ALEKSANDAR VUČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine u Beogradu.

Završio je osnovnu školu “Branko Radičević” u Novom Beogradu, Zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata u generaciji.

Bio je pobednik na gradskim i republičkim takmičenjima iz istorije i pionirski prvak Beograda u šahu. Bio je stipendista Fondacije za razvoj naučnog podmlatka. Usavršavao se u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je nešto više od godinu dana boravio i pohađao kurs engleskog jezika.

Nakon studija radio je kao novinar na “Kanalu S” na Palama tokom 1992. i 1993. godine. Pripremao je i vodio vesti na engleskom, blok iz sveta, intervjue, reportaže.

Srpskoj radikalnoj stranci pristupio je 1993. godine i ubrzo bio izabran za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Samo dve godine kasnije, postao je generalni sekretar SRS.

Nakon pobede Srpske radikalne stranke na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine, postao je direktor Sportsko-poslovnog centra „Pinki“.

Kada je SRS 24. marta 1998. godine formirala Vladu Srbije sa SPS i JUL, Vučić je izabran za ministra za informisanje. Za vreme ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po drakonskim kaznama za medije, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa”, “Evropljanina” i “Naše Borbe”.

Za vreme primene Zakona o univerzitetu izabran je za člana Upravnog odbora Beogradskog univerziteta i Filozofskog fakulteta BU. U maju 2000. godine, Vlada SRJ ga je imenovala za člana Saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.

Bio je poslanik u Saveznoj skupštini SRJ u tri mandata: u Veću republika od februara 1998. i od maja 2000. godine, a od 24. septembra 2000. godine izabran je za poslanika na saveznim izborima. Bio je narodni poslanik i zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, član Administrativnog odbora i Odbora za ustavna pitanja, i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.

Tri puta se neuspešno kandidovao za gradonačelnika Beograda. Na gradskim izborima 2004. osvojio je 29 odsto glasova u prvom krugu izbora, odnosno 48 odsto glasova u drugom krugu. Na lokalnim izborima za gradonačelnika Beograda održanim u maju 2008. godine osvojio je 34,7 odsto glasova. Predstavnici beogradskih odbora SRS, DSS, SPS i PUPS potpisali su 29. maja 2008, koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu, a kandidat ove koalicije za prvog čoveka prestonice bio je Vučić. Ipak, socijalisti su odlučili da formiraju koaliciju na republičkom nivou sa Demokratskom strankom i da raskinu sporazum potpisan sa radikalima. Vučić je pred izbore u maju 2012. godine bio ponovo kandidat za gradonačelnika prestonice, ali je lista Srpske napredne stranke osvojila 24,3 odsto glasova.

Nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, kada je dotadašnji zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić 5. septembra 2008. podneo ostavku na tu i funkciju šefa poslaničke grupe u Skupštini Srbije, formirajući svoj poslanički klub, Vučić nije odmah saopštio da li ostaje u stranci ili odlazi sa Nikolićem. On je 15. septembra ispred Skupštine grada Beograda saopštio novinarima da je podneo ostavku na sve funkcije stranci i povukao se iz političkog života.

Ipak, Vučić je početkom oktobra saopštio da prelazi u Srpsku naprednu stranku, a na osnivačkoj skupštini stranke izabran je za zamenika predsednika.

Nakon što je pobedio na predsedničkim izborima 20. maja 2012, lider SNS Tomislav Nikolić povukao se sa mesta predsednika SNS, što je obećao u predizbornoj kampanji, a Vučić u maju 2012. postao v.d. predsednika stranke. Na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, Vučić je aklamacijom izabran za novog predsednika SNS.

Kada su krajem jula 2012. godine SNS, SPS i URS formirali Vladu Srbije, Vučić je postao potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je i za šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti. Vučić se na toj funkciji nalazi i danas, iako je još 2014. govorio da će podneti ostavku.

Funkciju ministra odbrane obavljao je do rekonstrukcije Vlade Srbije 2. septembra 2013, a zadržao funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.

U januaru 2014. Predsedništvo SNS, na Vučićev predlog, jednoglasno je donelo odluku da se raspišu vanredni parlamentarni izbori.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u martu 2014. koalicija okupljena oko SNS osvojila je ubedljivu većinu od 48,35 odsto glasova (158 poslaničkih mesta), a Vučić postao predsednik Vlade Srbije.

Na novim vanrednim parlamentarnim izborima u aprilu 2016. koalicija okupljena oko SNS osvojila je 48,25 odsto glasova, ali ovoga puta 131 poslanički mandat. Vučić je ostao na funkciji predsednika Vlade Srbije.

Na predsedničkim izborima u aprilu 2017. pobedio je u prvom krugu, sa osvojenih 55 odsto glasova. Ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije podneo je 30. maja, a sutradan je stupio na funkciju predsednika Srbije.

