pokazala da ljudi u Srbiji hoće teško i naporno da rade i ona koja je dokaz da nismo narod, građani koji su zadovoljni malim, koji ne žele ništa drugo osim životarenja u podnožju. Srbija je počela da radi jer je otkrila jasan cilj, poželela je na vrh, i to ne na onaj ratnički na koji se zabija krvava zastava pobede, poželela je na vrh na koji se stiže znanjem, radom i trudom, onaj koji je bio rezervisan za veće i bolje od nas, onaj na koji se zabija zastava uspeha natopljena znojem, a ne bilo čijom krvlju. To je vrh znanja, vrh napretka, vrh marljivosti, onaj na koji se stiže samo ako pobediš sebe, ako probiješ sopstvene granice i ako prestaneš da sumnjaš u svoje limite i ako pristaneš sebe da menjaš.
Delimično smo uspeli. Pokrenuli smo i promenili Srbiju, našli smo joj cilj i prioritete i posle mnogo vremena imamo i rezultat kojim možemo da se pohvalimo. Imamo sve razloge da se ponosimo svojom zemljom i ljudima koji u njoj žive. Nema više kretanja unazad, nema silaženja i nema padanja. I za to smo dobili ovaj mandat, da ne dozvolimo odustajanje i da ne damo da Srbija ikada više ide nazad.
Znam da ovde ima ljudi iz različitih političkih opcija, da se mnogima ne dopada ni ono što radimo, ponajmanje mi sami, da se borite i protiv nas i protiv mene i da želite da nas smenite, ali baš zato vam danas svima jasno kažem – Srbija i ova Vlada, Vlada koju danas formiramo nikada nećemo odustati, na to jednostavno ne računajte, sve drugo je moguće. I, prvi ću prihvatiti svaki razgovor, prihvatiću svaki predlog, podržati svaki mirni oblik protesta i iskazivanja svog mišljenja i stava, ali to jedno i jedino neću - neću da ova država ikada više se vraća unazad, neću da skreće sa puta kojim je krenula i nećemo da stane. Hoćemo da tu zastavu uspeha Srbije na vrhu ostvarimo i budite uvereni da ćemo dati sve od sebe da to i učinimo i ne zato što smo mi tvrdoglavi ili zato što sam ja tvrdoglav, a i jesam, imamo ozbiljniji razlog, Srbija ga ima. Mi jednostavno više nemamo gde nego samo na bolje i napred.
Jedan od najčuvenijih grčkih filozofa, Herakit, rekao je, pre skoro dve i po hiljade godina – čovek nikada ne kroči dva puta u istu reku, jer to nije ista reka, niti je on isti čovek. Zaista, ta misao je potpuno primerena i danas dok stojim ovde pred Narodnom skupštinom po drugi put ponosan, ponosan na ono što smo uradili u prethodnom periodu i što sam zaslužio to poverenje naroda da predstavim vama, mojim kolegama i svim građanima naše velike zemlje na ovu Vladu.
Nešto pre više od dve godine sam stajao na istom mestu, ali sada mogu potpuno iskreno da kažem da danas Srbija nije ista. Danas dragi prijatelji, mnogi od nas nismo isti, ja danas nisam isti čovek. Tada je Srbija bila na ivici propasti, zemlja u recesiji, javni dug se potpuno oteo kontroli, više od 26% radno sposobnih je bilo nezaposleno, poslovni ugled nam je bio među najgorima u regionu i postojala je bojazan da ne možemo da ispunimo obaveze koje smo imali prema penzionerima, radnicima ili poveriocima. Postojala je prava opasnost da za našu zemlju ne bude budućnosti, da će nas bezdan sačinjen od godina lošeg rukovođenja u privredi, pljački u javnom sektoru, neodgovornih privatizacija, korumpirani političari i lenjih službenika jednostavno sve ugušiti.
Sećam se pogleda starih i mladih porodica širom zemlje kako gube nadu u stvarno postojanje naše države. Danas, dragi poslanici i građani, pred nama nije ista reka, stojimo pred drugom rekom i pred drugačijom Srbijom, ne onakvom kakvom bismo u potpunosti želeli, svakako pred drugačijom. Nisu sve neprilike iza nas. Svetla budućnost je još uvek nešto dalje. Ne bih stajao ovde i lagao da je život u Srbiji za sve danas mnogo bolji nego ranije, ali vode naših reka su jasnije i čistije danas i definitivno možemo kroz njih da vidimo da naša zemalja stoji na čvršćim nogama.
Uspeli smo u protekle dve godine da teškim i napornim radom unesemo stabilnost u zemlju i da postavimo snažnije temelje. Uspeli smo da skinemo sa pleća ogroman teret koji je pretio da nas surva u provaliju, uspeli smo da narodu ulijemo poverenje da za našu zemlju ima budućnosti i da ako radimo vredno, udruženim snagama možemo da se ujedinimo oko zajedničkih ciljeva.
Ima onih koji ne cene to što je postignuta stabilnost, kao da je ona došla sama od sebe. Hajde samo da podignemo glave i bacimo pogled oko sebe na druge zemlje u regionu Evrope, na obližnje kontinente i vidimo koliko je dragocena ta stabilnost. Znam ja da smo mi navikli da kukamo, da smo navikli da plačemo nad svojom sudbinom, ali ako danas uporedite sudbinu građana Srbije i sudbinu mnogih u okruženju, složićete se da živimo i mirnije i stabilnije i sigurnije, a ne bih rekao ni mnogo lošije.
Stabilnost ekonomska, regionalna i politička su uslov za nove investicije, bez stabilnosti ne bi bilo stranih investicija, ne bi bilo ni domaćih investitora koji bi odlučili da novac ulože negde drugo, a ne u svoju zemlju.
U periodu od 2014. do 2016. godine otvoreno je 124.000 novih radnih mesta, skoro sva su u privatnom sektoru, tamo gde poslovni ljudi odlučuju o zapošljavanju a ne partijski funkcioneri. Sve zahvaljujući stabilnosti koju smo uspeli i da stvorimo i ono što je još teži zadatak da očuvamo.
U proteklih 27 meseci prisustvovao sam otvaranju 38 novih fabrika ili pogona u Srbiji, to je više nego po jedna fabrika mesečno. To znači na desetine hiljada radnih mesta, a ta radna mesta povlače još radnih mesta u ciklusu ekonomskog rasta i to smo mogli zahvaljujući stabilnosti.
I više od toga stabilizovana valuta i niska inflacija za koje su pored Vlade Srbije u mnogo čemu i više od Vlade Srbije zaslužna Narodna banka Srbije i njena guvernerka, znači da porodice širom Srbije mogu da planiraju svoj mesečni i godišnji budžet. Mogu da misle o budućnosti, ne brinući o turbulencijama ili finansijskim katastrofama. Mnoge zemlje i mnogo razvijenije od nas te katastrofe su pogodile, Srbiju su zaobišle, ne slučajno. To je ogromna promena u načinu na koji ljudi žive i sve to zahvaljujući stabilnosti.
Stabilnost nam donosi međunarodni ugled, poštovanje za našu zemlju koja je sposobna da se sama snalazi, koja je nezavisna, koja je suverena, kojoj se veruje i koja je pouzdan partner svojim prijateljima. To otvara nove mogućnosti za investicije iz regiona i Evrope i celog sveta, to omogućava američkim fondovima da se zainteresuju i ulažu ovde, najvećim kineskim kompanijama da odluče da i mi budemo polazište da evropske poslovne poduhvate, a da izvoz srpskih proizvoda u Rusiju, posle dve godine stagnacije i pada ponovo raste. Srbija postaje značajan regionalni činilac, sve zahvaljujući stabilnosti, između ostalog i zbog toga što za razliku od drugih, onih koji su u mnogo čemu lošiji od nas nismo se takmičili u tome i govorili i ponavljali kao papagaji da smo regionalni lideri.
Da, dame i gospodo, stabilnost je prvi neophodan korak ka budućnosti. Stabilnost je cement koji smo uspeli da ugradimo u temelje naše kuće kako bismo je ojačali. Sada je dragi prijatelji došlo vreme da ubrzano počnemo tu kuću i da zidamo, jer stabilnost nije dovoljna i ne možemo stvari da ostavimo ovde gde su sada, ne možemo i nećemo da stanemo ovde. Odvažićemo se da imamo snove, nećemo se plašiti da dignemo pogled. Prethodna Vlada je ostvarila stabilnost, nova Vlada će raditi još vrednije radi prosperiteta i napretka. Odgovornost je reč koja povezuje stabilnost i prosperitet koji je ključno zadatak za Vladu Republike Srbije.
Poštovani građani i narodni poslanici, plan naredne Vlade Srbije je da obezbedi prosperitet svim svojim građanima i da podigne životni standard običnim ljudima i porodicama širom zemlje u naredne četiri godine. Uostalom, podsetiću vas, da kada sam prošli put odgovarao narodnim poslanicima, govorili su mi kako ćemo da imamo dvostruko manje plate nego što smo imali u prethodnom periodu. Reći ću vam da danas imamo veće plate nego što smo ih imali tada, ali pre svega zahvaljujući rastu plata u privatnom sektoru. U javnom sektoru, videćete kasnije iz programa koji ću izneti i policajci i pripadnici ministarstva odbrane, dakle, naše vojske, i u socijalnom i u zdravstvenom i u obrazovnom sektoru mogu da očekuju dalja povećanja plata i svakako ne mala povećanja plata.
Dužnost nam je da mladim generacijama pružimo priliku da imaju bolju budućnost, da izgrade elemente prikladnog i pristojnog evropskog društva i da ljudima damo nadu koju zaslužuju.
U narednih nekoliko sati ću preko deset poglavlja, preći ću deset poglavlja i pojasniti tačno na koji to način želimo da to uradimo, ali pre toga narodu dugujem drugi deo Heraklitove rečenice, nešto što je lično.
Pre dve godine stupio sam na dužnost predsednika Vlade, svom silom i energijom koju čovek može da nosi u sebi. Znao sam da mi predstoji ponekad obeshrabrujući zadatak koji će svakako zahtevati svu snagu i punu posvećenost. Znao sam da su predamnom i nasuprot meni sile koje se opiru promenama bilo da one dolaze iz Vlade ili spolja, bilo da su iz zemlje ili inostranstva. Nikada nisu svi želeli uspeh ni Vlade, nikada nisu želeli svi uspeh ni Srbije. Uveren sam da sede oni koji žele uspeh naše zemlje.
Istovremeno sam znao da mi svaki znak naše, a i moje slabosti iskoristili oni koji žele da Srbija zaostaje, koji ne žele da se Srbija menja i koji žele da uživaju i privilegijama kojih se drže godinama na račun javnosti. Znao sam i dragi građani da ću morati da prkosim svakoj kritici, da ne budem voljan na kompromise i povlačenje, sve to kako bi se sprovele teške reforme koje smo doneli na način koji će omogućiti da se promene zaista dogode. Uostalom, znam da su me svi građani ili gotovo svi psovali kada smo donosili odluke o merama fiskalne konsolidacije, ali danas uprkos zahvaljujući tim hrabrim i teškim merama. Mi imamo uređene javne finansije, mi imamo sigurnost u našim javnim finansijama i danas mi možemo bezbedno da planiramo povećanje isplata i plata i penzija u budućnosti, da sami kreiramo trenutak u kojem ćemo to da učinimo i da čak kroz potrošnju povećavamo rast našeg bruto domaćeg proizvoda, a ne samo kroz investicije i izvoz, kao što smo činili u prethodnih godinu dana.
Znao sam da samo nekolicina ljudi, čak i iz stranke koju vodim, čak i neki od ministara, deli dubinu i produbljenost promene i reformi koje smo želeli da sprovedemo.
Osećao sam da moram da stojim uspravno čak i kada bi moj glas bio ponekad jedini i za generaciju našeg naroda koja želi da prodrma ovu zemlju i okrene njen kurs za skoro 180 stepeni.
Ponekad sam bio strog, verovatno i arogantan, ponekad i previše brz u odgovorima koje sam davao onima koji su dovodili u pitanje način na koji smo izabrali da vodimo zemlju.
Znam da je delovalo da mnoge odgovornosti preuzimam na sebe i zbog toga, ali i zbog različitih političkih razloga potpuno druge prirode, nisam iznenađen što su me nazivali diktatorom, tiraninom, autokratom. Imajte na umu da je to ipak većina onih koji su uživali u ogromnim privilegijama izgrađenim na godinama povezanim sa državnim javnim novcem.
Međutim, mogu iskreno da kažem da ove kritike nisu nešto što tek tako prolazi pored mene, da ne promiču mom uhu i da ne obraćam pažnju na njih, pratim ih, čujem, slušam. Nisam ni slep ni gluv, obraćam pažnju i gledam da se menjam koliko je to moguće. Ali, posle snažne političke podrške koje je naša Vlada dobila na izborima u aprilu, imam osećaj da sve više ljudi deli naše stanovište kada je reč o promenama, da ta koalicija za promene, pre svega nas samih, naših navika, naših običaja, ako hoćete i naše tradicije raste i da se podrška reformama širi.
I tako, dok ulazim u drugi mandat kao predsednik Vlade, želim da kažem da mi je namera da u narodne četiri godine budem još otvoreniji za kritike i primedbe, pokušaću da budem i ljubazniji, što ne znači da neću biti dovoljno samouveren i dovoljno oštar da svakome odgovorim ukoliko se bude služio uvredama, klevetama i lažima.
Uzmicati neću nikada, ustuknuti neću nikada, boriću se za Srbiju, boriću se za Vladu, za svakog njenog člana koji poštuje zakone ove zemlje, Ustav Republike Srbije i koji radi u korist na polzu srpskog naroda i svih drugih građana Srbije.
Jedino demokratska slobodna i otvorena Srbija može da postane moderna i svojim građanima ponudi bolji život, kao i svaka druga normalna evropska i ne samo evropska zemlja.
Politički okvir u kojem će da radi i da se kreće Vlada Srbije je složen i komplikovan. Sa jedne strane, suočeni smo sa tektonskim globalnim poremećajima u svetskoj politici, delimičnoj promeni ravnoteže snaga, ekonomskom disbalansu između onih koji imaju najveću političku i vojnu moć i sve učestalijim lokalnim i regionalnim sukobima sa značajnim odrazom na svetsku politiku.
U tim uslovima, naročito posle Bregzita i neuspelog vojnog puča u Turskoj, uz istovremeno žestoko sukobljavanje i velikih sila na prostoru Bliskog Istoka ali i drugim delovima sveta, sve je teže i komplikovanije voditi politiku Srbije.
Takođe, u regionu pojedine zemlje, o kojima ni danas neću zarad bilo kakvih političkih poena reći ništa loše i ništa ružno poput Hrvatske, otvaraju stare rane i kroz rehabilitaciju NDH i njenih protagonista, otvoreno prete bezbednosti Srba, razume se i Republike Srbije.
Nije jednostavna i ni malo lagodna situacija ni u odnosima u Bosni i Hercegovini, a pogotovo je otežana poslednjim izjavama sarajevskih zvaničnika i neprocesuiranjem onih koji su odgovorni za izvršenje najtežih zločina prema Srbima.
Naša poruka i po tom pitanju je veoma jasna. One Srbe koji su činili zločine, mi ćemo progoniti, gonićemo i sve ostale koji se nalaze na našoj teritoriji, gonićemo i sve ostale za koje znamo da su te zločine počinili. Jedino što tražimo, to je da zločinci, bez obzira na nacionalnost, jednako odgovaraju, da svačije oči jednako vrede i da svačiji život jednako vredi.
Ne tražimo da srpski život vredi više, ali tražimo da srpske oči, kao što su oči Slobodana Ilića, ubijenog u selu Zalazije na zločinački način, jednako vrede kao što vrede oči i nevinih i muslimanskih i hrvatskih i albanskih i svih drugih žrtava.
Srbija je u svojim odgovorima i zaštiti nacionalnih interesa pokušala da reaguje i uvek će u budućnosti reagovati trezveno, ozbiljno, odgovorno, ne svađalački, sa osnovnim ciljem da sačuvamo mir i stabilnost. Tako ćemo uvek činiti, stvaraćemo uslove za bolje odnose i sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ali ćemo i te kako umeti da zaštitimo naše državne i nacionalne interese od svih onih koji te interese budu ugrožavali.
Postali smo svesni interesa procesa previranja i počeli smo da ih prihvatamo i da im se prilagođavamo, razume se, uvek pazeći da ne izgubimo dostojanstvo i integritet sa kim god da razgovaramo. I otkrili smo tu novu reč „razgovor“. Prestali smo sa besmislenim sukobima i sa nama samima i sa svima ostalima. Prihvatili smo da oni imaju svoje interese, setili se da i mi imamo svoje jer smo mnogo ili dugo ili ko zna koliko vremena to zaboravljali i počeli o svemu tome da pričamo, sa svima, sa onima koje volimo i sa onima koji nas ne vole, sa onima kojima dugujemo i sa svima koji su nam dužni, sa onima koji nas razumeju i sa onima koje nikada nismo razumeli.
Ta nova Srbija je izašla u svet i taj svet ju je prihvatio. Postali smo centar razvoja i stabilnosti. Privukli smo investitore, a ne zaboravite da smo prošle a i ove godine u regionu privukli ubedljivo najveći broj investitora i stranih i domaćih, da bi ste samo, poštovani narodni poslanici, znali razmere, a mi i dalje sebe kritikujemo, želimo, očekujemo i verujemo da možemo mnogo više.
Mi smo prošle godine imali bez ikakvih privatizacija bez i jedne, temeljene, ozbiljne i velike privatizacije, imali smo milijardu i 850 miliona evra investicija, a recimo Bosna i Hercegovina koja, složićete se, nije četiri ili pet puta ni teritorijalno ni po broju stanovnika manja od nas, imala je 400 miliona evra.
Ne kažem da je to dobro, ali svakako mnogo bolje od svih ostalih u jednom teškom vremenu u kojem je užasno komplikovano privući strane investitore i obezbediti im najbolje moguće uslove.
To je još jedna stvar u kojoj nema više nazad. Naš put su mir, dijalog i razvoj. Vrlo dobro znamo, izuzetno dobro smo naučili da beda stiže sa ratovima i da nema napretka dok se čuju topovi. Naravno, svoju zemlju čuvaćemo i braniti i biti sposobni da to učinimo ukoliko se bilo ko drzne da našu zemlju i naš narod napadne.
Za fabrike, puteve, škole i bolnice za investicije i nove poslove, Srbiji je potreban stabilan Balkan. Potreban joj je region bez sukoba, nužni su joj razumevanje i dijalog. Spremni smo zbog tog cilja da mnogo više uložimo u sopstveno razumevanje svih oko nas, u prihvatanje svih onih njihovih interesa koji nas suštinski ugrožavaju, uz zajednički napor u pronalaženju rešenja.
Spremni smo da otkrijemo sve ono dobro i lepo u našem okruženju kod naših komšija i da im ponudimo sve ono dobro i lepo što smo pronašli kod nas. I kao što sam već rekao, spremni smo da investiramo u njihovo bolno sećanje, isto koliko i u naše i na da prihvatimo da ni drugi ne mogu da zaborave, baš kao što ne možemo ni mi.
Računamo da je to prvi korak ka onom danu kada ćemo se svi sećati svih i kada ćemo svi poštovati sve, kada će nam to zajedničko sećanje služiti za spajanje a ne za razdor i kada ćemo svi zajedno znati da smo jednom za svagda naučili tu krvavu lekciju i to toliko da više ne postoji ni trunka mogućnosti da je ponavljamo.
Svako ko zaboravi tu na prvom mestu našu obavezu, obavezu da radimo na miru, stabilnosti i većem razumevanju, on će direktno raditi ne protiv interesa Hrvatske, Bosne i Crne Gore ili bilo kog drugog, već protiv elementarnih interesa Srbije. Radiće protiv života u njoj zato što i to nam je pokazala nedavna istorija, rat u okruženju proizvodi onu vrstu problema u samoj Srbiji koji onemogućavaju život u njoj.
Nemojte da zaboravite da smo borbu bez obzira na njenu opravdanost ili ne za nacionalne ciljeve naših ljudi u okruženju mi u Srbiji kada smo je vodili na pogrešan a ne pametan način kao što to činimo danas, plaćali bedom, hiperinflacijom, nestašicom, redovima, zatvaranjem fabrika. Platili smo je ovde životom gotovo u svakoj meri u kojoj su je životom plaćali Srbi u okruženju.
Naravno, posle svega što je bilo možemo mi danas da se pravdamo na razne načine i da se bavimo teorijama zavere i da krivce nalazimo u istoriji, velikim silama, svetskoj nepravdi, ali to nije naš posao. Posao nam je da između ostalog sagledamo gde smo i kako smo mi pogrešili i da te greške više ne ponavljamo.
Posao nam je da shvatimo da su mir, stabilnost i dijalog preko potrebni i svakom pripadniku našeg naroda, ali i svim pripadnicima svih ostalih naroda i da shvatimo da bez njihovog napretka i razvoja nema ni našeg, baš kao i obrnuto.
Takvo shvatanje jeste politika Srbije i to će ostati i politika ove Vlade i svako ko bude hteo da je promeni moraće prvo da promeni tu Vladu, zato što je taj put koji je zacrtan, nećemo da napuštamo, nećemo da se vraćamo nazad, nećemo da ovu zemlju ostavimo nekim novim generacijama na dnu i neću da svi zajedno ne uspemo.
Preuzimajući ovaj mandat, preuzimamo i tu obavezu da budemo najveća i najteža prepreka svima koji bi da destabilizuju Srbiju, da se igraju sa mirom, da je guraju ka dole i da je zaustavljaju u razvoju.
Sada bih vas zamolio da se svi zajedno osvrnemo na sve konkretne oblasti u kojima nova Vlada namerava da preduzme korake i donesemo promenu koja nam je preko potrebna.
Najpre tačka 1. - Srbija koja čuva i štiti svoju nezavisnost i Srbija koja neguje dobre i tradicionalne odnose sa iskrenim prijateljima u svetu. Namerno sam vam čitao po tačkama da biste i vi mogli da pratite gde se nalazimo, a moj Ekspoze je mnogo duži od 130 strana koje ste vi dobili, ali vidim da neke to nije ni interesovalo. Žao mi je.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Mi smo dobili 60, verovatno pola.)
Niste, dobili ste sto. Ne samo da niste dobili ceo, ja sam spremio, pošto sam radio sam naknadno i hvala na primedbi, dakle, ja sam spremio negde oko 260 strana. Da li ću moći da pročitam sve, da li ću i fizički moći da kažem sve, naravno na to imamo pravo jer nije bila naša…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Da sami dopišemo?)
Pa, valjda bi trebalo da pratite, gospodine Šešelj, ono što govorim, pa da dopišete nešto, pa u raspravi. Naravno, to su vam osnove na osnovu kojih možete da vidite šta je to što smo uradili.
Pošto nisam video da su neki napustili salu, želim da se zahvalim vama koji ste ovde u sali Narodne skupštine, jer to govori o njima. Narod je izabrao i njih da slušaju i ekspoze mandatara i da posle toga mogu da daju primedbe, ali danas građani Srbije dobro i nedvosmisleno vide da oni nisu došli ni da čuju ni da slušaju. Dok sam ja radio danonoćno i dok je tim ljudi radio danonoćno, oni su došli na dva minuta da sednu, da iznesu po neku uvredu bez kartice, da izađu napolje, da odu do restorana, da podignu dnevnicu i da završe svoj posao. Mi ćemo vredno da radimo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nema dnevnice, ukinute su dnevnice.)
E, to je, gospodine Šešelj, bila jedna veoma pametna odluka, što smo vam ukinuli dnevnice, tako da manje narodu možete da uzimate od onoga što ne radite ništa.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Valjda vlast uzima narodu, a ne opozicija.)
Pa, vreme je da ne dobacujete, a i vreme, a i novac plašim se u ovom trenutku da su uzimali neki drugi. A, oni koji rade, posebno oni koji marljivo rade i koji posvećeno rade, u interesu naroda, čini mi se da narodu daju i donose, a mnogo je onih koji su odnosili, ali o tome ćemo da govorimo sutra, uveren sam, uz mnogo argumentacija sa obe strane.
Osnovni zadatak nove Vlade je napredak Srbije u svakoj sferi, sa osnovnim ciljem poboljšanja životnog standarda za sve njene građane. Rast u prethodnom periodu ostvarili smo zahvaljujući uvećanom izvozu i investicijama. Na rast investicija u budućnosti bitno će uticati dinamika pristupanja EU. Shodno tome, potrebno je na početku mandata napraviti intenzivne konsultacije na najvišem nivou između Srbije i EU oko ambicioznog, neformalnog kalendara otvaranja i zatvaranja svih 35 poglavlja, a na bazi tog plana, svako ministarstvo bi bilo u obavezi da sprovodi svoje aktivnosti.
Na nivou Vlade bi trebalo kvartalno pratiti ispunjenost tog plana. De fakto je reč o konkretizaciji nacionalnog programa pridruživanja EU. Cilj bi trebalo da bude zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do kraja mandata Vlade 2019. godine. Naravno, to ne zavisi samo od nas, ali ukoliko mi ne postavimo ambiciozne ciljeve, svakako da i manje nećemo biti u stanju da ispunimo.
Želim da kažem svim narodnim poslanicima da u svemu što ću da govorim u narednom periodu i u narednim satima možda mnogima neće biti naročito zanimljivo i tekst je suvoparan, pomalo birokratski, ali sam namerno prihvatio da to uradimo na takav način da bi ljudi mogli da vide sa koliko ozbiljnosti i odgovornosti smo celom tom poslu prišli i sa koliko poštovanja prilazimo građanima Srbije kada im se obraćamo, želeći da im pokažemo šta je to što stvarno radimo i sa kakvim rezultatima iz svega hoćemo da izađemo.
Meni, kao što vidite, za razliku od njih koji nisu mogli da sede po dva minuta, neće biti teško da satima stojim i govorim.
Druga strana će na takvu inicijativu, govorim o EU, reći da dinamika ne zavisi od njih, ali naš argument treba da bude da mi želimo da napravimo takav kalendar i takav program i da mi preuzmemo na sebe obavezu da svoje obaveze iz tog kalendara sprovodimo na vreme.
Članstvo u EU kao jedno od strateških opredeljenja Vlade govori o tome da Srbiju želimo da vidimo u klubu demokratskih država kontinenta. Ako je moglo 28 evropskih država, danas to želi 27, može i Srbija.
Mi danas nemamo vremena da analiziramo zašto smo u poslednjem vagonu za članstvo i zašto bolje nismo iskoristili poslednju deceniju ili dve, kada je vozni red bio nešto intenzivniji. I ovog puta ću pred vama odgovorno reći – put ka članstvu u EU će biti prepun političkih izazova, ali izazove nećemo meriti prema onome ko ih postavlja, već prema efektima za naše društvo i za naše građane. I ovo što radimo ne radimo zato što imamo idolatrijski pristup prema EU, već zato što razmišljamo o interesima naroda Srbije, srpskog naroda, svih naših građana i u skladu sa tim ponašaćemo se i u budućnosti.
Naš odnos prema evropskim integracijama nije počivao na euforiji, već na odgovornosti, istini i realnim mogućnostima napretka Srbije. Napredak Srbije nismo i nikada nećemo meriti brojem otvorenih poglavlja, već brojem otvorenih radnih mesta i poboljšanju životnog standarda građana. Broj otvorenih poglavlja će nam biti merilo da smo dobri u dostizanju najnaprednijih standarda savremenog sveta, što standardi EU svakako jesu.
U svom prethodnom ekspozeu bio sam štedljiv na obećanjima kada sam govorio o našem evropskom putu. Nisam tu reč ili te dve reči koristio kao mantru, neću ni danas. Rekao sam tada da bismo među prvim poglavljima mogli da otvorimo Poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i to smo uradili. Rekao sam da ćemo marljivo raditi na otvaranju poglavlja 23 i 24 i to smo i uradili. Od mera koje predviđa Akcioni plan za Poglavlje 23, to su pravosuđe i osnovna ljudska prava, samo u periodu od raspisanih izbora i tokom tehničke vlade ostvareno je oko 40 predviđenih mera. Time smo dokazali kredibilnost svoga rada. Dokazali smo i da radimo ne da bismo bilo kome i šta udovoljili, već da bismo popravili stanje u jednom od najvažnijih segmenata naše države, što pravosuđe svakako jeste.
Odmah po formiranju Vlade pripremićemo novi, detaljni plan usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU. Ovaj dokument je poznat pod nazivom – Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Kao što znate, lestvicu smo postavili visoko kao u svemu što radimo. Ta lestvica se nalazi na kraju 2018. i početku 2019. godine i želimo da je dočekamo u najvećoj meri usklađenog pravnog sistema sa pravilima o kojima govorimo.
Kako smo do sada radili? Ako je suditi po ocenama same Evropske komisije, date u Izveštaju o napretku za 2015. godinu, koji je najbolji do sada za našu zemlju, i u ovom trenutku imamo da ne kažem najbolju, ali jednu od najboljih ocena u regionu.
U Izveštaju se navodi da smo određeni napredak zabeležili u gotovo svim oblastima, ispunjavanju političkih kriterijuma, usvajanju pravnih standarda i postizanju ekonomskog razvoja zasnovanog na konkurentnosti. Inače, ispunili smo sve kriterijume po pitanju ekonomije i MMF-a i Svetske banke i Evropske komisije. Nijednu primedbu, u pojedinim oblastima smo imali primedbe, ali u ovoj oblasti, ključnoj oblasti za životni standard građana, nismo imali gotovo bukvalno ni jednu jedinu primedbu u poslu koji smo obavljali.
Poglavlja 23 i 24 su otvorena u junu i mi nastavljamo da radimo naporno u svim oblastima pregovaračkog procesa. Spremni smo i za otvaranje Poglavlja 5 o javnim nabavkama. Ovo poglavlje je veoma važno i zbog nastavka sistemske borbe protiv korupcije. U doba predsedavanja Slovačke, koje je počelo u julu ove godine, bićemo spremni za otvaranje novih poglavlja: 25 – istraživanje i razvoj, 25 – obrazovanje, mladi i sport, 13 – ribarstvo, 14 – transport, 20 – preduzetništvo, industrijska politika, 21 – transeveropske mreže.
Takođe, radimo i na poglavljima za čije je otvaranje potrebno ispuniti određena merila, kao što su sloboda kretanja roba, to je jedan, tri – sloboda kretanja usluga, 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, 15 – energetika.
Želim da istaknem da bez obzira na dinamiku otvaranja poglavlja mi već danas beležimo značajne pozitivne efekte iz dosadašnjeg statusa našeg odnosa sa EU. Ti pozitivni efekti viđeni su u brojnim oblastima. To su: spoljna trgovina sa fokusom na izvoz, obrazovanje i investicije.
Trgovina i evropske integracije, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ugovor sa EU koji Srbiji omogućuje bescarinski izvoz robe na tržištu od pola milijarde potrošača. Posle ću govoriti i o našoj saradnji sa Ruskom Federacijom, našoj saradnji sa Narodnom Republikom Kinom, SAD i svima ostalima.
Srbija najviše izvozi u države članice EU i one koji to žele da postanu, a to su članice CEFTA. U EU odlazi 63,6%, a na CEFTA 21,1% od našeg ukupnog izvoza. To ljudi u Srbiji treba da znaju. Dakle, region plus EU je jednako 85% našeg izvoza.
Debata je dobrodošla, ali uvek je važno da pričamo o argumentima i brojevima. Politika Vlade nije podela, politika podela na one koji su za Rusiju i one koji su za EU. U politici Vlade ima mesta, pre svega, za one koji su za Srbiju i za odličnu saradnju i sa EU i sa Ruskom Federacijom.
Za Srbiju je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju od koristi, baš kao što želimo još više koristi od slobodne trgovine sa Rusijom i ostalim državama tamošnje Carinske unije. Smatram potpuno racionalnim da oko ovih pitanja imamo minimum konsenzusa ili imam jednostavan odgovor za sve one koji bi želeli da dovode to u pitanje. Samo pokušajte jedanput da isplatite penzije za milion i 760 hiljada penzionera, probajte jedanput da isplatite platu u javnom sektoru i da vas pitam - od koga ćete te poreze i doprinose da uzmete, od koga ćete da ih naplatite, kome ćete robu da izvezete ukoliko se budemo ponašali politički ne pragmatično, politički neozbiljno i politički neodgovorno i ukoliko se budemo rukovodili sopstvenim emocijama, ponekad, zbog nečijih političkih odluka? Samo bismo zemlju doveli do ivice sunovrata, do ivice ambisa i plašim da bismo generacije koje dolaze ostavili bez budućnosti.
U poređenju sa 2008. godinom kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ovo su podaci koji vam govore nešto o važnosti političkog delovanja Srbije u međuvremenu posebno od 2012. godine do danas, kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju do 2016. godine uspeli smo da prepolovimo trgovinski deficit koji imamo sa EU. U prilog tome govori podatak da je pokrivenost uvoza izvoza na kraju 2015. godine iznosila 77,18%, dok je avgustu 2012. godine iznosila 59,68% pokrivenosti uvoza izvozom. To pokazuje, naravno, koliko smo imali, pre svega, stranih investicija i zemalja EU koje su te proizvode ponovo izvozile u zemlje EU, naravno, i rast i napredak domaćih investitora koji su pronašli povoljno tržište u EU.
U izvozu glavni spoljno-trgovinski partneri u 2015. godini, gledajući pojedinačno članice EU, bili su Italija sa milijardu i 946 miliona evra, u zdravstvu 0,7% u odnosu na 2014. godinu, Nemačka uz ogroman rast milijardu od 503,7 miliona evra, u zdravstvu 13% u odnosu na 2014. godinu i taj rast je iz godine u godinu sve veći, takođe Rumunija, Hrvatska i sve su te zemlje u rastu.
U uvozu glavni spoljno-trgovinski partneri su, gledajući pojedinačno, članice: Nemačka sa dve milijarde i 31 milion evra, u zdravstvu 11%. Dobro je da je naš rast izvoza nešto veći od rasta uvoza. Pokušaćemo da to pratimo. Italija milijardu i 732 miliona evra, Mađarska 781 milion evra i Poljska 685,2 miliona evra uz smanjenja od 7% u odnosu na 2014. godinu.
Najveći suficit u trgovini Srbija beleži sa BIH, Crnom Gorom i Makedonijom. Interesantno je, razumećete sa određenim zemljama i zbog „Fijata“ da imamo suficit trgovine sa Italijom, Rumunijom, Bugarskom, pa čak i Hong Kongom. Najveći deficit u trgovini imamo sa Kinom, a usled velikog uvoza mobilnih telefona i laptopova, pre svega, sa Rusijom zbog uvoza nafte i gasa, sa Rusijom ćemo doći do posebne teme da vidimo šta smo uradili, zašto je danas nešto bolje stanje nego što je bilo u prethodne dve godine, pa zatim sa Nemačkom, Mađarskom, Turskom i Švajcarskom.
Još važnije od toga jeste promena strukture našeg izvoza u EU. Najvažniji izvozni proizvodi nam više nisu primarni poljoprivedni proizvodi, kao što je to bio slučaj ranije, već industrijski proizvodi. Tako su, na primer, do 2008. godine najvažniji izvozni proizvodi bile sirovine i poluproizvodi, dok su 2014, 2015. i 2016. godine to gotovi proizvodi, u prvom redu proizvodi automobilske i elektro industrije. Zadržali smo pretežno isti nivo izvoza naših poljoprivrednih, pre svega hrana, povrće, i tekstilnih proizvoda uz delimičan rast izvoza žitarica.
Spoljno-trgovinska statistika nedvosmisleno ukazuje na direktnu vezu između država odakle dolaze najveći investitori i država u koje najviše izvozimo. Najveći investitori dolaze iz EU, država EFTA, SAD, uz Ruski „Gasprom“ kao osmi po veličini investitor u Srbiji. Takođe, kada pogledate vlasnički udeo od 15 kompanija koje su najveći srpski izvoznici, 12 od tih 15, dakle, 80% je sa većinskim stranim kapitalom u vlasništvu.
Dalja očekivanja i prioriteti u trgovini. Jedan od osnovnih ciljeva Vlade biće dalja diversifikacija trgovine i ekonomske saradnje kako bi smo na još efektivniji način iskoristili sve sporazume o slobodnoj trgovini koje smo zaključili. Očekujemo i plodove veoma podsticajne investicione politike Vlade Srbije. U ovom trenutku pošto mi, naravno, imamo uvid u to šta sa dešava u drugim zemljama, šta se dešava, kad govorim o drugim zemljama mislim na zemlje u regionu, kao što znamo šta se dešava kod nas i šta je to na šta čekamo, gde smo ugovore potpisali. Mislim da mi imamo više, ako nisam pogrešio, Ivice, stranih investitora u ovom trenutku, kako mi to nazivamo, u „pajplajnu“ nego što imaju svi ostali zajedno, i to je rezultat stabilnosti koji su postigli građani Srbije i sigurnost ulaganja.
Očekujemo i dalje rast pozitivne razmene sa potpisnicama CEFTA, posebno želimo povećanje rasta u našoj trgovinskoj razmeni sa Albanijom i u skladu sa tim ćemo uskoro imati nove političke razgovore i dogovore sa Albancima i da pokušamo da obezbedimo još značajniju trgovinsku razmenu i još veći suficit za Republiku Srbiju.
Kada govorimo rastu i razvoju našeg društva, mi neminovno govorimo o investicijama. Razvoj brojnih sektora, pre svega prerađivačke industrije, dolazak kineskog „Hestila“ u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći i očekivano još veći priliv investicija iz EU, rezultat su našeg rada, ali očekujemo, naravno, i dodatni priliv investicija iz Ruske Federacije, SAD, stabilnosti na kojoj toliko insistiramo, uređenosti, unapređenje ambijenta za ulaganja.
Očigledna povezanost procesa i evropskih integracija, rast investicija, vidljiva je iz činjenice da je samo u prošloj 2015. godini, od ukupno stranih i domaćih investicija, dve milijarde 111 miliona evra, milijardu i 530 miliona bilo poreklom iz EU, što je 72,4%, i o tome bi trebalo svi da povedu računa.
Posmatramo, podržavamo kojima je sedište odgovarajuće kompanije 78% broja kompanije sa većinskim stranim kapitalom je poreklom iz zemalja članica EU, 19,9% iz zemalja koje nisu članice EU, pretežno iz EFTA zemalja i Ruske Federacije. Osamdeset koma pet posto broja zaposlenih angažovano je u kompanijama sa većinskim kapitalom poreklom iz zemalja članica EU, 17,9% iz zemalja koje nisu članice EU, 68,6% dodate vrednosti ostvarene u tim kompanijama je poreklom iz zemalja članica EU, 30,6% iz zemalja koje nisu članice EU. Najveću dodatu vrednost među kompanijama koje nisu iz država članica EU stvori NIS u kojoj je, razume se, „Gasprom“ najveći akcionar.
Veliki deo posla koji ćemo uraditi biće dobar kapital generacijama koje dolaze. Insistiraćemo na ulaganju u obrazovanje i stručno osposobljavanje mladih. Kao što znate, na tome sam insistirao u regionalnim okvirima i kroz osnivanje kancelarije za mlade. Počeli smo te stvari da konkretizujemo. Uz pomoć EU to činimo u okviru programa „Erazmus plus“. Dobri smo u tome, ali koliko smo dobri ne možemo znati dok se ne uporedimo sa drugima. Iako je Srbija delimični korisnik ovog programa, uspeli smo da u periodu od 2014. do 2016. godine ostvarimo najveće učešće u regionu zapadnog Balkana. U ovom periodu primetno je značajno povećanje broja korisnika stipendija za akademsku mobilnost i odnosi se na studente, nastavnike i administrativno osoblje.
Prema podacima Fondacije „Tempus“, koja radi na sprovođenju programa u toku 2015. godine, u Srbiji je odobreno 1430 odlazaka i dolazaka mladih, što je nešto manje od polovine broja koji se predviđa za ceo region zapadnog Balkana. Od toga je 900 odlaznih stipendista, razmeni studenata namenjeno je 50% dobijenih stipendija, a ostatak je namenjen mobilnosti nastavnog i administrativnog osoblja.
Potpisivanjem ugovora o pristupanju okvirnom programu „Horizont 2020“ ili 2020 Republika Srbija je u oblasti nauke funkcionalno gledano već ušla u EU. Takođe, davanjem ovlašćenja Fondaciji „Tempus“da decentralizovano sprovodi program „Erazmus plus“ stekli su se svi formalni uslovi za zatvaranje pregovora u okviru Poglavlja 26 – obrazovanje i kultura.
Sedam država je potpisalo sporazum kojim se formira Kancelarija za reformu obrazovanja jugoistočne Evrope sa sedištem u Beogradu, čime naš glavni grad postaje lider u obrazovnim reformama u regionu.
Imajući sve ovo u vidu, ne čudi činjenica da se u poslednjem godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2015. godinu, među četiri poglavlja koja su ocenjena najvišom ocenom od ukupno 33, nalaze sva tri poglavlja za koje je zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posle ćemo videti šta su mere i šta je ono što mi moramo da uradimo da bismo sebe promenili i da možemo da se postavimo i, pre svega, da poštujemo tržište.
Finansijska i tehnička podrška Evropske unije.
Kao što smo se odgovorno odnosili prema novcu naših građana i poreskih obveznika u budžetu, disciplinovano, odgovorno i ozbiljno i na današnji dan, dakle, 09. avgusta Republika Srbija ima suficit u budžetu 19,6 milijardi dinara, što nikada nije bio slučaj od kada postoji višestranački sistem u Republici Srbiji.
Mi smo se tako odnosili i prema novcu koji je dolazio sa strane. Od 2001. godine Srbija je dobila podršku od Evropske unije u iznosu od preko tri milijarde evra bespovratnih sredstava. Od pomenutog iznosa iz IPA fondova od 2007. do 2013. godine, oko 1,4 milijarde. Od 2014. godine Srbiji je na raspolaganju novi instrument podrške Evropske unije IPA 2. Iz ovog instrumenta biće podržane reforme u sektorima: saobraćaj, energetika, životna sredina, konkurentnost, razvoj ljudskih resursa, poljoprivreda i ruralni razvoj, reforma javne uprave, pravde i unutrašnjih poslova.
Tokom protekle dve godine uspešno su privedeni kraju procesi godišnjeg programiranja, tako što su definisani programi i projekti bespovratne pomoći u ukupnom iznosu od 400.000.000 evra, što je veći iznos od indikativno opredeljenog od strane Evropske unije. Dok je najveći iznos sredstava u godišnjem programu za 2014. godinu opredeljen za prevenciju i sanaciju posledica poplava, 62.000.000 evra iz IPA nacionalnog programa i 10.000.000 evra iz višekorisničkog programa, u programu za 2015. godinu najveći iznos sredstava je opredeljen za reformu javne uprave - 80.000.000 evra, kroz sektorsku budžetsku podršku i saobraćaj – 65.000.000 evra.
Takođe želim da kažem da smo 2014. godine prvi put kao država kandidat uspešno aplicirali za sredstva iz Fonda solidarnosti EU u cilju sanacije posledica nastalih katastrofalnim majskim poplavama i obezbedili dodatnih 60,2 miliona evra koje se sprovode na prostoru pogođenim poplavama iz maja 2014. godine.
Krajem prošle godine podnet je zahtev za upravljanje IPARD sredstvima. To su sredstva Evropske unije namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju kako bi se omogućilo korišćenje već alociranih 35.000.000 evra od ukupno predviđenih 175.000.000 do 2020. godine. To sve spominjem, bespovratna pomoć Evropske unije. U prvoj fazi očekuje se podrška za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i podizanje prerađivačkih kapaciteta.
Ono što je za nas važno to je da sačuvamo mir i stabilnost, jer to i jesu osnovne vrednosti Evropske unije. Srbija treba da bude zaista glasan sagovornik takvih saveza i u drugim delovima sveta i to jeste naša vizija za budućnost. Neki kažu da moramo da biramo između Evrope i Rusije, a dok jačaju naša trgovinska razmena i povezanost sa Evropom, sa Rusijom negujemo ne samo istorijske veze koje su gradile brojne generacije, već takođe gledamo kako i na koji način da unapredimo naše privredne i trgovinske veze. Naš napredak na planu EU integracija neće biti vođen nepromišljenom euforijom već primerenim i ozbiljnim proračunom sopstvenih nacionalnih interesa u svakom trenutku. Ali, ljudi treba da znaju da je naša ideja i naša želja da tom društvu pripadamo upravo zbog tipa društva čiji deo želimo da budemo.
Spoljnu politiku Vlada Srbije nastaviće da vodi aktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku koja doprinosi boljem pozicioniranju Republike Srbije na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu. Kao i u prethodnom periodu fokus će biti na jačanju međunarodnog položaja i ugleda Republike Srbije i u tom kontekstu, na intenziviranju bilateralnog dijaloga i saradnje na multilateralnom planu sa zemljama širom sveta, u funkciji kontinuirane i efikasne promocije i realizacije spoljnopolitičkih prioriteta i interesa Srbije, pre svega s ciljem ubrzane integracije u EU i očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje.
Afirmacija Republike Srbije kao stožera regionalne saradnje, konstruktivnog, snažno posvećenog i aktivno angažovanog na unapređenju odnosa u regionu i na produbljivanju i konkretizaciji saradnje u regionalnim okvirima, kako u bilateralnoj ravni, tako i u okviru regionalnih inicijativa i mehanizama će biti jedan od prioriteta Vlade Srbije.
U tom kontekstu od posebnog značaja će biti predsedavanje Republike Srbije Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju, a mi smo od 1. jula 2016. godine od Ruske Federacije preuzeli šestomesečno predsedavanje ovom regionalnom organizacijom koja poseduje izrazit ekonomski potencijal, naročito u oblastima energetike i transporta. Republika Srbija će tokom svog predsedavanja nastojati da realizuje nove i dalje unapredi postojeće projekte, kao i da doprinese razvoju diverzifikovane saradnje zemalja šireg crnomorskog regiona. Republika Srbija će svoje predsedavanje završiti organizacijom sastanka Saveta ministara spoljnih poslova BISEK-a, kako mi to kažemo, u decembru ove godine.
Bez obzira na brojne izazove i trenutnu nimalo jednostavnu situaciju, Vlada Srbije nastaviće sa iskrenim naporima kako bi promovisala dobru volju i zdrave odnose sa svim zemljama i vladama u regionu zasnovanim na uzajamnom poštovanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost. Razvoju dobrosusedskih odnosa i saradnji pridajemo posebnu pažnju i nadamo se da će naši napori na rešavanju preostalih otvorenih pitanja i stvaranju bolje atmosfere u regionalnim okvirima biti prepoznati i od strane tih zemalja, ali i od strane evropskih institucija i svih drugih međunarodnih aktera.
Takođe, Vlada Srbije će nastaviti da se angažuje na očuvanju prava i interesa srpskog naroda u regionu u skladu sa normama međunarodnog prava. U tom kontekstu nastaviće da razvija najbliže odnose sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski mirovni sporazum i volju sva tri konstitutivna naroda BiH. Odnosi između političkih lidera srpskog naroda nikada nisu bili bolji, zasnovani na međusobnom uvažavanju, poštovanju i zajedničkom delovanju u ostvarivanju srpskih nacionalnih interesa.
Tu ima još jedna stvar na koju bih želeo da vam ukažem. Po prvi put u savremenoj srpskoj političkoj istoriji mi smo napravili neko nepisano pravilo i lideri u Republici Srpskoj i predsednik Republike Srpske i članovi Vlade Republike Srpske, na neki način i opozicioni lideri, isto to se dogodilo i sa svima koji predstavljaju Srbe u drugim zemljama u regionu, da mi ni o kome od njih ni na koji način nikada ne kažemo ni jednu lošu reč, da kada oko nečega nismo saglasni da se sastanemo i da te probleme rešimo i uvek izađemo sa zajedničkim stavom, jedinstvenim stavom u interesu celokupnog srpskog naroda. Nikada niste mogli da čujete i nećete od mene ni čuti da javno izgovorim bilo koju lošu reč i o Miloradu Dodiku, ali ni o Mladenu Bosiću, ni o Mladenu Ivaniću, niti o Miloradu Pupovcu, niti ćete njih čuti da bilo koju lošu reč kažu o Republici Srbiji. Sve suprotno od onoga što smo imali do samo pre neku godinu. To je neko novo pravilo, to je neki novi uzus i to je nešto čime možemo danas da se ponosimo. Zato na obeležavanju „Oluje“ možete da vidite i predstavnike Srba iz Hrvatske i predstavnike Srba iz Republike Srpske i predstavnike Srba iz Makedonije, Crne Gore, od svuda sa prostora bivše Jugoslavije koji svi sa svima razgovaraju i koji gledaju kako i šta mogu da učine za dobrobit srpskog naroda, ma gde da taj narod živi.
Vlada Republike Srbije ostaje posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa i saradnji i sa drugim uticajnim faktorima u međunarodnoj zajednici poput SAD, tako i sa našim tradicionalnim prijateljima i partnerima poput Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, arapskim zemljama, ali i drugim narodima i državama širom sveta. Naše opredeljenje za razvoj prijateljskih odnosa i ekonomskih i drugih oblika saradnje sa zemljama širom sveta nikako nije u koliziji sa opredeljenjem Srbije da bude deo Evropske unije već komplementarna dimenzija našeg spoljnopolitičkog angažmana.
Naša prijateljstva na Istoku i Zapadu su naše bogatstvo i naša snaga i ona ne menjaju činjenicu da je Srbija bila, jeste i biće deo evropske porodice naroda čije su uporište zajedničke vrednosti i civilizacijska dostignuća. Upravo zato Srbija želi i gradiće najbolje odnose sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, SAD, ali isto to će da čini i sa Korejom, Japanom, UAE i svim ostalim zemljama značajnim i ne uvek značajnim, ali onih sa kojima smo gradili prijateljstvo vekovima i decenijama u političkoj i ekonomskoj saradnji.
Nova Vlada Srbije trebalo bi u narednom periodu da učini sve da poboljša ekonomske odnose i sa evroazijskim ekonomskim savezom, sa jedne i sa zemljama BRIKS-a sa druge strane. U tim zemljama Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan i BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika sve kompanije su iz Srbije 2015. godine izvezle robu u vrednosti od svega 820.000.000 dolara ili samo 0,27 centi, oko 30, 31 dinar po potrošaču. Pri tome su svih pet država BRIKS-a članice Saveta G20 najrazvijenijih zemalja sveta i poseduju čak 400 milijardi dolara deviznih rezervi. O ovome govorim zato što to jeste jedan od problema sa kojima se suočavamo i nešto gde nismo uspeli da postignemo odgovarajuće rezultate, ne uvek zbog naše krivice. Imali smo problema sa stabilnošću ruske nacionalne valute, danas je to sređeno i zato pogledajte izvoz Republike Srbije u Rusku federaciju u prvih šest meseci ove godine. Ponovo se vraća na nivo iz 2013. godine kada smo imali za devet puta uvećan u odnosu na to kakav nam je izvoz bio, a bio je svega 79.000.000 evra 2001. godine. To su stvari koje možemo i moramo da menjamo.
Dobri i prijateljski odnosi sa Ruskom Federacijom, koja je jedan od kamena temeljaca oba ova saveza, mogu biti dobra polazna osnova na institucionalno unapređenje pre svega ekonomske saradnje o obostranom interesu, bez ulaska u dublje integracije.
Ekonomski potencijali saradnje Srbije sa državama Evroazijske unije su ogromni, jer su Rusija, Belorusija i Kazahstan najveći svetski proizvođači gasa, nafte, suncokreta i šećerne repe i među najvećim svetskim proizvođačima krompira, pšenice, mesa i cementa. No, ta saradnja ne bi trebalo da se bazira samo na trgovini energentima i poljoprivredi, već i na mnogim drugim razvojnim infrastrukturnim građevinskim i saobraćajnim projektima, od izgradnje puteva, mostova, železnica i luka, termo i hidroelektrana, aerodroma i sportskih objekata.
Ogroman je i do sada nije iskorišćen potencijal za privlačenje direktnih investicija u Srbiju. Uz dobre projekte i organizaciju zemalja Evroazijske unije bi u srpsku infrastrukturu i poljoprivredu u sledećih 10 do 20 godina mogle da se sliju milijarde dolara investicija iz tih zemalja sa kojima Srbija ima izvanredne političke odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Rusija je naš tradicionalni partner i prijatelj, i kao simbol nastavka naše saradnje sa nestrpljenjem isčekujem i nove zajedničke projekte. Verujemo da ćemo moći da rešimo i pitanje izvoza sira i nekih drugih mlečnih proizvoda, kao i izvoz našeg „Fijata“ na teritoriju Evroazijske unije, ali i da ostvarimo saradnju u svim drugim društvenim oblastima i zato sa nestrpljenjem očekujemo i posetu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva. U prethodnom periodu posebno možemo da se pohvalimo … Ruskog predsednika Vlade, izvinjavam se ako sam od umora rekao nešto drugo.
U prethodnom periodu posebno možemo da se pohvalimo intenzifikovanim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, koja predstavlja jednu od vodećih ekonomija sveta. Za našu zemlju je od izuzetnog značaja to što je Kina pokazala veliki interes za razvoj naših ne samo političkih, već i privrednih odnosa i spremna je da ulaže u Srbiju. Tome su naročito doprinele istorijske posete predsednika Kine Si Đipinga i premija Narodne Republike Kine, našeg prijatelja, Li Kećanga. Dogovoreno je da dosadašnja uspešna saradnja u narednom periodu dobije novo, dodatno ubrzanje saradnje u svim sferama ekonomskog i društvenog života.
Vode se intenzivni razgovori sa kineskim kompanijama, i ovo je veoma važno jer kada sam to čuo gotovo da nisam mogao da poverujem, i u ovim oblastima možemo da dobijemo partnera kao što smo ga dobili za „Železaru“, o budućoj saradnji sa „Petrohemijom“, RTB „Bor“, o saradnji u oblasti vazdušnog saobraćaja i daljem ulaganju u oblast infrastrukture.
Kasnije kada budemo govorili o javnim preduzećima, shvatićete da su i najmanje dve velike kineske kompanije strateški zainteresovane za preuzimanje između ostalog i Beogradskog aerodroma, ali je tu otvorena tenderska procedura i ona će biti u potpunosti sprovedena. Ko pobedi i ponudi najbolje uslove, to će moći da dobije.
Izuzetno smo zahvalni našim kineskim partnerima za dosadašnja ulaganja u „Železaru Smederevo“ i strateške projekte u oblasti infrastrukture, od pruge Beograd-Budimpešta, Koridor 11, most u Beograd „Mihajlo Pupin“ itd, u oblasti energetike i drugim oblastima strateške saradnje, od Kostolca 2 pa nadalje i tek očekujemo prave rezultate.
Naše strateško opredeljenje je takođe bliska i dobra saradnja sa SAD koje smo u prethodnom periodu uspeli da ostvarimo. Rezultati te saradnje vidljivi su u privredi, posebno kroz saradnju u oblasti industrije i informacionih tehnologija, a primer za to su kompanije „NSARS“ i „Telekejkiar“.
Jednako smo posvećeni i svim drugim oblicima bilateralne saradnje i razvijanju dobrih diplomatskih odnosa i da sam u svojstvu predsednika Vlade Srbije imao niz važnih susreta sa američkim zvaničnicima prilikom nekoliko poseta Vašingtonu.
Sa zadovoljstvom mogu da najavim da će jedna od prvih poseta novoj Vladi biti i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena.
Republika Srbija će kroz svoj angažman u međunarodnim organizacijama i multilateralnim forumima nastaviti da u meri svojih mogućnosti daje doprinos očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti, između ostalog i kroz angažovanje predstavnika Srbije i mirovnim operacijama UN i da u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU nastavi da deluje sa svojim partnerima.
Nacionalna bezbednost. U uslovima promenjenih geopolitičkih i geostrateških odnosa pitanje nacionalne bezbednosti …
Nešto ću morati da uradim. Negde oko 8% sam do sada izneo, što bi značilo negde do jedan sat da bih morao da čitam.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Nabavićemo Pampers pelene.)
Možda su vama te Pampers pelene potrebne, gospodine Šešelj, meni nisu, ali doneće vam neko ako vam zafale. Ne brinite za to. Možete da sedite i to je lepo što sedite. Ja ću da stojim.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, ali vam hvala na tome, na poštovanju i na činjenici da sedite u sali Narodne skupštine. Znate postoje stvari koje bez obzira na činjenicu da li smo i koliko politički protivnici koje kao politički protivnik morate da uvažavate, kao što postoje stvari koje ne možete da uvažavate bez obzira na to da li je i koliko neko dobio poverenje naroda.
Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dali su u prethodnom periodu važan doprinos uspehu reformi, ali i podneli značajan teret u njihovom sprovođenju. Uslovima snažnih mera za stabilizaciju javnih finansija Ministarstvo odbrane je unapredilo pripreme svih subjekata odbrane našeg društva za odbranu, a Vojska Srbije je održala i delimično unapredila svoju operativnu sposobnost. Ministarstvo odbrane je značajno doprinelo konsolidaciji domaće odbrambene industrije, i namenska industrija će u narednom periodu biti jedan od motora razvoja industrije i privrede Republike Srbije, a učinjeni su i napori da se u okviru budžetskih sredstava za odbranu optimizuje odnos personalnih, operativnih i investicionih troškova.
Republika Srbija je čvrsto opredeljena za mir, jačanje saradnje, poverenja i dobrosusedskih odnosa. Postizanje dugotrajnog mira i stabilnosti kroz dijalog i stvaranje partnerskih veza jeste politika u koju verujemo i koju zastupamo i za koju ćemo se nepokolebljivo zalagati.
Međutim, promene koje su se dogodile u strategijskom okruženju Srbije nameću potrebu osavremenjavanja ključnih strategijskih dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane, zbog čega će u narednom srednjoročnom periodu biti izvršena revizija njihovog sadržaja. Pri tome, uvažavaće se sve specifičnosti geostrategijskog položaja Republike, nacionalni interesi, potrebe i mogućnosti zemlje. Srbija je, kao uostalom i čitav svet, suočena sa brojnim višestruko determinisanim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, a nije isključeno da će se pojaviti i neki kvalitativno novi, drugačiji izazov.
Bezbednosne službe koje deluju u okviru Ministarstva odbrane nastaviće, reč je VBA i VOA, da prate veoma dinamične promene u međunarodnom bezbednosnom okruženju kako bismo u skladu sa našim mogućnostima bili spremni da pravovremeno i adekvatno reagujemo.
Pošto ljudi obično potcenjuju saznanja i aktivnosti naših obaveštajnih službi, samo želim da ukažem na nešto što u prethodnom periodu su naše službe brže doznale, saznale i javile nadležnim sestrinskim službama u regionu i svetu kada su se određene pojave događale, kada smo se suočavali sa tim pojavama i kada smo imali slučaj Verlašević koji je pucao na Američku ambasadu u Sarajevu, prvi koji su podatke mogli da dostave američkim službama o pomenutom teroristi, o pomenutom licu bile su srpske službe, kao što su srpske službe upozorile u jednom evropskom gradu svoje kolege na mogućnost terorističkih napada, rekao bih, pre svih ostalih službi.
Razvoj sistema odbrane preduslov je zaštite odbrambenih interesa Republike Srbije i uspešnog odgovora na izazove, rizike i pretnje bezbednosti. Planiranje razvoja i izgradnje ukupnih odbrambenih sposobnosti sistema odbrane zasnovano je na našem opredeljenju za vojnom neutralnošću u odnosu na postojeće vojne saveze i primeni koncepta totalne odbrane, koji podrazumeva integralno angažovanje subjekata odbrane i odbrambenih potencijala. Značajan segment tog koncepta, pored oslonca na vlastite odbrambene potencijale, jeste unapređivanje partnerstva i multilaterarne saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama i institucijama u očuvanju i zaštiti odbrambenih interesa Srbije.
Prvenstveno imamo na umu saradnju u oblasti odbrane sa EU, Ruskom Federacijom, SAD, Kinom, ali i zemljama regiona Jugoistočne Evrope i prijateljskim zemljama. Važan aspekt saradnje jeste i angažovanje u Programu Partnerstvo za mir i učešće u aktivnostima zajedničke bezbednosne i spoljne politike EU, kao i saradnja sa ODKB i učešće višegodišnjih vežbi sa Ruskom Federacijom.
U mandatu prethodne Vlade usvojen je novi strategijski pregled odbrane Srbije kojim su utvrđeni strateški ciljevi sistema odbrane i uspostavljen okvir za dostizanje kvalitativnog novog stanja.
Do kraja 2016. godine Narodnoj skupštini predložićemo novi dugoročni plan razvoja sistema odbrane kojim će biti utvrđeni pravci razvoja do 2025. godine. Nakon toga Vlada će usvojiti Srednjoročni plan i program razvoja sistema odbrane za period do 2020. godine u kome će se detaljnije operacionalizovati stavovi i opredeljenja iz Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Srbije.
Ciljevi razvoja sistema odbrane biće usaglašeni sa raspoloživim resursima i prisutnim ograničenjima, a predložene mere biće usmerene na otklanjanje ključnih problema i ostvarivanja osnovnih prioriteta razvoja.
Razvoj Vojske Srbije biće usmeren ka unapređenju širokog spektra sposobnosti koje su potrebne za izvođenje različitih operacija i zadataka, uključujući asimetrične i hibridne sukobe. U skladu sa tim, obezbediće se pravovremena raspoloživa snaga za analizirane scenarije ugrožavanja, kao i povećanje operativne raspoloživosti ključnih borbenih sistema i popunjenosti ratnim materijalnim rezervama.
U narednom periodu Vojska Srbija nastaviće angažovanje na obezbeđivanju administrativne linije sa AP Kosovo i Metohija i kontroli kopnene zone bezbednosti. Nastavićemo i saradnju sa KFOR-om o obezbeđenju sigurnosti i bezbednosti našeg stanovništva u AP Kosovo i Metohija.
Sistem odbrane Srbije nastaviće da doprinosi izgradnji i očuvanja mira u svetu učešćem deklarisanih jedinica Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Više puta smo dokazali svoj kredibilitet u pružanju pomoći civilnom stanovništvu i civilnim organima u slučaju vanrednih situacija kao Vojska Srbije i drugih oblika ugrožavanja bezbednosti ljudi imovine, što ćemo nastaviti u budućem periodu.
U narednom periodu radiće se i na unapređenju sistema komandovanja snagama odbrane i u vanrednom stanju i ratu, čime će se unaprediti integrisanost svih subjekata sistema odbrane. Posebna pažnja biće posvećena osposobljavanju stanovništva za odbranu koje će biti sistemski uređeno, što nam danas predstavlja jedan od najvećih problema.
Radi unapređenja efektivnosti i efikasnosti i funkcionisanja izvršiće se i optimizacija organizacija Ministarstva i Vojske Srbije. Neće se dalje smanjivati brojno stanje Vojske Srbije, a postepeno će se povećavati kontigent vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, broj pripadnika specijalnih snaga, kako bi se stvorili uslovi za dalje narastanje glavnih odbrambenih snaga i snaga ojačanja, odnosno ratne vojske.
Naravno, to sam već rekao, sve ćemo dati, po svaku cenu čuvaćemo mir, ali ćemo, za razliku od nekih prethodnih perioda kada nismo bili spremni za odgovora, biti spremni za odgovor svakome ko pokuša da ugrozi suverenitet i nezavisnost Republike Srbije.
U domenu opremanja Vojske Srbije naoružanjem i vojnom opremom u periodu od 2012. do 2015. godine, završen je razvoj preko 20 sredstava naoružanja i vojne opreme, koji su nakon sprovedenih verifikacionih ispitivanja uvedeni u naoružani i opremu Vojske Srbije, kao što su avioni za početnu obuku, terenska vozila, modernizovani radarski sistemi i sistemi za vazdušno osmatranje, različite vrste municije poboljšanih karakteristika i sredstva za obuku, trenažeri.
Posebno hoću da se pohvalim našom novom specijalnom puškom od 6,65 milimetara, koja se na gađanju koje je nedavno održano u Nikincima pokazala kao najpreciznija i najbolja, koja je jedina mogla na 500 metara, ljudi koji se stručno time bave, da pogodi pet metaka u grudi, pet od pet, za razliku od svih nemačkih najsavremenijih pušaka koje i dalje koristimo.
Nastavljeno je opremanje Vojske Srbije savremenim telekomunikacionim sistemima i sistemima za elektronsko izviđanje, a sredinom juna Vojska Srbije kupila je dva višenamenska transportna helikoptera iz Ruske Federacije, što je prva nabavka novih vazduhoplovnih platformi u poslednjih 35 godina.
Nakon uspešno završenog razvoja internih ispitivanja, višecevni raketni sistem modularni „Morava“, širokopojasni radiogoniometar i modernizovani PVO sistem „Kub“ su predati na završna ispitivanja u Tehničko opitni centar.
Osim toga, odbrambena industrija je uspela angažovanjem unutrašnjih kapaciteta da ostvari zapažene rezultate u sopstvenom razvoju sredstava naoružanja i vojne opreme, od kojih posebno treba istaći treće oklopno vozilo točkaš „Lazar“, samohodnu top haubicu „Nora“, kao i više vrsta pešadijskog oruđa, artiljerijske i minobacačke municije koji su od interesa za sistem odbrane.
Budžet za opremanje Vojske Srbije imaće tendenciju rasta iz razloga njegovog izrazito razvojnog karaktera i direktnog uticaja kako na rast sposobnosti Vojske Srbije, tako i na rast kapaciteta izvoznog potencijala odbrambene industrije Srbije.
Modernizacija perspektivnog naoružanja i vojne opreme će se realizovati kroz povećanje budžeta za razvoj naoružanja i vojne opreme gotovo i do šest puta. Modernizacija i razvoj sredstava ratne tehnike biće maksimalno usmerena na domaće vojne i civilne naučno-istraživačke institucije i domaću odbrambenu industriju. U tom smislu, redefinisano je postojanje i definisano 14 novih perspektivnih projekata kojima će se bitno unaprediti operativna sposobnost Vojske Srbije.
Ako ja mogu vas, gospođo predsednice, da zamolim, sada ću pokušati da prepričam po nekoliko stranica unapred, a da vi ovo što sam spremio na ovih 260 stranica u toku dana, a zamolio bih i moje saradnike iz Vlade da vam to dostave, da možete i svih tih 260 stranica koje sam planirao da pročitam, a očigledno je da ih ne bi do ujutru pročitao, da im to takođe dostavite, da mogu da se spreme.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Mi smo strpljivi. Dva dana, dva dana, spremni smo da slušamo.)
Znam, stižu i pelene.

Sukcesivno će se, završetkom navedenih razvojnih projekata do kraja 2020. godine, realizovati prva faza opremanja Vojske Srbije iz domaćeg razvoja, koja će omogućiti podizanje njenih operativnih sposobnosti za, verovali ili ne, oko 60%. Biće izvršeno opremanje vojske sa novih sistemima naoružanja i vojne opreme, kao što su komunikacioni i komandno-informacioni sistemi i sistemi za upravljanje vatrom, optički, elektronski i osmatrački sistemi, oruđe, artiljerija, oklopna borbena vozila, točkaši povećanog nivoa, balističke zaštite, PVO sistemi malog dometa, centri vazdušnog osmatranja i javljanja, nova generacija streljačkog naoružanja, vođeni protivoklopni projektili, sistemi za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva i terenska vozila.  Sprovođenjem ove politike istovremeno se postižu dva cilja, i to je povećanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije neophodnih za izvršavanje, ali direktno, razume se, i veća proizvodnja u našoj namenskoj industriji.
Takođe smo, želim da se pohvalim rezultatima, podelili 1412 stanova za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U toku 2014. godine obnovljeni su radovi na izgradnji objekata na lokaciji Bežanijska Kosa u Beogradu, čija je izgradnja započeta 1992. godine, čime će se rešiti još 160 stambenih potreba zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Kroz realizaciju master plana nastavljeno je sa prodajom ili razmenom neperspektivih vojnih kompleksa, tako da je u prethodne četiri godine prodato i razmenjeno 43 vojna kompleksa. Ukupno ugovorena vrednost za predmet na 43 kompleksa je 24 miliona evra. Od navedenog iznosa direktno je naplaćeno oko četiri miliona evra, dok je oko 13,8 miliona evra realizovano preuzimanjem 141 stana od lokalnih samouprava i Građevinske direkcije Srbije. Ostatak će biti realizovan u narednom petogodišnjem planu.
U pogledu efikasnog i transparentnog korišćenja budžetskih sredstava, naročito u vezi sa smanjenjem rizika od korupcije, Ministarstvo odbrane je dobilo priznanje od relevantnih međunarodnih subjekata i prema nalazima Antikorupcijskog indeksa organizacije Transparency International, koji se odnosi na nivo korupcije u sistemima odbrane objavljenim početkom 2016. godine, Srbija se nalazi u grupi država sa umerenim rizikom od korupcije. Postignut je napredak u preko 45% pokazatelja u odnosu na rezultate iz 2012. godine, kada se nalazila u grupi država sa visokim rizikom od korupcije. Prema ovom istraživanju, naš sistem odbrane se nalazi među 34 najbolje rangirana sistema odbrane u svetu.
Nemam ja ništa protiv kada vam telefoni zvone, iako je to prilično nepristojno. Nemam ništa protiv, ali moram da vam kažem da je lepše da vam govori Beograd i Srbija, a ne da vam govori i Moskva i Vašington i Brisel, jer se nalazite u Narodnoj skupštini Srbije i vodite računa o tome.
Pitanje Kosova i Metohije nesumnjivo ostaje veliki izazov i u mandatu nove Vlade. Nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine, ali ćemo u interesu regionalne stabilnosti i što boljih srpsko-albanskih odnosa nastaviti dijalog Beograd i Prištine. U tom procesu učestvovaćemo na odgovoran i transparentan način, a svi dogovori će kao i do sada biti dostupni javnosti. Dijalog, njegovo intenzifikovanje, rešenja kojima nisu uvek zadovoljni ni Beograd ni Priština, jedini je mogući način napretka, ne samo za ljude na Kosovu i Metohiji, već taj dijalog u značajnoj meri, što svi ljudi u Srbiji treba da znaju, opredeljuje mogućnost političkog i ekonomskog prosperiteta cele naše nacije.
Za razliku od mnogih na našoj političkoj sceni, protivnik sam opasnog koncepta zamrzavanja konflikta, ali i neodgovornih ideja da Srbija ustupcima koji bi ugrozili opstanak našeg naroda u pokrajini treba da se reši tzv. političkog balasta Kosova i Metohije. U dijalogu sa Prištinom ću nastaviti da učestvujem i lično. Biću tamo onda kada je najteže i neću se kriti iza tuđih potpisa.
Vodeći odgovorno politiku, činićemo sve da interesi našeg naroda, kao i naši vitalni državni i nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji budu zaštićeni. Srbija će, pre svega, nastaviti da insistira na otpočinjanju pregovora kao imovini i očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine na Kosovu i Metohiji, kao i na uspostavljanju zajednice srpskih opština jer, za one koji ne znaju, i kada su kritikovali Briselski sporazum, nisu rekli narodu da 40%, odnosno šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma, upravo govori o uspostavljanju zajednice srpskih opština, koja će imati kapacitet da presudno utiče na bolji i sigurniji život srpskog naroda na tom prostoru.
Srbija će na Kosovu i Metohiji nastaviti da bude institucionalno prisutna kroz svoj sistem obrazovanja i zdravstva, kroz kulturne institucije, kao i kroz delovanje lokalnih samouprava. Ne moram, čini mi se, nikome u ovom parlamentu da objašnjavam šta smo nasledili svi posle Kumanovskog sporazuma i u kakvoj situaciji moramo da se dovijamo da našem narodu pomognemo što više.
Srpski narod na Kosovu i Metohiji i posle, razume se, agresije provedene protiv naše zemlje, srpski narod na Kosovu i Metohiji u predstojećem periodu treba da bude dodatno institucionalno osnažen otvaranjem zajednice srpskih opština, čije uspostavljanje Priština već dugo, dugo vremena opstruiše. Ja ni ovde u parlamentu neću da govorim ništa protiv albanskih vlasti zato što se razlikujem od njih i po tome što nam nije potrebno da stičemo političke poene time što ćemo da kritikujemo druge, ali neko mora da ima u vidu da oni nas napadaju, da delimično nismo ostvarili sporazume potpisane u avgustu prošle godine, a mi ovde govorimo o vitalnom, o ključnom, o osnovnom, o prvom sporazumu postignutom u aprilu godinu i po dana pre poslednjeg sporazuma, a od kojih se nismo pomerili, sem mrtvog slova na papiru i dalje ništa ne postoji. Ali, razgovore ćemo nastaviti, razumemo čak i njihove unutrašnje političke odnose, ali to ne znači da nećemo da vodimo računa o interesima našeg naroda.
Naši ciljevi na Kosovu i Metohiji biće očuvanje političke stabilnosti, kontinuiranim praćenjem političkih procesa i sprovođenjem utvrđene državne politike, te obavljanje poslova u oblastima podrške lokalnim samoupravama, privrede, ekonomskog razvoja, infrastrukturnih projekata, povratka i opstanka, pravosuđa, ljudskih prava, imovinsko-pravnih pitanja, o međunarodnoj saradnji i saradnji sa međunarodnim misijama na teritoriji Pokrajine, kulture, zaštite kulturne baštine i pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja je, rekao bih, jedna od ključnih institucija koja pomaže očuvanje i opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji, podrške javnim službama i socijalne pomoći. Održiv ekonomski razvoj biće više nego do sada u fokusu naše politike na Kosovu i Metohiji.
Ono čime možemo da se pohvalimo na Kosovu i Metohiji, to nije rezultat Vlade, to je rezultat bojazni i rezultat borbe za opstanak našeg naroda, ali zato nam je potrebno veće i snažnije prisustvo naših javnih službi da bismo toj deci mogli da obezbedimo bolji život, to je da imamo najveći prirodni priraštaj, odnosno najveću stopu nataliteta upravo na teritoriji Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, posebno u Kosovskom Pomoravlju, dakle, to je trostruko, tri i po puta veća stopa nataliteta nego što je prosečna stopa nataliteta na teritoriji Republike Srbije u celini.
Takođe, zaštita imovine Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, imovina naših privrednih subjekata i srpske crkve biće i dalje u vrhu prioriteta Vlade Srbije. Borili smo se sve vreme i borićemo se i za „Trepču“, Gazivode, za infrastrukturu na Brezovici, iako znate kako smo se suočavali sa nezakonitim privatizacijama i prisvajanjima od strane privremenih institucija u Prištini.
O čemu se tu radi, da bi svi razumeli? Oni su bežali sve vreme, ali apsolutno sve vreme su bežali od toga da se razgovara na bilo koji način o tome koja je čija imovina, šta je to što je imovina Republike Srbije, šta je to što je nečija druga imovina. Ni jednog sekunda nisu želeli da pristanu da o tome razgovaraju jer su donosili desetine tzv. sporednih zakona kojima bi tu imovinu pokušavali da prebace na sebe, a to nije imovina samo kosovska, ni srpska, ni albanska, to je imovina i države Srbije, ali je to i imovina i drugih građana koji su u to ulagali. I mi smo zato insistirali i nastavićemo da insistiramo u razgovorima i pregovorima pod okriljem Evropske unije da pitanje imovine bude pokrenuto, jer pitanje imovine je jedno od suštinskih pitanja. Ako to pitanje rešimo, mnogo toga smo rešili i mnoge probleme u budućnosti lakše ćemo rešavati sa Albancima.
Pokrenuto je nekoliko kapitalnih infrastrukturnih projekata, kao što su regionalni vodovod Zubin Potok-Kosovska Mitrovica-Zvečan, izgradnja banjskog kompleksa „Banjska“ koji ćemo završiti u mandatu ove vlade. Time ćemo dati podsticaj razvoju turizma, sa željom da što veći broj građana Srbije, Srba iz regiona, poseti taj deo naše zemlje, poseti Kosovo i Metohiju i tako neposredno učvrsti veze sa našim nacionalnim izvorištem.
U oblasti poljoprivrede smo takođe načinili značajne korake ka stvaranju sistema koji će omogućiti jednom broju naših sunarodnika u Pokrajini da žive od poljoprivrede, bez obzira da li se zemlja obrađuje u Goraždevcu, Štrpcu, Stanišoru, Novom Brdu ili Leposaviću. Podelili smo veliki broj poljoprivrednih mašina, sadnica, repromaterijala, a uskoro ćemo imati stabilne kanale za plasman poljoprivrednih proizvoda pod povoljnijim uslovima.
Kada je reč o povratku interno raseljenih, tu su najslabiji rezultati, reč je o nivou statističke greške. Pripremili smo i nov koncept socijalno i ekonomsko održivih povratničkih naselja i, kao što ste videli, to je izazvalo velike političke probleme na samom Kosovu i Metohiji. Reč je o „Sunčanoj dolini“. Albanske vlasti su krenule u žestok obračun sa nečim što bi trebalo da donese život i da znači život i ne znamo šta neko može da ima protiv života ljudi. Tamo se ne grade nikakva vojna postrojenja, nikakva policijska postrojenja, tamo se grade stambene zgrade, tamo se grade poslovni objekti, tamo se grade bazeni, mesta gde ljudi treba da žive i da uživaju i ništa više od toga, da budu samo svoji na svome.
Poštovani narodni poslanici i građani Srbije, Vlada će nastaviti da na Kosovu i Metohiji sarađuje i sa predstavnicima međunarodne zajednice, Unmikom, Euleksom i Kforom pre svega na zaštiti prava i stvaranju sigurnog okruženja za srpski narod u Pokrajini. Bez namere da narušimo sekularno ustrojstvo našeg političkog sistema, intenziviraćemo saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, kao ključnom, ne samo verskom, već i nacionalnom institucijom na Kosovu i Metohiji, zajedno se boreći za interese našeg naroda, a protiv pokušaja da se falsifikovanjem istorije albanizuje srpska istorijska, verska i kulturna baština.
Videli ste i poslednje slučajeve i objavljivanje u udžbenicima i u Albaniji i na Kosovu i Metohiji da Dečane su gradili Gaši, da naše manastire nisu gradili ni Milutin ni bilo ko drugi iz dinastije Nemanjića, već to pripada određenim albanskim dinastijama. Mi se sa tim nećemo pomiriti. Upravo u skladu sa tim smo se i borili i hrabro suprotstavili, uprkos brojnim pritiscima koji su dolazili iz međunarodne zajednice, na zaštiti naših verskih sakralnih objekata u Unesku. Ne kažem da je to pobeda koju smo ostvarili za dugi niz godina, ali ono što je naš posao, to je da se borimo. Borićemo se i ubuduće. Ono što mogu da kažem to je da oni do sada nisu uspeli da nas pobede, a ta pobeda njihova bi značila i uniženje jedne kulture, kulture jednog naroda, uniženje civilizacije, rekao bih, nipodaštavanje i ponižavanje srpskog naroda.
Nastavićemo da radimo i organizovanjem novih kulturnih manifestacija, podrškom institucijama, kulturno-umetničkim društvima, čuvajući folklornu tradiciju našeg naroda, nastavićemo da radimo na snaženju zdravstvenog i obrazovnog sistema na Kosovu i Metohiji. Kada o tome govorim, ne govorim samo o četiri severnokosovske opštine, dakle, Leposaviću, Zubinom Potoku, Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici, već govorim i o Kosovskom Pomoravlju, Štrpcu, dakle, govorim i o Ranilugu i o Šilovu i o Partešu i o Pasjanu i o Donjoj Budrigi, Novom Brdu, o svim mestima u koja smo ulagali, od bolnica do crkava, i toga se ne stidimo, već se time ponosimo. Ulagali smo u škole, ulagaćemo još više, kao i u zdravstvene objekte, tako da mislim da bar što se toga tiče ljudi će moći da se osećaju sigurnije, bezbednije i da mogu da planiraju i generacije koje dolaze svoj opstanak na vekovnim ognjištima.
Kao i do sada, na Kosovu i Metohiji nastavićemo pružanje neophodne socijalne pomoći. Želim da vas obavestim – pravo na ovu vrstu pomoći je ostvarilo 540 porodica sa 1.512 članova, a na ime pomoći porodica otetih i nestalih lica i jednokratnih novčanih pomoći pravo je ostvarilo 870 porodica. Na Kosovu i Metohiji živi 7.536 porodica u stalnom stanju potrebe za humanitarnom pomoći i njihova egzistencija zavisi od podrške koju pruža Vlada Republike Srbije.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju kontinuirano obezbeđuje i distribuira 8.000 porodičnih paketa hrane i 8.000 porodičnih paketa higijene za socijalno ugrožene porodice. Ovo su samo neki od primera delovanja naše socijalne politike u Pokrajini, sa kojom ćemo svakako nastaviti.
Ono sa čime ne možemo da nastavimo, to je da neko dobija po pet paketa za jednu porodicu, po pet plata za jednog čoveka, i ako već kao Republika Srbija omogućujemo našem narodu na severu Kosova da ne plaćaju električnu energiju, onda očekujemo u drugim oblastima da Republika Srbija ne bude varana, ona će da poštuje i da da više nego što od nje očekuju i njeni stanovnici na Kosovu i Metohiji. Samo očekujemo i poštovanje za novac koji svi drugi građani Srbije ulažu u te naše republike.
Pitanje Kosova i Metohije je mnogo više od teritorijalnog identitetskog pitanja. Ono je tačka na kojoj će se u predstojećem periodu dugoročno definisati srpsko-albanski odnosi od kojih zavisi stabilnost i ekonomska perspektiva čitavog regiona.
Naš narod i naši građani verovatno to ne znaju, mnogi to ne vole da čuju, ali Srbi i Albanci su dva najveća naroda na zapadnom Balkanu i od odnosa Srba i Albanaca zavisi budućnost zapadnog Balkana. Promenilo se, nekada su to bila neka druga dva naroda, danas su Srbi i Albanci dva najveća naroda. Mi moramo da razgovaramo o budućnosti, mi moramo da se dogovaramo, jer naš odnos, dobar odnos Srba i Albanaca je kičma odnosa u budućnosti i mi ćemo dati sve od sebe da izgradimo takve dobre odnose čuvajući integritet i suverenitet Republike Srbije.
Ono što ne želimo, to je da neuređeni srpsko-albanski odnosi budu latentna pretnja stabilnosti i napretku Srbije i zato ćemo uvek predano raditi na mirnom rešavanju nesuglasica.
Želim takođe da kažem da nikada nećemo zaboraviti našu dijasporu, naše ljude koji su rasuti u oko 160 zemalja. Ovo je sad deo koji se tiče odnosa sa dijasporom. Imamo brojnu dijasporu, narodu koji se vekovima i decenijama selio i na drugim prostorima započinjao novi život. Najviše nas boli što su minulih decenija otišle čitave generacije najobrazovanijih, nećemo to lako zaustaviti ni u narednom periodu. Iz zemalja EU imate procentualno veći odliv nego što je taj odliv iz Republike Srbije. Iz Hrvatske, koja je članica EU imate veći procentualno odliv i naj obrazovanijih ljudi nego što ga imate iz Republike Srbije. Iz Poljske, Bugarske, Rumunije, takođe, ne samo što je Rumunija tri puta veća po broju stanovnika od Republike Srbije, već ima i sedam puta veći broj ljudi koji odlaze, napuštaju Rumuniju, idu u najrazvijenije zemlje EU. Naravno, njima je to danas i lakše zbog tzv. radnih dozvola, koje kao članica EU imaju, ali vam govorim da je to jedan proces globalizacije u kojoj delo ljudi više nije važno gde živi.
Ono što mi želimo da ukažemo našim ljudima, to je da ma gde živeli, znamo da Srbiju doživljavaju kao svoju otadžbinu, a mi ćemo pokušati, bezbroj je tih pokušaja bilo i svaki je bio neuspešan i već sam nekako sit i obećanja po tom pitanju, ali pokušaćemo da im se obratimo, na taj način da im pokažemo da od njih ne tražimo pare, da nećemo da ih reketiramo, da nećemo od njih da uzimamo i da otimamo ništa kao što su to neki drugi ranije činili, već da samo želimo da vole svoju zemlju kao što su i do danas voleli, i ako žele i mogu, da im pomognemo da ulože novac koji su zaradili u svetu u našu Srbiju. Dobrodošli su i oni i njihove porodice i njihov novac.
Bavićemo se Srbima u regionu i trudićemo se da rešimo i stale njihove nagomilane probleme. Uvek će moći da računaju na našu podršku i pomoć uz tu činjenicu da ćemo uvek da poštujemo teritorijalni integritet naših suseda.
Srbija već ima potpisane međudržavne sporazume sa zemljama u regionu kojima se reguliše položaj prava Srba. Tražićemo da se ti sporazumi poštuju, jer očigledno je da se u pojedinim zemljama ama baš ništa ne poštuje. Ne dozvoljivo je da Srbi u Republici Hrvatskoj, povratnici koji su živeli život normalnih ljudi, dostojanstven život, danas nemaju ni struju, niti mogućnost za normalan život i to samo zato što pripadaju srpskom rodu, srpskom narodu. Ti problemi su nagomilani, ali čini mi se da ulaganjem u stvaranje boljih odnosa, pre svega, sa tim zemljama postići ćemo i neuporedivo bolje uslove za te ljude.
Ono što ćemo mi u našoj zemlji da uradimo, a to ću u posebnom poglavlju oko nacionalnih manjina, kasnije dodatno da kažem, to je da se mi prema pripadnicima nacionalnim manjina ponašamo uvek na dobar način, da pokušamo da to bude na još bolji način, da se ti ljudi osećaju ponosni što pripadaju nekom drugom rodu, ali ponosni što su građani Republike Srbije. Mislim da nema važnije stvari od te i da neko može da kaže – ja sam ponosan što sam Mađar, ali isto tako ponosan što živim u Srbiji. Srećan i ponosan što sam Bošnjak i isto tako srećan i ponosan što sam građanin Srbije.
Kao matica činićemo sve što možemo na očuvanju identiteta Srba u dijaspori ulaganjem u rad njihovih kulturnih udruženja, učenje srpskog jezika i diplomatskom borbom za njihov pravni status. Vodićemo računa o našim ljudima u svetu ma gde da se nalaze i zahvalan sam im beskrajno, jer u teškim trenucima, a to je bilo i do pre dve, dve i po godine, kada smo se borili sa opasnošću od bankrota, doznake koje su stizale iz inostranstva bukvalno su održavale Srbiju, odnosno nos naš iznad vode i zato smo nekako jedva mogli da preživljavamo.
Danas nismo u takvoj situaciji. Ne pričam o pojedinačnim slučajevima, kao država imamo dovoljno novca, imamo dovoljno novca da izdvojimo i za neke druge stvari i zato ćemo izdvajati značajno veća sredstva u budućnosti i veću u okviru mandata nove Vlade ćete moći da vidite i za potrebe unapređenja naše saradnje sa Srbima koji žive širom sveta.
Sada mi se čini da prelazimo na neku tešku, sada je teško oceniti šta je važno, a šta je manje važno, na ono što je srž, rekao bih programa Vlade i analize onoga što je urađeno i analize onoga plana i programa što treba da činimo u narednom periodu.
Reč je o makroekonomskoj stabilnosti, radnim mestima, snažnijoj privrednoj aktivnosti. Makroekonomska stabilnost razume se, preduslov za sve druge reforme, fiskalna disciplina, cene, kurs dinara. Kao stub jedan, snažna i kredibilna stabilizacija javnih finansija i zaustavljanje rasta javnog duga do 2017. godine. Šta smo uradili? Kao rezultat programa fiskalnog i strukturno prilagođavanje i oporavka privrede koje je počela da sprovodi Vlada Republike Srbije u prethodnom mandatu. Iako je donet u veoma teškim makroekonomskim uslovima taj program je doprineo smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža kojima je Srbija dugi niz izložena.
Globalna kriza je ogolela činjenicu da privredni rast koji nije zasnovan na zdravim osnovama predstavlja ozbiljnu pretnju makroekonomskoj održivosti. Izbijanje kriza jasno je ukazalo na nedostatke modela rasta zasnovanog isključivo na potrošnji i uvozu. Podsetiću vas, da smo imali u godinama od 2008. godine do 2012. godine potpuno pogrešnu ekonomsku politiku u kojoj smo upravo insistirali na povećanju rasta BDP time što ćemo da povećavamo domaću potrošnju. Time smo se ulagivali pojedinim tajkunima, time smo od njih dobijali provizije za taj prljavi posao, Srbiju smo urušavali, urušavali i doveli je bukvalno do ivice ambisa.
Nedostajale su hitne fiskalne mere i strukture reforme kojima bi se rešio problem ne samo dugogodišnje recesije već i dužničke krize i rastuće nelikvidnosti u uslovima visoke nezaposlenosti.
Alarmantno stanje u javnim finansijama zahtevalo je hitne mere fiskalne konsolidacije. Postalo je izvesno da postojeća struktura javne potrošnje je neodrživa usled konstantnog povećanja fiskalnog deficita i rastućeg nivoa učešća javnog duga u BDP.
Isto tako, prvi efektni konsolidacije sa prihodne strane nisu bili zadovoljavajući. Usled naglog i sveobuhvatnog povećanja velikog broja poreskih stopa došlo je do pogoršanja u naplati poreskih prihoda, naročito posle povećanja i poreza na dobit koji i oni koji su donosili tu odluku 2011. godine, ako se ne varam, nisu mogli da poveruju da može da donese lanac u lošem prikupljanju poreskih prihoda.
Naročito se nismo oporavili u oblasti duvanskih proizvoda sve do 2015. godine, taj deo tržišta ni do danas nismo do kraja uspeli da oporavimo iako je neuporedivo bolje nego što je bilo pre dve godine.
U 2015. godini posle teških mera, i želim još jedanput da se zahvalim svim građanima Srbije na tome, i narodnim poslanicima u tom mandatu i svim članovima Vlade koji su imali hrabrosti u tom mandatu da to prihvate i onima koji sutra neće biti članovi Vlade, jer će ostati zapisano u istoriji da su postojali ljudi koji su spremni da prihvate najnepopularnije, najteže mere, mere koje niko u Srbiji nije pozdravio, ali te mere su dovele do toga danas imamo zdraviju ekonomiju nego mnoge zemlje EU, iako razume se, sa neuporedivo nižim BDP, ali sa ne uporedivo brže rastućim BDP i sa neuporedivo manjim neravnotežama nego što ih imaju oni, pre svega na fiskalnoj strani.
Mi smo u 2015. godini prvi put uspeli da dovedemo do rasta legalnog tržišta, usled efikasne borbe protiv sive ekonomije. Slično se desilo i sa naplatom drugih poreskih prihoda. Posle loših inicijalnih rezultata u naplati u prvoj polovini godine ovaj trend je u potpunosti preokrenut tokom 2014. i 2015. godine.
Taj program ekonomskih reformi koje su započeli i proveđenjem stend baj aranžmana sa MMF-om je dao veoma ozbiljne rezultate i nakon višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se otklone suštinske prepreke u privrednom rastu i smanji strukturni deficit, implementacijom tog programa je ustanovljeno trajno uklanjanje fiskalnih neravnoteža.
Budžet za 2015. godinu je donet u skladu sa nastojanjima da se obezbede osnove za zdrav ekonomski rast, makroekonomsku stabilnost i održiv fiskalni sistem, uprkos skepticizmu kompletne domaće, delimično i ekspertske javnosti, pri čemu sam dužan da se zahvalim pojedinim udruženjima za koja sam očekivao da će politički da budu protiv nas koja su nam pomogla, a od Saveza ekonomista Srbije i do mnogih drugih, do mnogih nezavisnih ekonomista koji su bili na našoj strani, koji su znali koliko je važno da krenemo u te reforme i bez njihove stručne podrške ne bismo uspeli nikome u Srbiji da objasnimo da radimo velike, važne i dobre stvari za našu zemlju.
Fiskalni deficit je prepolovljen sa 6,6, a nije bio 6,6, bio je skoro 8, zato što smo u to vreme imali kako to kažu ispod linije sakrivene različite fiskalne neravnoteže od onoga što smo izdvajali za javna preduzeća, za Železaru, za mnoge druge stvari. To nismo ni računali u tih 6,6% deficita. To je bilo na nivou od negde 8% deficita. Prošlu godinu smo završili sa deficitom od 3,4%, ovu godinu čini mi se da u opštoj državi u ovom trenutku smo na 0,1 deficit, nemamo deficit u opštoj državi u republičkom budžetu, u budžetu Vlade Srbije, već sam vam govorio, gde smo u suficitu od 19,6 milijardi na današnji dan.
Dakle, to su impresivni rezultati koji vam omogućuju da u narednom periodu možete da gledate kako i na koji način i da povećavate plate i da vidite šta da učinimo sa penzijama, da penzioneri mogu lakše da žive, a uveren sam da će u narednim mesecima ne mnogo, ali uvek to stabilno povećanje i poboljšanje moći da osete.
Nakon osam godina prvi put danas privredna aktivnost se nalazi 2% iznad predkriznog nivoa, dakle, mi smo od 2008. godine sve vreme padali i urušavali sopstvenu supstancu. Zato sam siguran da su negde ljudi i na prethodnim izborima u 2014. godini uspeli da razmisle, a zatim i u 2016. godini, dodatno da se opredele ne za besmislice i sumanuta obećanja, već da se opredele za rad i za ono što su objektivna, realna i ostvariva obećanja.
Ciklična analiza ekonomske aktivnosti ukazuje da se nakon osam godina privredna aktivnost dodatno ubrzava i da nakon duboke recesije koja je nešto bila smanjena u 2013. godini, a potom ponovo potaknuta posle katastrofalnih poplava koje su nas pogodile u 2014. godini.
U 2015. godini uspevamo da obezbedimo inicijalni oporavak privredne aktivnosti. Imali smo rast plus 0,8% bruto domaćeg proizvoda. U sadejstvu sa odmerenom fiskalnom konsolidacijom zasnovanom i na smanjenju rashoda i povećanju poreskih prihoda, reformskim zakonima, boljom investicionom klimom, ne zaboravite da smo na duing biznis listi poziciju naše zemlje pomerili sa 91 na 59 mesto. Sve to rezultira trajnim oživljavanjem, trajnijim oživljavanjem privrednog rasta i dostizanjem predkriznog nivoa BDP-a početkom 2016. godine.
Danas smo prvi put to uspeli da prevaziđemo za ovih 2% posle čitavih osam godina. Osam godina, bar dve ili tri godine nam je trebalo da nadoknadimo pet i šest godina katastrofalnog vođenja ekonomske politike u našoj zemlji. Dobro je da smo to uspeli za tako kratko vreme da postignemo, jer kao što je rekao Kim Dehang - nema zemlje u svetu koja je za tako kratko vreme uspela tako uspešno da se izvuče iz tako i toliko duboke krize u kakvoj je bila Srbija.
Smanjenje spoljnotrgovinske neravnoteže, potpomognuto prilagođavanjem domaće privrede i poboljšavanjem eksterne konkurentnosti je nastavljeno. Visok prilog stranih direktnih investicija, brži rast u zoni evra na početku godine i povoljni odnosi razmene doprineli su snažnom rastu našeg izvoza, tako da je neto eksterna tražnja bila glavni pokretač rasta bruto domaćeg proizvoda.
Oporavak je ostvaren i kod potrošnje domaćinstava zahvaljujući rastu zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru, nižim troškovima otplate postojećih kredita i oporavku kreditne aktivnosti. Deficit tekućeg bilansa je nastavio da se smanjuje i što je najbitnije u potpunosti je pokriven prilivom stranih direktnih investicija. Uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike omogućena je relaksacija monetarne politike, postepenim smanjenjem referentne kamatne stope, uz očuvanje stabilnosti kursa i cena.
Referentna kamatna stopa je snižena na istorijski najniži nivo od 4%, da podsetim u 2008. godini koju smo pominjali, referentna kamatna stopa je bila 17,75%, a prosečna inflacija 11,7%. Mislim da ovi brojevi dovoljno govore.
Zahvaljujući preduzetim merama ekonomske politike danas nalazimo se na putanji ubrzanog oporavka. Savet za ekonomiju i finansije EU zaključcima pohvalio je program ekonomskih reformi za 2016. godinu, koji je Vlada usvojila u martu ove godine i konstatovao mnogo brži ekonomski oporavak od očekivanog, koji je podstaknut pojačnim poverenjem koje je rezultat sprovedenih ekonomskih reformi, kao da se očekuje i dalje intenzifikovanje i napredak privrednih aktivnosti kao rezultat investicija i izvoza.
Takođe, posebno je pohvaljeno značajno smanjenje budžetskog deficita u prethodnoj godini koje je otvorilo prostor za relaksaciju monetarne politike. Pozitivna kretanja u realnom sektoru koja su preovladala u većem delu 2015, nastavljena su i početkom 2016. godine. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu od 3,5% su značajni iznad očekivanog i preko naših očekivanja.
To mi lakše dođe kada pijem vodu da dobijem na vremenu.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Hoćeš sok?)
Ne, gospodine Šešelj, vama ostavljam i pelene i sok, meni nije potrebno ništa, čak ni stolica.
Pozitivan doprinos rastu dali su svi proizvodni sektori. Pojačana eksterna tražnja i visok priliv stranih direktnih investicija u prethodnoj godini, pozitivno su uticali na rast industrije, dok je popravljanje investicionog ambijenta i nastavak realizacije infrastrukturnih projekata podsticalo na rast građevinarstva.
Osim toga, ekonomska aktivnost je porasla u većem broju uslužnih sektora, trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo, turizam. U drugom tromesečju nastavlja se rast privredne aktivnosti od 1,8%, dakle, ukupno u periodu januar-jun 2016. godine, zabeležen je rast ukupne privredne aktivnosti od 2,6%.
Želim samo da vas podsetim da je planirano na početku godine da taj rast bude 1,2%, zatim je MMF promenio prognozu na 1,3, zatim na 1,5, zatim na 1,8, zatim na 2, zatim na 2,5%.
Da su istovremeno zemlje u regionu sebi predviđale od 4,2, odnosno od 1,8 do 4,2% rast, u ovom trenutku ni jedna od zemalja u regionu nema rast veći od 2,1%, što znači da smo u prvih šest meseci, iako to nama nije najlakše, najteže je Srbiji i Hrvatskoj, zato što su to dve najveće ekonomije u regionu da takvu stopu rasta postignu.
Mi imamo najveću stopu rasta u regionu i u Evropi u ovom trenutku Rumunija, Poljska, ne znam treću zemlju koja ima veću stopu rasta od Republike Srbije u prvih šest meseci. To je nešto što naravno nije dovoljno, moraće da se povećava ukoliko želimo da ubrzano po standardu građana stižemo zemlje EU i zato ćemo i mnoge druge mere da preduzimamo u narednom periodu.
Trend dobrih fiskalnih rezultata nastavljen je u prvom kvartalu, o tome smo već govorili. Da znate da je planirani deficit opšte države, planirani deficit iznosio 78,3 milijarde dinara, dok je ostvareni deficit u prvoj polovini iznosio svega 18,2. Posle sedam meseci kada je planirano da bude isti nivo deficita, mi imamo suficit, kao što ste videli od 21 milijarde, a u ovom trenutku na današnji dan, da ponovim 19,6.
Uz konzervativne pretpostavke na prihodnoj i rashodnoj strani, dakle, uvek vam govorim o konzervativnim pretpostavkama. Nikada vam ne govorim o lepšim stvarima.
Ne zaboravite da smo mi ovde u Narodnoj skupštini prihvatili budžet u kojem sam tražio, poštovani prijatelji, i dobio vaše poverenje i podršku, da imamo deficit od 122 milijarde dinara ove godine. Mi u ovom trenutku nemamo deficit i neće biti 122 milijarde. Mi ćemo ići na rebalans budžeta u kojem ćemo gledati kako da raspoređujemo novac drugačije pošto nemamo minus, mi imamo plus, i to su već promene u poslednje dve godine koje su drugačije.
Uz konzervativne pretpostavke na prihodnoj i rashodnoj strani predviđa se da će deficit opšte države, dakle, sa lokalnim samoupravama koje nam prave najveće probleme, sa lokalnim samoupravama i drugim nevladinim institucijama biti ispod 2,5%, a budžet Vlade Republike Srbije, razume se, značajno ispod toga. A, inače, plan je bio da deficit opšte države, dakle, sa lokalnim samoupravama bude ispod 4% MMF, Svetska banka, IBRD, svi bi rekli da je to dobar rezultat, imajući u vidu šta je to što smo nasledili.
Ostvareni rezultat je, dakle, u dosadašnjih sedam meseci samo za 95 milijardi dinara bolji od planiranog. Ovako dobar rezultat je posledica rasta poreskih prihoda i ima trajni karakter, a ne privremeni. Poreski prihodi veći su u odnosu na plan za 54,7 milijardi dinara, 11,7% dok su neporeski prihodi veći za 18,7 milijardi, 31,3%. U poređenju sa realizacijom u 2015. godini svi poreski oblici beleže rast - akcize rast od 22,6% u odnosu na 2015. godinu, porez na dobit rast od 20,2 u odnosu na 2015. godinu, PDV rast od 12,1 u odnosu na 2015. godinu, porez na dohodak rast od 8,6 u odnosu na 2015. godinu. Po tome vidite i da je uvećan broj zaposlenih i plate u privatnom sektoru, carina rast od 8,1% u odnosu na 2015. godinu, iako je bilo za očekivati da se carina i zbog propisa koji smo prihvatili sa EU svakako smanji.
Mi smo spremni da razgovaramo. Evo vam sada jedne vesti, veoma važne za građane Srbije, posebno najsiromašnije, one koji imaju najniža primanja. Mi smo spremni da razgovaramo sa svim partnerima iz socijalno-ekonomskog saveta, nova Vlada čim bude formirana, zalagaćemo se kao Vlada za uvećanje minimalne cene rada, ona je danas 121 dinar. Razgovaraćemo i sa poslodavcima da oni ne budu nezadovoljni, ali mi to možemo da učinimo bez obzira što imamo i deo korisnika državnog budžeta koji prima minimalne zarade. Imamo uštede u budžetu na osnovu kojih to možemo da podnesemo, ali želimo da obavežemo i one strane i domaće investitore da povećaju minimalnu cenu radu, jer kad sa 21,5 hiljade dinara povećate nekome platu na 22,5 hiljade dinara ili 23 hiljade dinara, to je za njega i te kako značajno.
Takođe, želim da se obratim i penzionerima i da kažem, ja ovo nisam govorio u izbornoj kampanji, ali zahvaljujući onome što su oni učinili, a podneli su najveću i najtežu žrtvu u prethodnom periodu, želim da ih obavestim da će u narednom četvorogodišnjem mandatu Vlade Srbije mogu da očekuju boljitak i kontinuirano povećanje penzija. Ne kažem da će da žive idealno, ne kažem da će da im bude mnogo bolje, ali će im biti bolje. Biće im bolje i nijednog trenutka neće da strpe za svoju budućnost i uvek će moći da znaju da su penzije sigurne, da dolaze tačno u dan, da nikada ni jedan sat neće da kasne i da će uvek biti samo veće, a da će srpska ekonomija da napreduje, a da javni dug neće da raste. E, to je razlika u odnosu na one koji su prodavali maglu i koji nikada, nijednog trenutka nisu razmišljali o ekonomskim temeljima države.
Započeta putanja oporavka i dalje sprovođenje reformi realnog i javnog sektora omogućiće nam da se u narednim godinama obezbedi ubrzana konvergencija ka evropskom standardu. Povećanje udela investicija u BDP na preko 20%, dalje smanjenje udela državne potrošnje i povećanje udela izvoza robe i usluga u BDP na 60% omogućiće kumulativni rast realnog BDP u narednom četvorogodišnjem periodu, konzervativna je naša procena od preko 13%. Ja mislim da kada to imate u vidu i kada pogledate kakav smo pad imali u periodu od 2008. do 2012. godine, možemo da govorimo u ekonomskom smislu, ukoliko ne dođe do spoljno-politički drugačije napravljene situacije, o zlatnom dobu srpske ekonomije. Naravno da to zavisi od međunarodnog okruženja, jer i zbog Bregzita imaćemo nešto niži rast od 0,1% do 0,2%, ali mi smo gledali da sve negativne parametre, koji su došli sa Bregzitom, po našu zemlju odstranimo i da se unapred pripremimo za taj udar. Mislim da smo jedna od evropskih zemalja koja je vrlo mekano i na najlakši mogući način primila taj težak udarac za celokupno evropsko tržište.
Prioritet ove Vlade biće nastavak sprovođenja reformi i daljeg smanjivanja neracionalne potrošnje, birokratije, nepotrebnih troškova javnog sektora, uz istovremeno poboljšanje opšte poslovnog i investicionog ambijenta.
Vlada je posvećenim zalaganjem u ispunjenju zahteva za sticanje punopravnog članstva u EU na Drugoj međuvladinoj konferenciji u decembru 2015. godine otvorila pregovaračko poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i usvojila program za reformu javnih finansija za period 2016-2020. godina. Prvi put je u Republici Srbiji pripremljen i usvojen srednjoročni reformski okvir, čije će mere i aktivnosti unaprediti sistem upravljanja javnim finansijama kao sastavni deo javne uprave i pripremiti ga za efikasno i efektivno korišćenje strukturnih fondova EU kojima će Srbija imati pristup za dalje sufinansiranje velikih razvojnih i infrastrukturnih projekata nakon zatvaranja pristupnih pregovora i sticanje punopravnog članstva.
Program reformi od 2016. do 2020. godine. Vlada će raditi na očuvanju makroekonomske stabilnosti i daljem smanjenju fiskalnog deficita javnog duga kroz odgovorno upravljanje javnim finansijama u Srbiji. Naš plan je deficit svedemo na održiv nivo od 1% u srednjem roku. Održanje ovog deficita, pričam o deficitu opšte države, održavanje ovog deficita dovodi nas na nivo duga u BDP od 60% u 2023. godini, dakle, sa današnjih 72,5%, naš plan je da 2023. godine udeo javnog duga u BDP bude svega 60%, čime su ispunjeni kriterijumi iz Mastrihta. Mi hoćemo jednostavno da budemo bolji i od mnogih zemalja EU. Hoćemo da budemo bolji i uspešniji od njih. Mnogi od njih imaju ogromno učešće javnog duga u BDP. To je njihova briga, to je njihova muka, a mi hoćemo da se poredimo sa onim najboljim zbog budućnosti, jer smo mnogo zaostali da bismo mogli brže da ih pristižemo.
Sprovođenje reformskih mera koje su utvrđene Memorandumom o ekonomskoj i finansijskoj politici, programu ekonomskih reformi, programu za reformu javnih finansija daće snažan doprinos unapređenju i upravljanju javnih finansija, kao i unapređenju poslovnog i investicionog ambijenta.
Sto dana Vlade. Sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije obezbeđena je makroekonomska i stabilnost javnih finansija, bez koje je nemoguće obezbediti osnove za održiv privredni rast.
Kada je započet aranžman sa MMF-om, planirano je strukturno, kada kažem strukturno znači trajno, prilagođavanje od 4% BDP-a u periodu od 2015. do 2017. godine. Ovo trajno smanjenje deficita obezbeđuje prvo stabilizaciju, a zatim i smanjenje učešće javnog duga u BDP. U prvoj godini sprovođenja bilo je predviđeno trajno smanjiti deficit za 1,7%. Potpunim jedinstvom i saglasnošću da je neophodno što pre vratiti javne finansije na održivu putanju ostvarili smo trajno prilagođavanje u 2015. godini, ono što nam je MMF priznao od 2,5% BDP-a, 38% više od onoga što je bilo potrebno.
Snažnijim prilagođavanjem u prve dve godine 3,5% BDP kumulativno programa Srbija je sebi obezbedila prostor da u narednom periodu uz manje snažno makrofiskalno prilagođavanje stavi akcenat na teške strukturne reforme koje je neophodno sprovesti.
Ključni zadatak Vlade u prvih 100 dana je sprovođenje mera fiskalne politike, kojima će se osigurati ispunjenje postavljenih budžetskih ciljeva u 2016. godini. Potrebno strukturno smanjenje deficita iznosi 0,7% BDP-a. Ostvarenjem boljih fiskalnih rezultata od planiranih mi ćemo ostvariti i veće strukturno prilagođavanje u visini od 1% BDP-a. Ključne mere na kojima se zasniva nastavak sprovođenja fiskalne konsolidacije su i dalje na rashodnoj strani budžeta. Racionalizacija broj zaposlenih u javnoj upravi, štednja na svim kategorijama tekućih rashoda, od roba i usluga do svega drugog, u cilju stvaranja fiskalnog prostora za javne investicije, koje su preko potrebne kao podrška privrednom rastu.
Inače, videćete kada do toga dođemo, kod „Kapeksa“, kod kapitalnih investicija, mi imamo bolje izvršenje budžeta na toj strani, nego prošle godine, ali i dalje nisam zadovoljan i dalje je moglo da bude bolje. To je naša bolest. Kada vam se za budžet tuku ministri, da svi uzmu sve, onda niste u stanju da to ispunite do kraja, jer je valjda dobar ministar onaj koji traži što više para, a dobar je ministar onaj koji traži manje para, ali šta da radite, to je valjda naša zabluda, još iz socijalizma ostalo. Samo traže da potroše što više, a nije važno što ekonomija propada. To ćemo da menjamo.
Završiti i potvrditi rezultate prvog talasa racionalizacije doslednim sprovođenjem odluka o maksimalnom broju zaposlenih obezbeđivanjem, praćenje i kontrole efekata racionalizacije na svim nivoima preko unapređenog registra o zaposlenima u javnom sektoru. Pripremiti i sprovesti drugi talas racionalizacije u ključnim sektorima zdravstva i obrazovanja, kroz planove reorganizacije ovih sektora zasnovane na dubinskim funkcionalnim analizama. Usvojiti novi zakon o finansiranju lokalne samouprave u cilju otklanjanja fiskalne neravnoteže između centralnog i lokalnog nivoa vlasti.
Tu da biste vi razumeli, mi imamo inače veliki problem da izuzmemo 10 gradova i opština u Srbiji, a videćete, siguran sam, u raspravi ćemo moći da govorimo o katastrofalnim primerima poput Smederevske Palanke, Kosjerića i nekih drugih, gde su ljudi zaduženi za narednih 500 godina. Tu ne znamo šta da uradimo. Za, bukvalno, narednih 500 godina. Ne znamo šta da radimo, isplaćujemo ogroman novac kao Vlada Srbije, tim lokalnim samoupravama i sa svim našim parama ne možemo narednih 100 godina da ih izlečimo kako su ih stručnjaci uništili i uneredili.
Zato želimo samo da imamo veću kontrolu nad time. Jer, to, da se ne lažemo, da biste vi razumeli, to je donošeno… Tako je, gospodine Šešelj, baš je to bio razlog, kada su donosili odluku da podržavaju neke svoje opštine da bi mogli da pređu cenzus pojedine partije, trošili su sve što im je došlo pod ruku, a sad to neko mora da vrati…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Čanak ne veruje.)
Neko mora to da vrati.
Dobiće sve podatke, koliko sutra, ko god da ne veruje.
Tako da, to su stvari koje ćemo morati da ispravimo, ukoliko želimo da obezbedimo dalju stabilnost.
Biće izvršene izmene propisa koje bi trebalo da se realizuju istovremeno: porezi iz oblasti oporezivanja imovine, porezi za držanje i nošenje dobara, kao i donošenje zakona o naknadama. Novim zakonom će se uvesti sistemski pristup o lokaciji transfera i uređenju izvornih i ustupljenih prihoda i unaprediti predvidivost sistema finansiranja lokalnih samouprava, efikasnost lokalnih samouprava u prikupljanju izvornih prihoda, kao i u raspolaganju javnim sredstvima. Unaprediti uslove za lokalni i ekonomski razvoj i efikasnost poreskog sistema. Uspostaviti vertikalna ravnoteža u raspodeli prihoda i nadležnosti između različitih nivoa države.
Sve to radimo u dogovoru sa MMF, Svetskom bankom, zato što je ovo jedan od uslova. To nam je prior action za potpisivanje, odnosno za odobravanje Pete i Šeste revizije Sporazuma sa MMF.
Sledeći zadatak je dalje jačanje poreske administracije. Doslednim sprovođenjem programa transformacije Poreske uprave kao sastavnog dela programa za reformu javnih finansija, u periodu od 2016. do 2020. u cilju poboljšanja naplata i prihoda.
Procenjuje se da u 2015. godini. tzv. jaz naplate PDV, a jaz naplate je pokazatelj efikasnosti naplate PDV i ocene poreske evazije ili compliance gap, (na engleskom), iznosio je 15%. Cilj je da ovaj pokazatelj efikasnosti naplate dostigne 10% do 2020. godine. Navedeno poboljšanje u naplati dovelo bi do povećanja prihoda od PDV za čak 88 milijardi dinara, što je u navedenom periodu čak 1,8% BDP.
Ovaj analitički pokazatelj beleži konstantan pad nakon 2008. godine i dostiže minimum od 20% u 2013. godini. Posle toga polako krećemo u značajniji oporavak, pokazatelje efikasnosti naplate PDV, a poslednje analize ukazuju da je u 2015. godini jaz smanjen za pet procentnih poena u odnosu na zabeleženi minimum.
Sve ovo potvrđuje da su prvi i značajni koraci u borbi protiv sive ekonomije učinjeni tokom protekle dve godine, ali je veoma važno da ovaj proces ne zastane. Potrebno je postaviti ambiciozne ciljeve koji će biti merljivi i uporedivi sa rezultatima u okruženju i EU.
Zadatak Vlade u prvih 100 dana je usvajanje fiskalne strategije za period 2017. – 2019. godina. Njome se utvrđuju smernice ekonomske i fiskalne politike za period od 2017. do 2019. godine. Srednjoročnim okvirom ekonomske i fiskalne politike obezbediće se uspešno okončanje programa sa MMF, poslednje godine programa 2017, upravo ostvarenjem svih ciljeva.
Podsetiću vas da je MMF imao program i 2011. godine potpisan sa Vladom Srbije, ali je MMF, kao glavom bez obzira, pobegao posle svega 27 dana. Da li su bili najureni ili su ljudi pobegli zbog neizvršavanja ni jednog od zadataka, ni jedne od mera, dovoljno pokazuje zašto smo bili toliko neuspešni ili zašto su se neki dodvoravali narodu pred izbore. Da se dodvoravam narodu, da se dodvoravam bilo kome neću i ne pada mi na pamet.
Smernica fiskalne politike u 2018. godini obezbediće nastavak sprovođenja održive fiskalne pozicije i dalje smanjenje javnog ka održivom nivou. Prema preliminarnim procenama, učešće javnog duga u BDP trebalo bi već na kraju 2019. godine, dakle do kraja mandata ove Vlade, da se spusti ispod 70%. Mi smo time na sigurnoj grani, mi smo time sigurni, sa daljom tendencijom da se 2023. godine spustimo ispod nivoa Mastrihta ispod 60%.
Sprovešće se i niz dodatnih mera i aktivnosti u cilju dalje reforme javnih finansija i unapređenja ekonomskog upravljanja. Vlada će Narodnoj skupštini predložiti na usvajanje zakon o planskom sistemu koji predstavlja okvir za sve ukupno planiranje u Srbiji i stvaranje osnova za postizanje pune efikasnosti u integrisanju razvojnog planiranja i finansiranja kapitalnih investicija u nacionalno budžetski planski okvir. Izvršiće se analiza propisa koji su od uticaja na obim, uslove i namenu javne potrošnje u cilju racionalizacije iste. Radiće se na daljem unapređenju programske strukture budžeta sa posebnim akcentom na rodno odgovorno budžetiranje, utvrđivanje obima potrošnje po budžetskim korisnicima.
U cilju unapređenja upravljanja javnim investicijama doneće se uredba o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenja i sprovođenja i izveštavanja o realizaciji kapitalnih projekata, što je inače veoma važno, jer smo mi do sada platili kamatama samo na ne povučena sredstva, a ugovorena sredstva, stotine miliona evra. Zato što svako, posebno pred izbore, da pokaže da je dobar ministar, on ugovara nove puteve, nove pruge, nove aerodrome, dogovara sve novo, a samo se izvor finansija ne poznaje. Tu smo imali situaciju prethodnih, koliko hoćete, godina. Onda se dogovorimo za kredit, sredstva ne povučemo, ali penale na ne povučena sredstva moramo da plaćamo, jer nikada nismo dovoljno dobro planirali i zato što se tome nismo posvetili.
Danas je to nešto drugačije. Najveći deo rupa smo zatvorili, ali i dalje nije dobro i dalje nije dobro. Mnogo je problema po tom pitanju.
Dalje, mere će se sprovesti na unapređenju praćenja i analize procenjenih finansijskih efekata zakona i drugih propisa kako bi se omogućilo realno sagledavanje finansijskih efekata koji će uticati na prihodnu i rashodnu stranu budžeta, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje za tekuću budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine.
Doneće se i strategija razvoja i uprave carina za period 2016. do 2020. godine. Nastaviće se sa aktivnostima na suzbijanju sive ekonomije kontrolom lica koja obavljaju ne registrovanu delatnost. Kao što znate, mi to do sada nismo mogli da radimo. Da bi obični ljudi razumeli o čemu se radi, ako vi imate frizersku radnju, mi smo mogli da pošaljemo sve inspekcije iz različitih ministarstava, ali ako vi pravite frizuru u svom stanu i uopšte niste prijavljeni kao frizerski salon, mi nismo imali pravo da uđemo kao država. Dakle, mi smo progonili one koji su makar u dobrom delu legalno radili, zahvaljujući lošim zakonima, a one koji su potpuno ilegalno radili nismo smeli ni da pogledamo, a kamoli da ih dirnemo.
To se promenilo izmenama koje smo doneli u prethodnom mandatu i ubuduće ćemo to, rekao bih, usavršavati i napraviti da bude mnogo pravednije i mnogo pravičnije.
Intenzifikovaće se rad na sprovođenju programa koji se finansiraju iz sredstava predpristupne pomoći EU, tako da će se pored 12 već potpisanih ugovora u prvoj polovini 2016. godine, u ukupnoj vrednosti od 19,6 miliona evra, potpisati dodatnih šest ugovora kroz koje će biti podržane aktivnosti u oblasti saobraćaja, životne sredine, poljoprivrede i borbe protiv korupcije.
Usvojićemo strategiju daljeg razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru za period 2016. – 2020. godina, kao i sprovođenja čitavog niza mera u pravcu pružanja podrške korisnicima javnih sredstava u jačanju sistema interne kontrole i obezbeđivanju funkcije interne revizije i unapređenju rada i funkcionalnosti budžetske inspekcije. Strategija za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU će takođe biti usvojena.
Kako bi se unapredili uslovi poslovanja i ostvarili dodatni preduslovi za privlačenje investicija proširiće se područja slobodnih zona: Smederevo, Novi Sad, Šabac i Svilajnac. Kao što vidite, nismo birali po tome gde je ko na vlasti. Naprotiv, nastavićemo da pomažemo opštine i gde neko drugi ima većinu, a ne samo oni koji su većina ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Započećemo sa izgradnjom objekata za potrebe kompanije „Lir“ u slobodnoj zoni Novi Sad. Takođe „Hestil“ u Smederevu, kineski „Meita industrijal“ u slobodnoj zoni Beograd. Prioritetno će se rešavati po žalbama na rešenja koja se odnose na realizaciju kapitalnih projekata od javnog interesa, izgradnja auto puteva, železničkog čvora „Prokop“, završetak radova na projektu „Beograd na vodi“ sanacija posledica poplava, izgradnja komunalne i energetske infrastrukture.
Nastaviće se aktivnosti na pripremi Dunav osiguranja za privatizaciju, postupak privatizacije Komercijalne banke, kao i postupak reorganizacije i modernizacije Banke Poštanske štedionice sa ciljem da postane lider na domaćem bankarskom tržištu u poslovanju sa građanima i preduzetnicima.
Biće nastavljeno i sprovođenje mera strategije za rešavanje problematičnih kredita čija realizacija je već dala pozitivne opipljive rezultate na tržištu. Ako se ne varam, sa 21% Jorgovanka, spustili smo to na 18,6%, hteo sam samo da proverim da li sam dobro zapamtio. Zahvaljujem se guvernerki.
Prva naredna mera koja uskoro sledi jeste donošenje zakona o uređenju profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. Nemojte da vam govorim kakve tu probleme imamo i kakve tu muke imamo i sa upravama prihoda na teritoriji pojedinih opština. Zato ne možemo ništa od posla da uradimo jer se svi negde plaše i najbolje je da ostane takvo mrtvilo i da se nigde ništa ne promeni. Tako su nam jednu kasarnu u Negotinu procenili, nećete verovati na 19 miliona evra. Zamislite kasarnu, zidove procenjene na 19 miliona evra u Negotinu. To nemožete da dobijete u centru Beograda za bilo šta toliko novca ali eto, neko je tražio. Naravno da nismo ništa uradili, naravno da smo odbili potencijalnog investitora upravo zahvaljujući ovakvim zakonskim propisima koje nismo na vreme promenili. Započećemo nezavisnu profesionalnu analizu poslovanja Fonda za razvoja, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i Razvojne agencije Srbije sa ciljem jasnog definisanja njihove uloge i unapređenja performansi. Od rada Razvojne agencije Srbije očekujemo mnogo, već je pokazala velike i dobre rezultate, još više od nje očekujemo u budućnosti. Ona nam služi za ključne razvojne funkcije, ali i omogućava efikasno upravljanje kako prirodnim, tao i ljudskim resursima u cilju dostizanja održivog ekonomskog rasta i razvoja.
Program reformi od 2016. do 2017. godine, dakle govorio sam o prvih 100 dana Vlade iz ugla Ministarstva finansija, sada govorim o programu reformi iz istog ugla za 2016. i 2017. godinu, jačanje fiskalne odgovornosti i budžetskog okvira.
Nastavićemo sa sprovođenjem mera i aktivnosti iz Programa za reformu javnih finansija period 2016. – 2020. godina. Osnažićemo zakonske institucionalne mehanizme koji će obezbediti da se ostvareni rezultati fiskalnog uravnoteženja održe. Jačanje ovih mehanizama odigraće se kroz dve faze.
Prvo, obezbediće se potpuno poštovanje pravila i vremenskog okvira koje je utvrđeno u našem Zakonu o budžetskom sistemu. Budžetski proces u proteklom periodu često nije pratio pravila procedure i rokove za donošenje i usvajanje. Potpuno svesni da je za proces planiranja, definisanja politike i njihove realizacije potrebna predvidljivost i poštovanje unapred zadatih rokova, realnost nas je često, rekao bih gotovo uvek demantovala. Veliki zadatak za nas biće da naš budžetski ciklus i predpristupanje EU potpuno uskladimo sa tzv. evropskim semestrom. Ovaj zadatak ćemo realizovati kroz pristupne pregovore sa EU u okviru poglavlja 17 - Ekonomska i monetarna pitanja.
Martinoviću, ne gledaju u telefon, vidim te na ekranu.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Klempo.)
Gospodine Šešelj, samo jednu stvar je trebalo da naučite. Fizičke karakteristike ljudi nisu razlog da nekoga poštujete ili ne. Ja imam mnogo većih fizičkih mana nego što su klempave uši, a mislim da znanje i nečiji moral i nečija odgovornost i nečija marljivost vreme mnogo više od toga kakav vam je nos i kakve su vam uši. Plašim se da ćete vi to teško da savladate.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ja nisam rekao da su mu klempave uši, nego da je klempo.)

Mislim da i to što dobacujete govori malo više o vama, a ne o njemu i o bilo kome drugom.

U pravu je gospodin Šešelj, ja sam kriv što sam odgovorio na njegova dobacivanja i dosetke. Neću više, izvinjavam se svim narodnim poslanicima.

Mere usklađivanja će doprineti daljem jačanju finansijske discipline u javnom sektoru, jačanju fiskalne odgovornosti, unapređenju programske strukture budžeta, kontrole trošenja javnih sredstava, obezbeđivanje sveobuhvatnijeg praćenja i izmirivanja obaveza budžetskih korisnika u propisanim rokovima i naime preuzimanje obaveza radi očuvanja likvidnosti budžeta i uključivanje sopstvenih prihoda indirektnih korisnika budžetskih sredstava uopšte prihoda budžeta radi efikasnije kontrole ove značajne vrste prihoda.
Nastaviće se rad na uključivanju indirektnih korisnika budžetskihn sredstava u informacioni sistem izvršenja budžeta kao i sprovođenje aktivnosti na primene međunarodnih standarda u oblasti evidentiranja i izveštavanja o funkcionisanju budžetskog sistema na centralnom i lokalnom nivou. Čini mi se da ne moram da vam govorim koliki je značaj ustanovljavanja ovakvog sistema.
Uspostaviće se sekundarna lokacija DATA centra i obezbediti kontinuirani razvoj i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije i lokalne vlasti. Preduzećemo i potrebne mere za formiranje baze podataka za nepokretnosti u javnoj svojini u Republici Srbiji. Smatramo da je takva baza podataka od ključnog značaja, a nismo ustanovili u decenijama koje su prethodile.
Takođe osnažićemo i koordinacionu ulogu Ministarstva finansija u upravljanju sredstvima upravo zbog problema o kojima smo danas govorili. U cilju daljeg unapređenja sistema naplate prihoda i upravljanja javnim dugom Ministarstvo finansija će nastaviti sa radom na unapređenju zakonodavnog okvira u oblasti fiskalne i carinske politike. Nastavićemo sa koordinacijom aktivnosti na izradi zakona o naknadama kojim će se završiti ambiciozni projekat objedinjavanja ove grupe javnih prihoda kroz jedno zakonsko rešenje. Radićemo na sprovođenju mera i Strategije transformacije Poreske uprave i Strategije razvoja Uprave carina sa prevashodnim fokusom na racionalizaciju, strukturu i modernizaciju poslovnih procesa u Poreskoj upravi, daljem razvoju elektronskog servisa u cilju olakšavanja podnošenja poreskih prijava kao i unapređenje izveštavanja.
Planirana je izrada strategije za integrisano upravljanje granicom, modernizacija carinske laboratorije, unapređenje informaciono-komunikacione infrastrukture Uprave carina, dalja automatizacija carinskih postupaka u skladu sa standardima i zahtevima EU, uvođenje sistema pronalaženja praćenja i obeležavanja pakovanja duvanskih proizvoda u skladu sa direktivom EU o kontroli duvana, kao i izgradnja graničnog prelaza Bajmok.
Ministarstvo finansija radiće dalje na snižavanju troškova finansiranja budžetskih potreba, uključivanja dinarskih državnih dugoročnih obveznica u tzv. globalni indeks državnih obveznica u lokalnoj valuti za zemlje u razvoju, daljem razvoju domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, povećanju kreditnog rejtinga Srbije i dostizanju višeg rejtinga u naredne tri godine, uvođenju operacija zasnovanih na finansijskim derivatima kako bi se efikasno kontrolisali svi finansijski rizici, pre svega devizni i kamatni rizici.
Radićemo i na optimizaciji portfelja projektnih zajmova kako u podizanju njihove efektivnosti, tako i efikasnosti u korišćenju već obezbeđenih sredstava iz ovih koncensionalnih izvora finansiranja. Planirano je i usvajanje strategije razvoja slobodnih zona Srbije za period 2017. – 2022. godine. Realizacija započetih investicija je u već pomenutim slobodnim zonama. Jačanje regulative u domenu regulisanja imovinsko-pravnih odnosa će svakako doprineti daljem dolasku i širenju investicija. Nastaviće se rad na punoj konsolidaciji bankarskog sektora u državnom vlasništvu i ubrzaće se aktivnosti na postavljanju osnova za intenzivan razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji u perspektivi razvoja regionalnih tržišta, kao i potpuno usklađivanje sa najboljim međunarodnim standardima u oblasti korporativno-finansijskog izveštavanja. Dalje, usklađivanje sistema upravljanja i kontrole za korišćenje sredstava predpristupne pomoći EU.
Takođe, inflaciju smo uspešno spustili na nizak i stabilan nivo. Činjenica je da je u periodu od godinu dana međugodišnja inflacija pala sa 12,9% oktobra 2012. godine na 2,2% u oktobru 2013. godine. Od tada inflaciju zajedno sa Narodnom bankom održavamo na nivou koji je uporediv sa razvijenim evropskim zemljama.
Godinu 2015. završili smo sa međugodišnjom inflacijom od 1,5%, a krajem ove godine NBS očekuje da inflacija bude na sličnom nivou, nadali smo se nešto višem. Zemlje koje nisu smanjile makroekonomske neravnoteže još uvek imaju visoku inflaciju, to je činjenica. To znači da niska i stabilna inflacija, kakvu danas imamo u Srbiji, a nismo imali pre samo četiri godine, nije rezultat srećnih okolnosti, nije zato što nas je Bog pogledao, ili zato što je nešto palo s neba, već je rezultat odgovornih i dobro odmerenih mera NBS i Vlade Srbije. Za razliku od perioda od pre četiri godine, kada su inflaciona očekivanja bila visoka, danas se očekuje da će stabilnost cena biti očuvana i u naredne dve godine.
Zahvaljujući merama Narodne banke kamatne stope na dinarske kredite su u periodu od maja 2013. godine snižene za celih 10 indeksnih poena, pri tome ublažavanje monetarne politike u velikoj meri podržano je odličnim rezultatima na planu fiskalne konsolidacije. Upravo to govori o izvanrednoj koordinisanosti i zajedničkom delovanju u radu Vlade Srbije i NBS.
Obezbedili smo i sačuvali relativnu stabilnost deviznog kursa uprkos značajnim turbulencijama iz međunarodnog okruženja. Stabilnost na deviznom tržištu nije postignuta samo u 2015. godini, već traje tri i po godine ili četiri godine, od avgusta 2012. godine.
Poređenja radi, molim vas da se samo ovoga prisetite, u periodu od 2009. do avgusta 2012. NBS intervenisala je na deviznom tržištu neto prodajom 4,4 milijarde evra, uz depresijaciju dinara od blizu 25,6%. U periodu od avgusta 2012. godine do danas iznos intervencija je bio više nego tri puta manji iznosio je neto 1,4 milijarde evra, a dinar je deprecirao svega 3,4%. Dakle, manje od 1% u proseku na godišnjem nivou. Dakle, za tri godine 26%, za četiri godine 3,4%. Ja mislim da i to pokazuje u koliko normalnijoj, boljoj i uređenijoj državi sa uređenijim finansijama živimo.
Od početka 2015. godine, odnosno u poslednjih 19 meseci, više od godinu i po dana, dinar je oslabio za oko 2% pri čemu je kroz devizne intervencije nivo deviznih rezervi kumulativno posmatrano povećan za 55 miliona evra. Posebno ističemo da smo obezbedili i sačuvali relativnu stabilnost deviznog kursa, jer ona nije rezultat srećnih okolnosti, već rezultat napornog rada.
U narednom periodu očekujem da se postignuta monetarna i finansijska stabilnost u potpunosti održi, da koordinisanost se nastavi, a ta koordinisanost monetarne i fiskalne politike može da posluži i kao primer za mnoge zemlje.
U prvoj polovini godine 75% novih kredita građanima bilo je u našoj valuti, u dinarima, to je najveći procenat u savremenoj istoriji. Dinarska štednja je tri puta veća nego krajem 2012. godine. U narednom periodu očekujem da se nastavi proces koji je već započet, a to je rešavanje pitanja problematičnih kredita. Strategija za rešavanje ovog važnog pitanja usvojena je u avgustu prošle godine, a od njene implementacije, učešće ovih kredita u ukupnim kreditima je smanjeno za 2,2% procentna poena. Ja sam preterao kada sam rekao na 18,6, na 20,2% je tačan podatak.
Zbog svega toga, u Srbiji niko više ne mora da strepi i da sa neizvesnošću gleda u kursnu listu, da gleda u bob, i da trči u menjačnicu da menja svoj novac. Visoku inflaciju nemamo, niti ćemo je imati. Nikome se neće umanjivati realna visina ni zarada ni penzija. Od Narodne banke se očekivala stabilnost, to je očekivala i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština i to je obezbeđeno.
Nova industrijska politika – podrška investicijama i izvozu.
Poštovani građani i narodni poslanici, bez obzira na to što se već prilično znojim, i ne mogu da kažem da se najbolje osećam, želim …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Skini sako.)
Hajde upristojite se, gospodine Šešelj, i nemojte da dobacujte. Lepo je to što vas ja trpim i što sam pristojan, ali svaka vrsta pristojnosti…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Trpi tebe Narodna skupština. Ne trpiš ti mene, nego Narodna skupština tebe.)
Hajde vičite malo, možda je to bolje, da ljudi to dobro vide.
Detaljno predstavljanje politike Vlade uz navođenje jasnih ciljeva, konkretnih mera za njihovo ostvarenje i preciznih rokova za realizaciju, mislim da dodatno povećava kredibilitet programa i utiče na kreiranje pozitivnih očekivanja kod investitora.
Rezultati u oblasti podsticanja investicija govore o poverenju investitora u Vladu Srbije. U periodu …
Moguće je da sam ja kriv. U svakom slučaju neka to tako bude. Reći ću vam i zašto – moraju da se poštuju oni koji su naši protivnici, a koji sede i slušaju. Šta god i da dobace, šta god i da kaže, to moramo da poštujemo više od onih koji su pobegli i koji sede i otišli negde na brčkanje na bazene danas da bi sutra mogli negde nešto da izgovore itd.
(Vojislav Šešelj dobacuje.)
Gospodine Šešelj, za vas je uvek šest nula, samo što uvek na kraju izgubite, tako da nemojte da brinete, ne meri se prolazno vreme, nego rezultat na kraju, pa pogledajte kakav je bio i sada na izborima i pogledajte kakav će da bude.
U periodu 2014. do 2016. godine potpisano je 36 ugovora sa investitorima, čija ukupna vrednosti investicija je 542 miliona 486 hiljada evra sa obavezom zapošljavanja 18.523 radnika.
Pomenuću samo neka od poznatih imena svetske industrije, kompanija koje su se odlučile da investiraju u Srbiju – Continental, Tigar Tyres, NSR, Johnson Elekctric, Leoni, Pkc, Delphi, Lear, Hutchinson, Bosch i mnogi drugi. Uz to možete da dodate i Draxlrmaier koji širi svoju proizvodnju, Kromberg & Schubert koji upravo ulazi u Srbiju, najpre u Kruševac, a zatim će se odlučiti i za drugi grad, da li će to biti Jagodina, Kraljevo ili Leskovac, to ostavljamo njima, Mahle takođe.
Važno je istaći da se najveći broj nemačkih kompanija, kao što su Bosch, Continental, Leoni, Siemens, Draxlrmaier, imamo kompanije koje su ponos i Bavarske i Badenvirtengeške industrije. Siemens Bavarske, Bosch Badenvirtengeške. Odlučuju da dodatno investiraju u Srbiju, širenjem postojećih kapaciteta ili otvaranjem potpuno novih fabrika u drugim opštinama u Srbiji, prihvatajući preporuke Vlade da investiraju u manje razvijene ili nerazvijene opštine.
Upravo zato Vlada Republike Srbije će posebno insistirati na ulaganju u takve opštine i naročito u pet okruga na jugu i istoku Srbije. To su Pčinjski, Jablanički, Toplički, Nišavski i Pirotski.
Poverenje kompanija da investiraju u našoj zemlji je najbolji pokazatelj ekonomske stabilnosti, razvojne politike i ispravnog političkog kursa Vlade Republike Srbije.
Međutim, pored svega toga potrebna nam je i fokusirana vizija kakvu privrednu strukturu želimo da stvorimo. Potrebna nam je nova industrijska politika koja će komunicirati sa obrazovnom politikom, sa politikom u oblasti istraživanja i razvoja.
U svetu se uveliko priča o četvrtoj industrijskoj revoluciji zasnovanoj na inovativnom miksu tradicionalnih tehnologija i dostignuća u digitalnoj sferi. Inače, kada sam bio na poslednjem Davosu samo se govorilo, ali bukvalno isključivo se govorilo o četvrtoj industrijskoj revoluciji. Svi lideri zemalja iz sveta su došli samo zbog toga da nauče i da preorjentišu svoje privrede, ono u čemu mi kasnimo, rekao bih, više od 10 godina.
Potreban nam je i koncept i osmišljen pristup razvoju i da postanemo prepoznatljivi. Želimo ne da budemo prepoznatljivi po proizvodnji u kojoj je ključna prednost jeftina a kvalifikovana radna snaga da bismo zaposlili više ljudi, što je takođe važno i molim sve ljude da to ne potcenjuju. Zato sam branio sve one koji su investirali u ovu zemlju. Zato sam branio „Juru“ koju nismo doveli u ovu zemlju, doveli su je neki drugi, ali hoću da zaštitim pravo na platu i pravo na rad za 6.500 ljudi, a ne samo da kukamo i da plačemo i ne da pronalazimo razloge zašto da ne radimo, nego da pronalazimo razloge da radimo više. Zato hoću i tražim da sebe menjamo i ne samo da gledamo kako ćemo nečemu da pronađemo manu, već da to popravimo, da to promenimo, da to unapredimo.
Ali, pored te industrije koja je zasnovana na relativno jeftinoj radnoj snazi, koja donosi veliki profit tim kompanijama, a pre svega autokomponentašima, ono što mi želimo, to je da budemo prepoznatljivi po tzv. pametnoj proizvodnji, po inovativnim proizvodima, po kvalitetu. Za to nam je potreban tzv. pametan rast.
Prerađivačka industrija ima ključnu ulogu u srpskoj privredi iz nekoliko razloga. Nije moguće pre svega izbalansirati trgovinski deficit bez zdrave prerađivačke industrije koja stvara novu vrednost za izvoz. Drugo, prerađivačka industrija je glavni zamajac kreiranja novih radnih mesta za radnike sa različitim obrazovnim nivoom. Prerađivačka industrija je glavni izvor ulaganja u istraživanje i razvoj i uporište za inovacije koje doprinose razvoju društva i unapređenju kvaliteta života. I konačno, prerađivačka industrija je u neraskidivoj komplementarnoj vezi sa sektorom usluga, te nije moguće i neograničeno razvijati usluge bez srazmernog razvoja prerađivačke industrije.
U tom smislu, radi izbalansiranog i održivog razvoja, prerađivačka industrija je potencijalno utočište za preko potrebne investicije. Ukupno investicije u Srbiji iznose oko 18% BDP-a, dok je za dinamičan privredni rast neophodno da one budu za 5% do 6% BDP-a godišnje veća.
Zemlja centralne istočne Evrope, pre svega članice EU, u prethodnih 15 godina imale su investicije od 25% BDP-a. Zato je Rumunija, zato je Viktor Ponta uspeo da napravi u Rumuniji, uz Poljsku, najveći rast između ostalog, i uz smanjenje PDV-a na hranu, o čemu ćemo pričati kada završimo šestu reviziju našeg aranžmana sa MMF-om.
Iako smo u prethodnih godinu dana intenzifikovali javne investicije, i dalje u tom pogledu imamo veoma ambiciozne planove. Da bismo dostigli neophodan nivo ukupnih investicija koje su preduslov za održivi rast, komulativni rast BDP-a, a to znači da ne kreira makroekonomske dizbalanse poput velikog trgovinskog deficita, što nas čini veoma ranjivim na svaki međunarodni potres, moramo aktivno da podržavamo privatnu investiciju u industriju.
U proteklih 20 godina u Srbiju je ugašeno 98% industrijskih centara u kojima je radilo oko milion radnika, čime je današnja srpska industrija svedena na nivo s početka 70-ih godina, gde je prosečna starost mašinskog parka između 22 i 35 godina. Tehnološka struktura prerađivačke industrije Srbija je veoma nepovoljna. Učešće industrijskih grana sa niskom tehnologijom je 50%, a sa srednje niskom tehnologijom 27%, što predstavlja najnepovoljniju tehnološku strukturu u region.
Zato, ljudi, neretko kada počnemo da plačemo po svim televizijama, kada počnu svi da kukaju, valjda zbog onoga što nisu uradili u prethodnom periodu, suština je u tome da mi nismo uspeli da se priviknemo da su se stvari promenile u okruženju, da sebe moramo da menjamo i da sve drugo moramo da menjamo i da ne možemo da živimo na osnovu onoga što su naši roditelji stvorili 1955. i 1960. godine.
Nekada je svaki deo zemlje imao svoj industrijski centar i doprinosio lancu vrednosti cele privrede. Danas je neravnomerna regionalna dimenzija veoma izražena. Skoro 70% aktivnosti koncentrisano je u Beogradu, Novom Sadu i na putu između Beograda i Novog Sada.
Prerađivačka industrija ekonomsku krizu dočekala je sa niskim nivoom konkurentnosti i efikasnosti. Svi problemi sa kojima se suočavala Srbija u periodu tranzicije kao direktnu posledicu imali su gubitak razvojne komponente industrije. Zbog toga nam je i nastala nepovoljna privredna struktura, sa udelom industrije ukupnoj dodatnoj vrednosti koja je bila na minimumu od svega 22% u 2010. godini. Danas je to, srećom, počelo da se popravlja.
Započet je trend reindustrijalizacije sa dolaskom proizvođača u automobilsku industriju, mašinsku, elektronsku i pre svega prehrambenu industriju. Zahvaljujući ovom trendu donekle se popravlja spoljnotrgovinski deficit sa pred kriznih rekordnih 25% BDP u 2008. na nešto ispod 10% koliko iznosi u prethodnih godinu dana. Veliki je pomak, ali i dalje situacija nije dobra. Ostvaren je i zavidan rast izvoza robe od čak 10% u prvoj polovini 2016. godine.
Ipak je jasno da dosadašnji industrijski rast uglavnom nije bio planski usmeravan. Mere industrijske politike nisu bile dovoljno fokusirane za ključne komparativne prednosti Srbije. Za održivo smanjenje ovog dizbalansa i dovoljno novih radnih mesta pored stvaranja svih drugih uslova, potreban nam je planski pristup ovom problemu kako bi se sa ograničenim spektrom podsticajnih instrumenata postigao najbolji rezultat u pogledu investicija i rasta izvoza. Cilj nam je da postignemo bolje izvozne performanse naših preduzeća i da uvećamo bazu izvoznika.
I pored napretka na ovom planu, danas 31% preduzeća iz razmenljivih sektora izvozi na strana tržišta. Svega 25% preduzeća u posmatranom periodu se može smatrati uspešnim. Pod uspešnim ubrajamo ona preduzeća koja su uspela da uvećaju svoje realne prihode i zaposlenost.
S druge strane, naša industrijska politika ne sme da šteti drugim delovima privrede. Ona treba da je dugoročna i stabilna, da koristi opšte instrumente orijentisane prema određenim sektorima, a ne prema pojedinačnim preduzećima unutar tih sektora, što smo inače radili ranije. Kada vam dođe predsednik opštine ili direktor velike kompanije i kaže – e, ako baš ta kompanija pretrpi posledice, propašće sve. I sve smo bazirali na pogrešnim premisama i, naravno, nismo mogli da dođemo ni do dobrih zaključaka.
Ono što jeste veoma važno, to je osnivanje i razvoj mikro malih i srednjih preduzeća kako bi se razvile odgovarajuće veze na mrežnom principu kako prema velikim preduzećima, tako i prema drugim proizvođačima i potrošačima, i kako bi se domaća preduzeća što više integrisala u lanac vrednosti od sirovine do finalnog proizvoda za izvoz.
Javna komponenta podrške Sektoru nauke i istraživanja, o kojoj će nešto kasnije biti reči, podsticaće inovativnost i transfer tehnologije i tesnu komunikaciju sa industrijom. Podršku direktnim ulaganjima i promociju izvoza danas pruža novoosnovana Razvojna agencija Srbije, ili kako je mi zovemo RAS, koja je sada jedina tačka komunikacije sa investitorima. Na dnevnom nivou imam komunikaciju sa Razvojnom agencijom Srbije zato što preko nje saznajem koji su sve investitori, iz kojih sve zemalja, iz kojih sve sektora, zainteresovani za ulaganje u Republici Srbiji. Osnovan je Savet za ekonomski razvoj, čime su u potpunosti izjednačeni domaći i strani investitori.
Takođe, radimo u saradnji sa Svetskom bankom na koncipiranju sveobuhvatnog sistema podrške investicijama i izvozu na novoj industrijskoj politici. U toku analize stanja najbolja praksa je formulisanje kriterijuma koji će dovesti do najvećih efekata na zapošljavanje i rast do uloženih budžetskih sredstava u podsticaje. Naš sistem podrške industrijskom razvoju zasnivaće se na sledećim elementima.
Prvo, podrška razvoju četiri odabrana sektora privrede sa otkrivenim konkurentnim prednostima. U pitanju su prehrambena industrija, mašinska industrija, drvna industrija i prerada gume i plastike, kao i tekstilna industrija. U sistem podrške biće uključene informacione tehnologije u ovim oblastima kao horizontalna tehnološka komponenta.
Druga mera podrške usmerena je na promociju izvoza i privlačenje investicija.
Treća mera odnosi se na integrisanje lokalnih preduzeća u lanac vrednosti, kako bi se u Srbiji proizvela što veća komponenta ukupne vrednosti finalnog proizvoda.
Dakle, u ovom trenutku kada nam je „Teklas“ stigao u Vladičin Han, koji treba da zaposli 1200 ljudi, a do danas je zaposlio 112 ljudi, oni dovode druge turske kompanije. Prvi put dovode neke koji treba da im rade kalupe za njihove automobilske delove. Kompanija „Džesur“ koja ide u Žitorađu, gde će po prvi put biti zaposleno 180 ljudi.
Dakle, to je naš cilj - da sve komponentaše dovedemo. Jer, vi danas kada govorite o izvoznicima, pošto znam da će mnogi da mi pričaju o tome, kada govorite da je „Fijat“ najveći izvoznik, jeste, ali on nije neto najveći izvoznik, čak nije ni neto veliki izvoznik. Zato što mi nismo uspeli da nametnemo delove i materijale kojima bismo mogli da snabdemo „Fijat“ kao proizvođača automobila, jer sve delove uvozi. Ovde ga sklapa, pa ga onda ponovo izvozi. Zato nam je izvoz veliki, ali nije veliki neto izvoznik. Zato mi želimo da sve te komponentaše dovedemo u Srbiju i da što više stvari mogu u našoj zemlji da se proizvode.
Osnovna je tendencija razvoja privrede industrije Srbije, a prema analizi Svetskog foruma spada u zemlje sa ekonomijom koja je zasnovana na efikasnosti. Na svetskom tržištu mnogi proizvodi sa standardnom tehnologijom proizvodi prerađivačke industrije uveliko su postali predmet globalne ponude. Svaka industrijska proizvodnja kod koje troškovi proizvodnje opadaju za najmanje 20% pri svakom dupliranju obima predstavlja potencijal za proces globalizacije.
Smatra se da će do 2027. godine u stvaranju svetskog BDP globalno postavljene industrije, to je zbog onoga što slušamo u Srbiji šta je naša budućnost, što ljudi uopšte ne razumeju, jer, podsetiću vas, u Americi 1905. godine 47% stanovnika su bili farmeri i bavili se poljoprivrednom proizvodnjom. Znate li koliki je danas njihov udeo u ukupnoj američkoj proizvodnji? Ispod 2%, a imaju najbolju poljoprivredu na svetu.
Dakle, 80% će biti globalne industrije, učestvovati u stvaranju svetskog BDP. Samo da vidite koliko su se stvari promenile i da nije isto ono što je bilo 1946. i ono što je 2016. godine, i da se menja iz dana u dan. Te promene se, naravno, razlikuju po industrijskim sektorima. Zemlje koje imaju otvorenu ekonomiju i koje mogu da prilagode privrednu, industrijsku, obrazovnu i naučnu strukturu, mogu da računaju na ekonomske efekte.
Da bismo postali ekonomija zasnovana na znanju, Srbija mora da: pod jedan – ustanovi sistemsku podršku razvoju tehnologije i inovacija, pod dva – omogući reindustrijalizaciju, pod tri – razvije poslovno okruženje koje podržava razvoj visokotehnoloških kompanija, pod četiri – kreira obrazovni sistem koji će omogućiti razvoj visokoobrazovane radne snage koja može da premosti jaz između niskih i visokih tehnologija naše industrije. Kao što vidite, potrudili smo se da u svakom delu vam ukažemo kakvo je stanje negde i kakvo je bilo, ali šta su naše mere, kakvi su programi i planovi da bismo te stvari unapredili. Pet – da se uveća baza izvoznika, a zatim i ulaganje u održivost tih izvoznika na stranim tržištima. Svega 31% preduzeća iz razmenjivih sektora izvozi na strana tržišta. Kao što sam rekao, svako četvrto preduzeće uspe da preživi tri godine. Šest – da se poveća konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Tu treba da imamo oprez. Rastuća konkurentnost neće biti održiva na dugi rok zbog niske stope preživljavanja izvoznih preduzeća. Sedam – temelji i gradi rast na industrijama sa visokim razvojnim potencijalom, kako bi njihov potencijal bio u potpunosti iskorišćen za konkurentnu internacionalizaciju privrede. Pod osam – da se deblokiraju kreativni potencijali i jača znanje tehnologije, inženjerstvo i industrija.
Rezime, načela za dobru industrijsku politiku.
Pod jedan – ona ne sme da šteti drugim delovima privrede, pod dva – mora da bude dugoročna i stabilna, pod tri – instrumenti treba pojačavaju dejstvo drugih instrumenata, pod četiri – inflacija treba da bude niska, kamatne stope pozitivne, a devizni kurs stabilan, jer u takvom okruženju postoje podsticaji za štednju i ulaganje u realni sektor, pet – javno zaduživanje mora biti što manje kako bi privatni sektor imao veće mogućnosti da obezbedi odgovarajuće investicione fondove. Treba koristiti opšte instrumente orijentisane prema određenim industrijama, a ne prema pojedinačnim preduzećima unutar tih industrija. Sedam – mora da postoji sloboda izbora unutar različitih pravaca delovanja, kao i fleksibilnost, kako bi se uspešno odgovorilo na nepredvidive krize. Osam – ukoliko se primenjuje direktna finansijska podrška, subvencije, carinske i necarinske mere zaštite, onda one moraju imati transparentnu i preciznu proceduru.
Devet – važna komponenta industrijske politike je ulaganje u demografski, posebno humani kapital. Nemate snažnu ekonomiju koja nema dobru demografiju i time ćemo posebno morati da se bavimo u narednom periodu. Pogledajte Tursku i zašto i koliko je uspešna, pogledajte kakve mere preduzimaju mnoge druge zemlje, jer samo u velikim brojevima, u velikim apsolutnim brojevima možete da postignete velike i rezultate.
Deset - obrazovni sistem mora da obezbedi odgovarajući međunarodni kvalitet znanja i veština radnika, preduzetnika i menadžera. Da bih to jasno rekao, a uskoro će doći u našu zemlju i Ursula Ronald i Ambrođo, ona je predsednica švajcarskog ekonomskog instituta, on je državni sekretar u Ministarstvu za obrazovanje zemlje koja je najuspešnija u dualnom obrazovanju o kojem ćemo kasnije da govorimo. Suština je u tome da moraju najbolje da zarađuju i najbolje da žive oni koji imaju prolaz na tržištu. Možete da budete pedeset puta doktor nauka, kao što je jedan od sinova Ambrođa, manje zarađuje, a zarađuje dobro, oko 6.000 franaka, 7.000 franaka, deca koja su mu automehaničari i vodoinstalateri zarađuju po 12.000 franaka, zato što se to traži više. Mi moramo da naučimo da nije diploma nešto čime smo završili život, nego da moramo da radimo, da budemo na tržištu i da onim što smo uradili dobijemo novac koji smo zavredeli.
Jedanaest – da bi se negativno dejstvo mere industrijske politike na ukupan ekonomski sistem ublažilo, potrebno je naglasak staviti na primenu novih tehnologija, posebno u tradicionalnim industrijama. Dvanaest – kreatori industrijske politike moraju imati u vidu jednostavan i brzi međunarodni transfer u proizvodnji s jedne lokacije na drugu. Trinaest – treba razvijati nacionalne, regionalne i lokalne specifične lokacijske prednosti za proizvodnju određenih dobara. Četrnaest – u industrijskoj politici poseban naglasak treba staviti na aktivnosti osnivanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća, kako bi se razvile odgovarajuće veze na mrežnom principu.
Petnaest – mora postojati konsenzus između glavnih učesnika poslodavaca, zaposlenih i Vlade oko glavnih ekonomskih i socijalnih ciljeva. Šesnaest – javna komponenta tehnološke politike treba da kreira odgovarajuću mrežu za razvojnu informaciju među zainteresovanim partnerima. Sedamnaest – pošto privatni sektor nije zainteresovan za investiranje u nekomercijalne delove infrastrukture, organi izvršne vlasti na svim nivoima moraju aktivno da deluju na njenoj revitalizaciji, modernizaciji, novogradnji i razvoju odgovarajućih šema javnoprivatnog partnerstva. Osamnaest – dugoročno, Srbija bi morala da razvije još jedan put, a to je put oslanjanja na sopstvene snage u razvoju ključnih tehnologija i strategijske industrijske infrastrukture. Nije realno da taj posao ozbiljno ni započnemo u narednom mandatu, ali moramo da postavimo temelje za Vladu koja će sledeća biti izabrana u ovoj Narodnoj skupštini.
Poglavlje III – reforma aktivnih mera za podsticanje zapošljavanja kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje. Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe u junu iznosio je 706.611 lica i odmah da imate u vidu da nemamo stvarno toliki broj nezaposlenih. Imate značajan broj lica koji uopšte ne žele da budu zaposleni, već prijavom na biro u Nacionalnu službu za zapošljavanje žele ostvarenje dela svojih prava, ali o tome ćemo govoriti. Od čega je 364.133 žene – 51,5%. U odnosu na isti mesec prethodne godine jun 2015, dakle, uvek merimo mesec na mesec, broj nezaposlenih lica smanjen je za 5,3% odnosno za 39.399 lica. Nezaposlenost u Srbiji ima dugoročni karakter, iako dolazi do određenog poboljšanja indikatora u ovoj oblasti. Čak 64% nezaposlenih lica traži posao duže od godinu dana, što dovodi do zastarevanja znanja, gubitka energije, radnih sposobnosti, a kako se verovatnoća nalaženja posla smanjuje u proporcionalnoj dužini perioda nezaposlenosti, to može dovesti i do trajnog isključenja sa tržišta rada.
Stopa dugoročne nezaposlenosti od 11,6% u 2015. manja je za 1,4 poena u odnosu na 2014. godinu, što pokazuje pozitivan trend i rezultate primena aktivnih mera zapošljavanja i pozitivne rezultate koji su doneli novi zakoni, posebno Zakon o radu za koji smo se ovde tako teško borili i srećom uspeli da izborimo. Upravo je on, taj zakon o radu, značio početak reformi radnog zakonodavstva i sve što smo pričali danas, sve strukturne reforme, sve fiskalne rezultate, sve što smo ostvarili, računajte da ništa ne bismo ostvarili da nismo doneli novi zakon o radu, ali ama baš ništa. Ni u čemu ne bismo bili uspešni da nismo doneli onaj zakon o radu oko kojeg se tolika buka podigla. On je bio temelj i on je bio osnova napretka i rasta Srbije.
Novim zakonom o zapošljavanju stranaca, koji je donet krajem 2014. godine, uređena je oblast zapošljavanja stranaca u slučajevima zasnivanja radnog odnosa, zaključivanja drugih ugovora kojima se ostvaruju prava po osnovu rada i samozapošljavanja i propisane su vrste, uslovi i postupak izdavanja dozvola. Zakonom je izvršeno usklađivanje sa relevantnim direktivama Evropske unije i Konvencijom o međunarodnoj organizaciji rada.
Krajem 2015. godine donet je novi zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kojim su posle mnogo vremena uređena prava zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad u inostranstvo, uslovi i postupak upućivanja i obaveze poslodavca, kao i saradnja organa i organizacija koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa zaštitom prava zaposlenih. Ovim zakonom uspostavljen je novi koncept obaveštavanja državnih organa, smanjena je dokumentacija koju su poslodavci obavezni da podnesu i uvedena je kontakt osoba, obezbeđena je transparentnost podataka o poslodavcima koji upućuju zaposlene, čime smo tim ljudima obezbedili mnogo veću sigurnost, bezbednost i zaštitu na radu, a sećate se da smo u pojedinim zemljama imali i više smrtnih slučajeva upravo zahvaljujući lošem postupanju poslodavaca i, naravno, lošem radu države.
Takođe, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim je izvršeno preciziranje i usklađivanje terminologije osnovnog teksta zakona i usaglašavanje sa relevantnim domaćim propisima i odredbama Direktive EU.
U narednom periodu u oblasti radnog zakonodavstva potrebno je:
1) Regulisati rad agencija za privremeno zapošljavanje. Zakonskim regulisanjem rada preko agencija za privremeno zapošljavanje, tzv. lizing radne snage, osnivanje i rad agencija potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu i nivo prava zaposlenih koje agencije ustupaju poslodavcu-korisniku, u skladu sa međunarodnim standardima, Međunarodnom organizacijom rada i propisima Evropske unije.
2) Regulisati obavljanje poslova sezonskog karaktera. Uvođenjem sistema vaučera u postupak ugovaranja sezonskih poslova i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovalo je Radnu grupu za izradu nacrta zakona o vaučerima za obavljanje sezonskih poslova u kojoj su imenovani i predstavnici Privredne komore Srbije.
3) Unaprediti rešenja koja se odnose na organizacije zaposlenih i poslodavaca.
4) Nastaviti sa usklađivanjem regulative u oblasti radnog prava sa Direktivama EU. Novim izmenama i dopunama Zakona o radu obezbediće se i veća fleksibilizacija rada koja će doprineti povećavanju veće zaposlenosti, povoljniji uslovi rada za zaposlene i druga radno angažovana lica i njihova efikasnija zaštita, efikasnije rešavanje kolektivnih viškova uz aktivno učešće predstavnika zaposlenih u tom procesu, veća zaštita zaposlenih kod statusnih promena, poslodavci i aktivnije učešće predstavnika zaposlenih u rešavanju statusa i prava zaposlenih, socijalni dijalog na višem nivou kroz bolje uređivanje načina, utvrđivanje reprezentativnosti i postupka zaključivanja kolektivnog ugovora, kako bi se socijalni konflikti rešavali na miran način.
Trenutno stanje pripreme i plana u pogledu realizacije strukturne reforme, usvojen je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2016. godinu, planirano je da se na godišnjem nivou pripreme Izveštaja o realizaciji Nacionalnog akcionog plana za prethodnu godinu na osnovu analize efekata mera i u skladu sa rezultatima analize kao i sa potrebama tržišta rada kreiraće se nove mere koje će biti obuhvaćene Akcionim planom za zapošljavanje za narednu godinu. Usvajanje tog plana predviđeno je u toku trećeg kvartala tekuće godine.
Stopa nezaposlenosti u prethodnom periodu je pala za 5,3% ali s pravom očekujemo da Srbija do kraja mandata ove Vlade imati jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u regionu i istovremeno da neće imati više od 3% stopu nezaposlenosti veću od prosečnog nivoa nezaposlenosti na nivou EU.
Četvrto poglavlje – preduzetništvo i podsticaj malih i srednjih preduzeća. Razvijeno zakonodavstvo u ovoj oblasti, kao i stalni proces preispitivanja svih novih zakonskih rešenja u kontekstu podrške sektoru MSP, stavlja Srbiju u sam vrh zemalja koje ovaj sektor stavljaju u prioritete ekonomskog razvoja. Posebno se ističe napredak u procesu registracije novih preduzeća kao i u napretku elektronskih usluga državnih i lokalnih organa vlasti.
Jedino otvoreno pitanje nedovoljno razvijen pristup finansijskim sredstvima što u budućnosti može biti jedan od osnovnih problema razvoja sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji, sektora koji inače generiše oko dve trećine zaposlenosti i oko 34% BDP Srbije. Vlada Srbije odgovorno i aktivno je pristupila definisanju paketa mera za preventivno delovanje. Poboljšanje pristupa finansiranju za mala i srednja preduzeća obuhvata poboljšanje kvaliteta ponude bankarskog sektora za mala i srednja preduzeća, razvoj novih finansijskih instrumenata, kao i unapređenjem sposobnosti za pristup različitim izvorima finansiranja.
U skladu sa tim da vam iskreno kažem, najveći nam je problem što banke u našoj zemlji dobro zarađuju na državnim hartijama od vrednosti. Mi ne možemo da ih nateramo, jer kada bismo u to krenuli uveli bismo pravnu nesigurnost, a dobrom delu njih ne pada na pamet da ulaže u našu privredu, jer im je uvek isplativije da rade sa pojedincem nego sa i dalje relativno nelikvidnom privredom. To je jedan od ozbiljnih problema u sredstvima u obrtnom kapitalu za naša preduzeća sa kojim ćemo se suočavati i u ubuduće.
Mi smo pokrenuli realizaciju programa „Godina preduzetništva“ i predviđene aktivnosti smo grupisali u tri oblasti. Unapređenje poslovnog okruženja podrazumeva izmenu i modernizaciju zakonodavnog i regulatornog okvira, razvoj poslovne infrastrukture, unapređenje administrativne procedure i uključivanje poslovnog sektora u kreiranju politike i programa. Pod dva, direktna podrška Sektoru malih i srednjih preduzeća. Ministarstvo privrede sprovodi ovaj program u saradnji sa drugim ministarstvima i javnim institucijama od RAS-a Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda za razvoj, AOFI.
Tokom 2016. godine planirano je sprovođenje 33 programa finansijske i nefinansijske podrške i u tu svrhu je obezbeđeno preko 16 milijardi dinara iz budžeta i drugih javnih izvora, dakle, od Fonda za razvoj, AOFI itd. od čega su bespovratna sredstva čak 4,4 milijarde dinara. Programi u okviru „Godine preduzetništva“ predstavljaju odgovore na ključne probleme i potrebe privrede i to pod jedan – podrška za započinjanje poslovanja mladih žena (start-ap) sa bespovratnim sredstvima u iznosu od 50%. Pod dva – podrška za započinjanje poslova (start-ap) kupovina opreme, opremanje prostora, nabavka repromaterijala kroz povoljne kredite i bespovratna sredstva u iznosu od 30%. Pod tri – podrška mladim internet firmama kroz rad poslovnih inkubatora i povezivanje sa investitorima. Pod četiri – zapošljavanje novih radnika kroz podsticaj i povraćaj dela poreza i doprinosa, finansiranjem prekvalifikacije i dokvalifikacije. Pod pet – nove investicije u pogone i proizvodnu opremu kroz kombinaciju povoljnih kredita i bespovratnih sredstava u iznosu od 20%. Pod šest – podrška izvozu kroz povoljne kredite i garancije AOFI, sufinansiranje nastupa na sajmovima, poslovno povezivanje. Pod sedam – podrška uvođenju standarda i unapređenju poslovanja kroz sufinansiranje poslovnog savetovanja i uvođenje standarda. Pod osam – podrška osvajanju novih proizvoda kroz saradnju sa naukom i nova ulaganja.
Treću oblast u ovom momentu čini preko 400 programa državnih, međunarodnih i nevladinih organizacija, usmerenih na razvoj i afirmaciju preduzetničkog duha kao posebnog, dugoročno najvažnijeg cilja „Godine preduzetništva 2016.“
Unapređenje poslovnog ambijenta za mala i srednja preduzeća. Uspešna regulatorna reforma podrazumeva i uspešnu primenu donetih propisa pa je u narednom periodu posebno važno uložiti dodatne napore kako bi se osigurala efikasna primena donetih propisa.
Planirane mere za naredni period su uspostavljanje podsticajnog regulatornog okvira u skladu sa potrebama i mogućnostima malih i srednjih preduzeća i promovisanje parcipativne metode, donošenje javnih politika i konkretnih programa koji uvodi predstavnike privrede u polje kreiranja uslova za poslovanje i povećava transparentnost, otvorenost i odgovornost Vlade.
Sistemska reforma svih administrativnih postupaka u cilju otklanjanja prepreka, smanjenja troškova koje stvaraju privredi i povećanje transparentnosti. Mera obuhvata aktivnosti na pod jedan - uvođenje jedinstvenog pravnog okvira koji uređuje vrstu, visinu, način prikupljanja i raspodelu naknada. Pod dva – izradi popisa svih naknada i taksi kao osnov za izradu registra naknadi i taksi. Pod tri – formiranju registarskih-administrativnih procedura. Pod četiri – daljem razvoju elektronske uprave. Obezbeđenje institucionalne podrške razvoju MSPP kroz program „Svaka godina je godina preduzetništva“. Potrebno je unapređenje pristupa izvorima finansiranja za sektor kroz sledeće mere: reforma javnih finansijskih institucija i podizanje kapaciteta zaposlenih za nov finansijski instrument, razvoj finansijskih instrumenata za MSPP kao što su garancijske šeme i mikrofinansiranje.
Takođe, kontinuirani razvoj ljudskih resursa kroz sledeće mere. Promena sistema obrazovanja u Republici Srbiji u saradnji sa Ministarstvom prosvete. Usklađivanje formalnog obrazovanja sistema sa potrebama tržišta rada, uvođenje dualnog obrazovanja u meri u kojoj je to naravno moguće. Daleko smo mi od Švajcarske, Nemačke i Austrije. Uvođenje preduzetničkog obrazovanja u sve nivoe obrazovnog sistema Republike Srbije, preduzetništvo od petog razreda.
Uzgred da znate, kada su mi došli ovi Turci iz Teklasa i Džesura, Vahat bej, Kemer bej i pričamo o tome kada ko počinje da radi, oni su mi sami rekli kako je moguće da u vašoj zemlji u koje god mesto da odemo, ne samo Beograd u dvanaest sati, u jedan sat u dva sata u toku radnog vremena, ispred prodavnice, ispred kafića sve je puno i svi ponešto piju, a malo ko radi. Ja sam mu rekao da veliki broj ljudi zaista radi. Oni su rekli da li vi znate, moj sin, Kemer bejov, moj unuk, a Kemer bejov sin ima sedam godina i on ide u fabriku, on ide svaki dan u fabriku da bi se naučio šta je to šta treba da radi u budućnosti. Ne kažem da to treba da radimo, ali u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj od tinejdžerskih dana to rade i zato su prvi, zato su najuspešniji i zato mi zaostajemo, a vi cokćite koliko god hoćete, koliko god vam je volja.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ko cokće? Identifikuj ko cokće?)
Vi obično vičete gospodine Šešelj, čak i uz kafu kad pijete, prijatno vam bilo, a ovi drugi vole da cokću. Na moj račun i kafa za vas, znao sam da ne možete da izdržite.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Može i burek.)
Obezbediću vam i burek, gospodine Šešelj, znam da bez toga teško ide.
Pristup novim tržištima i internacionalizacija poslovanja kroz sledeće mere. Uvođenje sektorskog pristupa u procesu definisanja podrške privredi obuhvata identifikaciju prioritetnih industrijskih grana… Ovo je stvar, da znate, ovo je stvar zbog čega smo mi neuspešni. To je stvar zbog čega ste videli na naslovnim stranama novina, govorim o tom coktanju oko radnog vremena i oko svega drugog, zamislite, bilo je produženo radno vreme. Pa šta ako je bilo produženo radno vreme? Šta je problem? Najveći problem je u Srbiji to kad neko treba da radi i upravo zbog toga što je to najveći problem danas se ovde i nalazimo.
Samo nemojte da mi dobacujete i da cokćete vi koji ste uništili 98% srpske industrije lopovskim privatizacijama. Samo nemojte to vi da mi dobacujete i vi da mi to ne govorite.
Aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje uskladiće se sa potrebama privrednika u selektovanim sektorima. Aktivno učešće privrednika u radnim telima saveta za mala i srednja preduzeća.
U narednom periodu fokus podrške tehnološkom razvoju i inovacionoj delatnosti biće kroz fondove kojima će država direktno i kroz privlačenje stranih donatora i investitora stimulisati razvoj malih i srednjih preduzeća koji svoje poslovanje zasnivaju na modernim tehnologijama. Osim finansijske podrške promenom legislative olakšaće se poslovanje startapova i postaće celoživotni programi učenja za profesije koje nedostaju za ubrzani razvoj ovog dela preduzetništva. Podsticanje preduzetničkog duha kod učenika biće implementirano kroz reformu obrazovanja.
Poglavlje V - istraživanje i razvoj. Naučna zajednica u Srbiji, razume se ne procenjuje nacionalni resurs. Naravno, nedovoljno razvijen, a i to što imamo ne koristimo dovoljno, uprkos u svetskim razmerama skromnoj finansijskoj podršci iz državnog budžeta i skoro ne postojeće učešće privatnog sektora, jer ne zaboravite kada smo i krenuli u akciju dualnog obrazovanja i kada smo počeli o tome da govorimo i kada su se angažovali Verbić ili Sertić usledio je veliki problem da niko od domaćih preduzeća nije hteo u tome da učestvuje, zato što domaća preduzeća ne planiraju 10 godina unapred. Saradnju smo ostvarili sa „Kontinentalom“, „Džonson elektrikom“, oni nam traže da u Nišu povećavamo broj učenika i studenata u tehničkih školama, elektrotehničkom i mašinskom fakultetu, jer njima je potrebno i za pet i za 10 i za 20 godina da tu rade. Mi ,nažalost, smo učeni kako ćemo da preživimo naredni dan i narednih mesec dana, a ozbiljnije planove nažalost ne pravimo.
Ipak u poslednjih nekoliko godina srpski istraživači su bitno povećali broj naučnih radova objavljenih u prestižnim međunarodnim časopisima i dobili brojne međunarodne projekte i dalje interesovanje privrede za naučnike i naučne rezultate ostale na veoma niskom nivou. Naši napori u ovoj oblasti u narednom periodu biće usmereni ka inovacijama kao delu istraživačkog procesa.
Izazovi koji su pred nama su veliki. Odliv moramo da pretvorimo u cirkulaciju mozgova, da izvore finansiranja, istraživanja učinimo raznovrsnijim, da omogućimo naučnicima da grade karijeru i sprovode svoje istraživanje izvan akademske sfere, da se fokusiramo na najvažnije teme i na restrukturiranje naučno-istraživačkog sistema.
Najveći od svih izazova je kako podstaći inovaciju, činiti istraživački proces propustljivim i u suprotnom smeru. Vrlo dobro znamo kako da iz novca stvorimo znanje, ali se još uvek mučimo da i znanjem proizvedemo novac.
Uloga nauke je još složenija danas nego što je bila u 20 veku. Naš svakodnevni život sve više zavisi od nauke i tehnologije dok sve manje ljudi razume kako nauka funkcioniše i zašto je važno. Moraćemo značajno da popravimo sliku nauke i u srpskoj javnosti, a izvrsnost i uvažavanje unutar zatvorene akademske zajednice jeste neophodna, ali svakako nije dovoljna.
Zato moramo da pokažemo zašto je nauka važna i za one koji se naukom bave. Ali, takođe i ljudi iz tog sektora moraju sebe da menjaju, a ne samo da značaj sopstveni ili značaj koji im Vlada pridaje mere po stepenu i procentu udela u budžetu Republike Srbije pošto to nije čak ni najvažnija, a svakako ne jedina mera koju Vlada treba da preduzme.
Ključni problemi u oblasti tehnološke apsorpcije i inovacije su niska izdvajanja za nauku, nedovoljna saradnja nauke i privrede u pogledu komercijalizacije istraživanja inovativnih projekata, nedostatak istraživača, nedostatak institucionalnog okvira za podršku inovacijama, neizvesnost finansiranja naučno-istraživačkih organizacija.
Izdvajanje za nauku u Srbiji 1% BDP-a su niža od proseka EU, oko 2% BDP-a u 2013. godini. Iz privatnog sektora dolazi svega 7,5% svih ulaganja u nauku što je značajno ispod proseka EU gde čak 55% svih ulaganja u nauku čine investicije privatnog sektora. Nemojte da vam kažem da je ovo prosek EU 28 zemalja, a koliki je prosek u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Holandiji, bolje da ne govorim.
Osim niskih investicija problem je i nedostatak ljudskih kapaciteta prouzrokovan između ostalog, nije prioritetno, i značajnim odlivom mozgova, kao i demotivisanošću istraživača.
Neki pomaci su napravljeni u prethodnom četvorogodišnjem ciklusu finansiranja naučnih projekata kada je povećan broj finansiranih istraživača. Osim niskog broja istraživača, problem predstavljaju i nedostatak mobilnosti između naučno-istraživačkih organizacija i privatnog sektora.
Sem finansijske podrške državi, važno je uspostaviti institucionalni okvir za podršku inovacijama, kancelarije za transfer tehnologija, inkubatore za novoosnovana inovativna preduzeća, itd.
Nedostaje saradnja akademskih krugova sa privredom, kao i komercijalizacija istraživanja, jer sve u našoj zemlji je zasnovano na državi. Na kraju krajeva i dalje postoji veća motivisanost da se radi u državi za platu od 30 hiljada dinara, nego da se radi kod privatnika za 50 i 60 hiljada, jer naš narod kaže – što je sigurno sigurno je, a i ne mora toliko da se radi i dok to kod sebe ne promenimo nećemo moći da imamo neuporedivo bolje rezultate.
Po vašim osmesima znate svi da sam rekao istinu. Nažalost, to niko neće narodu da kaže jer se svi dodvoravamo kao tobože svi su mnogo vredni, a videli ste da neki nisu mogli da sede ni jedan jedini minut. Mnogo im je teško, naporan im je radni dan bio. Ustali su u jedan i petnaest da bi došli u dva na Skupštinu.
Program za podršku inovacijama i tehnološkom razvoju u javnom i privatnom sektoru, opis strukturne reforme, osim podrške inovacionom i bez obzira na svaku dosetku i na sve što ste dobacili, veoma poštujem to što sedite i slušate, osim podrške inovacionim projektima i projektima tehnološkog razvoja u naučno istraživačkim organizacijama i u privatnom sektoru ove reforme uključuju uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javno-naučno-istraživačkih organizacija i privatnih kompanija, kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost.
Sprovešće se i nezavisna međunarodna evaluacija instituta u Srbiji tokom 2016. godine, kako bi se unapredila njihova efikasnost i kapaciteti za saradnju sa privatnim sektorom kroz tehnološke projekte.
U narednom periodu nameravamo da reformišemo čitav sistem nauke u Srbiji kako bi smo povećali ukupne resurse koje je sektor istraživanja i razvoja u stanju da privuče, pre svega sa svojom konkurentnošću sa jedne strane ali i osigura da za uloženi novac proizvedemo najbolje naučne rezultate i to gde god je moguće kroz neophodnu spregu između nauke i privrede.
Osim povećanja ulaganja u nauku, zadatak ove Vlade biće da privuče veći broj ulaganja iz privrede u naučnu delatnost koji je u drugim zemljama neuporedivo veća, javna-privatna partnerstva i efikasnije upravljanje državnom imovinom, rudarstvo, turizam, banje, lokalna komunalna delatnost.
Proces privatizacije prema novom Zakonu o privatizaciji, Zakonu o stečajnom postupku okončan je na kraju 2015. godine, izuzev 17 strateških preduzeća. Očekuje se pozitivan uticaj na javne finansije kroz smanjenje iznosa sredstava iz budžeta Srbije, koja se dotiraju preduzećima sa velikim gubicima i povećanje produktivnosti privatizovanih preduzeća.
Od stupanja na snagu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i osnivanju komisije za javno-privatno partnerstvo u Srbiji je realizovan mali broj projekata javno-privatnog partnerstva. Najznačajniji i najveći projekat koji se trenutno realizuje je rehabilitacija i sanacija deponije Vinča u Beogradu i koji je kao takav, a reč je o prvom postupku konkurentnog dijaloga koji se vodi u Srbiji, dakle i on je tejst kejs, vrednost projekta je 300 miliona evra i od uspešnosti projekta u ovom trenutku zavisi uspeh koncepta javno-privatnog partnerstva u Srbiji.
U pitanju je svakako i najveći projekat u oblasti upravljanja otpadom čija je realizacija trenutno u toku ne samo u regionu, već u celoj Evropi. Ekološki, ovaj projekat rešava problem najveće nesanitarne deponije u Evropi na kojoj se nalazi otpad prikupljen oko četiri decenije i koja direktno ugrožava reku Dunav. U tom smislu treba ga posmatrati zajedno sa projektom izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Beogradu, kojima se u potpunosti rešava problem zagađivanja Dunava. Realizacijom ovog projekta Grad Beograd bi praktično subvencionisao pristupne ciljeve iz Poglavlja 27. na nivou Republike Srbije za približno oko 70%.
Najveći potencijal za privlačenje investicija kroz primenu modela javno-privatnog partnerstva leži u sledećim oblastima – razvoj banjskog turizma, ulaganje u lokalnu komunalnu delatnost, kao i ulaganje u rudarstvo i geologiju.
Ovaj model bio mogao da da veliki doprinos razvoju banjskog turizma i strateškom razvoju ukupne banjske ponude u Srbiji. Državna imovina u banjama mora da se aktivira. Naše banje se uglavnom nalaze u najnerazvijenijim područjima Srbije. To su Niški, Toplički, Raški, Rasinski okrug, a veliki prirodni potencijali se ne koriste, jer Fond PIO tuži Republiku oko svojine nad ovim banjama, pa je privatizacija zakočena. Pošto Fond PIO svake godine od Republike dobije transfer, što je poklon, da bi penzioneri mogli da dobiju svoje penzije, od oko dve milijarde evra, ekonomski i logički je neopravdano da Fond tuži Republiku za imovinu vrednu par desetina miliona evra. Stoga ćemo napraviti sporazum o poravnanju kojim bi se propisalo da država transferima koje vrši Fond PIO otkupljuje njihova imovinska prava u banjama. To je moguće sprovesti u roku od par meseci, a zatim krenuti u aktiviranje i privatizaciju banja. To je velika stvar koju ćemo konačno, rekao bih, posle 100 godina čekanja moći da sprovedemo, jer to što će neko da čuva i drži za 13 članova svog sindikata, a da od toga ne možemo da napravimo ekonomski isplativa preduzeća, od ta posla nema ništa, tako da u ove promene krećemo veoma, veoma brzo i na najefikasniji mogući način.
To bi moglo da ima značajan efekat i na zapošljavanje u nerazvijenim područjima. Navešću vam primer Kuršumlijske banje, koja je zbog navedenog spora zatvorena duže od 10 godina, a kada bi se aktivirala, samo u njoj bi bilo zaposleno između 200 i 300 ljudi, što bi stopu nezaposlenosti u Kuršumliji smanjilo za više od 10%. Tamo gde je to moguće i komercijalno razumno država će izaći iz vlasničke strukture i dozvoliti privatnom sektoru da uloži sredstva.
Takođe, pokušavamo, videli ste, i sa Centrom Sava, jer je to nedavni poziv Grada Beograda za dostavljanje ponuda za ulaganje pokazao, pokušavamo da pronađemo rešenja kako da obnovimo objekte koji su već zastareli, zastareli u svakom pogledu, energetski apsolutno neefikasni. Koliko znam, tri kompanije su do sada pokazale interes, dve privatne i jedna državna. Razumljivo je da ćemo gledati koja je najbolja, ali više volimo da ne prebacujemo iz jedne državne u drugu, već da to završi u privatnom sektoru po principu 51% Gradu Beogradu, 49% privatniku, uz ulaganja koja su minimalna na nivou 20.000.000 evra.
Ako bismo javno-privatno partnerstvo afirmisali u okviru komunalne privrede, sigurno bi bilo ovakvih ulaganja i u delatnostima koje pokrivaju lokalne ustanove. Ne bi bilo nikakvih smetnji da privatni partner dobivši npr. zemljište kao ulog lokalne samouprave u zajedničko preduzeće izgradi sportski objekat, objekat namenjen kulturi i obdaništu, a da se takvi objekti daju u zakup lokalnoj samoupravi.
U oblasti rudarstva i energetike donošenjem novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima poboljšao bi se investicioni ambijent, što bi u mnogome doprinelo privlačenju investicija u ovim oblastima. Primena i modela koncesija po Zakonu o JPP i koncesijama otvaraju se nove šanse za investitore. Tu imamo i slučaj, primer Projekta „Jadar“ koji izvodi kompanija „Rios Ava Eksplorejšn“ u istraživanju litijuma i bora i očekujemo velike rezultate. Oni su do sada uložili oko 100.000.000 dolara, ali tek tamo od 2018. i 2019. godine očekujemo ozbiljne rezultate. Isti je slučaj i sa timočkom magmatskom zonom na lokalitetu Brestovac, „Raketa Eksplorejšn“ i sa kineskim investitorima, kompanijom „Betek“ počelo je vršenje geoloških istraživanja termalne vode u južnoj Srbiji sa ciljem iznalaženja geotermalnog kapaciteta za proizvodnju električne energije.
Eksploatacijom mineralnih sirovina u Republici Srbiji se trenutno bavi oko 180 rudarskih preduzeća. Osim toga, u narednim godinama se očekuje otvaranje rudnika bornih minerala, „Piskanja“ od strane kompanije „Balkan Gold“, otvaranje rudnika gvožđa „Majdan“ i od strane kompanije „Metalfer“ i u toku 2016. godine otvaranje rudnika uglja „Jerma“ od strane kompanije „Hram“.
Veoma je važno da se obezbede investicije u cilju daljeg razvoja geoloških istraživanja i za otvaranje novih rudnih kapaciteta, proširenje postojećih i podizanje kapaciteta, kao i revitalizaciji i nabavka nove rudarske opreme.
Imajući u vidu odlične rezultate geoloških istraživanja i potvrđeni potencijal ovog sektora, možemo očekivati veći uticaj na BDP Srbije.
Pod tri, poslovno okruženje, pravna sigurnost i jačanje institucija i efikasniji javni sektor. Vlada je 17. decembra 2015. godine usvojila Nacionalni program suzbijanja sive ekonomije sa pratećim Akcionim planom, koji između ostalog u 2016. godini predviđa sprovođenje analize nivoa parafiskalnih nameta i donošenje akata Vlade, kojim se nalaže ukidanje parafiskalnih nameta, za koje je analizom utvrđeno neopravdano postojanje.
Veliki obim sive ekonomije, oko 30% BDP-a, veoma nepovoljno utiče na privredne aktivnosti na domaćem tržištu i ograničava konkurentnost Srbije na međunarodnom tržištu.
Novi zakon o inspekcijskom nadzoru, kao i usvojeni podzakonski akti, uključujući i Odluku o obrazovanju, koordinacione komisije trebalo bi da regulišu stanje u ovoj oblasti. Vlada je u oktobru 2015. godine usvojila i set podzakonskih akata kojima se uređuju standardi inspekcijskog nadzora, a odnose se na zajedničke elemente procene rizika, obrascima o načinu vođenja evidencije o inspekcijskom nadzoru, programu i načinu sprovođenja ispita za inspektora, obrascu zapisnika, uspostavljanju jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije i inspektore, omogućićemo i efikasniji i efektivniji i združeni rad svih inspektorata.
Srbija je zahvaljujući reformi sistema izdavanja građevinskih dozvola, kao i drugim sistemskim merama unapređenja efikasnosti upravo popravila svoju poziciju sa 91. na 59. mesto Svetske duing biznis liste. Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvodi se objedinjeni postupak koji obuhvata dobijanje lokacijskih uslova, građevinskih i upotrebnih dozvola.
Uvođenjem elektronskih servisa u okviru poreske uprave poreskim obveznicima omogućeno je da veći broj procedura za pripremu i plaćanje poreza obave elektronskim putem, čime se doprinosi transparentnijem radu poreskih organa i pojednostavljenju poreskih procedura.
Uspostavljanje zajedničke informacione platforme za sve inspekcije na republičkom nivou, uspostavljanje tog sistema i inspektor, vezano je za aktivnost sadržanu u Predlogu akcionog plana za implementaciju Strategije razvoja elektronske uprave u Srbiji za period od 2015. do 2018. godine. Ovom reformom omogućićemo unapređenje i koordinaciju inspekcija, zakonsko uređivanje i uspostavljanje informacionog sistema u cilju efikasne razmene podataka i elektronskih podataka u planiranju i sprovođenju nadzora, što je cilj i strategija reforme javne uprave u Srbiji i Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Naš cilj je da sve inspekcije na republičkom nivou koriste i inspekcije do 2018. godine. Već spomenuta sveobuhvatna reforma poreske uprave trebalo bi da pored bolje naplate poreza, većim oslanjanjem na analize prikupljenih podataka i boljim ciljanjem svojih aktivnosti doprinese smanjenju sive ekonomije, kvalitetniji propisi, stop birokratiji i pojednostavljenje nepotrebnih procedura za građane i za privredu.
U Srbiji se u 2014. i 2015. godini u proseku godišnje donosilo oko 200 zakona i još oko 600 podzakonskih akata. U takvim okolnostima briga o kvalitetu regulatornog okruženja ili tzv. regulatorna reforma predstavlja neophodan element stručnog zalaganja Vladine administracije. U skladu sa tim, doneli smo i Strategiju regulatorne reforme, kojom je donet skup mera usmerenih na pojednostavljenje propisa i osiguranje kvalitetnijeg regulatornog okruženja kao jednog od najvažnijih elemenata konkurentnosti jedne privrede.
Ova reforma će u narednom četvorogodišnjem periodu podrazumevati maksimalnu uključenost Vlade i svih državnih organa, jedinica lokalne samouprave i javnih preduzeća, koje u svojoj nadležnosti imaju postupke kroz koje privredni subjekti, nezavisno od njihove veličine i snage ostvaruju neko pravo ili ispunjavaju obavezu koju im nameće država.
Pravosuđe. Reforma pravosudnih profesija, za dobar poslovni ambijent, ali i za sigurnost svakog građanina potrebno je da Srbija ima efikasan pravosudni sistem. Mnogo toga je učinjeno u prethodnom periodu, ali nas mnogo toga očekuje što moramo da uradimo kako bi Srbija imala bolji pravosudni sistem, sposoban da brzo rešava sporove i da se odlučno i brzo bori sa korupcijom. Ovo je važno zato što ključni problem koji navode investitori i oni koji jesu zadovoljni prijemom u Republici Srbiji jeste naše pravosuđe i na rešavanju sporova godinama, nekada i decenijama i to su stvari koje u narednom periodu moramo da promenimo.
Do sada je urađeno na polju reformi pravosudnih profesija izvršitelja i javnih beležnika i posrednika u rešavanju sporova, medijatora, u skladu sa Poglavljem 23, a sve u cilju unapređenja efikasnosti i kvaliteta pravosudnog sistema, kao i unapređenju stručnosti i odgovornosti.
Izvršitelji. Reforma sistema izvršenja i obezbeđenja jedan je od prioriteta u oblasti reforme pravosuđa. Značajno povećanje normativnog okvira i izvršnog postupka je izvršeno već početkom 2015. godine, vezano za ravnomerne raspodele predmeta izvršiteljima, te se od ove godine predmeti vezani za komunalna i slična potraživanja raspoređuju preko Komore izvršitelja u skladu sa preporukama iz Izveštaja o proceni sistema izvršitelja potraživanja iz projekta vladavina prava i izvršenje potraživanja.
Kroz isti projekat sprovedena je sveobuhvatna analiza pravnog i institucionalnog okvira pravnih tekovina EU i međunarodnih standarda i dobre prakse i date su preporuke za zakonske i druge srodne reformske mere za poboljšanje efikasnosti i efektivnosti u cilju smanjenja broja zaostalih predmeta u izvršnom postupku.
Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen u decembru 2015. godine stupio je 1. jula 2016. godine. Za mesec dana primene zakona broj starih izvršnih predmeta, verovali ili ne, smanjen je za najmanje 600.000, za samo mesec dana.
Među novinama koje je zakon doneo su proširenje nadležnosti izvršitelja koji ima za cilj smanjenje broja predmeta u sudovima i preciznije odredbe o podeli nadležnosti između sudova i izvršitelja, uvođenje prava na žalbu i ujednačavanje sudske prakse kroz nadležnost viših sudova, prenošenje starih komunalnih predmeta u nadležnost izvršitelja, uređenje pitanja troškova i naknada u tim postupcima. Primena novog zakona omogućiće da se sudovi rasterete, 1.450.614 starih predmeta, što će u značajnoj meri doprineti boljim statističkim rezultatima rada i smanjenju broja nerešenih predmeta za više od 60%.
Naravno da smo osnovali radnu grupu. Trenutno u Srbiji je imenovano 239 izvršitelja, i to na području svih viših sudova, što mislim da nije loše, da znate, kao narodni poslanici. Analizom rada došli smo do toga da su izvršitelji u posmatranom izveštajnom periodu rešili ukupno 349.697 predmeta, u kancelarijama 239 izvršitelja uz koje radi 13 zamenika, a pored njih je angažovano još 1.673 zaposlena, svi u privatnom sektoru angažovani po osnovu ugovora o radu. Njihov doprinos efikasnijem sistemu izvršenja sudskih odluka pokazuje trend značajnog rasta.
Uz set pravosudnih zakona, koji su doneti istog dana kao i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, treba pomenuti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama koji racionalizuje taksu u izvršnom postupku, prilagođava slučaju kada javni izvršitelj sprovodi izvršenje. To u mnogome smanjuje troškove izvršnog postupka.
Priznanje kvaliteta reformi na ovom polju se ogleda i kroz nagradu NALEDA za doprinos reformama i primenu zakona u 2015. godini datu Ministarstvu pravde.
Uspostavljanje notarijata u Srbiji značajno doprinosi pravnoj sigurnosti, što zajedno sa reformisanim sistemom izvršenja i obezbeđenja odražava uspostavljanje povoljnijeg investicionog ambijenta. Dakle, sve vreme, pričaću o pravosuđu i kada budemo govorili o pravosuđu, ovde govorimo o ulozi pravosuđa u obezbeđivanju boljeg poslovnog i investicionog ambijenta.
Danas javnobeležničku delatnost obavlja 145 javnih beležnika. Još uvek nema javne beležnike 12 područja osnovnih sudova u Republici Srbiji. U tim kancelarijama, pored njih, angažovano je još 469 zaposlenih. Tokom 2015. godine izradili su ukupno 180.399 javnobeležničkih akata i izvršili 271.818 overa. Takođe, usvojenim izmenama Zakona o javnom beležništvu uvedena je obaveza plaćanja novčanog iznosa od 30% na neoporezovani prihod beležnika, te je od tada do danas, na osnovu ovoga, u budžet uplaćeno 800 miliona dinara. Javnobeležnička tarifa je analizirana i unapređena usvajanjem izmena iz 2016. godine i donošenjem nove tarife javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine, čime je omogućen nesmetan početak rada javnih beležnika i u ovoj oblasti u drugom kvartalu 2016. godine.
Imajući u vidu činjenicu da član 29. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa propisuje da u gradovima, odnosno opštinama za koje su imenovani javni beležnici, osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave zadržavaju kao povereni posao da 1. marta 2017. godine overu potpisa, rukopisa i prepisa. Neophodno je da Ministarstvo pravde u narednom periodu prikupi statistiku overavanja potpisa, rukopisa i potpisa, a radi utvrđivanja stanja i preduzimanja odgovarajućih mera, kako bi se izradio predlog izmena i popuna zakona u cilju da opštinske uprave zadrže predmetni posao kao povereni.
Što se posrednika u rešavanju sporova, medijatora, tiče, medijacija kao alternativni način rešavanja sporova bez pokretanja sudskog postupka posle ovog novog zakona sada poseduje izvršni naslov. Sporazum kojim se spor rešava neuporedivo lakše je sprovesti u stvarnost u poređenju sa redovnim troškovima sudskog postupka u zavisnosti od vrednosti spora i jeftinije je za 35 do 60%. Mi ćemo kao država morati, da bi medijacija mogla da zaživi, da preduzmemo odgovarajuće mere i da snažno stanemo iza toga. Imamo čitav niz aktivnosti, jer time podstičemo efikasnost i efektivnost naše privrede, a i svih ostalih državnih organa koji učestvuju u rešavanju sporova.
Što se plana rada u oblasti pravosudnih profesija tiče, strateški dokumenti su zacrtali aktivnosti usmerene na uspostavljanju stručnosti, odgovornosti, efikasnosti višeg kvaliteta pravde. U narednom periodu, podjednako u skladu sa strateškim okvirom, pažnju treba posvetiti reformi pravosudnih profesija koje nisu bile prioritet Ministarstva pravde. Sudski veštaci, sudski tumači i sudski prevodioci i advokatura. Pravni okvir iz perioda 2010, 2011. godine, koji reguliše ova profesija, nije usklađen, niti ima veze sa evropskim standardima, niti sa pravnim tekovinama EU koja je predmet usaglašavanja u pregovaračkom poglavlju 3, te je neophodno u narednom trogodišnjem periodu isti izmeniti, dakle Zakon o veštacima, Zakon o sudskim tumačima i prevodiocima, regulatorne reforme do 2020. godine propratiti ostalim merama podrške.
Takođe, treba imati u vidu reformu pravosudnog ispita koja je predviđena Akcionim planom, te da se Zakon o pravosudnom ispitu od donošenja 1997. godine nije prilagođavao pravosuđu.
Što se efikasnosti rada sudova tiče, mi smo uradili analizu rada sudova u 2015. godini. Tokom 2015. godine u sudovima opšte i posebne nadležnosti bilo je ukupno u radu 4.951.929 predmeta. Priliv predmeta u ovoj godini znatno je veći bio neko 2014. godine, 417.810 više nego u prethodnom izveštajnom periodu. Ukupno je rešeno 2.071.303 predmeta, dok je u prethodnoj godini rešeno 1.764.000. Od ukupnog broja rešenih predmeta 396.000 predmeta su stari predmeti. Važno je istaći da je broj rešenih starih predmeta u 2015. godini veći od broja rešenih starih predmeta u 2014. godini, a koji je bio 305.000, te je uočeno da je rad sudova u 2015. godini bio ažurniji, bolji i efikasniji.
Postoji napredak kada je u pitanju dužina trajanja postupka. Parnični postupak u osnovnom sudu trajao je u proseku 310 dana, krivični 254 dana. Nadamo se i verujemo da može još brže i efikasnije.
U višim sudovima prvostepeni parnični 232, krivični 277 dana. U drugom stepenu u višem sudu prosečno traje 35 dana.
Usvojen je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine. Ovaj zakon mora da doprinese ubrzanju sudskih postupaka, smanjenju broja predstavki protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, što se već dešava u praksi i da omogući adekvatnu naknadu strankama čije je pravo na suđenje u razumnom roku, u velikoj meri, povređeno.
Nikola i Nela, ja ću morati deo toga da preskočim, jer …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Mi možemo da izdržimo.)
Znam, vi možete uz kafu i burek.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Hoćeš i ti kafu i burek?)
Ne, ne bi bilo pristojno da pijem kafu i jedem burek, ni pred vama, ni pred građanima Srbije.
Idemo na infrastrukturne radove.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Hoćeš pet minuta pauze?)
Vi mi svojim dosetkama omogućavate …
(Vojislav Šešelj, s mesta: Jedino te mi podržavamo. Ovi tvoji te ne podržavaju.)
Hvala na vašoj podršci. Nemojte više da me podržavate.
Infrastrukturni radovi, dosadašnji rezultati i plan rada u naredne četiri godine.
Posle dužeg vremenskog perioda, u kojem skoro da nije bilo ulaganja za potrebe pravosudnih organa, uradili smo sledeće stvari. Pribavljeno je gotovo 30.000 kvadratnih metara prostora za rad pravosudnih organa. Žao mi je što sa Nikolom nisam mogao da posetim ovaj objekat u Katanićevoj, ali ćemo uskoro to zajedno da odemo da vidimo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ne znamo gde smo.)
Reč je o infrastrukturi u okviru pravosuđa.
Takođe, i Prvom osnovnom sudu u Ulici u bulevaru Nikole Tesle u površini od oko 10.000 m2. Takođe, objekat za potrebe Prekršajnog apelacionog suda i pratećih službi u Beogradu, 4.000 m2, posebno zahvalan američkoj administraciji koja nam je u tome pomogla. Nova zgrada u Raški za potrebe Prekršajnog suda u Raški koja je prva novosazidana zgrada posle 20 godina i prva novosazidana zgrada za potrebe prekršajnih sudova. Novi prostori i Osnovni sud u Loznici, Staroj Pazovi i Lazarevcu, Više i Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu, Vršcu, Zaječaru, Prekršajni sud u Zaječaru i Šapcu. Predstoji nam u narednom periodu završetak radova u Privrednom i Prekršajnom sudu u Užicu, Somboru Višem i Osnovnom javnom tužilaštvu, u Kraljevu Osnovnom i Javnom tužilaštvu.
Naravno, naši zadaci su i uspostavljanje održivog sistema besplatne pravne pomoći, što razume se za budžet i za nas nije ni malo jednostavno, jer osnovno je pravo da svi ljudi budu ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom i drugim organima javne vlasti mogu delotvorno, pod jednakim uslovima i bez diskriminacije da štite i ostvaruju svoja prava, da budu bolje informisani o svojim pravima i obavezama, steknu saznanja o osnovanosti njihovih zahteva i izgledima za uspeh u postupcima čime će se preduprediti podizanje neosnovanih tužbi.
Takođe unapređenje pravnog okvira koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti radi usaglašavanja sa novousvojenim propisima EU i novi pravni okvir koji će regulisati ravnopravni status sudskog osoblja u pravosuđu. Zato Ministarstvo pravde planira da u narednom periodu konačno, posebno reguliše radno-pravni status sudskog osoblja u pravosudnim organima.
Razmatranje organizacione reforme apelacionih sudova, ali i Upravnog suda. Dakle, pravosuđe je plan za četiri godine. Donet je novi Zakon o veštacima u prvoj godini mandata, donet je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u prvoj godini mandata, i uspostaviti održiv sistem besplatne pravne pomoći. Donet je Zakon o suzbijanju nasilja u porodici u prvoj godini mandata, donet je Zakon o tumačima i prevodiocima. Reformisati pravosudni ispit i doneti zakon o pravosudnom ispitu. Doneti novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, doneti zakon o službenicima u pravosudnim organima, razmotriti uvođenje jednog apelacionog suda i jednog apelacionog javnog tužilaštva za teritoriju cele države. Razmotriti reformu upravnog spora u smislu uvođenja dvostepenosti, što podrazumeva osnivanje četiri prvostepena upravna suda i upravnog apelacionog suda.
Efikasnost. Uspostaviti sve registre u elektronskom obliku. U prvoj godini mandata nastaviti sprovođenje jedinstvenog programa rešavanje starih predmeta čiji je cilj da do kraja 2018. godine bude rešeno 80% starih predmeta. Nastaviti rasterećenje sudova od nesudećih poslova, jačanje pravosudnih profesija javnih izvršitelja i javnih beležnika, uvesti sistem elektronske dostave i uvesti elektronsku sudsku oglasnu tablu javno dostupno putem interneta, a u cilju lakšeg informisanja građana.
Reforma administracije, veća odgovornost uprave, pametnija uprava. Danas vam predstavljamo ambiciozne zadatke, a za njihovo sprovođenje neophodna je efikasna, fleksibilna i iznad svega, pametna državna uprava. Država koja je i partner i servis potrebna je i građanima i privredi Srbije radi ostvarivanja njihovih potreba i stremljenja.
Za pristupanje EU potrebna nam je uprava koja se u punoj meri pridržava principa evropskog administrativnog prostora i koja je u punoj meri osposobljena da u tom prostoru radi. Za Vladu Srbije reforma javne uprave znači izgradnju uprave koja zadovoljava sve ove potrebe.
Danas privreda i građani bilo šta da rade, kao tegove oko nogu vuku zastarelo i suvišno administriranje. Obavezujem se da do kraja mandata ove Vlade, te tegove zajednički otklonimo. Svaki građanin će moći da reši svoj predmet u razumnom roku, ili bar da dobije odgovor zašto nešto nije moguće bez intervencija i bez mučnog i skupog obijanja šalterskih pragova. Što je najvažnije, jednako će biti uslužen svako bez obzira čiji je, politički, etnički, ili da li ima vezu.
Svestan sam da to nije malo obećanje. U pitanju je promena kulture, brojnih propisa, i nekih pravnih shvatanja sa kojima smo od muke naučili da živimo. U pitanju je i profesionalizacija službenika. Imao sam jednom priliku u životu da posetim institucije sistema u Japanu. Da vidite kako se prema ljudima koji tamo dolaze, odnose službenici, i kako se ljudi koji tamo dolaze osećaju. To je nešto što, nadam se možemo da dostignemo za negde 50 ili 100 godina, ali svakako možemo da promenimo svoj odnos i da se ponašamo nešto drugačije i u naredne četiri godine, u vreme mandata ove Vlade.
Novi zakon o opštem upravnom postupku, usvojen prošlog februara, postavlja pravni osnov za ovakvu upravu, naglašavajući naročito principe partnerstva sa građanima, transparentnost i svrsishodnost i efikasnost. Već od juna uprava je obavezna da radi, umesto građani i privrede u međusobnoj razmeni podataka koji ima o njima u svojim evidencijama, tj. nema više pravo da zahteva od građana da na jednom šalteru nabavljaju uverenja koja potom nose na drugi šalter i još im to naplaćuju. Za godinu dana takvo šetanje neće biti više potrebno ni u najvećem broju slučajeva, jer će elektronska razmena podataka zameniti izdavanje oko 10 miliona papira na godišnjem nivou.
Ipak izmena propisa nije dovoljna. Cela Vlada moraće ozbiljno da zasuče rukave i proizvede promenu kako kroz sveobuhvatne i temeljne obuke kojima ćemo da menjamo svest i unapređujemo veštine zaposlenih, tako i kroz marljivo praćenje i nadzor nad sprovođenjem propisa i rezultatima politika.
Ova Vlada će nastaviti da unapređuje kvalitet i objektivnost u radu inspekcija. U toku protekle godine neposredno je obučeno 340 inspektora koji će u toku narednog perioda svoje znanje preneti na sve druge inspektore. U pripremi je instrument elektronske razmene podataka saradnje i planiranja. Te inspektore za 2017 . godinu u narednim godinama ćemo i opremiti i obučiti svakog inspektora za elektronski rad.
Važna i konkretna saradnja i nauk proizvedenim projektom „Bebo, dobro došla na svet“ koji je uspostavio jedinstven šalter za rođenje deteta. Umesto da utroše minimum dve nedelje obijajući pet šaltera, roditelji sada mogu da obave sve procedure prijave bebe za 10 do 15 minuta na jednom mesto, besplatno u porodilištu, danas u 24 porodilišta, 25 do kraja godine. ubrzo ćemo obezbediti ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, dečji dodatak i naknadu porodiljama za odsustvo sa posla, zbog nege deteta na jednom mestu, bez šetanja između šaltera.
Takođe ćemo u centralnu upravu uvesti elektronsku pisarnicu, što će nam osim velikih ušteda u poslovanju, omogućiti da u sledećoj fazi uvedemo redni broj za sve građanske predmete i tako značajno ojačamo red, unapredimo transparentnost i smanjimo prostor za korupciju.
U prethodne tri i po godine državnu upravu smo smanjili za preko 13%, mada još imamo prostora za uštede, sada pre svega moramo da obezbedimo bolje razgraničenje nadležnosti, bolju organizaciju posla i bolju strukturu zaposlenih, kao i da uvedemo moderne metode upravljanja menadžmentom. Moramo pre svega podići upravljačka znanja i veštine rukovodilaca, više da se oslanjamo na projektno upravljanje i opismeniti sve službenike za elektronski rad. Posao državne uprave mogu da unaprede samo disciplinovani i motivisani službenici, profesionalci, posao u državi je privilegija i tako treba da bude shvaćen, u smislu časti, obaveza i odgovornosti, a ne u smislu primanja. Želimo da u smislu primanja privatni sektor bude jači, ali onaj ko radi u državi moraće da se nosi sa tim i da nosi odgovornost neuporedivo veću, nego onaj ko nije u javnom sektoru.
Kvalitetniji propisi, stop birokratiji, pojednostavljenje neposrednih procedura za građane i privredu, već smo tu mnogo toga učinili, zajedno sa MMF, Svetkom bankom, IBRD, ali mislim da i u narednom periodu imamo još mnogo toga što možemo i moramo da učinimo da bismo uspeli da te procedure pojednostavimo, smanjimo. Imamo mnogo tzv. sporednog zakonodavstva koje ćemo morati da kodifikujemo i u okviru regulatorne reforme da se ponašamo na mnogo odgovorniji način nego u prethodnom periodu.
Jačanje kapaciteta i odgovornosti lokalnih samouprava za sopstveni, društveni i ekonomski razvoj, naš cilj mora da bude fiskalno odgovorna lokalna samouprava što danas nažalost nije. U 85-90% lokalnih samouprava apsolutno ne postoji. Neka se ljute svi, neka se ljute članovi stranke koju još uvek vodim. To je nažalost ogroman problem. Nedostaje nam disciplina koja je na boljem nivou ove godine nego prošle godine. Prošle godine je bila na manje lošem nivou nego prethodne, ali i dalje to nije na zadovoljavajućem nivou.
Zaduženost lokalnih samouprava po svemu sudeći, po podacima koje ima Vlada Srbije, gotovo da više ne raste. Dramatično je rasla do 2014. godine. Raste još samo u zdravstvenim ustanovama zbog onih kretenskih propisa koje smo donosili u 2008, 2009. i 2010. godini, za oko 250 miliona dinara mesečno i zaostajanje nekih zarada, a to je razume se, rezultat intenzivnog političkog pritiska i direktnog nadzora Ministarstva finansija. Problem je nedostatak sistemske finansijske discipline, novac se troši neodgovorno, a za svakog koga ljudi uspeju da privuku bilo da je lokalna samouprava ili Vlada Srbije neretko se dogodi da svojim nekompetentnim ili neodgovornim ponašanjem oteramo. Energija lokalnih samouprava takođe je neretko usmerena na kamčenje privilegija i pomoći republičke vlasti umesto na sopstveni razvoj, jer je to objektivno za njih kratkoročno politički produktivnije. Naravno, želim da pohvalim i one iz različitih političkih stranaka koji na dobar način obavljaju posao, ima ih i ja im još jednom čestitam na disciplini i odgovornosti.
Zašto se time rukovode? Lakše je upornošću i izgradnjom ličnih i političkih veza obezbediti resurse i podršku Vlade, nego ulagati u sopstveni kapacitet i razvoj. Kriterijumi kada republika pomaže, a kada ne, nisu dovoljno jasni i moram da vam kažem da smo pomagali ne u skladu sa objektivnim kriterijumima, ne čak u skladu sa tim da li nekog znamo ili ne znamo, pomagali smo tamo gde imamo najveće probleme. Sada da vas pitam šta ćemo da radimo sa Smederevskom palankom, neka kaže Skupština, neka kaže ko god hoće?
Sva javna preduzeća su bankrotirala, sva. Opština bankrotirala, ne mogu da isplate ništa, a onda se stručnjak setio da od fudbalskog kluba napravi javno preduzeće da bi prebacivao plate, Smederevska Palanka, ovaj stručnjak Kene, Kena, ne znam kako se zove.
Dakle, slušajte fudbalski klub je onda bankrotirao i sada nema više plata, nema više ničega. Sada jedino da osnuju rukometni klub preko kojih će da isplaćuju plate u opštini. Takav slučaj ne postoji nigde u svetu.
U Kosjeriću. U Kosjeriću, evo, godinama već pet miliona evra. Zamislite mali Kosjerić pet miliona evra duguje opštinama i to su oni što vam pišu tekstove u tobož uglednim i uticajnim novinama i svaki dan vas uče kako treba da se ponašate i onda se pitate što vas boli glava. Onda kada vam dođu oni ili kada vam dođe i Kragujevac i Niš i svi ostali u kojima su ostavljeni nagomilani dugovi, a šta da radite nego da pomognete, a šta da radite, nego gledate, pomozi gde možeš i šta možeš.
Rešenje je, razume se, u preciznoj raspodeli nadležnosti i odgovornosti između Republike i lokala, koja mora da se pojednostavi i izoštri uspostavljanjem čvrstih granica dozvoljenog ponašanja.
Čedo, ni vodovod niti bilo ko drugi mu ne može da isplaćuje ništa, ne vredi ništa, ne postoji nijedno komunalno preduzeće koje može da primi dinar zato što su sva bankrotirala i sada šta da radimo nego mora država Srbija da pomaže Smederevskoj Palanci. Nije on kriv za to, nisam to njemu ni rekao, nego zato što je komentarisao drugog.
Ovo zahteva i jačanje republičkog nadzora, ali usredsređenog na ključne ishode, podsticaja za odgovorno ponašanje, uslovljenih pomoći ili nagrada i većeg manevarskog prostora, razume se, za lokalne samouprave, posvećene i više resorne podrške savetodavnih finansijske, pre svega za jačanje kapaciteta.
Prinudna finansijska uprava, kada govorimo u uspostavljanju čvrste finansijske discipline, postavljanje finansijskog administratora za celokupne finansije lokalne samouprave, ne suspenduje se šira samouprava, uspostavlja se po automatizmu čim bilo koji budžetski korisnik lokalne samouprave uđe u docne.
Dakle, rukovodstvo cele lokalne samouprave kažnjava se za ne postupanje indirektnog korisnika. Na njima je da postavljaju odgovorne direktore i stvaraju normalne uslove za njihov rad. Uspostavljanje čvrste evidencije o obavezama lokalnih budžetskih korisnika, uspostavljanje ekspertske jedinice koje će delovati, kao što je MMF radi sa svojim članicama.
Izgradnja kadra potencijalnih finansijskih administratora, uspostavljanje održivog početnog stanja, usvajanje realističnih budžeta, tj. finansijskih planova uz pomoć ekspertske jedinice, ako je neophodno, restrukturiranje postojećih dugova pod određenim uslovima, da se usvoje odgovarajući planovi racionalizacije, omasovljavanje imovine u funkciji naročito one sa najviše potencijala. Neurađenost javne svojine u Srbiji okovala je privredni rast i zato je važno da ogroman deo produktivnog potencijala ne bude paralisan, jer su ključne industrijske lokacije zakovane u stečaju, vraćanje imovine lokalu i javnim preduzećima, radi se na krajnje disfunkcionalan način. Javna preduzeća vojska i poljoprivredno je zemljište zahvatilo je lokacije sa potencijalom za industrijski razvoj, ali najčešće neiskorišćeno.
Zato je potrebno da imovina ima vlasnika koji će je staviti u funkciju, a rešenje je jasno identifikovati nadležnog za pitanje svojine i razvojnih kapaciteta lokalnih samouprava u Vladi. Uspostaviti međuresorni tim koji će prvi put sagledati pitanje vlasništva nad nekretninama na neintegrisan način i iznaći rešenja, da Republici izvuče iz stečaja strateške industrijske lokacije na sistematičan način, da podstakne lokalne samouprave nad domaćinsko gazdovanje, tako što ću usloviti vlasništvo nad tim strateškim lokacijama odgovarajućim performansama, da se proces vraćanje imovine samoupravama u velikoj meri automatizuju i radikalno ubrza, dodatno oporezivati imovinu koja nije u funkciji i to je jedna od najvažnijih mera i nova adresa u Vladi mora da se sistematično da radi sa lokalnim samoupravama na izgradnji njihovog kapaciteta za upravljanje razvojom, tj. pruža im podršku u identifikovanju razvojnih prilika, a ne potreba u odgovaranju na upiti investitora u razvijanju i upravljanju projektima, naročito u EU.
Sistem praćenja ishodnih indikatora performansama jedinica lokalnih samouprava. Uvesti sistem višestepenog međuresornog nadzora nad učincima lokalnih samouprava. Za sada predstavljamo samo primer Kine koji moramo da prilagodimo našim uslovima. U Kini je već od ranih 80-ih Vlada uvela sistem procena učinka lokalnih samouprava, kao glavni alarm pomoć koje država može uspešno da upravlja svojim zaposlenima. Sistem procena učinka radi ne samo da postavlja prave prioritete, da se postigne na ekonomski rast i održi stabilnost, nego takođe uspešno podstiče takmičarsko ponašanje u lokalnim samoupravama da budu što bolji.
Matrica performansi koje radi Centralno AD je glavni instrument na osnovu kojeg se mere rezultati na osnovu različitih ekonomskih, socijalnih i političkih varijabli i ti ishodni indikatori imaju skalu od jedan do sto i rangirani su u tri nivoa, veta indikatori koji uključuju socijalnu stabilnost i stopu nataliteta, tvrdi indikatori – oni koji uključuju ekonomski rast investicija i fiskalne prihode, dosta bodova imaju bonusi i meki indikatori – oni koji uključuju prosvetu, zdravlje, kulturne aktivnosti i penzije. Dostizanje ovih indikatora donosi manji broj bodova.
Reforma velike državnih sistema i završetak privatizacije. Zarad bolje tržišne utakmice, ali i racionalnog raspolaganja državnim sredstvima nastavljamo sa povlačenjem države iz dela privrede koja nisu strateški resurs. U prethodne dve godine krenuli smo u reorganizaciju i finansijsko restrukturiranje tri najveća javna infrastrukturna sistema – EPS, „Srbijagas“ i „Železnica“.
Vladi Srbije je pripao zadatak da završi poduhvat za koji nijedna Vlada nije imala hrabrosti u prethodnih 15 godina. Tranzicija, prelazak iz kolektivističkog u tržišni vid privrede započeo je pre 25 godina u zemljama nove Evrope, ali i u Srbiji. U drugim zemljama je završen pre 20 godina, dok u Srbiji ovaj proces i dalje traje. Prilikom usvajanja novog Zakona o privatizaciji u avgustu 2014. godine ukupno 526 preduzeća sa 92.000 zaposlenih nalazilo se u ovom postupku.
Od navedenih 161 preduzeće nalazilo se u postupku restrukturiranja, što ih je štitilo od prinudne naplate od strane poverilaca.
U periodu ove Vlade privatizovano je 41 preduzeće, a za 262 preduzeća pokrenuto je ili je u procesu otvaranja stečajnih postupaka. Procesi privatizacije su obustavljeni kod 105 preduzeća. Unapred pripremljeni plan reorganizacije ili poznati UPR usvojen je i počela je realizacija kod 32 preduzeća. Objavljen je javni poziv za prodaju 101 preduzeća. Nije objavljen nijedan dodatni javni poziv. za 11 strateških preduzeća su preduzete sve mere u cilju njihovog daljeg funkcionisanja i nakon isteka ovog roka.
Za „Galeniku“ je objavljen javni poziv za izbor strateškog partnera, uključujući i preduzeća koja pokrenu stečajni postupak otpremnine je uzelo 19.469 zaposlenih u 247 preduzeća i za te svrhe Vlada Srbije je isplatila 12,3 milijarde dinara.
Potpisan je ugovor o prodaji „Železare Smederevo“ kineskoj kompaniji „Hestil“ za 46 miliona evra. Mnogo važnije od prodajne cene je plan investicija „Hestila“ u „Železaru“. Cilj investicija je modernizacija, poboljšanje efikasnosti, proširenje proizvodnog programa i unapređenje ekološkog okruženja.
Danas tamo radi 5.050 radnika. Nijedan nije dobio otkaz. Svakome je ponuđen ugovor o radu.
Usvojen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Okončana je izrada teksta nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Ciljevi predloženih mera su višestruko skraćenje stečajnog postupka, otklanjanje uočenih procesnih smetnji u postupku, skraćenje roka sa ukidanjem moratorijuma, veća zaštita stečajnih poverilaca i brža naplata potraživanja.
Plan za naredni period obuhvata privatizaciju 73 preduzeća, od kojih je 18 većih i značajnijih „Lasta“, „JAT tehnika“, „Simpo“. Nastavak procesa privatizacije ostalih preduzeća iz portfolija ministarstva, kao i privatizacioni procesi velikih firmi, kao što su „Telekom Srbija“, Aerodrom „Nikola Tesla“, „Dunav osiguranje“. Ne zaboravite samo kada govorimo o Aerodromu, da zahvaljujući „Er Srbiji“ nešto što je imalo ukupnu vrednost od 50 miliona evra danas za koncesioni ugovor na 25 godina početna vrednost sa atfront plaćanjem, sa njime ćemo izaći na tender, biće oko 310 miliona evra. To vam samo govori šta je to što smo uspeli da uradimo u prethodnom periodu plus „konsešs fi“ taksu, koncensionarsku taksu koju će plaćati u visini od 10, 11, 12 miliona evra na godišnjem nivou svih 25 godina.
To pokazuje da smo neke rezultate uspeli da napravimo na veoma ozbiljan način i disciplinom i odgovornošću da promenimo ono što je bilo već uništeno.
RTB Bor, moramo sve da menjamo. Oni svoje poslovanje moraju da unaprede kroz UPPR, ali to sve ide teško. Ide mnogo komplikovano i šta god da bih vam rekao, kao i za JP „Resavicu“ i za naše planove, a to su nam uz, razume se, danas nemamo problema, zbog cene nafte i cene gasa koje su niske, sa Azotarom, Petrohejimo i MSK-a, ali to je ono što moramo da rešimo i to su nam prioritetni zadaci u narednom periodu.
Ono što je ključna stvar, jeste reforma javnih preduzeća. Registrovana su 23 javna preduzeća čiji je osnivač Srbija, deset društava sa ograničenom odgovornošću i četiri akcionarska društva čiji je osnivač Srbija, a koje obavljaju delatnost od opšteg interesa i 691 javno preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Planirane aktivnosti za sledeći period su: nastavak procesa restrukturiranja javnih preduzeća na način utvrđen u pojedinačnim korporativnim i finansijskim planovima restrukturiranja, uvođenje korporativnog upravljanja u rad javnih preduzeća koje bi trebalo da doprinese povećanju njihove efikasnosti putem smanjenja nepotrebnog trošenja resursa, povećanja obima i poboljšanja kvaliteta usluga modernizacijom tehnologije, profesionalizacija menadžmenta i sistem kontrole rada.
S tim u vezi, u narednom periodu planirano je sledeće: izrada uporedne funkcionalne analize sagledavanjem stanja u javnim preduzećima i društvima kapitala čiji je osnivač Srbija, utvrđivanje stepena znanja i veština vezanih za korporativno upravljanje kod članova nadzornih odbora i direktora navedenih preduzeća, utvrđivanje preporuka za nastavak procesa uvođenja korporativnog upravljanja, donošenje propisa za uvođenje sistema licenciranja za direktore i članove nadzornih odbora u javnim preduzećima. Uputstvima za izradu godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća predviđene su restriktivne mere u planiranju dela troškova poslovanja.
Trenutno stanje u pripremi plana u pogledu realizacije strukturne reforme. U cilju reforme javnih preduzeća, predvođeno je restrukturiranje velikih sistema u sektoru saobraćaja i energetike koji će dovesti do njihovog usmeravanja ka tržišnim principima funkcionisanja, i to su, naravno, EPS, „Srbijagas“ i „Železnica Srbije a.d.“
U okviru aranžmana sa MMF-om Srbija se obavezala za uvođenje principa čvrstog budžetskog ograničenja u poslovanju ovih preduzeća. Vlada je usvojila programe korporativnog restrukturiranja ovih velikih sistema u cilju unapređenja njihove organizacione strukture i sistema upravljanja, kao i smanjenja negativnog uticaja na javne finansije i ostatka privrede.
Kompanija „Železnica Srbije“ podeljena je na četiri železnička preduzeća: za upravljanje infrastrukturom, za prevoz putnika, za prevoz robe i holding kompaniju. Usvojena je studija od strane vladine međuresorne radne grupa, koja sadrži i plan za reformu Železnice 2016-2020. godine, i koja daje okvir za nastavak procesa restrukturiranja radne snage, imovina i obaveza „Železnica Srbije“. Potreban broj zaposlenih u železničkim preduzećima identifikovan je u saradnji sa Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama.
U pogledu restrukturiranja javnog preduzeća EPS, usvojen je program reorganizacije i plan finansijske konsolidacije, uspostavljena je nova organizaciona struktura na taj način da se sedam privrednih društava za proizvodnju električne energije pripojilo EPS-u, a pet zavisnih privrednih društava za distribuciju električne energije spojeno je u operator distributivnog sistema EPS distribucije d.o.o. Beograd. Postoji privredno društvo EPS snabdevanje, kao i privredno društvo sa statusom stranog privrednog društva EPS trgovanje, kao i privredno društvo u skladu sa odredbama Briselskog sporazuma iz avgusta 2015. godine. Naravno, po okončanju procesa reorganizacije i finansijske konsolidacije, vršiće se promena pravnog statusa EPS u akcionarsko društvo.
U pogledu restrukturiranja „Srbijagasa“ usvojene su polazne osnove za restrukturiranje „Srbijagasa“ u decembru 2014. godine, uspostavljena je nova organizaciona struktura koja uključuje postojanje nezavisnih privrednih društava za transport, odnosno distribuciju prirodnog gasa, transport gas Srbija d.o.o. Novi Sad i distribucija gas Srbija d.o.o Novi Sad. U toku je priprema sveobuhvatnog plana finansijske konsolidacije uz konsolidacije sa Svetskom bankom, s ciljem definisanja mera koje su potrebne za postizanje dugoročnije finansijske održivosti i konkurentnosti „Srbijagasa“.
Ono što želim vama da kažem, to je da najveće probleme, naravno, imaćemo i zbog svoje veličine, jer je reč o najvećoj kompaniji u Republici Srbiji, reč je o Elektroprivredi Srbije. Ali, mislim da smo i sa menadžmentom i sa sindikatima u prethodnim danima uspeli da postignemo važne dogovore. Tu postoje otpremnine na različitim nivoima, a na različitim nivoima računamo i godine staža i za ljude sa beneficiranim radnim stažom, pre svega za rudare, za radnike u proizvodnji. Danas sam, ako smem to da kažem pred građanima Srbije, nešto veći optimista po pitanju napretka i uspeha u reorganizaciji Elektroprivrede Srbije nego što sam to bio juče.
Tačka četiri – investicijama do snažne poljoprivrede i održivog sela.
Poljoprivreda i ruralni razvoj - fokus na srednja gazdinstva da postanu konkurentna i izvoze, unapređenje tehnologije, primena standarda kod proizvoda za izvoz, marketing.
Imajući u vidu značaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju u kojoj učestvuje sa 10% u BDP-u, 21% u izvozu i 20% u radnoj snazi, uspešan odgovor izazovima u poljoprivredi je imperativ. Takvog odgovora nije bilo u pravoj meri do danas. Paradoks srpske poljoprivrede ogleda se u stagnaciji rasta uprkos značajnom povećanju izvoza.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koliko još strana?)
Ovde kod mene imam još 143 strane.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kod nas je još 30.)
Zato što je kod vas bilo 60. Rekao sam vam da ima oko 260-270. Još sam nešto preskakao.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Kad ćemo dobiti to drugo da se pripremimo?)
Rekao sam da to urade u danu da biste imali večeras da se spremate i celu noć da čitate.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Znači opet celu noć…)
Što se vas tiče, siguran sam da ćete da spavate. Spavali ste i u mnogo težim okolnostima.
Možda me niste razumeli, ovo sam ja pohvalio gospodina Šešelja.
Ključni izazovi u ovoj oblasti u Srbiji odnose se na nepovoljnu strukturu poljoprivrednih gazdinstava, tehničko-tehnološka zaostalost dela sektora poljoprivrede, prevashodno srednjih i malih gazdinstava, slabu organizovanost u zadruge, kao i nedovoljno razvijenu prehrambenu industriju, a čija se proizvodnja bazira na proizvodima sa niskim stepenom prerade.
Ne brinite, moraću određene delove iz glave da ispričam, ne zbog vas, nego zato što ja prosto ne bih mogao, sada je četiri, više od četiri sata, osam sata ne bih mogao da izdržim, tako da se ne sekirate.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Jedno 15 minuta pauze...)
Dobro je da je gospodin Šešelj priznao da bi mu pauza dobro došla. E, zato pauze nema, nego nastavljam.
Dakle, prisutna je tehničko-tehnološka zaostalost poljoprivrednog sektora, ali i prehrambene industrije. Kako je trgovina sa EU sada potpuno otvorena, niske performanse prehrambene industrije mogle bi biti ograničavajući faktor lanca poljoprivredne proizvodnje i prerade.
U pogledu prosečnog prinosa žitarica Srbija spada u red evropskih zemalja sa niskim prinosom – 4,8 tona po hektaru, i skoro dvostruko zaostajemo za najuspešnijom Belgijom koja ima 9,2 tone po hektaru. Prethodno je, razume se, posledica neadekvatne tehnologije, naročito na malim gazdinstvima, ali i neadekvatne kulture ili vrste poljoprivredne proizvodnje u pojedinim poljoprivrednim područjima i na manjim gazdinstvima.
Struktura gazdinstava je nepovoljna jer je najveći broj gazdinstava male ili srednje veličine i praktikuje ekstezivnu proizvodnju. Od ukupnog broja gazdinstava svega 3,1% je veličine preko 20 hektara i obuhvata i 44% korišćenog poljoprivrednog zemljišta. S druge strane, gazdinstva do pet hektara čine 77,7% ukupnog broja i koriste 25,2% zemljišta. Takve farme su, naravno, male da bi bile konkurentne, kako za direktnu prodaju na evropska tržišta, tako i za prodaju sirovina agroprerađivačima.
Trenutna poljoprivredna politika Srbije ne favorizuje velike proizvođače u odnosu na male i srednje, osim što su u povlašćenijem položaju poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom u područjima sa otežanim radom u poljoprivredi prilikom konkurisanja za podsticaje.
Poljoprivreda Srbije dobro je mehanizovana u pogledu broja i snage traktora. Međutim, traktori u srednjim i malim gazdinstvima uglavnom su polovni i dotrajali, a prisutan je i nedostatak specijalizovanih poljoprivrednih mašina. Opremljenost objekata za smeštaj stoke je vrlo neujednačena i uslovljena je pre svega stepenom specijalizacije i veličinom stada. Prisutne su i velike regionalne razlike.
Investiciona poljoprivreda, podsticaj zapošljavanju, socijalnoj koheziji i održivom razvoju sela. Breme pogrešnih odluka iz prošlosti Vlada Republike Srbije prihvata kao izuzetnu priliku i obavezu da novom poljoprivrednom politikom ponudimo novi početak, iako će to biti veoma, veoma teško. Da bismo dostigli održivi razvoj, moramo da gledamo dalje od kratkoročnih ciljeva. Ne možemo da dozvolimo da poljoprivreda bude uspavana na državnim davanjima, dok Evropa ulaže u konkurentnost i modernizaciju farmi.
Dakle, da budem sasvim otvoren, mi smo davali i sećam se koliko se Snežana mučila da objasni da smo u stanju da platimo do 50% cene za jedan kombajn, da damo novac, bespovratna sredstva. Ali, neće ljudi kombajn, hoće da se da 1000 ili 2000 dinara više. Taj novac obično završi u potrošnju u prvoj prodavnici, umesto da završi na imanju. To je ono što moramo kod sebe da promenimo.
Imaćemo nešto više para nego što smo imali, ne zato što je ministar uspešniji od nekog drugog, već zato što nam je bolja fiskalna situacija, ali to ne znači da ćemo pare da bacamo. Mi ćemo da podržimo bespovratnim sredstvima mnogo više nego ranije izgradnju novih i modernizaciju postojećih objekata za držanje životinja na farmama, skladištenje, hlađenje, čišćenje, sušenje, zamrzavanje, klasiranje i pakovanje proizvoda, zaštićene prostore za proizvodnju sadnog materijala, voća, povrća, lekovitog bilja i cveća, podizanje novih višegodišnjih zasada i vinograda, kupovinu novih poljoprivrednih vozila, mehanizacije i opreme, poboljšanje postojećih, kao i izgradnju i opremanje novih sistema za navodnjavanje. To je politika za koju se zalažemo i u saradnji sa vodećim međunarodnim finansijskim institucijama, poput Svetske banke i Evropske banke za razvoj i Evropske investicione banke ili nemačke razvojne banke. Vlada će podržati investicije u poljoprivredu razvojem adekvatnih finansijskih instrumenata i najpovoljnijih kredita, kako bi se poljoprivrednicima i prerađivačima pomoglo da ulažu u svoju proizvodnju radi veće konkurentnosti i sprovođenju strukturnih prilagođavanja.
Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i usvajanjem Uredbe o dugoročnom zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta po osnovu investicija nastavićemo sa ključnim reformama u poljoprivredu. Uredbom su lokalne samouprave dobile posebnu odgovornost pred svojim sugrađanima da transparentnim, preciznim i jasnim postupkom za ostvarivanje prava prvenstva zakupa odluče o davanju saglasnosti na investicione projekte koji će na najadekvatniji način podržati ekonomski i socijalni razvoj lokalne zajednice.
Otvaranje novih tržišta. Nastojaćemo da poljoprivrednim proizvođačima i prehrambenoj industriji omogućimo efikasan pristup novim tržištima, a danas sam govorio i o neiskorišćenim potencijalima i ruskog tržišta i zemalja BRIK-a, ali naravno i povećanjem našeg izvoza u zemlje Evropske unije. Ojačaćemo granični prelaz i pojednostaviti postupke uvoza i izvoza. Poboljšaćemo informacione sisteme u veterini i zaštiti bilja, gde inače vidimo najveći problem. U veterini, dakle, kada sam govorio o sistemu bezbednosti hrane, kao infrastrukturu javnih i privatnih laboratorija. Moramo da orijentišemo sebe ka dodatnoj vrednosti poljoprivrednih proizvoda, zaštiti geografskog porekla i brendiranju, podršci organskoj i integralnoj proizvodnji - biće smernice nove poljoprivredne politike.
Cilj svih mera Vlade Srbije je da se ukinu nepotrebne procedure, usaglase standardi bezbednosti hrane sa trgovinskim partnerima i proširi ponuda srpskih proizvoda na stranim tržištima. Mi ćemo morati da pokrenemo jedan drugi dijalog nekada, zato što te priče o genetski modifikovanoj hrani, a svaki dan jedemo genetski modifikovanu hranu, a pravimo se da smo nekakvi najveći zaštitnici i zbog toga ne možemo da izvezemo ništa, kao što i zbog injekcija za svinjsku kugu ne možemo da izvezemo naše svinje i sve se pravimo da smo mnogo pametni i mnogo drugačiji od svih ostalih, a da u stvari ili malo toga znamo ili štitimo interese pojedinih velikih firmi, pojedinih velikih kompanija, tajkunske interese, a da za običnog seljaka i za našu zemlju ne radimo ništa.
Primetićete da bi bilo kakva inicijativa po tom pitanju naišla na žešći otpor i strašniji otpor u svim medijima koji odmah doniraju te kompanije, o kojima mogu i da govorim sutra u odgovoru na pitanja narodnim poslanicima, i vode hajku protiv svih koji bi pomislili da budemo deo Svetske trgovinske organizacije, da napravimo bolje biznis planove itd. Hej, nemojte to, time ćete da uništite naše šanse, time nećemo da imamo zdravu hranu, uništićete Srbiju. Pričaju gluposti, pričaju najbesmislenije stvari. Znate li vi šta je to čeri paradajz? Modifikacija gena jedne odvratne životinje i jedne biljke i to sad jedemo i uživamo u tome i pričamo kako jedemo genetski nemodifikovanu hranu i mnogo smo pametni. Sada mi recite – ko od vas nije jeo?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Koja je životinja u pitanju?)
Ne bi vam se svidela, ne ide uz burek.
Tokom poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci štetnog uticaja koji iznenadna konkurencija na liberalizovanom tržištu EU, razume se, može da ima na naše poljoprivredne proizvođače. Aktuelno prelivanje krize mlečnih proizvoda i svinjskog mesa iz Evrope na Srbiju, da trenutno nemamo dovoljno napredne instrumente kako bismo se nosili sa poremećajem na tržištu. U skladu sa tim smo svaki put reagovali i učinili bukvalno sve što smo mogli da zaštitimo domaćeg seljaka. To smo činili na taj način, da budem sasvim otvoren pred vama, poštovani narodni poslanici, da smo donosili mere koje su delimično u suprotnosti sa propisima EU i znali smo da su delimično u suprotnosti sa propisima EU jer nismo imali izbora. Uništili bismo kompletnu mlekarsku industriju Srbije, uništili bismo kompletnu industriju mesa, kompletnu industriju mesa, pre svega svinjskih tovljenika i to je bio najveći problem. Onoliko koliko smo mogli da reagujemo, država i Vlada su reagovale, a mi ćemo na sebe da preuzmemo taj teret odgovornosti pred EU za kršenje njihovih pravila.
Zaštita od rizika klimatskih promena. Sve češće ekstremni vremenski događaji i promene temperatura utiču na prinose poljoprivrednih kultura i prihode poljoprivrednih proizvođača. Smanjenje prinosa koje može ići do 40% se posebno može očekivati na poljoprivrednom zemljištu sa nedovoljnim ili neadekvatnim sistemima za navodnjavanjem. Upravo zato su nam potrebne akcije u kojima će Vlada kroz aktivne mere i finansijske instrumente podržavati domaćine i podržavati poljoprivrednike u navodnjavanju svojih imanja, pomoći uvođenje potrebnih tehnologija, poput zaštitnih mreža od grada, sistema kap po kap, pokretnih sistema za navodnjavanje, kao i sprovesti mere za unapređenje zaštite zemljišta.
U naredne četiri godine, u saradnji sa poljoprivrednicima i prehrambenom industrijom, Ministarstvo poljoprivrede radiće na tome da se dostignu sledeći konkretni ciljevi: da mobilišemo do jedne milijarde evra investicija za modernizaciju farmi, opreme i mehanizacije, skladišnih kapaciteta primarne proizvodnje i prerade, mobilišemo do milijardu evra investicija po osnovu dugoročnog zakupa poljoprivrednog zemljišta, udvostručimo izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do pet milijardi evra i doprinesemo da najmanje 200.000 malih poljoprivrednih gazdinstava postane ekonomski održivo u uslovima liberalizovanog tržišta.
Povezivanje sa drugim tržištima u regionu u svetu, saobraćajna infrastruktura. Mnogo puta svi smo govorili da je saobraćajna infrastruktura conditio sine qua non svakog napretka i ja sam to bezbroj puta ponavljao, a i danas kažem. U čemu je onda razlika između svih nas? Ako upitate bilo kog direktora bilo koje firme kod nas ili u svetu gde bi pre otvorio firmu i zaposlio ljude, u zemlji sa razorenim putevima i mostovima ili u onoj sa autoputevima, brzim prugama, internetom i dobrim školama, svi znate kakav ćemo odgovor da dobijemo.
Kada smo u prethodnom mandatu preuzeli infrastrukturne projekte, naravno, što će moći da kaže i onaj sledeći koji dođe, ali čini mi se da završeni kilometri mogu preciznije da govore, ali to ćete da slušate uvek i zato sam veoma besan i o tome ću sutra da govorim, o nekim stvarima koje se dešavaju na našim koridorima i u našoj putnoj infrastrukturi uopšte, ali to je valjda navika već 30, 40, 50 i 60 godina, da se ni jedan rok ne poštuje i da šta god da se dogovorite, uvek postoji Lajbnicov dovoljan razlog zašto je taj rok prekoračen. Najčešće je to pogrešno planiranje, loši projekti, treći put su nepredviđene situacije, voda, izvori vode u tunelima, četvrti put je palo celo brdo, odnosno klizište se pojavilo, odronilo se brdo, peto je – kasnila je uplata tri dana pa im baš zbog ta tri dana kasni prevoz robe šest meseci i to tako ide.
Sa tim smo se nešto bolje suočavali u prethodnom periodu i zato izgradili nešto više kilometara i puteva i pruga, ali to nije dovoljno dobro, iako se time ponosim, kao predsednik Vlade, što možete da prođete i kad idete ka Grčkoj i kad idete ka Bugarskoj, kada idete ka Zlatiboru, vidite šta se radi, vidite koliko se radi. Mislim da se nikada više nije radilo, ali mora da bude bolje i mora da bude više. Pre dva meseca su mi rekli da će nešto da bude otvoreno u avgustu. Neće biti otvoreno u avgustu, biće otvoreno u oktobru, zato što su me lagali. Ako su lagali predsednika Vlade, a deset puta sam ih pitao, onda možete da mislite kako lažu sve ostale. Zato će sad svi ti da idu koji su na takav način lagali.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je obećao Velimir Ilić.)
Nije to obećao Velimir Ilić, nije to obećao ni Mrkonjić, kod drugih ljudi sam bio pre dva meseca kada su mi obećali da će to da urade pa su me slagali, toliko da znate.
Nemojte da dobacujete.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ništa ne dobacujem, samo pitam.)
Zorana je pristojno i dobro radila svoj posao zato jeste tu kao i mnogi koji nisu tu, a koji su pristojno i dobro radili svoj posao, a oni koji ga nikako nisu radili, čijim radom nisam zadovoljan otići će, a to ćete da vidite vrlo brzo, nemojte da ste nestrpljivi.
Mnogo puta ste me čuli kako izgovaram nazive mesta za koje većina ljudi nije čula i kada sam govorio i Srpska kuća Levosoje, pitali su se zašto to toliko ponavljam. Kakva je to nova srpska kuća, jel to kuća nekog Srbina, o čemu se radi? Mi bismo u Evropu, a on bi o Srpskoj kući Levosoju. Ali da znate da smo to uspeli na najbrži mogući način da završimo i ako su me i tu prevarili za rok izvršenja, naše kompanije naravno. Da biste razumeli zašto, to je problem sa kojim su se svi suočavali i to je problem o kojem su svi lagali sve, zato što oni od svakog novog posla finansiraju prethodne dugove i ukoliko mu ne date novi posao iako taj posao nije završio on neće moći da završi aktuelni posao.
Da li je tako Mrkonjiću? Tako je. E, to je katastrofa. E, to će lepo da se promeni i to vam garantujem, jer ću lično time da se bavim, ali bukvalno ću lično time da se bavim zato što tu vrstu bezobrazluka ne mogu da trpim. Jer, ako bismo mi sutra rekli „Planumu“ – izvinite, niste dobro uradili svoj posao, niste ga dobro napravili, oni nam neće završiti dva ili tri veoma važna objekta u ovom trenutku. Zašto? Pa, zato što nema para. Potrošili su, pojeli su svoju budućnost, kao i Zvezda i Partizan.
Pitajte ih eskontovali su ugovore sa „Telekomom“ do 2018. godine. Pojeli budućnost neke dece do 2018. godine ili nekog novog rukovodstva. E, isto to tako rade i naše građevinske kompanije i tako su bile naviknute. Super, naći ćemo neke nove. Pomagali smo svima da mogu da opstanu, dali smo posla više nego što je iko ikada posla dao, a da nas varate, da nas obmanjujete, da kasnimo u Golupcu, da kasnimo na jednom, da kasnimo na drugom. Manje kasnimo nego ikada, toliko da znate, a svejedno to moj bes neće da umanji, bes svih normalnih ljudi kada vide da nisu u stanju ni jedan rok da poštuju.
Mogu svi da mi se smeju da vam iskreno kažem zbog toga. Kada budemo završili sa mandatom ove Vlade moći ćete da idete do bugarske granice autoputem od Horgoša, moći ćete od Šida. Dakle, hoćete, moći ćete da idete do makedonske granice autoputem svuda i kroz Grdeličku klisuru, gde nam danas nedostaje 28,6 kilometara plus 9,8 kilometara Levosoj Srpska kuća, sve ostalo smo završili. Otvorili smo Grabovnica - Grdelička klisura. Dakle, sve će to da bude završeno kao što ćete moći da idete do Čačka, nadam se i do Požege pre kraja mandata ove Vlade u najmanju ruku autoputem gde će vam i Zlatibor i Zlatar i mnogi drugi srpski turistički centri biti i te kako dostupni. I to će biti rezultat ove Vlade.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Da li će to biti pun mandat?)
Bolje sa vas gospodine Šešelj da bude po mandat da vas ne bih pobeđivao još četiri puta.
Ovako može da vam se dogodi da posle tog punog mandata se sklonim pa da imate neku šansu da dođete na drugo mesto, a to je samo neka šansa.
(Vojislav Šešelj, s mesta: To je bila smena generacija u pogrešnom smeru.)
Osim ovoga što sam rekao već da su važni infrastrukturni projekti završićemo izgradnju mosta Drine od Ljubovije do Bratunca. Projekat je započeo u oktobru 2015. godine. Biće sa svim pristupnim putevima završen do novembra 2017. godine.
Takođe, Žeželjev most u Novom Sadu biće otvoren za saobraćaj u prvoj polovini naredne godine. Tu smo imali mnogo problema u odnosima između Republike, grada i Pokrajine, sad su svi ti problemi izglađeni i sve ide kako treba.
Osim izgradnje novih autoputeva u toku je projekat obnove dela putne mreže i unapređenja bezbednosti u saobraćaju. Potreba za rehabilitacijom mreže proističe iz činjenica da je tokom protekle dve decenije održavanje naših puteva bilo delimično zanemareno. Trošeno je onoliko koliko je moglo da se troši i danas smo prinuđeni da nadoknadimo ovaj akumulirani zaostatak.
Ova važna inicijativa vrednosti od 49,2 milijarde dinara, oko 400 miliona evra će nam omogućiti da rehabilitujemo 158 kilometara puteva do leta ove godine, pa do jeseni da započnemo radove na dodatnih 67 kilometara.
Tokom 2017. godine i 2018. godine intenziviraćemo radove na rehabilitaciji tako da će do 2019. godine biti obnovljeno ukupno 1100 kilometara puteva, pri čemu će se broj saobraćajnih nezgoda značajno umanjiti kao posledica ove intervencije.
U naredne četiri godine uložićemo 369 milijardi dinara, tri milijarde evra u železničku infrastrukturu, rehabilitovaćemo, modernizovati, izgraditi ukupno 874 kilometara pruga.
U 2015. godini naša železnička mreža prevezla je 17 miliona putnika i 12 miliona tona tereta. Kada budemo modernizovali pruge, završili program reforme, očekujemo porast od 30% u železničkom saobraćaju. Uložićemo 115,7 milijardi dinara ili 941 milion evra u modernizaciju pruga i šinskih vozila. To će obuhvatiti 27 novih vozova na dizel gorivo, sedam multi sistemskih lokomotiva i remont 23 električne lokomotive. Takođe ćemo remontovati 400 teretnih vagona.
Ove godine krećemo sa izgradnjom pruge Beograd – Budimpešta, radove na deonicama Stara Pazova – Novi Sad koji se finansiraju iz ruskog zajma. Prvi put u istoriji Srbija će postati deo evropske mreže brzih pruga sa dvostrukim kolosekom na kojima će se dostizati brzina do 200 kilometara. Već smo započeli sa rekonstrukcijom deonice Resnik – Valjevo, 77 kilometara nakon čega krećemo sa rekonstrukcijom preostalog dela od Valjeva do Vrbnice na granici sa Crnom Gorom.
U planu je i rekonstrukcija i deonice Stalać - Đunis na liniji Beograd – Niš i modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad u okviru koje je planirana izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Što se tiče pruge Niš – Preševo u toku su radovi na rehabilitaciji tri deonice. To su preko ruske železnice i ruski zajam. Nastavićemo i sa drugom fazom rekonstrukcije železničke stanice Beograd Prokop.
U 2014. godini aerodrom „Nikola Tesla“ oborio je sve rekorde u broju putnika. Prvi put smo imali 4,6 miliona putnika u godini. Ove godine očekujemo 4,8 miliona putnika. Verujemo, beogradski aerodrom je najbrže rastući aerodrom u Evropi. Verujemo da ćemo upravo, da li će se Vlada odlučiti, a mislim da je najbliže da se odluči za koncezioni model upravljanja aerodroma, obezbediti nove investicije od najmanje 700 miliona evra i razume se dodatni priliv u budžet Republike Srbije.
„Er Srbija“ trenutno leti na 44 destinacije za prevoz putnika i tereta širom Evrope i Mediterana i Bliskog istoka i do sada se pokazalo kao jedna od tri najsigurnije i najbezbednije evropske avio kompanije.
Otvaranje radnih mesta u sektoru vazdušnog saobraćaja nije ograničen na našeg avio prevoznika već se proteže na kompanije i prateće usluge koje Srbiju pretvaraju u čvorište vazdušnog saobraćaja za ceo region. Mi verujemo da ćemo ovaj posao oko aerodroma završiti već do sredine 2017. godine.
Što se tiče telekomunikacione infrastrukture u Republici Srbiji koji čine elektronsku komunikacioni resorsi putem kojih se omogućava elektronski komunikacione usluge za građane, privredu i javnih sektor potrebno je sistemski urediti kako regulatorni okvir tako i oblasti investicije kako bi Srbija mogla da dostigne zemlje EU u brzinama protoka interneta. S obzirom na to se smatra da će investicija u sektoru elektronske komunikacije biti jedan od najznačajnijih podsticaja rasta BDP, smanjenje stope nezaposlenosti, modernizaciju društva, digitalna agenda za Evropu predviđa da do kraja 2020. godine sto od sto populacije EU ima široko pojasni pristup sa brzinama većim od 30 megabita, odnosno da 50% populacije ima pristup do vrlo brzih široko pojasnih priključaka sa brzinama većim od 100 megabita.
U 2015. godini 70% svih domaćinstava u Evropskoj uniji imalo je širokopojasni pristup internetu. Prema Eurostatu u Srbiji svega 56% domaćinstava, izvor je Republički zavod za statistiku.
Mi bi trebalo do 2020. godine da se izjednačimo i to prema onome što je definisano u digitalnoj agenti za Republiku Srbiju sa zemljama Evropske unije.
Naravno da je neophodno smanjiti administrativne troškove, pojednostaviti procedure za dobijanje potrebnih dozvola za izgradnju optičkih mreža koje će omogućiti zajedničko korišćenje postojećih raspoloživih kapaciteta. U Srbiji već postoji izgrađena mreža optičkih sistema koji nisu dovoljno iskorišćeni, pa je neophodno obezbediti uslove za njihovo stavljanje u funkciju. Trenutno je neiskorišćena mreža kablova sa 80 čvorova koja je izgrađena na mreži dalekovoda ukupne dužine 6000km. Ova mreža predstavlja okosnicu za formiranje nacionalne širokopojasne mreže. Preko postojećih čvorova moguće je povezati državne i lokalne institucije. Osim upravnih organa i ustanove obrazovanja, nauke i kulture značajno zaostaju za razvijenim zemljama u pogledu ove infrastrukturne opremljenosti.
Turizam, IT usluge, kreativna industrija i kulturni centar. Jedna dodatna mogućnost za otvaranje novih radnih mesta, koja danas u Srbiji nije dovoljno iskorišćena je turizam. Srbija ima izvanrednu klimu, prirodne lepote, bogatu istoriju, značajan turistički potencijal koji je moguće značajnije iskoristiti. Siguran sam da ćemo po tom pitanju moći da postignemo u narednom periodu još bolje rezultate.
U ovom sektoru danas radi 32.000 ljudi i indirektno generiše još 48.000 radnih mesta za naše građane.
Mnogo toga smo uradili u poslednjem periodu. Imamo kumulativni rast od prosečno 12,5% svake godine. Dakle, na ono što postignemo 2013. godine na taj rast imamo novih 12%, 2014. imamo novih 12% na taj rast.
Od 2012. god. broj dolazaka stranih turista upravo zato je povećan za 40%. U prvih šest meseci ove godine imali smo 1,3 miliona turista koji su došli u Srbiju, što je porast od 12,7% u odnosu na isti period 2015. godine.
Mi smo prošle godine ostvarili rekordan devizni priliv od turizma, koji je iznosio 945.000.000 evra. U odnosu na prethodnu godinu zabeležen je rast od 9,5%. Ovaj trend rasta predstavlja samo početak snažnog razvoja turizma. Cilj nam je da dostignemo 9,6 miliona noćenja, da doprinos turističke industrije bude 5% u 2020. god, što je dvostruko više nego što imamo danas.
Najvažnije je što bismo tim dostizanjem od 5% BDP napravili i generisali novih 20.000 radnih mesta, što je od prioritetnog značaja za Republiku Srbiju.
Ulagaćemo u naredne četiri godine, postavićemo, to će nam biti jedan od pravih prioriteta, i predstavljanje naših kapaciteta, naših potencijala. Želim da vas obavestim, ako se ne varam, Rasime, za mesec dana bi već trebalo da izađu svi znate, koji idete u inostranstvo, za čuvenu knjigu, brošuru DKEyewitness Travel izaći će i po prvi put u Srbiji. Mi to nismo imali, to nije bila ničija inicijativa, to je bila zajednička inicijativa ministra Ljajića i moja da sa tim idemo. Poslali smo im dopis i uskoro će se i takva knjiga pojaviti po prvi put u svetskim knjižarama i svim drugim mestima u Republici Srbiji, što će svakako dodatno doprineti prilivu turista u našu zemlju.
Istovremeno, moraćemo bolje da definišemo naše prioritete, ne da idemo sa ponudom svega i svačega, već da izdvojimo oblasti u kojima možemo posebno da privučemo turiste i na tome da insistiramo.
Mnogo toga je urađeno kroz Egzit, Guču, brojne naše manifestacije, ali ono što nismo iskoristili do sada ili je najmanje iskorišćeno, a što možemo da iskoristimo, to je Dunav kao važan potencijal. Zato smo onoliko novca uložili mi u Golubac i Gradište, uložićemo još mnogo više i ne samo u Golubac i Gradište, već u sve opštine, dakle, od Apatina do Kladova i Negotina i pokušati da napravimo i da privučemo ogroman broj turista iz Nemačke i Austrije, Češke, Slovačke, koji žele da vide Dunav, lepote na Dunavu od Kazana do svega što oko samog Dunava možemo da ponudimo, od Golubačke tvrđave, Lepenskog Vira, Tabule Trajana do danas pronađenih ostataka starog mosta iz rimskog perioda, nedaleko od Kladova, mislim da mogu da budu i prava i najbolja, Viminicijuma, razume se, mogu da budu najbolja pozivnica za svakoga.
Istovremeno ćemo gledati da pojačavamo naše planinske i banjske potencijale. Planinski potencijali uz Beograd nam najbrže rastu, banjski potencijali u Vrnjačkoj Banji dramatično, ali ćemo morati da vidimo šta da radimo sa onim što smo zatekli, zatvorenim, uništenim i upropašćenim kao što su Mataruška banja i mnoge druge banje, Bogutovačka banja, sa izvanrednim potencijalima, sa dobrim potencijalima, a koje su prosto u procesu privatizacije potpuno rasturene 2001, 2002. i 2003. godine, da danas tamo ne postoji apsolutno ništa.
Tehnologija i IT industrija u Srbiji rastu velikom brzinom. Postoji 2200 IT kompanija u Srbiji koje zapošljavaju više od 19 hiljada ljudi, a taj posto raste skoro 10% na godišnjem novu. Možda neko misli da je 19 hiljada radnih mesta malo, ali te kompanije doprinose sa preko 43 milijardi dinara godišnje, kada je reč o prihodima koje Srbija ostvaruje od izvoza.
Ne možemo da se poredimo, ne možemo da se merimo sa Izraelom, ne možemo da se merimo sa nekim drugim zemljama, ali je svakako da smo ovde dobili mnogo više nego što smo uložili i zato ćemo pre svega u sistemu našeg školovanja, našeg obrazovnog sistema morati da uložimo neuporedivo više.
U prethodne dve godine, preko šest i po hiljada mladih je prošlo obuku kroz specijalizovane programe u IT i drugim sektorima. Ovi programi su mlade ljude obučili veštinama koje su im potrebne ne samo da bi popunili prazninu na tržištu rada, već da bi dobili i dobro plaćen posao u svojoj lokalnoj zajednici.
Kao primer mogu da navedem Zoranu Lazarević koja je doktorirala na fakultetu u Nišu, a onda je shvatila da ne može da dobije posao kao nastavnik muzike. Njen život se u potpunosti preokrenuo kada je otkrila program obuke iz informacionih i komunikacionih tehnologija. Posle ovog šestomesečnog programa i nekoliko desetina drugih studenata u Nišu i Novom Sadu, stekli su napredne IT veštine, premda je bilo teško, naročito usled nedostatka iskustva u tom sektoru. Zorana je naporno radila i uspela da završi program kao jedan od najboljih učesnika.
Ubrzo je dobila dobro plaćen posao u lokalnoj IT kompaniji, a potom osvojila nagradu od 30 hiljada dolara za najbolju start ap ideju na takmičenju u inostranstvu. Sada planira sama da pokrene svoj IT biznis, ima vremena i novca da se bavi muzikom.
Takav vam je primer i Mladena Đorđevića koji je stekao diplomu inženjera IT, dugo nije mogao da pronađe posao, upisao se u Zrenjaninu na program „Obrazovanjem do posla“ i potom dobio posao mlađeg programera u lokalnoj IT kompaniji. Umesto da ode iz Zrenjanina, ostao je i pomaže da se formira lokalno tržište za programiranje.
U narednim godinama preduzećemo sledeće korake – uvođenje informatike u gradivo za osnovne škole, kao što se to radi u 13 zemalja EU i u svim protestantskim skandinavskim zemljama. O ovome je bilo priče i u javnosti, evo da to sada prekinemo, u mandatu ove Vlade, informatika će biti uvedena kao obavezan predmet u osnove škole, u osnovno obrazovanje i to ćemo da završimo.
Da bi smo obezbedili efikasnu reformu nastavnog plana, uskoro ćemo sarađivati sa Nacionalnim savetom za obrazovanje i postarati se da nastavni plan u srpskim školama utre put ka dobro plaćenim radnim mestima za mlade u IT sektoru.
Ekspanzija pilot programa gde specijalizovane „tvet“, dakle to je tehničko-dualno obrazovanje škole u Novom Sadu imaju četvorogodišnji nastavni plan fokusiran na IT. Za sada imamo mali broj tih škola, tehničko-dualnog obrazovanja iz kojih izlazi 1600 maturanata godišnje, a koji će moći da se zaposle na ovim dobro plaćenim poslovima.
Radićemo na reformi tog nastavnog plana kako bi smo obezbedili da se ono fokusira na obrazovanje učenika koji mogu da dostignu da se zaposle na upravo tim najbolje plaćenim radnim mestima, sredstva za profesore za IT na fakultetima i za upravo pomenute „tvet“ programe.
Takođe ćemo morati kako bi smo odškolovali mlade ljude u Srbiji sposobne da rade na tim najbolje plaćenim poslovima, da se postaramo da oni koji im prenose znanje budu dovoljno plaćeni. Napravićemo pregled kako bi smo utvrdili da li ima manjak profesora za IT i ukoliko ga ima koja bi bila tržišno prihvatljiva i prikladna plata.
Istražićemo mehanizme da bi smo obezbedili podsticaj fakultetima i višim školama da zaposle te profesore, jer da znate to nam je jedan od najvećih problema danas sa kojima se suočavamo.
Takođe ćemo sklapati partnerstva sa međunarodnim liderima u obukama iz oblasti tehnologije kao što su „Majkrosoft“ i „Epl“ kako bi smo sa njima sarađivali i iskoristili njihovu stručnost za obučavanje mladih u Srbiji za buduća radna mesta.
Što se sporta tiče, imali smo rekordne uspehe u poslednje dve i po godine, i pošto ja sada znam, sada će mnogi da kažu kako sada na Olimpijadi ne ide, sačekajte još malo…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Zato što je Toma išao i Dragica.)
Ja upravo hoću nešto suprotno da vam kažem, a to je da se malo strpite i da pokažete vere malo u naše sportiste.
Ono što je Srbija mogla da obezbedi, Srbija je obezbedila, najveće nagrade u regionu. Dali smo mnogo za pripreme naših sportista za Olimpijadu, samo da to znate. Ozbiljan novac smo izdvojili iz budžeta Republike Srbije za pripreme naših sportista za Olimpijadu, veći nego ikada i verujem da ćemo do kraja Olimpijade obezbediti do sada najveći uspeh na svim Olimpijskim igrama, a pripremaćemo se i za sledeću Olimpijadu. Videli smo gde smo pogrešili u određenim sportovima, gde smo mogli sa manje ulaganja da dođemo do više medalja, kao što su neki u našem komšiluku uradili sa tzv. letećim metama itd. Tako da, verujem da ćemo za sledeće Olimpijske igre biti još neuporedivo bolje pripremljeni.
Ono što je sada važno, ne postoji ni dan kašnjenja u isplatama za oko 550 nacionalnih priznanja, ni dan, i oko 350 stipendija na godišnjem nivou i za sve programe nacionalnih saveza.
Mi smo obezbedili novac za sve naše sportiste koji učestvuju na Olimpijadi. Voleo bih da su u određenim sportskim institucijama i malo više i malo jače radili, ali šta da radite, uvek je tu da svi drže pridike državi i Vladi, a nama je zabranjeno da primetimo da je nešto moglo malo bolje da se napravi.
Uspeli smo u borbi protiv negativnih pojava u sportu, ono što je mnogo važnije od svake osvojene medalje. Beležimo veliki napredak u suzbijanju dopinga u sportu, prvenstveno zahvaljujući činjenici da je Srbija među prvim zemljama donela u svemu savremen Zakon o sprečavanju dopinga, čijom implementacijom su u celosti obuhvaćeni svi učesnici u sistemu sporta, te da Antidoping agencija Srbije jeste jedna od najbolje organizovanih ustanova ovog tipa u celoj Evropi.
Zavod za sport i medicinu sporta Srbije dobio je status nacionalnog trening centra, koji svoje kapacitete dodatno širi kroz revitalizaciju „Kartaša“, ako se ne varam, čime se stvaraju najbolji uslovi za nesmetane pripreme naših sportista. Zavod je osim toga u mnogome unapredio rad u oblasti sportske medicine kroz aktivnu međunarodnu saradnju, stalno usavršavanje kadrova i poboljšanje i proširenje kapaciteta.
U oblasti finansiranja sportske infrastrukture zaista smo uradili mnogo. Izgrađena je atletska dvorana u Beogradu, u kojoj ćemo biti domaćini Evropskog šampionata, četiri fiskulturne sale u školama u Kraljevu, Šapcu, Užicu, novi sportski objekti u Raški, Svrljigu, Kuršumliji, Ljigu, Vlasotincu, Beloj Palanci, Bojniku, Kruševcu, Kragujevcu, Vršcu, Ćupriji, Zrenjaninu, Smederevskoj Palanci, Vrnjačkoj Banji, Novom Pazaru, Tutinu. Započeta je obimna i ozbiljna rekonstrukcija Omladinskog sportskog centra „Karataš“, kao što rekoh, a rekonstruisani su i tereni u Krupnju, Ljuboviji, Tutinu, Arilju, Kučevu, Negotinu, Velikoj Plani i Titelu.
Izgradnju sportske infrastrukture finansiraćemo i koristeći sredstva EU iz IPA fondova. Biće rekonstruisano i sanirano dodatno 23 sportska objekta u 23 jedinice lokalne samouprave, takođe i 25 dečijih igrališta prema visoko postavljenim standardima za bezbednost dece, a biće nastavljen i rad na izgradnji nacionalnih trening centara za vaterpolo, odbojku i košarku. Posebno smo ogroman novac uložili u Vrnjačku Banju, sa čime ćemo nastaviti, što Vrnjačkoj Banji donosi veliki prihod i posebno će donositi u budućnosti.
Želim da kažem da Ministarstvo sporta radi na izradi programa kako da se deca više bave fizičkim vaspitanjem, jer danas džabe nama tereni i košarkaški i fudbalski, na tim terenima nema nikoga. Kada smo mi bili mladi, doduše, davno je bilo, morali ste čekati u radu da dođete da igrate partiju basketa, a sada nema nikoga po ceo dan.
(Jovan Marković, s mesta: Sada ne idu ni na fizičko.)
Pa, ako je to tako, gospodine Palma, da ne idu ni na fizičko, onda sam još zabrinutiji. U svakom slučaju, to je veliki posao za Ministarstvo sporta.
Srbija kao kulturni centar za srpsku, slovensku, balkansku i evropsku tradiciju. Umetnost i kultura su izlog Srbije okrenut prema svetu i međunarodnoj kulturnoj javnosti. S ponosom pokazujemo dostignuća naša u svakoj umetničkoj oblasti, bez izuzetka. Upravo zato, jedan od prioritetnijih zadataka Ministarstva kulture, da budem sasvim otvoren, taj posao je započet u prethodnom mandatu, sada ostaje da se kontroliše na dnevnom nivou, jer su radovi pokrenuti konačno, posle neuspelih tenderskih procedura, muljanja, muvanja raznih koji su hteli da dobiju posao, pa onda se poništi procedura, pa onda jovo-nanovo. Sada je to sve završeno. Narodni muzej Republike Srbije mora da bude završen u roku od 540 dana, koliko je ugovorom predviđeno, Muzej savremene umetnosti takođe. Ali, ono što je veoma važno, to je da kultura mora da se izmesti i da ne bude samo u centru Beograda ili samo u Beogradu, već i u ostalim centrima i gradovima, od Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, Leskovca, Zrenjanina, Kraljeva, Pančeva, Čačka, Valjeva, Smedereva, svakog drugog grada.
Upravo, u skladu sa tim, trudićemo se i pomoći ćemo različite kulturne manifestacije širom Republike Srbije zato što kulturu moraju da dožive i u njoj da uživaju svi građani Republike Srbije, a ne samo oni koji imaju tu privilegiju da žive u našem glavnom gradu.
Drugo, ne zaboravite da o ovim ključnim kulturnim institucijama kada govorimo, mi time pojačavamo našu turističku ponudu, time pojačavamo ponudu naših usluga. Ono što je za nas nekada bilo veoma važno i za svu decu koja su dolazila sa strane, to je prvo da odete u Narodni muzej, posetite Narodni muzej, Narodno pozorište. Tek posle idete na Kalemegdan, da vidite šta je to što Beograd ima, pa šta je uradio Toma Rosandić, Simeon Roksandić, šta je uradio jedan, drugi ili treći. To, na žalost, već deset godina stoji, a otpočeli su radovi 25. jula ove godine i teče od tog dana rok od 540 dana. Građevinski radovi su u vrednosti od milijardu dinara, da ljudi ne misle da su to nekakve sitne popravke. Milijardu dinara je oko 8,3 miliona evra na današnji dan.
Formiranje gradilišta za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti započelo je 1. avgusta ove godine. Od 15. avgusta kreće izvođenje radova na adaptaciji, rekonstrukciji i dogradnji izgradnje zgrade, a vrednost je oko 700 miliona dinara.
Što se informisanja tiče, ta oblast očekuje nastavak reformi. Sprovešćemo usvojenu medijsku strategiju u celini, završiti povlačenje države iz medija, naći održivo rešenje za finansiranje javnih servisa, jer ono što imamo problem danas sa javnim servisima, i to da znate, kada se neko javi za kratkoročne kredite, za kredite za likvidnost, vi vidite da to nije održivo poslovanje i vidite da ima bezbroj problema. Bio bih licemer ako bih rekao da je za to krivo sadašnje rukovodstvo, ali to su godine i decenije u kojima svi to čuvaju kao političku oruđe i oružje u kojem niko ne sme ništa da kaže o svemu tome, a troše se narodne pare.
Moraju da se ponašaju neuporedivo odgovornije i da vidimo kako i koliko odgovorno troše naše pare. Kao što oni mene pitaju – kako trošimo pare kao Vlada Srbije, tako ću da ih pitam lepo, jer mi i to piše na kraju u opštem deficitu koliko su naših potrošili, koliko su ih utrošili na gluposti, a koliko na pametne stvari. Nemam ništa protiv, neka se rade serije, neka se snimaju serije, emisije iz kulture, sve je to u redu, ali ne možete da imate 1000 ili 1500 zaposlenih više nego što je potrebno, ne možete da bacate pare na gluposti i nemojte da uzimate kratkoročne kredite za likvidnost. Nađite način da uzmete dugoročni kredit, pa da taj problem rešite, ali sada, šta ću ja tu.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Smeni Bujoševića.)
Nažalost, nije on taj koji je najviše doprineo takvoj situaciji danas, inače bi mi bilo rešenje lakše.
Takođe, što se tiče slobode štampe, medijskih sloboda, to je dragoceno u civilizacijskoj i demokratskoj tekovini. Za svakog od nas ko se prihvatio dužnosti da na poverenje naroda odgovori nesebičnom posvećenošću pitanje slobode štampe se ne postavlja, ono se podrazumeva, njen razvoj se podržava i poštuje. Naravno, pitanje odgovornosti je važno. Voleo bih da ide uporedo sa slobodom izražavanja i svim medijskim slobodama, ali bolje je da imate, ukoliko već morate da birate šta je manje zlo, bolje je da imate manjak odgovornosti nego da imate manjak sloboda.
Uprkos svim različitim pričama o cenzuri, autocenzuri, mediji u Srbiji su u potpunosti oslobođeni svake vrste pritiska, kao što sam rekao, nažalost, neretko i svake vrste odgovornosti.
Mi ćemo se ponašati kao i do sada, ni na koji način ne vršeći pritiske. Uprkos činjenici da sam doživeo ili preživeo i lično najveći broj besmislenih uvreda, kleveta, laži, neistine, nikada nisam podigao nijednu tužbu, nijedan postupak protiv bilo kog medija zato što je postupak predstavnika javne vlasti da trpe, ali naravno da imaju pravo da odgovore na to. Mislim da je pravo na odgovor ključno pravo za svakoga, a naše je da i dalje učinimo sve što je moguće na razvoju drugačijeg mišljenja i mogućnosti da to drugačije mišljenje dođe do svakog građanina ove zemlje.
Ono što je za nas, rekao bih, najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao jeste reforma obrazovanja, jer to je ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo, da učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti na nove pohode, na osvajanje novih znanja.
Anatol Frans je rekao da se obrazovanje ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate, nego od toga koliko ste u stanju da razlikujete koliko znate, a koliko ne. To je jedini put ka nečinjenju konstantnih grešaka. To je jedini put ka novoj snazi koja je ovoj zemlji neophodna. To je način da znamo koje granice i kada možemo da pomerimo način da povećamo sopstvene kapacitete. Znanje treba da vodi ovu zemlju, znanje treba da je oblikuje i da joj odredi ciljeve.
Pre toga svi mi moramo da naučimo koliko toga i šta sve ne znamo. Treba da prihvatimo tu neprijatnu činjenicu i da naučimo kako da je promenimo. Nije tu osnovni problem to što je naše znanje u odnosu na sve ostale mlado, što smo naučili da čitamo i pišemo pre nekih 150 godina i što smo gotovo 1000 godina kasnije od drugih osnovali univerzitet i počeli da se bavimo naukom. To je prednost koja se danas prilično lako i brzo nadoknađuje.
Problem je nešto drugo. Problem je što smo se navikli na sopstveno neznanje i što na neki način uživamo u tom neznanju, što smo ga postavili kao reper i što ne dozvoljavamo znanju da se probije, što kada nam kažu da neki Holanđanin govori sedam jezika, naš komentar je – vidi budalu, što kada nam neko kaže da radi 12 ili 13 sati, naš komentar je – vidi foliranta i lažova, zato što mi ne možemo da zamislimo da neko radi 12 sati, zato što ne možemo da zamislimo da neko govori sedam jezika, jer mi to ne uspevamo.
Zahvaljujući tome došli smo u paradoksalnu situaciju, ovde su svi ubeđeni da znaju sve, bez obzira na to što ponekad ne znaju ništa. Samim tim nemamo nikakvo specijalizovano znanje, nemamo dovoljno stručnjaka, majstora svog zanata, one koji su u stanju da znanje usavrše i prenesu ga dalje. Sve znamo, jednom rečju za sve smo stručnjaci, o svemu imamo stav, ali kada dođe do činjenice i do rešenja, do toga kada treba nešto zaista da se uradi, tu otkrivamo tu strašnu činjenicu da to ne znamo.
Podsetiću vas na priču o deficitu, na priču o rastu. Pridike i predavanja u ovom parlamentu su nam držali oni koji su nas doveli do minus 3,6% rasta i oni koji su nas doveli do deficita od 5, 6, i 8%. Kada smo uspeli to sve da preokrenemo da nemamo deficit i da nam rast bude plus 2,6%, a ne minus 3,6% oni nam objašnjavaju da to nije dobro i da je bolje da se vratimo na to kada je to sve išlo u minus. Šta ćete? Takva nam je priroda. To mora da se promeni u Srbiji, i to je najvažniji zadatak, da naučimo da učimo, da se specijalizujemo, da otkrivamo nova polja znanja, da postanemo kadri da rešavamo. Kada to naučimo imaćemo generacije koje spas neće tražiti u bežanju od problema ili u pukom pokoravanju problemima. Imaćemo generaciju kadru da ih rešava. To je, ako neko nije shvatio, najbolje način da mladi ljudi ostanu u ovoj zemlji, da imaju razlog da ostanu i da znaju i šta će sa sobom i šta će sa njom, da znaju rešenje.
Tome služi reforma obrazovanja i zato ćemo je sprovesti, da bi dobili generacije sa rešenjima, generacije sposobne da odgovore na svaki zadatak, da razviju i sačuvaju svoju zemlju, da pripreme na pravi način one koji dolaze posle njih. Znanje je, drugim rečima jedan neprestani tok u koji moramo ponovo da se uključimo. Moramo da postanemo njegov deo kako bi mogli da koristimo njegove plodove. Moramo da sprečimo da nas bujica neznanja i nemara odnese, da shvatimo da samo znanje omogućava da sve ostane u koritu, da teče mirno, da daje plodove i da dovodi do cilja.
Obrazovanje u dalekoj najvećoj meri doprinosi društveno ekonomskom razvoju jedne zemlje i predstavlja najisplativije ulaganje u dugoročno blagostanje. Ono podstiče inovacije, obezbeđuje mladima potrebne veštine da mogu da se takmiče u globalnim razmerama, a to je ključni razlog razvoja jednog društva.
U sadašnjem sistemu naši izdaci za obrazovanje, koji iznose oko 5,2% BDP, su relativno visoki u međunarodnim poređenjima, dok su ishodi obrazovanja, na primer, merimo PISA testom, to je Međunarodni program za vrednovanje učeničkih dostignuća koji svake dve godine sprovodi OECD na bazi standardizovane metodologije, neuporedivo niži od onih koji bi opravdali naš nivo ulaganja. Da samo imate u vidu, mi ovo trošimo na plate. Mislim da 91% našeg budžeta za prosvetu odlazi na plate i sa toliko plata, koje isplaćujemo, u tom sektoru imamo veoma, veoma niske i veoma loše rezultate. To su stvari koje u narednom periodu moraju da se promene i ne interesuje me šta će ko da kaže i ne interesuje me koliko će ko da štrajkuje i ne interesuje me koliko će kojih političara, koji im se sviđaju, da dovode, jer sposobnost i znanje moraju da pobede nesposobnost i nerad.
Ono što je važno, cilj jedan, to je usklađivanje ishoda obrazovnog sistema sa potrebama tržišta rada, povećanjem kvaliteta, relevantnosti obrazovanja i obučavanja.
Što se reforme visokog obrazovanja tiče, posebno mora da se stavi naglasak na važnost studijskih programa, jer stopa nezaposlenosti diplomaca sa visokim obrazovanjem iznosi 40%, a emigracija mladih i stručnih je velika. Upravo zato svaka ozbiljna reforma obrazovanja počinje reformom visokog obrazovanja, kako bi se više fokusirali na konkurentnost, orijentaciju ka krajnjem rezultatu, inovacijama, kao i na mapu puta ka finansiranju koje je orijentisano po učinku.
Jedan od prvih zakona na kojima je rad intenzivno započet je zakon o visokom obrazovanju i očekujte da bude ovde u parlamentu pre kraja 2016. godine. Veća mobilnost studenata i nastavnika preduslov je povećanja konkurentnosti naših visoko školskih ustanova.
Promenama u Zakonu o visokom obrazovanju i njihovim implementacijama rad visoko školskih ustanova postaje transparentniji. Razvijen je nacionalni repozitorijum doktorskih disertacija, koji je u međuvremenu postao najveća riznica znanja u regionu. Promenjen je način priznavanja diploma stečenih u inostranstvu na jedan jeftiniji i efikasniji način, kako bi bila uklonjena barijera za povratak stručnjaka iz inostranstva, ali sve to i dalje nije dovoljno, jer se suočavamo neuspešno sa rastućim konkurentnim globalnim tržištem.
Potrebno je da se postaramo da naši đaci budu spremni da se nadmeću na globalnom tržištu, ne da uspeju u Srbiji, da zadovolje roditelje ili sopstvenu sujetu, da trče za diplomama, već da svojim znanjem budu u prednosti u odnosu na svoje vršnjake u regionu.
Fokusiraćemo se na negovanje ključnih veština, kao što su kritičko razmišljanje, rešavanje problema i IT koji će podstaći zapošljavanje onih koji završe školovanje.
Potrebno je unaprediti kvalitet visokog obrazovanja, potrebno je uvođenje strožijih, ponavljam strožijih, obavezujućih kriterijuma za izbor u profesorska zvanja na nacionalnom nivou, koji bi svi univerziteti morali da ispune, kao i pooštravanje, recimo, kao što to koristi Univerzitet u Beogradu, uslova za akreditaciju i drastično unapređenje sistema kontrole ispunjenosti uslova za akreditaciju.
Trenutno je stopa upisa na fakultete u Srbiji 50% od ukupnog broja maturanata u centralnoj i istočnoj Evropi, ona iznosi preko 60%.
Pre nekoliko godina, decenija, Univerzitet u Beogradu je bio najprestižnija ustanova u regionu koja je privlačila studente iz celog sveta. Danas je on na Šangajskoj listi, ali ćemo morati naporno da radimo kako bismo ponovo uspostavili standarde izuzetnosti na Beogradskom univerzitetu. Do 2020. godine je cilj da se rangiramo među druge svetske univerzitete i da Beograd postane obrazovni centar regiona.
Vlada trenutno daje stipendije za preko 100 hiljada đaka, a preko 30 hiljada studenata svake godine prima stipendije Vlade za studije na državnim univerzitetima, ali mnogi od njih ne mogu da nađu posao kada diplomiraju zato što očekuju da ga dobiju u državnoj službi, zato što to nismo na dobar način podelili da ljudi razmišljaju o privatnom sektoru, osnivanju svojih kompanija ili o radu u privatnom sektoru.
Nastojaćemo da radikalno izmenimo način funkcionisanja naših univerziteta, kako bi iz njih izlazili oni studenti koji će ispuniti zahteve tržišta rada. Do 2020. godine udvostručićemo broj onih koji diplomiraju iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematičkih oblasti. Primenićemo strože procedure sertifikacije, akreditovanja za naše ustanove, kako bismo bili sigurni da svaki program priprema studente za zahteve tržišta rada.
Sledeće godine sprovešćemo brzu procenu sektora visokog obrazovanja sa osvrtom na to, ovo je suštinski pokazatelj učinka po ustanovi fakulteta, uključujući stope diplomiranja i mogućnosti da se diplomci zaposle u različitim oblastima, jer to je ono što je najvažnije.
I sada dolazimo do suštine onoga što bi trebalo da uradimo i što bi trebalo da dovede do boljih rezultata u narednom periodu. To je reforma srednjeg stručnog obrazovanja i dualno obrazovanje. Mlad čovek se ukoliko nema iskustva u određenoj praksi teško odlučuje na pokretanje samostalnog biznisa, samo 3% do 5% mladih ljudi će pokrenuti samostalni posao ako tokom školovanja nisu sticali neko radno iskustvo, ali u onim sredinama u kojima jesu sticali to iskustvo, nećete verovati, procenat mladih ljudi koji to žele da uradi je između 15% i 20%, dakle, tri do četiri puta više. Tu sklonost ka preduzetništvu razvija upravo dualni model obrazovanja. Naš dualni model obrazovanja i njegove prednosti, na njega su nam ukazali strani investitori, prijatelje i kolege iz Švajcarske, Nemačke i Austrije.
Kada sam bio u Švajcarskoj tamo sam mogao da upoznam guvernere četiri američke države, jer i Amerikanci danas vide da njihova ekonomija proporcijalno posustaje za ekonomijom Švajcarske, Nemačke i Austrije, upravo zbog dualnog obrazovanja, zato što su i Amerikanci napravili da je koledž najviši cilj koji neko može da ostvari za svoje dete. Danas više nije. U Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji to nije, budi ono što može da zaradi najviše, peri sudove ako možeš da dobiješ 5.000 evra za to, ne treba ti doktorska diploma za to, ako si doktor, ako si sposoban imaj platu od 10.000, ako nisi nema ko da ti pomogne, radi nešto drugo.
Zato hoćemo da učimo decu, da učimo tinejdžere da počnu da rade i da razvijamo preduzetnički duh i baš me briga za zaštitnike, ne znam čega i kojih prava, ovoga ili onoga. To je jedini način da se Srbija pokrene, suštinski da se pokrene i da obezbedimo dugoročni rast, dugoročni i održivi rast naše privrede. Dete od 14, 15 godina da vidi kako to funkcioniše u fabrici, da vidi kako se radi.
Ljudi gledao sam modele, mogu to za sutra i da vam pripremim, da vidite koliko Danska, Švajcarska, Nemačka i Austrija su ispred drugih zemalja. Holandija danas ima problem zbog neprimene dualnog obrazovanja koja je jedna od tri najrazvijenije zemlje EU. Ako bismo uspeli 1% od toga što oni primenjuju i mi da primenimo u našoj zemlji, mi bismo mnogo toga napravili. Nažalost, do sada nije bilo postojalo interesovanju u srpskim kompanijama, a još manje je postojalo interesovanje u našem prosvetno-obrazovnom sistemu. Zato što se time ruše nečije privilegije, zato što se time ruši ustanovljeni sistem, već 50, 60 godina, da ja zadržim svoju poziciju, nemoj da primam mladog profesora, nemoj da primim ovog koji zna više od mene, da ja zadržim ovo moje, lepo mi je i u redu je. Ljudi, ne može tako.
Mnogo vas volimo i poštujemo, ali ne možete tako. Zato što na taj način zaostajemo, gubimo trku u regionu, a kamoli u razvijenoj Evropi. Oko 1.300 privrednih subjekata u Srbiji danas ima neki vid saradnje sa školama, ali moramo da dođemo do 100 hiljada da bi to imalo smisla, a ne 1.300. Moramo za 80 puta da to uvećamo. I, ljudi mi sa druge strane to moramo da uradimo kako ne bismo uvozili radnu snagu. Nama još dve godine treba, uvozićemo varioce i vodinstalatere. Možda vam to smešno zvuči, pravnike i menadžere nećemo, ali vodinstalatere i varioce ćemo da uvozimo za dve godine ako se ovako nastavi na ovakav način.
Nećemo moći da biramo gospodine Šešelju odakle, zato što ćemo da tražimo i te iz Avganistana, pošto mi Srbi nećemo biti sposobni da budemo dobri vodinstalateri ukoliko se ovako nastavi.
Predškolsko obrazovanje, ovo radimo naravno sa Švajcarskom agencijom, za razvoj radimo sa Nemačkim GIZ-om i Privrednom komorom Austrije, to ćemo da nastavimo. Što se povećanja opšteg nivoa obrazovanja tiče, veoma je važno predškolsko obrazovanje. I dalje nedovoljan broj mlađe dece imam pristup predškolskom obrazovanju, samo je 60% dece od tri do pet godina upisano u predškolske ustanove. Recimo u Bugarskoj, u Rumuniji je više od 80% upisano i onda vam je jasno kako i koliko ćemo morati da uložimo da to promenimo.
Takođe, ćemo morati da vidimo kako da povećamo iz najsiromašnijih delova Srbije učešće u radu, odnosno u pohađanju predškolskih ustanova širom Srbije. Tu sam posebno zahvalan i Fondaciji „Novak Đoković“ za unapređenje obrazovanja u ranom detinjstvu i doći će predsednik Kim, Svetske banke, zajedno sa njima da te programe pokrenemo u septembru, kao i Unicefom i sa svima drugima. Teško govorim, vidim da me grlo već boli.
Što se zdravstva tiče, 2014. godine upravo zbog brojnih nerealizovanih projekata, neiskorišćenih kredita i donacija srpsko zdravstvo je smatrano najgorim. Imalo je najlošije ocene kvaliteta u Evropi. Izazov je bio u proteklom peridou zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji. Mislim da smo to delimično postigli iako građani, posebno pacijenti i dalje imaju itekako razloga da budu nezadovoljni uslugom.
Zahvaljujući onome što smo uradili u proteklom periodu napredovali smo šest mesta u evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, sa 554 ostvarena boda poboljšali smo ukupni skor za 81 bod u odnosu na prošlu godinu i ostvarili zavidan napredak u tri ključne oblasti prava pacijenta, dostupnost zdravstvene zaštite i ishodi lečenja. Iako smo se u 2016. godini popeli za dodatna tri mesta na evropskim indeksima, još uvek ima još mnogo mnogo stvari.
Naša potrošnja za zdravstvenu zaštitu je užasno visoka. Prema aktuelnim podacima trošimo skoro 10% našeg BDP na zdravstvo, što odgovara cifri od 431 milijarde dinara, dakle tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako nama od toga, ćorav može da vidi da nama negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako. Samo pogledajte sve što imam, stvarno nisam u stanju, da mi kažete gde je, odmah da pohapsimo sve, da uradimo sve. Negde te pare nestaju. Mi ne nudimo uslugu za te tri i po milijarde.
Imamo mnogo bolje javne nabavke nego ranije. Imamo problem oko generičkih lekova. Ali, ako bismo išli na generičke lekove, gospodine Šešelj, bilo bi nešto dostupniji pacijentima, ali računajte da smo ugasili i „Galeniku“ i „Hemofarm“, da više ne postoje. Dakle ima tu mnogo problema sa kojima mora Vlada da se suoči i koje mora da rešava, ali nije to ključni problem.
Nemoguće je da nismo uspeli više objekata da obnovimo. Sada preko Kancelarije za javna ulaganja obnavljamo objekte zdravstvene zaštite, obnavljamo školske ustanove. U toku je obnova 309 objekata, od toga neću odustati, dok i poslednje dete koje ide u dom zdravlja ili starac i dete ide u školu ne bude imalo uredan toalet, pa pričali oni koliko hoće da sam premijer za vc, ali premijer za čiste vc, za razliku od onih kakve su oni nama ostavljali i to ćemo da nastavimo da radimo u narednom periodu.
Dobili smo saglasnost evropske investicione na tendersku dokumentaciju za prvu fazu izgradnje kliničkog centra i tender je objavljen 29.12.2015. godine u žurnalu EU, „Službenom Glasniku Srbije“ i portalu Uprave za javne nabavke. Procenjena investiciona vrednost radova je 96,1 milion evra bila, obuhvata rekonstrukciju 86.000 metara kvadratnih, rok izvršenje je 31 mesec.
Uspeli smo kasnije da dobijemo povoljniju nabavku od procenjene vrednosti, za oko 20 miliona evra, dakle na 75,46 miliona evra, što me dodatno plaši da vam odmah kažem. Šta god vam i moj ministar i svi stručnjaci rekli, to je stvar koja me najviše plaši. Kada god dobijemo za toliko ubedljiviju ponudu znam da posle toga imamo problema. Samo čekam da vidim kako će to da bude. Već početkom 2017. godine građani Niša i okoline moći će da se ponose novim Kliničkim centrom Niš. Realizacija ove investicije tavorila je do pre dve i po godine, a onda smo uspeli da taj projekat dovedemo u završnu fazu. Uspeli smo da obezbedimo sredstva za završetak radova na Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra u Nišu, koja je 2014. godine počela sa radom i do sada je obavljeno stotinu kardiohirurških intervencija.
Nabavka gama noža je bila velika stvar. Zlatni standard u neurohirurgiji, počelo u novembru prošle godine i za sada daje zaista odlične rezultate. Obavljeno je više od 368 operacija. Mi smo za sedam godina od 2008-2015. godine za lečenje 801 pacijenta u Turskoj platili četiri miliona i 700 hiljada evra, samo zato što nismo imali gama nož u Srbiji. samo gledajte da li je neko i ko je mogao po tom pitanju da pravi određene kombinacije zašto to nismo uzeli za sebe, pa da ne moramo da plaćamo nikom.
Više od 20 godina u brojne zdravstvene ustanove malo ili gotovo ništa nije ulagano. Osim adaptacije, Vlada planira i ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu i izgradnju novih kapaciteta kao što su „Tiršova dva“, Opšta bolnica u Vranju i „Onkologija dva“.
Izgradnja prve javne banke matičnih ćelija koja se gradi u okviru Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ ulazi u završnu fazu i Vlada Srbije iz godine u godinu povećava iznos novca, iznos sredstava za ovu namenu.
U 45 opština Srbije rasporedili smo 64 sanitetska vozila nabavljena sredstvima Ministarstva zdravlja. Tamo gde ta kola nisu nestala, a nestala su zato što su stručnjaci rekli da treba domovi zdravlja sami sobom da upravljaju uz podršku lokalne samouprave. Potrošili sve pare na plate a onda da bi radnici tužili domove zdravlja i da bi namirili plate, oni dali na doboš ambulantna kola i sve što smo mi narodnim novcem kupili i sada više nema ništa. Takav je slučaj, ako se ne varam, do sada u šest lokalnih samouprava.
Nastavićemo da promovišemo transparentnost objavljivanjem liste čekanja i vremena čekanja za većinu kritičnih medicinskih intervencija i tretmana. Tamo gde postoje uska grla obezbeđenjem dodatnih sredstava značajno su smanjena liste čekanja. Prošlog meseca je prvim pacijentima pružena terapija na novim linearnim akceleratorima u Beogradu, Kragujevcu i Nišu, za koje smo dali prošle godine 700 miliona dinara.Još minimum šest najsavremenijih akceleratora biće nabavljeno do kraja godine, tender je planiran sada iz Svetske banke.
Elektronsko poslovanje ćemo intenzivno da uvodimo u zdravstveni sistem sa ciljem boljeg upravljanja sistemom zdravstva. Poboljšali smo nivo usluga u porodilištima. Epiduralna anestezija je sada besplatna, što je majke ranije koštalo između 5.000 i 15.000 dinara. Tokom poslednje dve godine obučili smo 2.650 specijalista.
Osnovali smo Fond za plaćanje i lečenje u inostranstvu. Fond je počeo sa radom 2015. godine. Do sada smo platili to za 60 ljudi, u najvećem delu za decu, što ako se sećate uvek se pronalazilo ranije iz različitih sponzorstava. Neophodno je bolje upravljanje.
Prevencija mora da postoji i stupio je na snagu novi kalendar vakcinacije. Takođe ćemo i kod raka grlića materice, otkrili smo da je preko 32,9% žena koje pripadaju rizičnoj kategoriji, redovno pregledano od ranog otkrivanja ove bolesti, što znači da ćemo to morati dramatično da povećamo kako bismo zaštitili zdravlje naših žena, 470.000 u Srbiji ima dijagnozu dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, kao što je hipertenzija i prima neki oblik lečenja, ali ako se dijabetes ne uoči u ranoj fazi, kasnije cena lečenja, kao što znate, najmanje tri puta je veća, tri puta skuplja. Zato ćemo morati svu energiju da usmerimo na bolju prevenciju kritičnih bolesti. Sada imamo i veći broj slajsnih skenera, jer ono što ranije otkrijemo ove bolesti više ćemo života spasiti, a da dodam još jedan argument, manje važan od ovoga, ali ne nevažan i mnogo manje će to koštati državu.
Nameravamo da izradimo obiman protokol za rano otkrivanje dijabetesa, hipertenzije i rada grlića materice. Ovaj protokol će biti probno sproveden u 20 odabranih opština kako bismo bili sigurni da poboljšani postupci ranog otkrivanja bolesti funkcionišu kako treba.
Ljudska prava, briga o natalitetu, socijalna odgovornost, saradnja sa civilnim društvom, reforme koje smo planirali dugoročni su interes čitavog društva, ne samo ove vlade, one se tiču i dotiču svih segmenata društva. Privreda i civilni sektor ne mogu biti samo posmatrači, već ravnopravni partneri u celokupnom reformskom procesu od njegovog osmišljavanja do sprovođenja prava uspešnog partnerstva počinje i razvija se na konstruktivnom dijalogu dveju strana koje ne moraju uvek da imaju iste stavove, ali moraju da budu spremne da ih sučele u želji da se iz tog sučeljavanja rodi nešto korisno za društvo u celini.
Civilni sektor bi u Srbiji do sada pokazao da zahvaljujući svom znanju i iskustvu i sposobnosti da se dotakne svih problema savremenog društva poseduje ozbiljan potencijal da bude ovakav partner Vladi i javnom sektoru u reformskom procesu.
Što se tiče prava nacionalnih manjina, čini mi se da smo tu mnoge stvari postigli, ali još mnogo toga je pred nama i manje, rekao bih, u regulatornom smislu, mnogo više u provođenju volje i Vlade Srbije ali i pokrajinske Vlade i volje lokalnih samouprava da pripadnicima nacionalnih manjina na različite načine pomognu. To se pre svega odnosi na delatnost Ministarstva prosvete jer i dalje imamo pripadnike nacionalnih manjina koje nemaju udžbenike na svom jeziku i to više ne sme da se ponovi. Zadovoljan sam što su Hrvati dobili udžbenike na svom maternjem jeziku, ali za to smo čekali nekoliko godina. Niko ne zna zašto smo to toliko čekali i niko ne može da razume zašto smo to toliko čekali.
Očekujem vrlo jasnu i produktivnu saradnju nacionalnih saveta sa Ministarstvom prosvete, izdavačima, autorima, ali i širom akademskom zajednicom i posebno moram da pomenem Rome i Romkinje. Moraćemo mnogo više da radimo na njihovoj inkluziji i da se ponosimo svojom multikulturalnošću kao najvećom vrlinom našeg društva, a ona se upravo ogleda u suživotu različitih nacionalnosti i nikada ne možemo da se umorimo od posvećenosti sa kojom čuvamo i razvijamo različite kulturne identitete.
Što se tiče odnosa države i Crkve i verskih zajednica, imamo mnogo prostora za dijalog i saradnju. Sa svim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama želimo da unapređujemo dijalog kako bi izazove 21 veka zajedničkim naporima predupređivali i savladavali. Vlada Srbije u Srpskoj crkvi i tradicionalnim hrišćanskim crkvama i verskim zajednicama, u Jevrejskoj zajednici, Islamskoj zajednici vidi partnera u izgradnji savremenog društva sa visokim duhovnim i materijalnim standardima, razume se, Katoličkoj crkvi, Protestantskim zajednicama. U skladu sa Ustavom one su neraskidivo povezane sa njenim društvom i institucijama života, razvojem i napretkom.
Takođe, smatram da je dobro da se kaže da savremene srpske države danas ne bi ni bilo bez osam vekova postojanja u kontinuiteta i zajedničke borbe Srpske crkve za državnost Srbije i u tom smislu zahvalnost Srpskoj pravoslavnoj crkvi i na njenoj današnjoj ulozi i na njenom današnjem delovanju.
Što se rodne ravnopravnosti tiče, nismo zadovoljni i nisu zadovoljavajući rezultati. Žene čine 51,3% opšte populacije, ciljeve koje želimo da postignemo to je najmanje 40% žena preduzetnica u odnosu na 30% koliko je danas, najmanje 30% u upravnim i nadzornim odborima javnih preduzeća, najmanje toliki procenat žena među postavljenim i imenovanim licima u organima izvršne vlasti. Samo 5% žena je na pozicijama predsednica opština, odnosno gradonačelnice danas.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Ministri.)
Pet od 19, više nego što je bilo ranije.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Pet od 20. Predsednik je prvi među jednakima.)
Nedovoljno.
Dakle, 50-50% učešće žena u upravljačkim i nadzornim telima za obrazovanje, nauku, kulturu, informisanje i sport, kao i u međunarodnim telima.
Takođe ravnomerno raspoređeno vreme koje muškarci i žene troše na neplaćene poslove – roditeljstvo, ekonomija, staranje. Sada u neplaćenim poslovima žene provedu 5,08 sati, a muškarci 2,58, odnosno 40% manje. Na tome ćemo vredno da radimo i nadam se daće rezultati biti sve bolji.
Što se tiče položaja LGBT populacije u saradnji sa građanskim udruženjima održano je deset dvodnevnih seminara o ponašanju policije prema LGBT. Policijske uprave Grada Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca odredile su oficire za vezu sa LGBT populacijom. Poboljšana je komunikacija i saradnja sa tom populacijom i organizacijama civilnog društva koje nadgledaju zaštitu i ostvarivanje prava osoba drugačije seksualne orijentacije i nadam se da svi svojim stavom doprinosimo da oko toga ne pravimo veliko političko pitanje, već i da je to jedno od ljudskih prava koje pripada svakom pojedincu, svakom čoveku i naš posao je da to poštujemo.
Mi smo do sada uspeli da hendlujemo i da držimo pod kontrolom sve migrantske tokove i zbog vremena, pravo da vam kažem, iskoristiću da o tome govorimo nešto više.
Takođe, želim da kažem oko socijalne zaštite i veoma važnih rezultata u toj oblasti da smo uspeli značajno da se izborimo protiv sive ekonomije, da smo uspeli takođe da naplatimo 14,8 milijardi dinara više od planiranog i zato je Fond PIO povukao manje sredstava po osnovu dotacije za 9,8 milijardi dinara. Isplate korisnicima prava iz nadležnosti ministarstva ne kasne ni jedan dan i nije umanjeno nijedno novčano davanje za dečiju, boračku, invalidsku i ostalu socijalnu zaštitu za oko tri miliona i 300 hiljada građana.
Do sada smo u borbi protiv zloupotrebe oko invalidskih penzija pregledali više od 51 hiljade penzija. Penzije su obustavljene za 305 korisnika i tome je ostvarena ušteda od 88 miliona dinara. Za 11 godina postojanja inspekcije su izdate ukupno 74 zabrane rada domova za starije, a tokom druge polovine 2014. godine i 2015. godine zabranjen je rad za 37 domova za starije.
U 2015. godini obavljena je kontrola u oblasti boračke invalidske zaštite za lica sa svojstvom ratnog vojnog invalida i korisnika porodične invalidnine po palom borcu. Na ovaj način je sprečena zloupotreba od oko 700 miliona dinara. Izmirena su dugovanja Fondu PIO i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Rešeni dugovo prema vojnim penzionerima za period za koji nismo, kao što znate, ni krivi ni dužni od 2008 godine.
Morali smo da nađemo ogroman novac za to. U januaru 2016. godine isplaćena je razlika po osnovu vanrednog usklađivanja penzija za 29.338 vojnih penzionera, ukupno u novcu 5,57 milijardi dinara. Odlukom Vlade Srbije i PIO ispravljena je nepravda prema korisnicima poljoprivrednih penzija. Isplaćena je razlika naknade pogrebnih troškova za oko 66.000 umrlih penzionera. Izdvojeno je 1.750 miliona dinara odlukom. Izbegnuti su sudski postupci čime je ušteđeno oko dve milijarde dinara. NSZ je isplatila dug koji je nastao još 2003. godine. Za oko 15.600 nezaposlenih isplatili smo 1.725.107.000 dinara. Značajan porast usvojenja imamo od skoro 31%, što je vrlo pozitivno. Zasnovano je u poslednje dve godine 347 usvojenja, gde će Ministarstvo za rad i ubuduće imati obavezu da to podstiče i da vidi šta je to što može da napravi i uradi.
Što se tiče Zakona o socijalnoj zaštiti, konstatovane su određene nejasnoće. Naš cilj je da u 2020. godini udeo neto dohotka korisnika novčane socijalne pomoći u liniji rizika siromaštva za jednočlano domaćinstvo i za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece bude 80%, kao i posledično povećanje obuhvata lica u riziku od siromaštva novčanom pomoći za 30%.
Planovi za unapređenje, uključivanje radno sposobnih korisnika socijalne pomoći u proces rada kroz radnu aktivaciju. Ne možeš da primaš socijalnu pomoć, a da nećeš da očistiš ulicu. Znači, imaš ti šta da radiš, nego nećeš da radiš. E, ako ti država daje pare, možeš da izađeš i da nam pomogneš u čišćenju lišća. Nema tu velike filozofije. Vi možete da me ne volite koliko hoćete, ali ima rad da se poštuje, a ne nerad. Jer, najlakše je da svi ne radimo i da tražimo od države socijalnu pomoć.
Unapređenje rada centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, unapređenje sistema razmene podataka institucija obaveznog socijalnog osiguranja sa drugim državnim organima. Naravno, borba protiv zloupotreba, dalja reforma penzijskog sistema kako bi bio finansijski održiv i stabilan i za buduće generacije penzionera, izrada socijalne karte, osnaživanje korisnika za izlazak iz sistema socijalne zaštite, izgradnja, obnova, rekonstrukcija, adaptacija i opremanje svih ustanova socijalne zaštite, unapređenje te zaštite ulaganjem usluge podrške u zajednici, transformacija mreža ustanova, prvi put uvođenje socijalno zdravstvenih usluga koje podrazumevaju zajednički rast zdravstvenih i socijalnih radnika u cilju efikasnijih i humanijih tretmana osoba sa zdravstvenim i razvojnim problemima iz sistema socijalne zaštite, nastavak borbe protiv nasilja u porodici i eksploatacije dece, otvaranje prve sigurne kuće za žrtve trgovine ljudima, izgradnja odgovarajuće azilnog sistema i upravljanje migrantskim krizama.
Radi se na izradi važnih zakona koji doprinose većem zapošljavanju, smanjenju rada na crno, unapređenju socijalnog dijaloga i usaglašavanju propisa sa pravnim tekovinama EU. To je od Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, pa sve do Zakona o dopunama i izmenama Zakona o PIO i strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za period do 2020. godine.
Veliki broj osoba sa invaliditetom spada u kategoriju lica koja su ispod linije siromaštva, oko 60%. Veoma je nepovoljna i obrazovna struktura, nepovoljnija nego kod opšte populacije. Dakle, 53,3% od tih osoba ima završeno osnovno obrazovanje ili nepotpunu osnovnu školu, dok svega 6,6% ima više ili visoko obrazovanje. Veoma nam je važan, upravo zbog te nepovoljne obrazovne strukture, kao i nedostatka radnog iskustva, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Usvojili smo i Zakon o znakovnom jeziku, a usvojen je i Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča. Prioriteti su: zapošljavanje, kreirati nove programe obuka za osobe sa invaliditetom, obrazovanje, uvođenje posebnih programa podrške za pohađanje predškolskih i školskih ustanova, pristup uslugama, socijalna zaštita, deinstitucionalizacija, odnosno unapređenje razvoja srodničkog smeštaja, srodničkog hraniteljstva i hraniteljstva za decu sa invaliditetom, zdravstvena zaštita.
Briga o natalitetu. Demografske statistike nas veoma brinu. Prirodno kretanje stanovništva se konstantno pogoršava još od 2002. godine. U periodu od 2005. do 2015. godine, samo preko prirodnog priraštaja izgubili smo 383.000 stanovnika. Dakle, izgubili smo grad veličine Novog Sada. To je samo zbog prirodnog priraštaja nižeg. Za samo 10 godina izgubili smo ceo jedan Novi Sad. Na godišnjem nivou veličinu grada Prijepolja ili Negotina. Ona se kreće od -1,7 promila u beogradskom regionu, do 8,3 promila u regionu južne i istočne Srbije. Samo sedam opština beleži pozitivne stope prirodnog priraštaja, a to su Tutin - 7,8, Novi Pazar - 6,4, Preševo - 3, Sjenica - 2,6, Novi Sad pretežno zbog izbegličke populacije - 0,9, Petrovaradin - 0,4 i Surčin - 0,3 promila.
Pred ovako zabrinjavajućim brojkama moramo nešto da preduzmemo. To nije pitanje davanja para za treće rođeno i četvrto rođeno dete, zato što time ništa ne dobijamo, naprotiv, gubimo novac. Ono gde dobijamo, to je ukoliko bismo podstakli majke i roditelje da dobiju prvo dete. Da dobiju prvo i drugo dete, sa tim imamo najviše problema. Oni koji imaju drugo dete češće se odlučuju na treće dete, nego što se neko odluči da ima prvo dete. Upravo zato će i ministar u Vladi Republike Srbije, Slavica Đukić Dejanović, imati, čini mi se, posebna ovlašćenja da se naročite mere i poseban budžet da izdvojimo kako bismo te mere popravili. Jer, to što ćemo mi ekonomiju Srbije da popravljamo, to što ćemo da vodimo dobru politiku, šta nam vredi ako izumiremo kao nacija.
Što se suzbijanja porodičnog nasilja tiče, u proteklom periodu broj prijavljenih slučajeva je povećan za 32,4%, što ne znači da ih je više. Naprotiv, rekli bismo da ih je značajno manje. Ali, to znači da su se ljudi, posebno žene ohrabrile da dolaze pred nadležne državne organe i da govore o svojim problemima. To, naravno, ne znači da smo probleme rešili. Naprotiv, imamo ih mnogo. Zato će u septembru biti donet jedan novi zakon, zakon o suzbijanju porodičnog nasilja. On predviđa specijalizovanu policiju i tužilaštvo za borbu protiv ove pojave, kao što smo već rekli i najavili, osnažen centar za socijalni rad i posebnu koordinaciju državnih organa i ustanova.
Posebno značajne aktivnosti u oblasti zaštite dece. Od kampanja „Bez droga u školama“, „Klikni bezbedno“, „Siguran internet u Srbiji“, „Net patrola“, „Program Unicefa“, Projekta „Sigurno detinjstvo“, razvijanja bezbednosne kulture među mladima, naš je posao da pre svega reformišemo društvo i privredu sa jednim ciljem – da deci ostavimo vedriju budućnost, uređenu zemlju u kojoj će moći da rade i pristojno da žive. Organizacije koje se bave pravima deteta uputile su Vladi Srbije predloge kako da poboljšamo taj položaj i oni se upravo sastoje od ovoga što sam rekao. I organizovanje meseca borbe protiv trgovine ljudima, droge, kampanja, škola i sve afirmativne mere za osetljive grupe učenika uvedene su kroz tzv. podzakonska akta. Usvojen je pravilnik o prepoznavanju diskriminacije. Uvedene su jedinice koje se bave prevencijom diskriminacije i nasilja, zaštitom ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju.
Oko elementarnih nepogoda, moraćemo još više da ulažemo u prevenciju. Svaki dinar u prevenciju jednak je sedam dinara koji se troše kasnije na obnovu. Imamo, nažalost, mnogo teških iskustava, pre svega sa bujičnim vodama. U Srbiji je za prethodnih 20 godina, u periodu od 1995. do 2015. godine, izgrađeno ukupno 19 brana za bujične vode, a samo u 2015. godini izgradili smo 29 brana za bujične vode. Moraćemo to da pojačamo i da koristimo i Kancelariju za javna ulaganja i, ako bude postojalo viška novca u budžetu Republike Srbije, da to napravimo.
Što se tiče zaštite životne sredine, tu nas očekuju veliki izazovi. Naša preduzeća u restrukturiranju i stečaju su inače zatrpana otpadom koje se taložilo po magacinima prethodnih 20 godina, bez znanja, novca i pomoći. Tajkunske firme čiji su vlasnici kupovali vile i jahte, umesto da su investirale u nove tehnologije, odlazile su u stečaj i za sobom ostavljale smetlišta puna opasne jalovine i teških metala koja dospevaju u zemljište, vode, vazduh i koja truju našu decu. Zato me ne pitajte koliko smo para potrošili u zapadnoj Srbiji da bismo ljudima ostavili mogućnost da imaju zdravu vodu i da mogu da žive tamo gde su živeli decenijama pre toga.
Nismo ili najmanje smo uradili u ovoj oblasti u periodu prethodne Vlade. Ne zbog toga što je ministar kriv, nego što smo najmanje novca izdvojili, najmanje pažnje i za to sam ja najkrivlji i najodgovorniji. U narednom periodu verujem da ćemo, a videćemo i oko Zakona o Vladu i ministarstvima kako ćemo tu da se postavimo, ali moraćemo da radimo i na razvoju unapređenja sistema za upravljanje otpadom, unapređenja upravljanja vodama, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, unapređenja kvaliteta vazduha putem smanjenja štetnih emisija. Sve te programe da provedemo u delo, jer to od nas očekuje i EU, ali to od nas pre svega očekuju građani Republike Srbije.
O energetici smo dobrim delom govorili i kroz EPS i kroz „Srbijagas“. Mi i danas uz sva povećanja imamo ubedljivo najnižu cenu električne energije u Evropi, dakle, 30% smo jeftiniji od prve zemlje do nas i mi ćemo morati da tražimo načina da smanjujemo račune za grejanje i poboljšamo energetsku efikasnost, čime ćemo pojačati i našu građevinsku industriju u narednom periodu i optimizacijom u brojnim opštinama. Moraćemo da finansiramo projekte energetske efikasnosti širom Srbije. Do sada je finansirano 11 projekata, pri čemu su njihove lokalne samouprave postigle godišnju uštedu od skoro dva miliona kilovat-časova ili uštede oko 40%.
Kao što znate, radimo Kostolac 2 i ta elektrana Kostolac je inače vredna 108,7 milijardi dinara i jedna milijarda dolara svakako će privući i nove industrije. Imamo veliki broj projekata koje gradimo paralelno, dakle, od izgradnje magistralnog gasovoda Niš–Dimitrovgrad, transbalkanskog koridora kojim se obnavlja mreža prenosa električne energije u zapadnoj Srbiji, dalekovod naponskog nivoa 400 kilovolti između Pančeva i Rešice, dalekovod naponskog nivoa 400 kilovolti Kragujevac–Kraljevo, podizanje naponskog nivoa prenosnog sistema u zapadnoj Srbiji između Obrenovca i Bajine Bašte, interkonekcija između Srbije, Bosne i Crne Gore, dalekovod od 400 kilovolti Bajina Bašta–Kraljevo. Instalirali smo i dodatnih 53,84 megavata obnovljivih izvora energije u širokom rasponu obnovljivih izvora.
Borba protiv kriminala i korupcije, kao poseban deo, izdvojen iz onoga što smo pričali o svim merama iz pravosuđa, namerno i posebno zbog uloge različitih organa u toj borbi od Ministarstva unutrašnjih poslova, samostalnog tužilaštva do nezavisnog pravosuđa. Želim da vas upoznam sa određenim podacima. Mi smo smanjili stopu opšteg kriminala za oko 8,6%, to znači 16.700 manje krivičnih dela, 23,5% manje ubistava. Ovo govorim zbog ljudi koji na neozbiljan i neodgovoran način svakoga dana govore kako se ne znam šta neobično dešava i kako je mnogo lošije nego nekada jer im je to jedina politička prilika da kažu da nešto podseća na devedesete. To im je jedina mantra, ništa drugo u životu ne znaju. Onda kada uporedite podatke ne sa 1990. nego sa 2011. i 2010, vidite da imamo za četvrtinu manje ubistava nego što smo imali. Zašto se to danas čini i zašto izgleda, sem te političke mantre, jer drugu nemaju, ne mogu da kažu šta znaju da urade i šta bi mogli da naprave u državi?
Druga važna stvar o kojoj govorimo ovde je ta da danas svi govorimo o tome, da danas brinemo o svakom ubistvu, da danas brinemo o svakom zločinu, da se danas traži odgovornost i Ministarstva unutrašnjih poslova. Tri meseca mi probiše glavu za tri barake. Ubiše celu državu za tri barake. Kod njih smo imali po 13 ubistava dnevno, i to sa fantomkama na glavama, niko ih nikad nije pitao, a danas za tri barake pobiše nas žive.
Jeste li nešto nervozni ili šta? Ja stojim pet i po sati, nemojte da se sekirate. Izdržaću koliko god da je potrebno. Malo mi je glas oslabio, ali ne sekirajte se. Ne sekirajte se.
Ostvarili smo napredak u borbi protiv trgovaca drogom. U protekle dve godine zaplenili smo 4,9 tona opojnih droga, uhapsili smo 215 pripadnika 30 različitih kriminalnih grupa koje pripadaju organizovanom kriminalu, bile su umešane u krijumčarenje, falsifikovanje, korupciju i brojne druge kriminalne aktivnosti. Otvorili smo devet novih policijskih stanica, ispostavu u Beogradu, Surčin, Batajnica, Resnik, Blok 45, Novi Sad, Niš, Ub, Priboj, Preševo, zahvaljujući čemu možemo da zaštitimo danas veći broj građana i veću teritoriju.
Mi smo se, naravno, fokusirali na unapređenje odgovornosti policije u protekle dve godine. Smanjen je broj krivičnih dela izvršenih od strane policijskih službenika za 9,4%. Da bi naše škole bile sigurnije, povećali smo broj patrola i pojačali bezbednost u školama rasporedivši 372 policijska službenika u 689 škola. Udvostručili smo broj predstavnika u osnovnim školama, što je dovelo do smanjenja broja krivičnih dela i prekršaja zabeleženih u školama. Broj krivičnih dela smanjen je sa 1.667 na 1.524, a broj prekršaja sa 727 na 634. Značajno smo smanjili maloletnički kriminal, za 23,7% u protekle dve godine. Putevi su nam nešto bezbedniji, iako i dalje sami govorimo da su putevi smrt i zbog naše nepažnje i naše neodgovornosti, prebrze vožnje, vožnje u alkoholisanom stanju i tu će Ministarstvo unutrašnjih poslova imati dodatni zadatak da u narednom periodu preduzme rigorozne mere kako bismo zaštitili građane Srbije. Očigledno je da racionalne mere ne pomažu, da će morati da budu mnogo oštrije, represivne mere, kako bi ljudi razumeli šta zaista hoćemo.
Borba protiv korupcije. Pravedno društvo počiva na jednom ključnom načelu – svi su jednaki pred zakonom, svi postupaju po istim pravilima. Srbija se nalazila u okolnostima kada su previše dugo postojale dve grupe – prva grupa koji su bili obični i čestiti građani, borci koji su radili pravu stvar, a drugu grupu su činili oni koji nisu postupali po pravilima i koji su zloupotrebljavali državne fondove i funkciju. Naša poruka građanima je jasna – kršenje zakona se ne isplati, ispravno i odgovorno ponašanje je jedini put za boljitak pojedinaca i zajednice. Danas obećavamo, kao što sam obećao i 2014. godine, da ćemo borbu protiv korupcije staviti na vrh agende, da ćemo prekinuti taj začarani krug u koje neki ljudi ne igraju po pravilima, već umesto toga uzimaju novac koji im ne pripada, a koji bi inače bio uložen u otvaranje radnih mesta, obrazovanje, socijalnu zaštitu. Tokom protekle dve godine pokrenuli smo krivične postupke protiv sedam bivših ministara i pomoćnika ministara, tri sadašnja direktora javnih preduzeća, 11 bivših direktora javnih preduzeća i čak protiv sudija.
Borba protiv korupcije radi stvaranja ravnopravne arene za sve građane predstavlja samo početak, a ja sam prvi koji ću vam reći da imamo dug put pred sobom. Taj put otpočinjemo raščišćavanjem samog vrha ovog zla. Postizanje pravednog društva kroz smanjenje korupcije je put od nekoliko koraka. Prvi korak jeste pribavljanje kredibilnih saznanja o nelegalnim delima. Drugi korak jeste staranje o tome da počinioci tih dela budu privedeni pravdi i da se protiv njih blagovremeno pokrene postupak. Treći i možda najvažniji korak u eliminisanju korupcije jeste priprema dokaza dovoljnih da bi se sudu jasno dokazalo delo korupcije.
Srbija uspešno primenjuje svoju strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013. godine, a u međuvremenu je Vlada usvojila i Akcioni plan za Poglavlje 23 u okviru koga postoji deo koji predviđa mere borbe protiv korupcije. Ova dva plana na sveobuhvatan način uređuju plan borbe protiv korupcije za sadašnji i budući period.
Na početku mandata prethodne Vlade usvojen je Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon kojim se delotvorno štite građani koji su spremni da prijave korupciju, primenjuje se već godinu dana. Mnogi su sumnjali da će to da funkcioniše, a rezultati su suprotni. Do sada je sudskim odlukama zaštićeno 35 uzbunjivača. O kvalitetu zakona svedoči podatak da je Evropska komisija preuzela preko 90% zakona za novu direktivu EU za zaštitu uzbunjivača.
Mi takođe kroz strategiju istraga finansijskog kriminala, koja je prvi sveobuhvatni dokument kojim se predviđa reforma policije, tužilaštva i suda sa ciljem potpune sistemske uređenosti i represivnih državnih organa koji su sposobni za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije na najvišem nivou, ta ideja strategije nije samo aktivnost navedenih represivnih organa, već aktivno učešće i povezivanje širokog kruga državnih organa koji sarađuju i razmenjuju informacije u cilju osuđujuće presude za one kriminalce koji su pljačkali budžete Republike, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava.
Primena ove strategije je počela, urađeni su nacrti izmena i dopuna Krivičnog zakonika, izrađen novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. Ovi propisi biće usvojeni na prvim skupštinskim zasedanjima. U narednim mesecima, u skladu sa usvojenim zakonima, Tužilaštvo za organizovani kriminal će nastaviti svoj rad u ojačanom kapacitetu i sa proširenom nadležnošću. Biće formirana četiri posebna odeljenja Tužilaštva u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Svako od njih baviće se predmetima korupcije sa teritorije čitavog svog apelacionog područja.
Do kraja godine ovo je jedna od stvari, retkih stvari koje nismo ispunili iako je nisam izgovorio u ekspozeu, već drugom prilikom, konačno ćemo doneti zakon o poreklu imovine. U okviru poreske uprave formiraćemo posebnu jedinicu koja će se baviti utvrđivanjem porekla imovine. Ne možete da prijavite Vladi da imate plati od 30 hiljada dinara, u preduzeću bilo svog oca, bilo kod koga drugog, a da onda uveče izlazite na splavu u Poršeu, Ferariju, ili u ne znam čemu, jer za 30 hiljada dinara i za 300 hiljada godina ne možete da kupite ni Porše ni Ferari. Nemamo ništa protiv vozite oba ta automobila, ali državi Srbiji dajte pare, dajte joj porez, dajte joj ono što njoj pripada.
Rad ove poreske jedinice biće usaglašen sa radom Tužilaštva za organizovani kriminal i pomenuti budući i posebnih odeljenja viših javnih tužilaštava.
Novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije se privodi kraju i to treba da sednemo sa ljudima iz Agenciju za borbu protiv korupcije, da vidimo da postignemo određene kompromise. Tamo gde postoji neslaganje i da dođemo pred Narodnu skupštinu zato što bismo time u potpunosti institucionalizovali borbu protiv korupcije i mislim ceo sistem, sve organe i organizacije institucije neophodne za to.
Što se izvršenja krivičnih sankcija tiče ministar je donosio podzakonska akte koji bliže regulišu položaj postupanja prema licima lišenim slobode u skladu sa međunarodnim standardima. Mislim da smo uspostavili održive sisteme informisanja lica lišenih slobode u ostvarivanje i zaštitu njihovih prava u zavodima.
Mislim da smo uradili mnogo toga za njih, ne samo nečemu što doprinosi resocijalizaciji njihovoj, već da mogu da se osećaju mnogo bolje, nego što se osećali ranije u našim ustanovama i verujem i kada analizirate stanje u zavodima u periodu od 2010. do 2015. godine, danas je stanje nešto bolje, jer smo imali ogromna investiciona ulaganja u smeštajne kapacitete u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija tokom 2013, 2014. i 2015. godine. Dva bloka za smeštaj lica slobode u Okružnom zatvoru u Beogradu, rekonstrukcija jednog bloka za lečenje somatskih bolesnika u specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, rekonstrukcija odeljenja pojačanog nadzora u KPZ Nišu, izvršena sanacija kupatila u Okružnom zatvoru u Beogradu, Novom Sadu i Užicu, kao i KPZ u Šapcu. U Negotinu je izvršena sanacija kuhinje, trpezarije i osuđeničkih soba, u Okružnom zatvoru u Čačku renovirana je kuhinja, u Okružnom zatvoru u Leskovcu završena sanacija sanitarne mreže, u Okružnom zatvoru u Subotici pregrađena su šetališta u skladu sa preporukama Zaštitnika građana.
U 2014. godini su završene rekonstrukcije dva bloka za smeštaj lica lišenih sloboda i vešernica u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, završena je rekonstrukcija jednog pritvorskog bloka u OKZ Beogradu, izrađena u Nišu kulturna sala sa osuđenike. Završen novi objekat u Subotici za 50 ljudi. U 2015. godini još niz ovakvih rezultata i mislim da ono što je veoma važno, imamo još nekoliko objekata za koje nismo sredstva obezbedili vezano za Zabelu, Okružni zatvor u Leskovcu i sada taj novac, sada ta finansijska sredstva obezbeđujemo kao i novi paviljon za smeštaj 240 lica lišenih slobode u KPZ Sremska Mitrovica, površine 2400 kvadratnih metara.
Dame i gospodo, osnovni cilj i zadatak svih reformi koje sprovodimo jeste stvaranje društva koje veruje u sebe i svoje mogućnosti. Za takvo društvo nam je potreban i pojedinac koji veruje u sebe, koji sme, može i hoće. Da bismo to dobili moramo da se vratimo osnovama, onome... Još samo nekoliko minuta, ne sekirajte se.
Onome o čemu je pisao i Žan Žak Ruso u svom možda i najznačajnijem delu „Emili“ ili „Vaspitanju“. Rekao je - čovek svoje dete mora da nauči da se održi kada postane čovek, da podnosi udarce sudbine, da se ne plaši izobilja i nemaštine, da živi ako je potrebno na ledenim poljima Islanda, ili na vrelim hridinama Malte i još više od toga. Mora da ga nauči da živi, da živeti ne znači disati, nego raditi, služiti se svojim organima, svojim čulima, svojim sposobnostima. Ukratko svim delovima nas samih koja nam pružaju osećanja našeg postojanja. To je suština onoga što treba uradimo i provedemo kroz reforme. Da stvorimo generacije koje neće bežati, koje se neće pokoravati koje će umeti da odgovore na svako od pitanja koje donosi budućnost. Generacije koje će reč problem tako popularno u srpskom jeziku zameniti rečju izazov i koja će znati da za svaki izazov postoji rešenje i umeće da ga primene.
Tako se menja ova zemlja i u tu promenu duboko verujem. Zato što odavno mi u Srbiji nemamo nikakav stvarni politički, bolje rečeno ideološki problem da i tu reč upotrebim. Imamo društveni problem, nesposobnost da se promenimo i da samim tim promenimo svoju zemlju. Imamo i problem nespremnosti da se pokrenemo da više radimo, da želimo da se usavršimo, da napredujemo, da osvajamo nova područja znanja, napretke sopstvenih mogućnosti. Da to kažem još jednom, da pomeramo granice i svoje i celog društva i nikakve veze sa politikom ili ideološkim razlikama nema to da li ćemo ili nećemo izgraditi puteve, dovesti investitore, povećati broj zaposlenih, srediti toalete u školama i bolnicama. Ili ako ima veze sa politikom onda je to samo ona veza koju tu politiku izmešta iz polja ideologije i prebacuje u folder koji se zove život.
I ko to danas u Srbiji nije naučio da je život važniji od isprazne, lažne, besmislene politike, mislim da u politici, pravoj iskrenoj nema šta da traži zato što jednostavno nema šta da ponudi. Priča o istoku i zapadu, diktaturi i cenzuri, auotkratiji, vojnim i političkim savezima, naciji, veri, partizanima i četnicima, kapitalizmu i socijalizmu, globalizaciji i postkapitalizmu, uglavnom su foskule i zamajavanja pred onim što se zove život. I, to iz jedno veoma prostog razloga, ne nude rešenja za taj običan život, za život svakog građanina ove zemlje koji traje danas i ovde i koji moramo da popravljamo, ne pričom, ne velikim mislima nego nizom praktičnih rešenja. Ona su u najvećem broju slučajeva svode na reči, na one reči koje toliko često upotrebljavam i koji su razni ideolozi i razni političari kojima se najviše podsmevaju, rad, rad i još veći rad. Na znanje kojim se taj rad obavlja i na trud koji u znanje i rad ulažemo i na veru da samo tako možemo do rešenja. To je prva lekcija koju svi moramo da naučimo i osnovna lekcija koju moramo da prenesemo budućim generacijama. Sve ostalo, svi mitovi, sve podele, razlike i bajke koje iz njih proističu ne vode ovu zemlju ni u kakvu budućnost. Naprotiv, vraćaju je u prošlost u mitomaniju i megalomaniju, neprestano traženje krivca u nekom drugom i u nečem drugom i dodatno okamenjuju i onako okamenjene podele u čijoj suštini je ponovo ona nama tako draga rečenica – nisam ja kriv, on je.
Da bi to stalo, a mora da stane, preko je potrebno da nađemo onaj zajednički imenitelj opstanka razvoja i napretka svakog društva. Ono što je potreba i želja svakog od nas, još važnije, ono što će biti osnovni model u ponašanju onih posle nas.
Na kraju, po jednom verovanju, svaki cilj nije ništa drugo nego san sa jasnim rokom. Kada bi taj rok bio poštovan i da bi san ne samo postao cilj nego i bio ostvaren potrebno je nekoliko važnih stvari i danas na kraju o njima želim da govorim.
Strašno je važno da znamo šta želimo, da sanjamo koji cilj hoćemo da ostvarimo i što se mene tiče tu nemam nikakvu nedoumicu. Sve što sam vam govorio, svaka tačka i svaka zapeta ovog plana i programa, temeljnog, ozbiljnog i odgovornog i mnogo onoga što niste čuli, što sam morao da preskočim, a što ćete moći da pročitate, služi isključivo jednom cilju, modernoj, ekonomski jakoj, evropskoj, poštovanoj, pravednoj, demokratskoj Srbiji. Služi da je pokrene, da je razvije i da je osposobi i ojača, da je nauči radu i učenju, da joj pomogne i dopustite mi da vam parafraziram Delano Ruzvleta ne samo da izgradi budućnost za mlade nego i da izgradi mlade za tu budućnost. Da napravi temelj za generacije koje dolaze i da te generacije budu u stanju da temelje nazidaju. Sve zajedno cilj mora da bude ostvarenje sna upravo u takvoj Srbiji. I u sledeće četiri godine on mora da bude postignut.
Pozivam da mi se u tom verovanju priključite, da verujte u sebe, u sve ljude ove zemlje i njihovu sposobnost da ostvare san. Da budete ubeđeni da možemo da napravimo još bolju, lepšu, zdraviju, pravedniju, bogatiju, srećniju zemlju. Da verujte i da se kunete u tu zemlju, u našu Srbiju. Da uložite svaki sekund, minut i sat na ostvarenju tog sna. Da vam ništa ne bude teško, da ne znate za izgovore. Da nikada ne pomislite da ste važniji od tog sna i od te zemlje, zato što će ona, to kakva će sutra da bude zavisiti upravo od te spremnosti, one da radite, da uložite sav trud, svo znanje i sve vreme u Srbiju.
Nema zadataka da ono koji sami izaberemo, nema sna koji može da sanja neko drugi i nema vere do one za koju se sami odlučimo, od toga zavisi i stabilnost i mir i dalji razvoj. I sve ono što treba da ostvarimo, postignemo, pa i u pristupnim pregovorima sa Evropom takođe od toga zavisi i Srbija od toga zavisi, od našeg rada, od naše vere, vaše vere.
Pozivam vas da zajedno podignemo lestvicu i naših očekivanja i naših ostvarenja i naše vere. Ako to uradimo Srbija će biti dobra zemlja, za onaj običan život, za onog običnog čoveka.
Onaj život koji postoji na osnovu svog rada i koji je udružen daje velike rezultate i veliki ponos, a ništa više ni manje od toga ovim planom, koji sam vam izložio, i ne želim da postignemo. Samo ponos na i za sopstvenu zemlju.
Poštovani narodni poslanici, znam i sam, kako Vlada bude radila dobar deo vas neće biti zadovoljan, neću ni ja, ali možda, najvažnije od svega, ono što vi i ja moramo da shvatimo i prihvatimo, niste najbitniji ni vi, još manje ja i naša zadovoljstva.
Zadovoljni moraju da budu građani Srbije, oni zahvaljujući kojima i zbog kojih smo ovde, oni zahvaljujući kojima i zbog kojih je bilo moguće u protekle dve godine započeti dugo odlagane, teške a neophodne reforme čiji se prvi rezultati naziru a zbog kojih Srbija nije više na dnu svake lestvice, već počinje polako, ali sigurno uz njih da se penje i prestaje da gleda u leđa pojedinim državama, čija leđa nikada nismo smeli da gledamo, ali smo bili dovedeni u takvu situaciju.
Pred ovim ljudima koji sede ispred vas, ali ispred građana Srbije je pre svega borba, nisu oni pristali neki da ostanu, a neki da se prvi put uhvate u koštac sa problemima u novoj Vladi Srbije, koju su pred svima nama zbog privilegija koje su se nekada podrazumevale, jer oni znaju da ih neće biti. Oni su tu potpuno svesni da ih i da sve nas čeka borba, borba i borba.
Hoću da se zahvalim svim ljudima u prethodnoj Vladi, koji su radili naporno, vredno i koji su pokazali da su to mesto zaslužili.
Ući ću u istoriju zato što smo uspeli da preokrenemo putanju Srbije od nazadovanja, došli smo i danas živimo u zemlji sa jasnim prosperitetom i napretkom.
Ništa u sledeće četiri godine neće biti lako. Ništa se neće podrazumevati. Znamo da će malo toga proći bez otpora. Nažalost, najčešće neopravdanog, motivisanog jednom od primarnih ljudskih potreba da se ne talasa, da se ostane ušuškano u sopstvenom malom miru u kome nikada nikome nećemo biti meta.
Možda upravo zbog toga, borba koja je pred nama neće biti ni laka ni kratka. Uostalom, to nikada nismo ni obećavali. Biće to borba za bolju, sigurniju, pristojniju, lepšu Srbiju. Biće to borba za volju svih nas da u toj borbi istrajemo bez obzira na prepreke na koje ćemo sigurno nailaziti.
Nema pobede bez zajedništva i tima. Verujem da je tim koji sam izabrao spreman za ciljeve i pobede koje smo zacrtali. Ja sam spreman da menjam svakoga ko na tom putu posustane i ko ne ispuni očekivanje, počev od sebe.
Dame i gospodo poštovani poslanici, predstavljam vam kandidate za članove Vlade Republike Srbije.
Ivica Dačić – za prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova.
Nebojša Stefanović – za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova.
Prof. dr Zorana Mihajlović – za potpredsednika Vlade i ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Rasim Ljajić – za potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.
Dušan Vujović – za ministra finansija.
Goran Knežević – za ministra privrede.
Branislav Nedimović – za ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Aleksandar Antić – za ministra rudarstva i energetike.
Nela Kuburović – za ministra pravde.
Ana Brnabić – za ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Zoran Đorđević – za ministra odbrane.
Vladan Šarčević – za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Zlatibor Lončar – za ministra zdravlja.
Aleksandar Vulin – za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Vanja Udovičić – za ministra omladine i sporta.
Vladan Vukosavljević – za ministra kulture i informisanja.
Jadranka Joksimović – za ministra bez portfelja, biće naravno zadužena za evropske integracije.
Dr Slavica Đukić Dejanović – za ministra bez portfelja, i rekli smo danas u jednoj oblasti za koju će biti zadužena.
Milan Krkobabić – za ministra bez portfelja, baviće se i regionalnim razvojem i koordinacijom rada pojedinih naših i javnih preduzeća i državnih ustanova.
Za predsednika Vlade – Aleksandar Vučić.
Građani Srbije su na izborima pokazali da veruju u politiku ozbiljnosti, da veruju u politiku odgovornosti, da veruju u politiku samopregora, marljivosti, odricanja, posvećenog rada.
Ja verujem u ove ljude. Verujem u bolju, verujem u pristojniju Srbiju.
Hoću da se zahvalim svima koji nisu deo većine, a koji su danas mogli da sede gotovo šest sati i da čuju ovaj skraćeni ekspoze, jer to govori i o tome da možemo da se poštujemo, da možemo ne samo da se čujemo već i da se saslušamo. Mi ćemo umeti na takav način i da odgovorimo svima koji su i takvu pažnju i takvu vrstu poštovanja pokazali.
Naš je posao da poštujemo razlike, da poštujemo drugačija mišljenja, ali nećemo odstupati od svojih ciljeva, od svojih stavova za koje smo sigurni da Srbiju i njene građane vode u bolju budućnost.
Živela bolja i pristojnija Srbija!
Živela naša jedina Srbija!

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, naravno da smo sve uradili da u zakonskom roku i sve u skladu sa propisima o kojima bih mogao što šta da kažem kada i kako su menjani i kakvim praktičnim situacijama su prilagođavan u prethodnom periodu, jer i ono što nije sasvim i nije uvek smisleno, došlo je iz ranijeg perioda jer je takav bio politički obračun sa Dinkićem, dok je bio član Vlade i onda su ti propisi ostali i mi ih uvek poštujemo po starom zlatnom pravilu dura lex sed lex, šta god mislili o pojedinim normama i odredbama, naša dužnost, naša obaveza, obaveza Vlade Srbije, obaveza Narodne skupštine Republike Srbije jeste da poštuje zakon.

U skladu sa zakonskim normama, što vam je potpuno jasno, u skladu sa zakonskim rokovima, podneli smo ovaj Predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije posle jedne nesvakidašnje, neobične i pomalo čudne situacije.

Naime, prvi put u našoj, svakako savremenoj političkoj istoriji, koliko znam nije se to dešavalo ni ranije, zbog jednog teškog verbalnog ispada ministra odbrane, došlo je do odluke i Vlade Srbije, zatim ono što je mnogo važnije predstavnika Narodne skupštine Republike Srbije, da se uskrati poverenje ministru odbrane i ma koliko to bilo bolno ili politički ne lako za neke od nas, mislim da je to bila važna stvar za Srbiju, da je to bila važna stvar i prekretnica za ponašanje, pre svega onih koji će da predstavljaju Vladu, pošto smo videli da neki u Narodnoj skupštini, ali i van Narodne skupštine ništa iz toga nisu naučili.

Naprotiv, nastavili su veoma bahato da se odnose i prema damama, ali i prema pojedinim profesijama i ljudima koji politički ne dele njihova uverenja, ali ono u čemu se razlikujemo i na čemu moramo da insistiramo kao standard u uspostavljenom, za dugi niz godina, to je da pokažemo da smo se mi promenili, da pokažemo da drugačije razumemo život oko sebe, da mnogo više poštujemo i žene, da mnogo više poštujemo našu javnost i da moramo da se ponašamo odgovornije i ozbiljnije. Prošlo je vreme i nadam se da neće doći vreme u kojem ćemo bilo kada morati da objašnjavamo suzavce ili flaše ili ne znam šta u srpskom parlamentu, srpskoj Vladi ili na bilo kojem drugom mestu.

Prosto, i ovo što smo uradili nije bio nikakav ustupak javnosti, bila je naša želja da sebe menjamo, jer smo uvek mogli da odgovorimo – a pogledajte šta je uradio onaj drugi, pogledajte šta je uradio onaj treći. Pogledajte ih sa svih političkih strana, delili su i pravili uvrede mnogo teže na račun dama nego što je to uradio Bratislav Gašić. Prosto, tako odvratne primedbe i uvrede su upućivali na račun žena da je sramota da izgovorite takve stvari ovde u Narodnoj skupštini. Ali, naša obaveza je bila da reagujemo. Mi smo reagovali i pokazali, čini mi se, tu vrstu odgovornosti i ozbiljnosti koja je neophodna modernoj Srbiji. U skladu sa tim, u skladu sa ustavnom obavezom člana 133. stava 8. u kojem je predviđeno da je predsednik Vlade dužan da po prestanku mandata člana Vlade, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog člana Vlade i u skladu sa članom 25. stavom 2. Zakona o Vladi predviđen je rok od 15 dana da predloži Narodnoj skupštini novog ministra, upravo sam vam uputio predlog da za ministra odbrane izaberete Zorana Đorđevića. Ima to i svojih ne samo formalnih i legalnih razloga.

Tehnička vlada, za koju ne znam kako je uvaženi gospodin koji je malopre govorio zaključio da će da traje do danas ili do večeras, izgleda da sebi daje pravo da zastupa predsednika Republike, ali kako ga je zastupao tih nekoliko sekundi, brže-bolje je napustio salu. Pošto u ovoj sali kod nekih ljudi ne postoji pravilo audiaturetalterapars, dajte da čujem i drugu stranu, nego samo čujem sebe i onda pobegnem napolje, valjda imam preča i pametnija posla, nego da čujem svoje kolege i predstavnike Vlade. Šta da radite, to je, valjda, nešto što je uobičajeno i nešto sa čime se stalno suočavamo.

Dakle, ima nekoliko važnih stvari, ne samo ovih o kojima smo govorili, a koje su uvek na prvom mestu, a to su zakoni i legalnost. Dakle, Vlada vrši tekuće poslove, ali može i donositi propise ako to nalažu, ukoliko to zahtevaju interesi odbrane. Vi znate da se mi nalazimo u ne lakoj, u ne jednostavnoj situaciji i zbog migrantske krize. Ne kažem da će nam bilo šta biti potrebno, ali nikada ne znate da li je na bilo koji način potrebno uključivanje i Vojske Srbije i, rekao bih, bilo kakvih efektiva Ministarstva odbrane u taj težak i odgovoran posao. Zakonodavac je, dakle, sam stavio naglasak na izuzetku od zabrane donošenja propisa ukoliko to nalažu potrebe odbrane. Ministar odbrane takođe ima specifičan položaj u odnosu na sve druge ministre. Stara se ne samo o Ministarstvu kao organu državne uprave, već i o Vojsci Srbije. Njegova odgovornost ne leži samo prema Skupštini, prema predsedniku Vlade, već i prema predsedniku Republike. Utoliko je to mesto, odnosno obavljanje te dužnosti složenije, kompleksnije od nekih drugih dužnosti. Takav kompleksan sistem i organizacija nikada nije dobro da budu bez rukovodioca.

Ja znam, naravno, da mi neko ne bi govorio, da ne znamo šta će biti i kakvi će rezultati izbora da budu. Naravno da ne znamo i naravno da su ti izborni rezultati neizvesni i upravo zato onaj ko bude dobio narodno poverenje moći će da predloži bilo koga drugog ili možda gospodina Đorđevića ili će možda da predloži nekoga iz nekog prethodnog perioda ili nekoga ko nikad nije bio ministar. Tako da, za nas je važno kako će to da funkcioniše do maja meseca, kada se neko bude odlučivao i opredeljivao kako i na koji način treba da funkcioniše celokupan sistem odbrane. Zoran Đorđević je izabran zato što je izabran. Naš je predlog. Vi ste ti koji ćete da donesete odluku da li će da bude izabran zato što je reč o vrednom, marljivom, posvećenom čoveku, čoveku koji je, rekao bih, dobro i timski obavljao svoj posao, deo sistema Ministarstva odbrane.

On je master ekonomskih nauka iz oblasti međunarodnog bankarstva i finansija. Član je Udruženja MENSA Srbije. Govori engleski i ruski jezik. Završio je ono čime se mi posebno ponosimo koji smo pripadali sistemu odbrane, završio je Školu nacionalne odbrane Visoke studije bezbednosti i odbrane. Mislim da ima dobre odnose sa svima u Vojsci Srbije, da dobro razume potrebe, posebno budžetiranje, prihodnu i rashodnu stranu Ministarstva odbrane. Dobro zna šta su mu obaveze. Mislim da niko do sada nije imao nikakvih ili bilo kakvih značajnih primedbi na njegov rad ni iz samog sistema. Mislim da je to važno da bez ikakvih turbulencija se prođe jedan ne lak, ne bih da govorim teže reči, period za nas, posebno što još ne znamo šta će biti rezultat susreta u Briselu 7. marta, na Samitu EU povodom migrantske krize. To se očekuje kao neka vrsta njihove osme sednice i konačne odluke o tome kojim putem će oni da krenu u rešavanje problema oko migrantske krize.

Ovim uspostavljamo ili garantujemo u potpunosti opstanak jednog stabilnog, dobrog sistema, sistema u kojem naravno da uvek ima mnogo poteškoća, ali bih rekao mnogo manje problema, sistema u kojem se svi ponašaju odgovorno, ozbiljno i sistema u kojem svi dobro razumeju šta je država Srbija i koje su njene osnovne potrebe. Zato bih vas zamolio da podržite naš predlog, a mi smo spremni, razume se, da saslušamo i čujemo sve vaše predloge, sve vaše ideje, sve vaše sugestije, sve vaše kritike. Takođe bih vas zamolio da razumete da će negde od 12.45 časova Vladu Srbije da zastupa potpredsednik Vlade Ivica Dačić. Ja ću kasnije ponovo da se vratim u salu. Želim da pokažem, kao i uvek, puno poštovanje i prema ovom visokom domu, prema Narodnoj skupštini Republike Srbije i prema svim narodnim poslanicima.

Još jedanput, veliko hvala. Želim ovom prilikom da se zahvalim i svim narodnim poslanicima na svemu što smo učinili u prethodnom periodu. Ovo je bio jedan pristojan, jedan dobar saziv parlamenta, u kojem smo mnogo zakona, važnih i dobrih, doneli, jedan od onih na koje sam veoma ponosan i onaj koji je izazvao, rekao bih, najveću pažnju ili najviše otpora u javnosti, a to je Zakon o radu, jer on je uspostavio nove temelje, novi sistem i novu šansu za oporavak Srbije. Želim da se zahvalim svima vama, uvaženi narodni poslanici, i koji ste podržavali Vladu Srbije i koji ste bili protiv nje, zato što smo i od jednih i od drugih što dobijali podršku, što mnogo toga naučili i trudili se da to u praksi primenjujemo. Hvala vam najlepše.

Želim pre svega da se i na tonu i da pristojnom rečniku kojim je govorio o državnom sekretaru Đorđeviću zahvalim gospodinu Ugljaninu, ali na dve reči sam primoran da reagujem.

Nije država Srbija oglašena krivom presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali je tačno da sve što se dešavalo u Srebrenici je uvek bilo, rekao bih, tema najoštrije osude svakog normalnog i svakog racionalnog.

Želim vas da zamolim, gospodine Ugljanin, prošlo je mnogo godina, svi smo rekli ono što smo imali da kažemo. Bilo je mnogo zločina nad srpskim narodom u različitim delovima bivše Jugoslavije, ali ako se u svakoj svojoj diskusiji uvek budemo vraćali na to što se zbivalo pre 20 i 25 godina, plašim se, što naravno kao i smatram da nikada stvari ne treba da budu zaboravljene, ali ako se u svemu uvek budemo vraćali u prošlost i iz toga izvlačili zaključke da neko nema poverenja u uniformisana lica, mislim da Bošnjaci i u Pazaru, u Tutinu, Sjenici ili bilo gde drugo da žive, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici da se osećaju slobodno ili da se osećaju kao građani, državljani ove zemlje i da veruju svojim državnim organima. Zato što sam siguran da nijedan vojnik, nijedan policajac ne pravi razliku prema našim građanima zbog toga što je jedan Srbin, drugi Bošnjak, treći Mađar, četvrti pripada bilo kojem drugom narodu. Mislim da je to bogatstvo Srbije. Mislim da se tako ponašaju i svi pripadnici državnih organa. Mi smo kao narodi na prostoru bivše Jugoslavije prošli kroz užasno teške periode u prethodnih 100 godina, od Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata u kojem su mnogi stradali, posebno srpski narod dramatično postradao, posebno Srbi zapadno od Drine i Dunava u tolikoj meri i tom broju da je to, rekao bih, narod četvrtostradalni narod u Drugom svetskom ratu na strani sila pobednica. Po broju svojih žrtava da jedan mali narod tako i toliko strada! Ovo vam govorim zato što znam i kako sam vaspitavan i kroz šta smo svi mi prolazili. Nekako smo živeli, iako sam rođen 1970. godine, živeli smo u tome što se zbivalo između 1941. i 1945. godine. Samo se plašim da neki drugi ljudi danas ne pokušavaju na sličan način da govore o sebi i svojim narodima, zato što takve stvari, ovo nije replika na ovo što ste vi govorili, uvek mogu da nas dovedu do teških emocija i do ozbiljnih problema u budućnosti.

Srbi i Bošnjaci moraju da žive zajedno. Mi možemo da živimo pored nekih drugih, ali mi Srbi sa vama Bošnjacima moramo da živimo zajedno. Mi ne možemo da živimo jedni pored drugih. Imamo značajan broj pripadnika, značajan broj Bošnjaka u našoj zemlji, u Srbiji, imamo Srba četiri puta više u Bosni i Hercegovini. I, šta da radimo sa tim? Šta da radimo sa tim? Da kažemo da ovo ovamo nisu Srbi, ili da ovo ovde nisu Bošnjaci? Kako, na koji način da gledamo tu budućnost, nego da živimo zajedno?

I svih naših predloga se ne stidim, iako znam da to nije popularno, jer je u Srbiji uvek popularno reći sve najgore o onom drugom. Reći sve najgore jer tako ćete da dobijete ogromnu podršku ljudi, ogromnu podršku naroda, jer ljudi to mnogo vole da čuju. Iako su izbori, meni ne pada na pamet da takve govorim. Ja mislim da mi moramo da živimo ne samo što bliže, već smo mi spremni sa Bosnom i Hercegovinom da razgovaramo, a ne samo da provodimo CEFTA sporazum. Ja mislim da je besmisleno da na granici između Srbije i Bosne stoje kamioni po dva, tri i pet dana. To ćemo jednog dana da ukinemo, kada budemo imali suštinski jedinstveno tržište kojim ćemo moći da privlačimo zajedničke strance.

Ne zaboravite, Srbija i Bosna i Hercegovina zajedno mogu da kažu – ej, pa nas je 12 miliona, dođite kod nas da investirate. Odjednom postajete šesta ili sedma zemlja u Evropi po veličini, po veličini tržišta. Samo o tome govorim, koliko postajete interesantniji. Zato sam siguran i nadam se da smo mi svoje lekcije iz prošlosti naučili, ne zato što moramo da se volimo, ne zato što vi morate da volite nas ili ne znam ko koga drugog, već zato što, čini mi se, to razum nalaže.

Imamo mnogo glava koje na različite načine broje stvari. Kažem stvari, jer ti ljudi nikad ne umeju da broje ljude, a navodno broje ljudi. Pa, jedni kažu – nas je u Bosni dva miliona i 300, mi ćemo da potamanimo ove Srbe što ih je milion i 300, a opet ovi naši s druge strane kažu – nas je ukupno sedam-osam miliona, a njih je ukupno dva i po miliona, tri-četiri puta smo jači, uvek možemo da ih pobedimo. I? Hoće stvarno neko da nestane? Je li stvarno neko spreman da uništava čitave nacije? Je li stvarno neko misli da će to da se dogodi u budućnosti? A vi odlično znate da govorim istinu i znate koliko usijanih glava ima i među jednima i među drugima, u obe države, i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji.

Ja mislim da upravo zato treba da govorite vi, i zato sam i jednim delom zahvalan, s poštovanjem o državnim organima, o vojsci i policiji, jer sam siguran da i vojska i policija danas na najbolji mogući način štite sve građane Srbije, bez ikakve razlike koja može da bude ostvarena po nacionalnom pitanju, verskom ili bilo kojem drugom. Rekao bih da nam ta vrsta normalnosti i sigurnosti donosi stabilnost. Mi smo više puta prećutali i nisu odgovarali na različite provokacije koje su dolazile iz regiona. Ne zato što smo bili slabi, ne zato što nismo smeli nešto da kažemo, ili ne zato što nam to ne bi donelo političke poene, već zato što smo želeli da prećutimo. Ja sam na sednicama Vlade nekoliko puta govorio ljudima – molim vas da niko ne odgovori na ovo, ja neću da odgovaram, nemojte da odgovarate. Zato što nam je važniji mir, nego to da na svaku reč odgovorimo. Mi smo se mučili da Hrvatskoj odgovorimo prvih 48 sati, unezvereni jer ne razumemo šta se desilo. Kako je uopšte moguće da neko povede carinski rat protiv Srbije bez ikakvog razloga?Evo, sada da vas pitam sve u sali, zahvalan sam većini na podršci zato što je Srbija u tom trenutku bila istinski ujedinjena u odbrani svojih nacionalnih, državnih i ekonomskih interesa, ali za šta smo mi to bili krivi u tom trenutku? Ni za šta. Što smo imali migrante i što migranti više nisu hteli, izbeglice više nisu mogle da prelaze kroz Mađarsku ka centralnoj i zapadnoj Evropi, već su krenuli prema Hrvatskoj. Zamislite tu strašnu srpsku krivicu. Onda su rekli – kamioni i autobusi iz Srbije ne mogu, a još i ulazili u autobuse da uzimaju lične karte, pa kada vide da je Srbin, kažu – izađi napolje.

Dakle, na to smo reagovali uzdržano, smireno, ali odlučno, želeći da pokažemo da sa svima u regionu hoćemo normalne odnose i jedva smo dočekali da uz pomoć Evrope uspemo, da ne kažem da pobedimo u toj krizi, ali da prevladamo tu krizu, zato što su oni odustali od svojih... Kako god da bih nazvao te mere, to bi bio nedovoljno snažan izraz. Ali, želeo sam samo time da vam ukažem da smo i tada, iako vam je jasno da ni po čemu nismo slabiji, bili uzdržani, da smo gledali u svakom trenutku samo kako ćemo da se odnosimo i kakve ćemo odnose da imamo prema svojim komšijama, zato što hoćemo da živimo zajedno i zato što verujemo sa njima, jedni pored drugih, sa Bošnjacima jedni sa drugima i zajedno. Dakle, zato što je stabilnost ono što je za Srbiju najvažnije.

Ako mi budemo uspeli to da održimo, ja nemam bojazni za to da li će Srbija da ima pozitivan ekonomski rast 2016, nema ni Svetska banka ni MMF, 2017, nema ni Svetska banka ni MMF, ni za 2018, ni za 2019. godinu. Dakle, imaćemo pet godina intenzivnog i dinamičnog ekonomskog rasta, bez i jedne godine recesije. Ali, da bismo to imali, potrebna nam je ova vrsta stabilnosti.

Zato vas samo još jedanput molim da vi kao narodni poslanik pokažete veće poverenje, veću veru u nadležne državne organe i potpuno sam siguran da će onda i svi ostali ljudi, i oni Bošnjaci koji imaju poverenje u neke druge političare, moći da dobiju tu vrstu uverenosti i sigurnosti, jasnog saznanja, jasne spoznaje da su oni ovde svoj na svome, da žive u svojoj zemlji, da žive u svojoj kući i da nikakvu razliku ne pravimo između toga da li je neko Srbin, da li je neko Bošnjak ili je neko Mađar, jer svima je zajednička otadžbina Srbija. Hvala vam najlepše.

Pre svega, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, meni se učinilo da sve vreme želite da se šalite i sa nama i sa vašim kolegama narodnim poslanicima, ali da želite i da zbijate šale koje bi trebalo da se dopadnu građanima Srbije.

Sve što ste rekli, ili gotovo sve što ste rekli, apsolutno je besmisleno, netačno, loše pročitano. Trebalo je da pitate neke od svojih kolega koji su bili u sistemu odbrane za određene stvari o kojima ste govorili, jer se vidi da o tome ili malo ili gotovo ništa ne znate, a sve druge podatke koje ste iznosili ste valjda u svojoj glavi zamislili, to valjda govorite kada negde idete sami, a nema ko da vam oponira i onda sami sebe verovatno ubedite u istinitost tih podataka koji veze sa realnošću nemaju. Pokušaću da vam odgovorim na nekoliko stvari. Rekli ste kako smo se danas našli u ovoj situaciji, pa kao promena ministra nije prvi put. Ne. Promena ministra zbog njegove izjave, samo jedne izjave na onakav način, data je prvi put. Dobro ste vi razumeli šta sam ja rekao. Dobro je razumela celokupna javnost šta sam ja rekao, ali ste mislili da neću stići da vam odgovorim na svaku neistinu koju ste izgovorili u svom izlaganju.

Kažete – čekali smo cela dva meseca. Vas smo čekali 12 godina, pa nismo dočekali da se tako nešto desi. Kažete – gle, čuda, a vaša čuda ne dočekasmo ili ono što smo dočekali bolje da dočekali nismo. Držite nam predavanja svakog dana i govorite kako je građanima lošije, a doveli ste zemlju do bankrotstva, razorili je. Vi ste nama malopre rekli, podsećam, dragi prijatelji, poštovani narodni poslanici, da nam treba rast BDP od šest, sedam posto. Kažete – malo je da u godini fiskalne konsolidacije imate plus 0,8. U godini kada spasavamo zemlju od bankrotstva u koje ste nas doveli malo je, a šest, sedam posto. Kada ste vi imali šest, sedam posto? Godine 2008. kada ste imali gotovo minus četiri, što je rekordan negativni rekord u državi Srbiji. Izvinite, 2009. godine.

Tada ste vi bili, gospodine Đurišiću, na vlasti, doveli ste nas do minus četiri, a sada pričate o plus šest. Imali ste najveći minus u Evropi i svetu, a sada pričate o tome kako biste vi pravili plus šest. Pustite one koji su nas izvukli od vaših minus četiri, koji su zemlju izvukli iz recesije i počeli da je ubacuju u plus, počeli da joj prave pozitivan BDP, da rade. Samo nemojte vi da ih omalovažavate.

Kažete – ne valja Zakon o radu, kažete smanjen broj investitora. Želim da vam dam, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, poslednji podatak NBS - ukupan nivo investicija, konačni podatak za 2015. godinu, je milijardu i 800 miliona evra, i to bez i jedne velike privatizacije, kao što kažu tipa „Maksija“ ili nekih drugih kojima su se oni jedini ponosili.

Što se tiče investicija, kažu, čuli ste malopre, svi su u regionu uspešniji, idu investitori u region. Prvi do nas u regionu, od onih koji nisu članovi EU ima 420 miliona evra nivo investicija. To je prvi do nas, a mi na milijardu i 800. Nisam znao da je 400 miliona više od milijardu i 800 i da svi odoše kod njih. Nisam znao, ali moguće je. Molim vas, kao Boga, pitajte nas da vam damo tačne podatke, pitajte nas da vam damo tačne i precizne podatke. To su toliko ozbiljne stvari da sa tim stvarima niko ne može da se igra.

Inače, pošto su ovde pričali o tome, nikada ne znaju šta je to hoće, hoćete li da dajemo subvencije ili neće da dajemo subvencije. Dok nismo imali Zakon o ulaganjima koji je Narodna skupština usvojila, da, jedanmali deo investitora, iako smo dobre uslove i do tada nudili, bi otišao u Makedoniju, Bugarsku ili negde gde su njihovi ministri imali potpunu arbitrarnu slobodu da daju novca koliko hoće svakom investitoru. Sa tim ne možete da se bijete, sa tim ne možete da se borite. Sada imamo bolje uslove i možemo da dajemo do 50% investicije. Svi investitori dolaze u Srbiji, apsolutno svi. Šta ćete što neko to ne vidi?

Otvorio sam 27 fabrika, što nije dovoljno. Nikada nije dovoljno, ali je mnogo više nego što je to činjeno ranije, i to ćemo raditi i u budućnosti.

Kažete te nam da neko nekakve ratnohuškačke poruke ima i pričate da nešto hoćemo sa NATO da ratujemo. U kom to filmu živite? Koji ste film to gledali, pa ste došli do tog zaključka? Možda vam smeta to što smo rekli, ako neko nabavi balističke rakete da gađa Srbiju, da moramo da branimo svoju zemlju ili biste se ponašali toliko neodgovorno da neko u okruženju, ko ne pokazuje uvek prijateljski stav prema Srbiji, za razliku od srpskog odnosa prema njima, može da se naoruža tim moćnim oruđem i oružje, a da Srbija nema odgovor? Da li je to vaša poruka? Moja poruka i vama, uvaženi narodni poslanici i svim građanima Srbije, Srbija će da bude sigurna i bezbedna zemlja, osiguraćemo svoje granice i bićemo u stanju da se odbranimo od svakoga ko na Srbiju krene. To je naša ustavna obaveza, to je ono što mi moramo da radimo u budućnosti, a oni koji kažu – e, hajde da se sklonimo pa da gledamo šta će neko nešto da radi. Mi nikoga ne izazivamo, nikoga ne provociramo, ni sa kim nikakve sukobe nećemo, dakle, svuda samo isključivo šaljemo prijateljske poruke, ali nećemo da dozvolimo nikome da našu zemlju ponižava, nikome nećemo da dozvolimo da neko našoj zemlji preti, a da mi nemamo adekvatan odgovor. Ja sam o tome, inače, upoznao i sve naše prijatelje na zapadu, rekao im i tražio od njih da ne naoružavaju tu zemlju, oni to oruđe i oružje još nisu dobili. Imao više različitih obećanja da se to neće dogoditi. Mi sa tim nemamo problema. Bude li se dogodilo, Srbija će imati adekvatan odgovor.

Kažete da smo se hvalili kako smo pobedili NATO. Ne. Samo smo bili na strani svoje zemlje. Nikada nisam rekao da samo pobedili NATO, naprotiv, neki drugi su to govorili, pa ste onda to uzeli kao mantru, da ponavljate narednih 15 godina, i dalje živite u periodu od pre 20 godina, pošto ne možete da živite u savremenom dobu, nemate nikakve ideje koje biste ponudili građanima. Ali, sam tada bio na strani našeg naroda koji je bio žrtva, danas sam na strani našeg naroda, i uvek ću da budem na strani našeg naroda. Toga se nimalo ne stidim, naprotiv, time se ponosim. Nijedan zločin nisam počinio ja, nego oni koji su napadali ovu zemlju, oni koji su ubili i Milicu Rakić, i oni koji su ubili malu Sanju u Varvarinu, oni koji su ubijali naše ljude koji su nisu krivi ni zbog čega bili.

Kažete nam, govorite o penzionerima, 5, 19% je bilo smanjenje penzija. Sa povećanjem od 1,25% onda izračunajte koliko je to, to je nekih 3,70% u nominalnom iznosu i ja sam zato posebno zahvalan penzionerima. Ali da smo nastavili politiku koju ste imali, penzioneri ne bi imali penzije. Neke ste isključili iz toga, kao što su vojni penzioneri, vašom odlukom iz 2007. godine. Mi danas plaćamo, gotovo 200 miliona evra, zbog vaše neodgovornosti, 200 miliona evra mi danas moramo da uzmemo od poreskih obveznika Srbije da damo vojnim penzionerima, jer ste im to vi oteli 2007. godine, i vi mi držite pridike o odgovornosti prema penzionerima. Mi smo to dali i vraćamo vojnim penzionerima. To je naš posao. To je ono što mi radimo. Penzioneri znaju, dobijaju sigurnu stabilnu penziju. Kod nas dinar ne pada po 15, 20, 30 i 50% na godišnjem nivou kao što jeto bio slučaj kod vas. Ona nije velika, ona je mala, ne žive lako sa tim, ali ti ljudi znaju u kakvim je ekonomskim uslovima Srbija ostavljena. Oni zato žele ekonomski napredak.

Moj prijatelj Milan Krkobabić je nedavno bio na jednom skupu, mislim u Novom Sadu i dva pitanja su mi ostala, to sam video na jednoj televiziji, pitao je penzionere, sad onako kako on ume – da li želite….

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Izvinjavam se.)

Nemojte da se sekirate, vaspitanje se ne uči u Narodnoj skupštini, a ni pristojnost.

(Zoran Živković, s mesta: A ni na stadionu.)

Gospodine Živkoviću, vas tamo i da vrate ništa ne biste naučili, na isto vam dođe. Ne vredi. Kažete, govorili ste o helikopteru, ponovo. Onda kad ne znate šta ćete, onda to izvučete. O nameri ljudi da spasu jedno dete. Ne znam šta bih vam više rekao osim da više o sebi govorite, nego o onima o kojima ste pričali.

Kažete da ministar odbrane izvrši istragu. Vi to da rušite naš sistem podele vlasti, da isključite Tužilaštvo, da ne rade nadležni državni organi svoj posao, nego da radi izvršna vlast. Takvu biste vi državu da nam stvorite, gospodine Đurišiću. Da izvršna vlast vodi istrage na takav način, do slovce ste rekli da će time da se bavi. Nema on šta time da se bavi. Time se bavi Tužilaštvo i Tužilaštvo donosi konačnu odluku da li ima izvršenja krivičnog dela ili nema, da li ima podizanja optužnog akta ili nema. Nema to veze ko će da bude ministar odbrane.

Ali, šta vas briga, vi ste to onako usput rekli, i ne sekirate se mnogo, jer to je ono što i svaki dan govorite, pa nema ko ni da vas ispravi.

Pričate o prisluškivanju. Ne znam o kakvom prisluškivanju govorite. O onome kako ste mene prisluškivali, ili o onome kako ste predsednika Nikolića prisluškivali, pošto ste obojicu prisluškivali, kao prvog i drugog čoveka. Normalno vam je to. Super, ako je normalno. Dobro je da građani Srbije čuju da je to normalno da prisluškujete dvojicu lidera opozicionih stranaka kako ste vi to radili. Super i čestitam vam na tome. Mi to ne radimo, i nećemo da radimo nikada. Zahvaljujem se na tome.

Pričate nam stalno o medijima i ne znam o čemu. Vi nam to govorite, vi koji ste doneli gori Zakon o informisanju nego onaj što je bio 1998. godine, za koji sam ja najvišu cenu platio i za koji sam se izvinio građanima. Vi, koji ste ugušili svaku slobodnu reč na bilo kojem mestu u Srbiji. Vi, koji ste hapsili vlasnika Kurira, kada vam se Kurir nije svideo, a onda rešili da mu date Politiku i Novosti, kako bi blatio vaše političke protivnike. Vi, nam o tome govorite.

Takvih primera danas u Srbiji nema. Takvih primera danas u Srbiji, srećom nema. Srbija je slobodna zemlja. Uvek sam slobodan da prihvatim tu vrstu kritike i da razgovaramo o tome, da vidimo šta je to što možemo da unapredimo. Šta je to što može da bude drugačije, šta je to što može da bude bolje. Nemam nikakav problem sa tim, samo nemojte vi da nam govorite. Pošto nemamo pamćenje kao kokoške, da ne možemo da se setimo šta je bilo pre tri, četiri godine, kad ni jedna reč nije smela da se objavi protiv vas nigde. A danas nema novine u kojima se ne objavljuju najgore gadosti i neistine i o meni i o mojoj porodici i o svemu drugom, a neću da govorim o mnogim drugim ljudima i iz ovog saziva parlamenta ili Vlade Srbije itd. Tako da, što se neefikasnog sudstva tiče to je tek posebna tema, a mi i dalje živimo u reformama koje ste vi u sudstvu proveli, mi gotovo ništa posle toga nismo mogli da provedemo zbog stalnosti sudijske funkcije kao što znate, koja je ustavni princip. Ako neko treba, ja imam najviše primedbi na to, imamo najviše primedbi zato što ništa ne možemo da promenimo od onoga što ste nam ostavili i još nam držite pridike, govorite nam kako i na koji način treba da se ponašamo po tom pitanju. I građani u to treba da poveruju. Super, vratite nas na vlast da bismo vam vratili -4 rast BDP.

Na kraju, ako mi dozvolite, što se tiče kilometara auto-puta i poslova, mnogo ste vi poslova ugovarali, samo ni pet kilometara trotoara niste mogli da napravite, a mnogo ste poslova ugovarali. Sve što ste ugovarali, mi danas plaćamo, redovno plaćamo i skupo plaćamo i skupe kamate na to plaćamo, ali radimo i zato gradimo te auto-puteve i zato ćemo da izgradimo auto-put i do makedonske granice i auto-put do bugarske granice.

Stepen završetka radova u 2012. godini je bio 17% i 9%, a danas je 77% i 59%. Mislim da je to velika razlika. Mislim da je to ogromna razlika i da to građani Srbije vide. I da to građani Srbije itekako vide, zato što put ne možete da sakrijete. Počeli smo gradimo u prethodne dve godine 345 mostova, 277 smo izgradili. Izračunajte koliko nam je još ostalo, izgradićemo. Mislim da su to dobri rezultati, treba da se radujete tome. Ne može baš uvek sve da bude loše.

Kada govorim o Ministarstvu odbrane iz nekog prethodnog perioda ima nešto što možete da kritikujete, ima stvari koje su dobre. Govorili ste o podacima kojima očigledno ne baratate. Naime, mi od 2013. godine, po klasifikaciji 4.1 svake godine smanjujemo. Dakle, sa 68,4 2014. godine, 62,5, zatim 60,35 su nam plate. Operativni troškovi su 28,4, investicije 11,4% nije dobro inače da znate da je idealno, što se uči u školi 50-30-20. bližimo se tome. Još nismo do toga stigli ali se bližimo tome. Da biste znali samo jedan podatak - prihodi od doprinosa koji, čini mi se, govore za sve ljude, koji govore za sve ljude u Srbiji dovoljno ili nedvosmisleno jasno kakva je razlika u ekonomskoj snazi zemlje. Prihodi od doprinosa u 2012. godini iznosili su 287,3 milijarde dinara i činili su 51,1% ukupnih prihoda fonda, a u 2016. godini najmanje će biti 370 milijardi dinara, odnosno 62,6% prihoda fonda. To je povećanje od 83 milijarde dinara - porast učešća prihoda o doprinosu ukupnim prihodima od 11,5% poena. To je divna stvar za Srbiju. To pokazuje da je ekonomija na zdravijim nogama.

Da li je dobro? Pa, nije dobro. Neće biti dobro ni za dve, tri, pet godina, da možete da kažete da je idealno, ali će iz godine u godinu ići sve bolje.

I na kraju da se našalim, nećete mi zameriti, pošto ste komentarisali da li je neko privremen, a neko je trajan, a neko je ne znam kakav mu je rok trajanja, ja ću da vam kažem - mi smo svi ovde privremeni, posebno je Vlada privremena, samo su Tadić i Čeda večni. Hvala vam najlepše.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Uz zahvalnost vama, želim samo da dovršim ono što sam malopre krenuo pa su me misli odvele na drugu stranu. Posle pitanja – da li ljudi žele takve stabilne i sigurne penzije, oni su rekli – da, želimo, ali je onda Krkobabić postavio drugo pitanje, koje je bilo mnogo važnije i u tome je bila suština onoga što sam želeo da kažem. On je postavio pitanje – a koliko nam je važno i koliko smo se žrtvovali i da li podržavamo našu decu, njihovu budućnost i bolju ekonomiju Srbije i tada je usledio trostruko veći aplauz nego što je bio na prvom pitanju. To je pokazalo koliko su penzioneri ne samo bili svesni, ne samo bili odani svojoj državi i svome narodu i svojoj deci i svojim unucima, već koliko su mnogo i neuporedivo manje razmišljali o sebi i o svom komoditetu, a koliko im je više stalo do napretka države i bolje budućnosti za njihovu decu.

Zato vam još jedanput hvala i izvinite što to malopre nisam rekao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja vam se izvinjavam što ću posle izlaganja ili posle odgovora vama da odem na otvaranje spomenika velikanu srpske književnosti, čoveku koji je napisao „Zlatno runo“, za mene jedno od najboljih dela srpske književnosti, legendarnom Bori Pekiću. Sve ono što neki nisu 22 godine uradili.

Moram da kažem da ste stvarno uspeli da me oraspoložite danas. Vaše primedbe, sve ono što ste čitali, u stvari govori koliko sam govorio istinu i koliko sam bio u pravu za sve što sam govorio.

Evo da krenemo od onoga što ste vi rekli, poslušajte ovo – da li ste čuli malopre da je standard, stanje u vojsci, opremljenost vojske neuporedivo gora, nego što je bila ranije. Da li ste to čuli? Čuli ste zabrinutost za stanje u vojsci, itd. Znate li da u vreme kada je gospođa Vučković upravljala ovom zemljom, stanje u vojsci je bilo takvo da svi vojnici nisu imali jednu uniformu, kamoli rezervnu. Jednu uniformu. Danas svi vojnici imaju rezervnu uniformu, ne samo jednu uniformu, već i rezervnu uniformu i prvi put u junu ove godine dobijaju letnje uniforme, letnja odela, što nikada nije bio slučaj u Vojsci Srbije u prethodnom periodu. Kako da vam kažem, nabavljeno je u međuvremenu 35.865 kompleta novih uniformi i 31.445 pari novih čizama.

Toliko o tome i da izađemo sa egzaktnim podacima, ne sa filozofskom pričom koju narod treba da sluša, pošto kod nas u zemlji je to uobičajeno – ma sve je grozno, ništa ne valja, nikad ništa neće da bude dobro i sve nam je uvek sve gore. Kod nas Srba je to inače karakteristika da svaki put kad god pričamo o sadašnjem vremenu, uvek nam je nešto najgore i uvek nam je nešto najteže. A, teško se baš setimo onoga što je bilo pre nekoliko godina, posebno u vreme kada smo mi za to bili odgovorni.

Četiri minuta sam vas slušao, pa ste se onda vratili još minut, ne znate kako da potrošite vreme, sve se svelo na dve rečenice - zašto se broje poslednji sati, čekao se poslednji dan. Mi smo uradili sve u skladu sa zakonom i to kratkim zakonskim vremenskim okvirima, a vi nam govorite o seksističkim i mačističkim ispadima. Pa to što je Bata Gašić uradio je skandalozno i grozno, zato je smenjen. A to je jedna desetina onoga što je uradio potpredsednik vaše stranke, gospodin Ješić i što su vaše kolege u parlamentu ovde radile damama. Pa, kako vas nije stid da mi vi držite pridike ovde o seksističkim i mačističkim ispadima, a preduzeli ste ništa i još smete, imate obraza da o tome govorite. Mi smo kao istorijska činjenica smenili ministra zbog te jedne rečenice. Ministra smo smenili zbog jedne rečenice, a vi niste umeli da kažete, izvini.

Niste umeli da kažete, izvinite zbog najtežih i najprljavijih mogućih uvreda koje potpredsednici vaše stranke izgovaraju damama, novinarima i ne znam kome već. Nikada vas to nije ni zanimalo. U tome i jeste razlika, što kod nas postoji odgovornost i što kod nas neko izgubi funkciju, a kod vas ne izgubi ništa. Kod vas samo dobije, zato što onaj ko snažnije uvredi političkog protivnika, ili ko snažnije uvredi ženu, taj može samo da računa na bolji položaj i višu funkciju u vašoj političkoj stranci.

Vi ste danas nešto mnogo ozbiljniji od toga rekli. Nešto što jeste veoma opasno za zemlju. Rekli ste da je vaš zadatak da nemate poverenja u državne organe. Mi smo danas govorili ovde o vojsci i policiji, i poverenju u vojsku i policiju, kada smo govorili o odnosima Srba i Bošnjaka. Posao svih narodnih poslanika je da imaju poverenje u državne organe, vaš posao je da kritikujete Vladu, a ne da nemate poverenje u državne organe. To je ogromna razlika, jer ako vi nemate poverenje u državne organe, a što da neko ima poverenje u vas. Pa, valjda se sve zasniva na poverenju, na sistemu podele vlasti, na tome da država i državni organi moraju da funkcionišu u skladu sa zakonom. Pa, to je suština demokratskog oblika, demokratije kao oblika političkog režima.

Ne znam kom ste to fakultetu učili drugačije, pošto ja nisam završavao te fakultete na kojima je vaš predsednik držao predavanja. Nešto ste držali neke tirade ovde o tome ko je kad šta završavao. Pa, vaš današnji predsednik je pre dve godine kao predsednik Pokrajinske Vlade ustoličen već 15 godina, doktorirao. Što tada nije podneo ostavku, pa onda išao da uči da doktorira. I onako nikad ništa ne radi, nigde ništa ne radi, nikad nije ni na svom radnom mestu, pa je valjda onda imao dovoljno vremena, pa je onda učio, pa je pre dve godini i doktorirao. Kako se nikad ne setite nikog svog kada o tome govorite?

U njegovoj biografiji vidite sve radove gospodina Đorđevića. Uzmite pročitajte, pa onda recite šta nedostaje tim radovima. Kada govorite o osnovnim studijama i fakultetima, na te fakultete je išao vaš predsednik da drži predavanja, ja nisam nikada. Slučajno sam završio Pravni fakultet ovde u Beogradu sa veoma visokim ocenama, najvišim ocenama. Samo ne znam kome više šta prebacujete, stalno nešto, vi ste neki sveci, mnogo ste školovani i pametni, a svi ostali su glupi. Videli smo kako ste vodili zemlju da bi se reklo da nijedan nije završio ni četiri razreda osnovne škole. Ali, nije tu u pitanju škola, tu je u pitanju namera da li želite da od svoje zemlje napravite prosperitetno nešto, nešto uspešno ili želite da urušavate i uništavate svoju zemlju, a imate mnogo ljudi koji imaju i osnovnu i srednju školu i koji bi zemlju vodili mnogo poštenije i mnogo bolje nego što je vodila vaša stranka, kad je vodila.

Nemojte da se ljutite oko zdravije ekonomije ne mogu sa vama da polemišem, jer vas ja ništa ne razumem šta ste mi rekli.

Što se tiče jedne primedbe, da li je to moglo da prođe na konsultacijama u SNS-u ili ne znam gde. Nikakve konsultacije u SNS-u nismo imali. Nikakve veze to sa SNS nema. To valjda kod vas svi ministri prvo odnesu određeni deo plate u stranku, pa onda mora da se raspravlja o ovome ili onome ili je to bio samo slučaj ranije. To kod nas nije slučaj. Kod nas se zna koja su čija ustavna i zakonska ovlašćenja. I, po tom pitanju se i te kako razlikujemo.

Dakle, pošto ja mislim da je Bora Pekić, istorijska važna stvar za državu Srbiju, veoma mi je žao što delu nastavka ove dobre diskusije, pomalo i zabavne diskusije neću moći da prisustvujem. Ali, želim vama, uvažena gospođo Vučković, želim svim drugima, svim kolegama, svima vama dragi prijatelji da se zahvalim na tome što ste žestoko kritikovali Vladu, što ste nekada imali manje nekada više, dobre argumente. Što smo od vas mnogo toga naučili. Uveren sam da ću u budućnosti oni koji budu došli na naše mesto na isti način da odgovaraju onima koji drugačije misle.

Želim samo da vam kažem koliko sam retko u Narodnoj skupštini, u pravu ste, veoma sam retko, za 22 meseca bio sam deset puta više nego vaša premijer za četiri godine. Hvala vam najlepše. Želim vam srećan i uspešan rad.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 133. stava 3. Ustava Republike Srbije, člana 22. stava 2. Zakona o Vladi Republike Srbije, predložio sam …

Dakle, na osnovu Ustava i zakona, poslao sam predlog vama, poštovani narodni poslanici, za razrešenje ministra odbrane Bratislava Gašića. To je, po svemu, redak, gotovo neuobičajen zahtev bilo kojeg predsednika Vlade, pogotovo zato što je taj zahtev upućen, videćete iz obrazloženja koje ću da pružim, zbog jedne izjave, i neću reći „samo jedne izjave“, zato što je to mnogo više od „samo“, to je mnogo više i od te jedne izjave i mnogo više i od te jedne uvrede. Nikome neću da se pravdam, ni sebi, ni Bratislavu Gašiću, niti bilo kome od vas, zbog zahteva koji sam uputio.
Takođe, govoriću danas i o rezultatima koje je Bratislav Gašić, kao ministar odbrane, postigao. Mislim da su ti rezultati vrlo dobri. Mislim da je uradio mnogo i za Ministarstvo odbrane i za Vojsku Srbije i za našu namensku industriju.
Po jednoj definiciji, pristojnost je učtivo, moralno i pošteno ponašanje i isti takvi stavovi kojima se pokazuje poštovanje prema drugim ljudima. Pristojnost je, dakle, dame i gospodo, nešto što svi želimo u ovoj zemlji. Računam da je tako, počevši od sebe, svih nas u ovoj sali, pa do svakog drugog prostora u kojem boravimo i u kojem međusobno komuniciramo. Pristojnost je, samim tim, i naša obaveza, bar utoliko ukoliko želimo da živimo u zemlji u kojoj ne samo da ćemo mi poštovati sve druge, već u zemlji u kojoj će i svi drugi poštovati nas. Pristojnost je, na kraju, model koji moramo da pružimo Srbiji i njenim građanima. Politika pristojnosti i politička pristojnost, osim što su po Teodoru Ruzveltu najpraktičniji način vođenja politike, istovremeno daju i okvir, ton i ritam čitavom društvu. Ono će biti uvek upravo onoliko pristojno koliko smo pristojni mi koji u ime tog društva odlučujemo.
Zato i naše odluke moraju da budu pristojne. Zato i samo zato, pre nekoliko dana sam potpisao, a pre nešto više od mesec dana doneo odluku o razrešenju Bratislava Gašića sa mesta ministra odbrane koja je danas pred vama. Zato danas od vas tražim i računam da razumete razloge za to da tu odluku potvrdite. Upravo zbog učtivosti, moralnosti, poštenja i poštovanja koje moramo da ukažemo prema svim drugim ljudima. Nemojte pritom, molim vas, da zaboravite da živimo u zemlji u kojoj samo pristojnost, u svojoj punoj definiciji, može da pomogne da nam javni diskurs, čak i na svom najvišem nivou, ne liči više na rijaliti šou, u pravnom smislu te reči, i da prestanemo da budemo mračna balkanska krčma u kojoj su ljudi jedni drugima neprijatelji i u kojoj se odmeravamo i razbijamo jedni drugima glave zbog pogrešne reči i pogrešnog pogleda, čak i pogrešne misli.
Srbiji ta vrsta nepristojnih podela svakako nije potrebna. I više od toga, Srbija takvu podelu ne može ni da izdrži, kao što ne može da izdrži ni porast nasilja nad ženama ili decom, koje svoje korene opet ima u elementarnoj nepristojnosti. Svako ko ženi kaže da klekne, tera je suštinski u sigurnu kuću, čak i ako nije imao nikakvu sličnu nameru, a znam da Bratislav Gašić ne samo da nije imao nikakvu sličnu nameru, već mu to nije bilo ni na kraj pameti. Bez obzira na to, Bratislav Gašić je, po mom mišljenju, upravo to uradio. Činjenica da je to uradio jedan od mojih najboljih saradnika, prijatelj, čovek kojem verujem, naterala me je ne samo da razmišljam o sopstvenoj odgovornosti, koja ne bi postojala da nisam tražio njegovo razrešenje, nego i da se ozbiljno zapitamo gde se nalazimo kao društvo, kako se ponašamo jedni prema drugima, koliko se poštujemo i pogotovo koliko poštujemo one koji su izvor svakog od naših pojedinačnih života – žene.
Zato i jesam jedan od učesnika, od ljudi koji su pokrenuli široku akciju pomoći ženama koje su žrtve nasilja, zato tražim da se pooštre kaznene odredbe koje se bave porodičnim nasiljem i zato tražim od vas i danas i tražiću to uvek da ne budete samo predstavnici naroda i stranaka, već da budete i primer za celo društvo. Tražim da ponovim učtivo, moralno, pošteno ponašanje i pokazivanje poštovanja prema drugima. Ako to mi tražimo od nekoga, podrazumeva se da vi imate mnogo više prava da to tražite od nas. Zato što to mora da bude Srbija i zato što su to upravo one vrednosti koje još fale našem sistemu, vrednosti koje će svima pokazati da je dijalog pristojan, da je rad pristojan, da je učenje pristojno, da je napredovanje i usavršavanje pristojno i da je pristojno nikome ne poželeti nešto što ne želiš sebi.
Bratislav Gašić sigurno sebi nikada ne bi poželeo da kleči. Znam da to nije poželeo ni devojci ili ženi kojoj je izgovorio. Tako je rekao i za to mora da snosi odgovornost i za to mora da snosi političke konsekvence. Znam da i Gašić zna da to nije pristojno jer pristojno nije klečati, ni govoriti bilo kome drugom da kleči. Pristojno je biti uspravan i pristojno je pomoći drugima da budu uspravni.
Na posletku, od Bratislava Gašića, svoj prijatelja, očekujem da ubuduće svojim delima pokaže šta je iz svega ovoga naučio. Od vas, dame i gospodo poslanici, u rekao bih najkraćem obrazloženju do sada pred Narodnom skupštinom, očekujem da glasate o ovom mom zakonu, da se izjasnite o tome da li mislite i kako želite da izgleda pristojna, normalna i moderna Srbija. O rezultatima Bratislava Gašića u Ministarstvu imam samo reči hvale. Ti rezultati su bolji nego njegovih prethodnika i u oblasti namenske industrije, dakle, odbrambene industrije Srbije, i u oblasti samog Ministarstva odbrane.
Ali, ovim današnjim danom pokušavamo, kada govorimo o promenama o kojima u Srbiji mnogi vole da govore, ali kada o njima govore, uvek govore o tome i računajući da svi drugi treba da se promene samo da se oni ne promene, računajući da uvek nešto treba sa neba da padne, pa ako ne padne, mi ćemo opet isto. Računajući da su sebi već oprostili ono što drugima nisu ili da drugim nikada neće oprostiti ono što sebi već odavno jesu.
Ovo je pokušaj da pokažemo da smo naučili i da možemo da menjamo sebe. Ovo je pokušaj i prisustvom Bratislava Gašića ovde, da pokažemo da je u stanju i da ljudski i politički istrpi kritiku i on i ja i cela Vlada. I, da ne bežimo od zakazivanja sednica i jedne i druge i celodnevne rasprave, jer na kraju, onaj ko se pokaje i ono zbog čega se postideo, moći će jedanput da promeni da se ponaša drugačije, a oni koji se ne pokaju za ono što su uradili i kojima nije žao, oni će uvek da ostanu u svom mulju i nikada, ni malo drugačije, ni malo bolje, neće da bude.
Još jedanput, hvala vam na pažnji i molim vas da prihvatite ovaj moj zahtev, uz svo poštovanje za veoma ozbiljan rad i dobar rad koji je u Ministarstvu odbrane, kao ministar, pružio Bratislav Gašić. Hvala najlepše.

Pre svega, uz zahvalnost vama na korektnim rečima prema Bratislavu Gašiću, ono sam razumeo Dragane kao želju, on je ipak potpredsednik SNS, a ne…
(Dragan Marković, s mesta: Jedino ako ga najurite.)
Sve je o-kej, šalim se ja.
Još je Sent De Egziperi rekao da biti čovek znači precizno biti odgovoran.
Doneo sam ovu odluku i ostali su se saglasili sa tim u Vladi baš zato da bi smo pokazali da je moguće da se ponašamo ozbiljnije, odgovornije i nije tu bilo nikakvih pritisaka. Uglavnom bih se osmehnuo da pritiske onih koji su se iživljavali nad Bratislavom Gašićem verbalno, a koji su činili mnogo gore stvari od Bratislava Gašića, koji su činili mnogo gore stvari od svih nas.
Ja sam vam spremio i u toku rasprave ću vam pokazati te primere koji su mnogo težim rečima govorili o ženama, ali se nikada o tome nije govorilo u javnosti. Čak i kad bi izgovorili, svi su gledali da se to brže bolje zaboravi, da nestane, a ostajao bi Bratislav Gašić kao paradigma nečega nepristojnog, ne zato što je zaista nepristojniji od tih ljudi, već zato što je trebalo naneti politički udarac Vladi koju vodim i samo su se time rukovodili. Ali nisu oni ti zbog kojih ovo radimo i nikada to ne bih radio zbog njih.
Mogu da protestvuju svaki dan gde hoće i koliko hoće. Ovo radimo zbog pristojne Srbije, zbog Srbije koja ne vidi politiku u svakoj reči, zbog Srbije koja živi za svoju budućnost, zbog Srbije koja živi za svoju decu, za drugačije svoje lice, a ne za Srbiju svakodnevnih političkih nameštaljki, političkih intriga i političkih psovki. Zato to radimo.
Dakle, da li je to nekima učinilo dobro, pa su svoj odnos ili svoj rečnik promenili? Pa, nije. Teško da će se ikada promeniti, zato što je u našoj zemlji postala bogougodna reč i najružnija i najnepristojnija ukoliko je upućena predstavnicima Vlade. Nikakav problem sa tim nemaju. Ako bi se neko iz Vlade, ne daj bože, drznuo da odgovori, pa makar to bilo nižeg intenziteta ili slabije snage, biće razapet bukvalno na krst u celokupnoj javnosti. Ali, ja svejedno mislim da je mnogo važnije to koliku mi danas odgovornost i ozbiljnost pokazujemo i kakvo društvo to mi želimo, a ne šta će da kažu oni koji se iz razumljivih razloga bave pokušajem dolaska na vlast, žele da vrate svoje privilegije, žele da vrate svoje beneficije i apsolutno ništa više i pri tome ne moraju da biraju sredstva.
Bratislav Gašić je dobro obavljao svoj posao. Kad smo kod helikoptera, pošto neću nijednog sekunda da bežim iz te teme, naprotiv, znate li koliko puta bi do sada Sergej Šojgu morao da podnese ostavku zbog helikoptera ili aviona? To je, inače, ministar odbrane Ruske Federacije, jedan od najbližih ljudi Vladimiru Putinu. Znate li koliko puta? Ne jedanput, ne deset puta, ne dvadeset, nego 31 put, 31 put bi morao da podnese ostavku. Nikada mu niko nije ni tražio, niti ga je ko pitao. Znate li koliko puta bi američki državni sekretar za odbranu morao da podnese ostavku samo u prethodnih pet godina? Najmanje 24 puta. Nikada ga niko nije ni pitao, niti mu je nešto rekao. Slično je i sa mnogim evropskim zemljama.
Kod nas je problem što i od običnih stvari, od stvari koje se, nažalost, dešavaju, što i od saobraćajnih nesreća, što i od posla koji obavljaju vojnici i policajci uvek i u svemu pravimo političke slučajeve. To govori i obično izgovaraju oni koji drugu političku argumentaciju nemaju. Ali, sa tim i u takvim teškim uslovima, u uslovima najteže moguće hajke i harange na Bratislava Gašića, na Ministarstvo odbrane i na Vladu Srbije, nijednog sekunda, podsetiću vas, nisam popustio, nijednog sekunda. I nije me zanimalo koliko će da protestvuju, nije me zanimalo šta će da govore, zato što sam znao i šta je istina i šta je motiv i za tu istinu sam želeo da se borim, za tu istinu koja je bila toliko očigledna svakom dobronamernom čoveku, da mislim da su svi normalni ljudi razumeli. To smo radili negde i na pomalo strastan način, jer je bilo užasno kako su ti napadi izvođeni.
Kako Andrić kaže – strast je izraz najbolje životne snage u čoveku i poseban pokazatelj poštovanja prema sebi.
Neko je u stvari želeo šta? Hajde da to raskrinkamo u potpunosti. Šta je neko želeo tom hajkom i tom kampanjom? Želeo je da kaže da je neko ubica. Želeo je da kaže da je neko, umesto da spase, želeo da ubije ono dete i lekare. Da li ste to hteli da kažete? Jer, da su bile greške u proceduri, onda bi rekli - pa možda je kriv neko u tom vojničkom lancu. Ali, to ih nije zanimalo.
Videli ste različite institucije – dajte nam izveštaj. Iz izveštaja su vadili ono što im odgovara. Kada se stiglo do kraja izveštaja, ne sviđa nam se izveštaj, zato što nam izveštaj saopštava, disciplinske komisije, nešto što mi nismo predvideli, što se nama ne dopada. Kada im činjenice ne odgovaraju, tim gore po činjenice.
Samo hoću tu dilemu da otklonim, nisam uopšte bio zabrinut nijednog sekunda za tu vrstu hajke i kampanje koja će da se vodi protiv Gašića i protiv države Srbije i protiv Vlade posle ovog slučaja. Ja sam bio užasnut njegovom reakcijom. Bio sam užasnut rečnikom i to sam ga pozvao, čini mi se, istog sekunda kada sam video i to sam mu rekao u lice. To govorim danas.
U pravu ste, gospodine Markoviću, nije mi lako da pronađem boljeg saradnika u partiji koju vodim od Bratislava Gašića. Mnogo mi je teško, zato što mislim da je dobar čovek, zato što mislim da je vredan čovek, zato što mislim da je dobar domaćin. Ali, to je nešto što mora da se promeni.
Naveo sam u tom trenutku nešto što je onako, kako bih vam rekao, možda pomalo lično, ali svako ovde od vas, zamislite da je vaša ćerka novinar i da tako nešto čuje. Pa, to je nezamislivo. To prosto ne sme da se desi. Nije važno ko to posle zloupotrebljava, ko šta radi. To je nezamislivo i to je suštinski razlog. Bolja, pristojnija i modernija Srbija ne može da se gradi na takvom javnom diskursu. To je razlog zašto mi pokazujemo da se razlikujemo ne samo od onih pre nas, gospodine Markoviću, već se razlikujemo i od onih koji nam drže tirade i predavanja, a u danu kada je to uradio ili dan posle pošto je to uradio Bata Gašić, uradili su mnogo gore stvari od toga i nastavili su da nam drže tirade i politička predavanja po tom pitanju, bez imalo stida, bez imalo srama. Da ne pričam ko ih je sve u svemu tome podržavao.
Ono što radimo, radimo zbog Srbije, a ne radimo zbog jednog, drugog, trećeg čoveka jedne, druge ili treće političke organizacije. Ja mislim da to negde ljudi u našoj zemlji razumeju. Mnogo mi je lakše da se bavim brojkama, da se bavimo ekonomijom, da se bavimo mnogim drugim važnim stvarima, ali i ovo je veoma bitno, jer ovo mora da pokaže čisto, belo i svetlo lice Srbije, a ne da pokazujemo stalno svoje naličje koje, plašim se, nije ni malo lepo ili ni izbliza lepo kao što lice Srbije može da bude. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega poštovani gospodine Milićeviću, želim da vam kažem da smo u odbrambenoj industriji Srbije zaposlili 2.115 novih ljudi. Ono gde smo imali problema u 2013. i 2014. godini je upravo ono što vi dobro znate iz vašeg grada, u „Krušiku“ u Valjevu. Svuda ostalo imamo jasan trend rasta. Ali, kao što znate, uskoro dolazim u Valjevo da otvorim novu kapislanu. Time ćemo da rešimo brojne probleme i mislim da pobedimo Bosnu i Hercegovinu na tržištu. Idemo i sa novom fabrikom u Uzićima, tako da po tom pitanju Bratislav Gašić jeste uradio značajno više nego što sam i ja uradio i mnogi drugi koji su bili na njegovom mestu, a tiče se namenske industrije. Doneo sam ovde pa ću vam u toku rasprave pokazati i sve prihode i broj zaposlenih iz godine u godinu u svakoj od fabrika odbrambene industrije Srbije, da vidite kako Srbija po tom pitanju napreduje.
Nismo još zadovoljni, nije to još dovoljno dobro, imamo još problema. Plate u „Prvom partizanu“ nisu rasle, u svim ostalim fabrikama jesu, mislim čak i u „Slobodi“ čačanskoj da su prilično rasle. Tako da, tu ima veoma dobrih, dobrih rezultata i ugovori koji su potpisani posebno za izvoz nikada nisu bili veći i značajniji.
Takođe, pokušaću da vam odgovorim na sve što ste rekli. Vašu raspravu smatram pristojnom, iako nisam razumeo potrebu za povišenim decibelima, time na argumentaciji ništa ne dobijate. Ali, znate, nekada je Džo Bernard Šo rekao – kad čovek hoće da ubije tigra, on to naziva sportom, a kada tigar krene da ubije njega, onda to nazivamo svirepošću. To je ta vrsta političkog licemerja kojoj smo izloženi svakoga dana. Pokušaću tačku po tačku, da odgovorim na svaku od vaših primedbi i da pokažem građanima šta je stvarna istina.
Najpre, trudio sam se u ovih godinu i devet meseci, koliko sam predsednik Vlade, da nigde Srbiju ne obrukam, to sam isto govorio i članovima Vlade. Nećete mi lako pronaći neku tešku reč ili nepristojnu izjavu u tih godinu i devet meseci, iako bi bilo nekih za koje bih voleo da su bile nešto blaže. Mislim da nijednu nepristojnu ni reč ni rečenicu nisam izgovorio. Nisam čak ni kada ste ovde izgovarali reči „đubre“, „ološ“, kada ste govorili „stoko“, „bitango“ itd, ni tada nisam izgovorio nijednu ružnu reč, nijednu tešku, nijednu nepristojnu reč. Mislim da to mogu da rade ljudi koji imaju argumente, ljudi koji se ne plaše istine i koji se ne plaše rasprave.
Što se tiče političke pristojnosti, ja ću vam danas pokazati šta je politička nepristojnosti i čime ste se sve služili i šta ste sve radili u ovom parlamentu i mimo parlamenta samo u prethodnih godinu i devet meseci, kakve izjave davali, na koji način se obraćali svojim političkim protivnicima. Zato sam počeo tu priču sa definicijom licemerja koju je Šo pružio.
Što se tiče sedmoro naših građana koji su izgubili život u jednoj nesreći, strašnoj nesreći, da, svi smo bili užasno zabrinuti. Te noći dok ste vi i svi ostali spavali, posao Bratislava Gašića i svih drugih bio je da obiđe lice mesta, da do četiri i petnaest, pola pet pokušava da pronađe helikopter jer ni naši uređaji nisu radili. Nismo mogli da ga lociramo, bila je užasna magla, užasna hladnoća i sve drugo. Siguran sam da nikome to nije tako teško palo kao Bratislavu Gašiću. Izgubili smo ljude, i to u njihovoj najboljoj nameri da pomognu jednom detetu. Ali, pitam se, ko su ljudi koji to mogu da koriste kao argument u političkoj borbi? Ja ću, poštovani narodni poslanici, ovo je važno i zbog građana Republike Srbije, sada da vam pročitam samo za vreme njihove vlasti koliko smo tragedija, nesreća sa smrtnim ishodom imali.
Samo da vidite da nikada niko po tom pitanju takvu kampanju, kampanju histerija, laži, brutalnih neistina nije vodio i mislim da se u tome vidi razlika.
Naime, dana 21. maja 2008. godine nije bio na vlasti Bratislav Gašić, bila je vaša politička stranka, u rejonu sela Baranda, opština Pančevo, dogodio se udes vazduhoplova aviona „Orao“ evidencijskog broja 25.114 hiljada iz sastava 98 avijacijske baze. Pilot vazduhoplova Janik Tomas pri katapultiranju zadobio je prelome prvog stepena grudnog pršljena leve potkolenice. Dana 24. septembra na aerodromu Batajnica došlo je do udesa vazduhoplova aviona „Super galeb“, kada je komandant eskadrile, Ištvan Kanas zadobio povrede sa smrtnim ishodom.
Ja vas pitam da li se uopšte sećate toga? Ne sećate se. Ne sećate se. Ne sećate se zato što niko to nikada nije želeo da zloupotrebljava ni na koji način i to je pokazivalo da Srbija postaje negde normalnija zemlja i pristojnija zemlja. Dana 7. jula 2009. godine na aerodromu Batajnica, došlo je do udesa vazduhoplova MiG-29, tom prilikom pilot Rade Ranđelović na dužnosti načelnika štaba ujedno nastavnika letenja zadobio je takođe povrede sa smrtnim ishodom.
Takođe, na mesto pada vazduhoplova pronađen je ugljenisani leš Mihajla Ulemeka, vojnika iz sastava PVO. Sećate li se tih slučajeva? Mislim da se 99% građana Srbije ne seća. Zašto se ne seća? Pa, zato što neki pristojni ljudi to nisu hteli da zloupotrebljavaju za političke borbe, čak i ako jesmo i ako bilo ko od nas jeste, to jeste bio dokaz da nismo bili dovoljno zreli, da nismo bili dovoljno pristojni, ali i po tome koliko se ljudi sećaju sami će da zaključe jesmo li to činili ili ne.
Dana 3. juna 2010. godine i dalje ste vi na vlasti, a ne gospodin Gašić ili bilo ko drugi, na jezeru Gruža kod Knića u toku izvršenje zadatka let za obnavljanje i usavršavanje tehnike upravljanje avionom pri izvođenju kombinovanog manevra, dogodio se udes vazduhoplova aviona „Orao“, tom prilikom pilot vazduhoplova Slobodan Jocić, pri katapultiranje je zadobio povrede kičmenog stuba.
Dana 18. juna 2012. godine i dalje ste vi na vlasti, na poligonu Pasuljanske livade prilikom izvođenja vežbe četa na maršu sa prelaskom u napad, došlo je do eksplozije projektila ABG-30 milimetara što je za posledicu imalo nastanak smrtnih posledica za dva kadeta 133 klase Vojne akademije, teške telesne povrede za četiri kadeta 133 klase Vojne akademije i lake telesne povrede za tri kadeta iste klase. Eksplozija se, da bude interesantno, dogodilo u neposrednoj blizini logorske prostorije za vreme izvođenja nastave.
Imamo dva događaja sa smrtnim posledicama, a to je dva dana pošto sam postao ministar, slučajno ili ne i tada kada sam postao ministar nisam prebacivao odgovornost na prethodnog ministra iako su te dužnosti započete pre primopredaje dužnosti iako su realizovane na osnovu odluka prethodnog ministra i tadašnjeg načelnika generalštaba Vojske Srbije, ni jednog sekunda nisam to izgovorio, tada su nam stradala dvojica vojnika.
Dakle, ja vam samo govorim, kao što vidite ta lista je gotovo beskonačna. Ja imam ovde reči o Nebojši Miliću i Slaviši Markoviću, čije sam porodice odmah obišao i video šta je to što Vojska Srbije, što država Srbije može da pomogne.
I, ono što je najzanimljiviji slučaj to je, a o tome ćemo pretpostavljam i kasnije da govorim, a to je slučaj Gorana Savića i leta na vazduhoplovu „Lasta“, a to je ono što se dogodilo 26. septembra 2012. godine, po nastavnom, reč je o odluci kojima je data saglasnost da se završna letnja ispitivanja nulte serija aviona „Lasta“ mogu otpočeti pre uvođenja u naoružanje i vojnu opremu prototipa aviona P2.
Ovo sam vam sve naveo samo da biste vi poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Srbije mogli da vidite o kakvom licemerju, o kako strašnom licemerju mi sve ovo vreme govorimo. Pri svemu tome, nikada me niste čuli da sam čak iz ovaj slučaj sa „Lastom“ optuživao prethodne ministre, zato što sam smatrao da niko nije imao nikakvu lošu želju. Zato što sam smatrao da je namera bila bez obzira na određene neopreznosti neki govore koji su podnosili krivične prijave i biće krivičnog dela, lično to nisam smatrao, to je posao drugih nadležnih organa, to nije posao naš političara i zato nema šta Skupština da radi po tom pitanju, već po tom pitanju treba da rade drugi nadležni organi. Da to nikakve namere, posebno ne zle namere nikoga pre nas nije bilo.
Ali, ni to vam nije bilo dovoljno zato što je bilo potrebno uhvatiti se za bilo šta i reći bilo šta loše, molim vas, nemojte da mi dobacujete, pristojno se, kao što sam vam rekao uči i pre osnovne škole, a plašim se da mnogi, nemojte da vičete i to što ste nepristojni pa još morate nepristojnost vikom da pojačavate, jasno mi govori koliko vas argumenti bole. Ali, ove argumente ne možete da ukinete, činjenice su činjenice.
Vi kažete, trebalo je da se promoviše briga. Sve vreme je promovisana briga, sve vreme. U svakom trenutku i razgovarali sa tim ljudima, njihovim porodicama, u svakom trenutku gledali da pomognemo kao država koliko možemo, čak i ne samo kao država. Kažete, ministar Gašić da odgovara zbog toga što su prebijeni pripadnici „Kobri“ zato što su se slučajno negde našli. Izvinite, strašan je greh što poznaju moga brata, znate, u mojoj pratnji su, a išli kao prethodnica do kuće mojih roditelja. Užasan greh, najstrašniji grej je to što su prebijeni, što su zverski prebijeni, a što se nijednog sekunda nisu branili. Mogu da mislim šta bi bilo da su se ne daj Bože kojim slučajem branili. A to je sramota, to se ne radi, to nikada niko vama nije radio. To su stvari koje se apsolutno ne rade. A to radite zato što nemate nikakvih argumenta. Zato što ne postoji politika koju možete da promovišete. Zato što politika koju promovišete je politika isključivosti i mržnje i ničega više. Mržnja, dame i gospodo, izjeda onoga koji mrzi, a ne onoga ko je predmet i objekata mržnje. Histerični i osmeh i podsmeh mi bolje nego bilo šta govori o tome koliko sam u pravu, ali znaju ljudi.
Što se tiče prisluškivanja, kada smo već kod toga, ne znam tačno šta je govorio Bratislav Gašić, ali znam šta ću vam reći ja iako se nikada nisam time bavio i mislim da sam jedanput uz put to rekao, negde nikada nisam želeo da ulazim u to. Vi ste mene prisluškivali. Vi ste prisluškivali Tomislava Nikolića. Vi ste opozicione lidere prisluškivali sve vreme. Sa mnom ste imali četiri akcije preko kojih ste me prisluškivali. Jedna od njih gde sam bio prisluškivan, preko narodnog poslanika ovde, prisutnog, zato što ste našli zakonski izgovor da njega proglasite ekstremistom, pa tobož zaštite zemlje od ekstremizma ste sve one koji bi sa njim razgovarali telefonom stavljali na mere. Pa, tako ste mene prisluškivali. Ja vam dajem podatke i mogu sve dokaze da vam pružim o tome. Kad god hoćete da odemo da vam pokažem to. Nije za javnost. Pa, to je sramota da nam vi govorite o prisluškivanju. El to kao o onom drugom prisluškivanju. Pa, kad ćemo na poligraf, onda na poligraf više nećemo. Pa, detektor laži, pa nećemo na detektor laži.
Zamerio sam Bratislavu Gašiću na lošoj saradnji sa Zaštitnikom građana iako se ne slažem uvek ili ne mogu da se saglasim sa onim što on govori i tu bih mogao da kažem – u redu je argument.
Kažete da sam zamerao nešto nekome ko protestvuje. Nikada nisam zamerao nikome ko protestvuje. Svakoga dana protestuju desetine grupa ljudi ispred Vlade Srbije. Jedino što sam rekao, to je da ne bih poklekao zbog bilo čijih protesta i pod bilo čijim pritiskom zato što sam uveren da sam branio istinu, da sam štitio istinu i da sam bio potpuno u pravu. Inače, to je pravo, imate pravo na slobodno okupljanje, veoma široko u našoj zemlji, nikakvih problema nije bilo u poslednjih godinu i devet meseci, ni jedan ozbiljniji incident nije postojao, ni prilikom slobode izražavanja različitih sloboda, čak i brojnih ekstremističkih grupa, nigde nikakvih problema nismo imali, niti ćemo da imamo.
Što se tiče uvreda, teško mi je da o tome čak i govorim, teško mi je da vam odgovaram na to, zato što gotovo da bez uvreda ništa drugo nismo ni slušali, ništa drugo nismo ni čuli. Kad god bi došlo do ozbiljne rasprave, rasprave koja treba da se potkrepi činjenicama, brojevima, bilo čime, znanjem, pristupom, pogledom u budućnost, mi bismo dolazili do uvreda.
Hoćete da vam govorim kako su se mnogi funkcioneri radovali najodvratnijim pokličima koji su izgovarani, pa je onda bilo čak rečeno – e, nije to bio jedan pojedinac nego su to mase vikale; svi srećni onako i zadovoljni što se to dešava iako su do pre godinu ili dve kukali kada bi se na stadionu vikalo - spasi Srbiju; i ne znam kako ide dalje, što nikada niste čuli da je bilo podržano sa naše strane, ni u to vreme.
Takođe, što se tiče rečnika koji se koristi, ja mislim da ljudi to dobro čuju i da ljudi dobro vide, ni „đubre“, ni „ološ“, ni „stoko“, ni „bitango“, nije izašlo ni iz mojih usta, a kada bi izlazile pogrešne reči iz usta gospodina Babića, lično bih ga i javno opomenuo za tako nešto. Čak sam i jednog opozicionog lidera pozvao telefonom i izvinio mu se zbog toga. Ja mislim da je to pristojnost…
(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje.)
Kao Boga vas molim, nemojte da vičete, jer to što vičete neće me sprečiti da kažem istinu nikada i nećete ni da me uplašite…
(Zoran Živković, s mesta: Predsednica je rekla…)
I nećete ni da me uplašite…

Govorili ste o lažnim diplomama. pa sve dozvole za fakultete o kojima govorite da su izdavale lažne diplome vi ste dali. Ne mi, nego vi.
Uzgred, poštovani gospodine, ja nemam ni jednu lažnu diplomu. One škole što sam završio, završio sam relativno dobrim, vrlo dobrim, odličnim uspehom, fakultet sa odličnim ocenama. To je Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu, imao čak i stipendiju za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka koji sam dobio čim sam krenuo na studije. Nisam se bavio politikom, ničim. To sam stekao sam svojim radom, svojim učenjem, ni uz čiju pomoć, te vas stalno pitam – o čemu se radi?
Hoćete da govorite o nekim drugim ljudima. Ja sam spreman da te ljude, o kojima svakoga dana govorite najlošije i govorite da su valjda manje obrazovani, hajde da napravimo bilo kakav test pa da ustanovimo, da vidimo da li ste obrazovaniji od Nebojše Stefanovića ili to baš i nije takav slučaj?
Spreman sam po bilo kojoj sferi društvenog života da se to napravi, iako se pokaže da nisam u pravu, da ja snosim odgovornost, ali onda da i vi snosite odgovornost i mnogi od vaših kolega. Dogovorili smo se i pokušaćemo da to napravimo. Mislim da je to veoma važno za budućnost Srbije.
Takođe, govorite da mladi idu iz zemlje. Izgleda vam niko nije davao podatke – idu, neće to biti lako da se zaustavi, postoji prirodna težnja ljudi da idu i da zarađuju više novca. Postoji prirodna težnja ljudi da se usavršavaju, da žive bolje, ne možemo da se merimo sa zemljama zapadne Evrope, sa Sjedinjenim Državama, ali odliv iz one zemlje je četiri puta manji nego što je bio u vreme vaše vlasti. Četiri puta manji. Daću vam tačne i precizne podatke – četiri puta manji.
Dakle, šta god da smo smanjili, nešto je lakše, nešto je bolje. Kažete, pozivate se na izbore. Ja mislim da je to izvanredna prilika. Govorite o promenama. Ja mislim da su promene veoma važne, ali da pre svega treba da razmišljamo kako da menjamo sebe a ne kako da mi ostanemo isti ili jednako loši, a kako bi smo voleli da drugi budu po našim ukusima.
Zato bih vas zamolio da na tim izborima o kojima ne želim da govorim, da izađete na te izbore, da demokratski učestvujete, da pobedite, ali samo ako to narod bude tako rekao, samo ako građani to budu tako rekli.
Ja ne znam ko će da pobedi, samo sam u jednu stvar apsolutno siguran, to je da građani Srbije ne žele da tapkaju u mestu, ne žele da idu u nazad, ne žele da se vraćaju u prošlost, građani Srbije idu u budućnost i žele budućnost, u to sam sasvim siguran. Hvala.