Na funkciji predsednika Srbije ostao je i nakon predsedničkih izbora u aprilu 2022. godine, na kojima je osvojio 58,59 odsto glasova u prvom krugu.

Dobitnik je nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost godine 2012, kao i nagrade „Ličnost godine 2013“ u izboru „Nezavisnih novina“ Bosne i Hercegovine. Takođe, dobio je i nagrade „Čovek godine 2013“ u izboru evropskog magazina „Man“, „Najevropljanin 2013“ u izboru međunarodne organizacije „Prva evropska kuća“, „Vidovdanske nagrade 2013“ koju dodeljuje Grad Kruševac i nagradu „Regionalni lider 2014“ u izboru regionalnog žirija i čitalaca „Večernjeg lista“ Bosne i Hercegovine.
Poslednji put ažurirano: 14.09.2022, 08:55

Osnovne informacije

  • Srpska radikalna stranka
  • Beograd
  • 05.03.1970.
  • diplomirani pravnik
    • predsednik Republike Srbije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Treća posebna sednica , 03.02.2023.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko stvari koje bih želeo da razjasnim. Neću odgovarati sada svakome, nego ću sačekati da prođe dvoje ili troje poslanika, četvoro poslanika, pa ću onda odgovarati, ali ću se osvrnuti, razume se, na svačije izlaganje.
Gospodine Gojkoviću, postoji inače kod nas jedna floskula neistinita, da svaki put kasnije dođe lošiji predlog. Ne, najbolji dokaz vam je da posle Vens-Ovenovog plana došao plan kontakt grupe koja je za Srbe bio povoljniji nego što je bio Vens-Ovenov plan. Nije to pravilo. Nažalost, neretko se i dogodi. Ali, ono što je važno, to je da ljudi moraju da razumeju, sada se obraćam ljudima zbog besmislica koje sam nešto kasnije čuo, ljudi moraju da razumeju da nije pitanje uvek onoga što na bilo kojem papiru stoji, a što smo juče, makar ono što je najteže za Srbiju, o tome otvoreno govorili, neskriveno pokazali sve, već je i pitanje političkog momentuma, pitanje okolnosti, pitanje života oko nas i šta je to što možete da uradite u datim okolnostima. To je ono što mi neretko zaboravljamo i to je ono zbog čega nabijamo kao noj glavu u pesak. Nisam to juče dovoljno uspešno obrazložio.
Mi smo živeli u vremenu i nismo ni sanjali, nismo ni pratili, nismo ni gledali kako je snažila hrvatska vojska, pa nismo razumeli kako se nešto dogodilo 1995. godine, nismo razumeli kako su se neki na Kosovu naoružavali 1997, 1998. i 1999. godine, misleći da ćemo sve lako, uvek potcenjujući sve, zato što mi kada sedimo u kafani ili kada sedimo u Skupštini, ne poredeći kafanu ili Skupštinu, mada je juče, nažalost, ličila na, greškom ljudi, želim da verujem greškom, a ne zlom namerom, iako mi je više ličilo na zlu nameru. Nadam se da ćemo imati dovoljno mudrosti da izvučemo pouke iz toga, da naučimo kada je vreme, koliko da čekamo i šta je to što možemo da uradimo.
Vama bih upravo obrnuto rekao. Kažete – vidi, Vučiću, pregovaraš već deset godina. Pa da, da ne pregovaram deset godina, morali bismo da priznamo nezavisno Kosovo. I okej je, znam da je to vaša politika, razumem da je to vaša politika, samo da, to i jeste smisao da to ne učinimo, zato što nam okolnosti ne idu na ruku. Ne znam šta biste drugo. A pri tome nisam za zamrznuti konflikt i ne mislim da je zamrznuti konflikt rešenje, naprotiv.
Kažete – Vučić je došao da nam drži predavanje šta je non-pejper. Ne, samo sam odgovorio, inače sam morao da slušam svakojake besmislice, laži i glupost. Demantovao sam juče, u činjeničnom smislu, ne u smislu politike drugačijih stavova itd, u činjeničnom smislu 24 laži. Toliko sam, izbrojali su moji ljudi juče, 24 direktne laži o tome ko ima dvojno državljanstvo, ko nema, znači 24 činjenične laži sam juče bio primoran da demantujem. Nisam držao nikakvo predavanje, samo vam dao definiciju u jednoj rečenici šta znači non-pejper. Da nisam došao da pričam o tome, rekli biste mi – nisi došao da pričaš o tome. Kada pričam o tome, zašto pričaš o tome? Šta god da sam uradio, uvek biste rekli isto.
Onda ste rekli dve stvari, jednu manje opasnu onako uzgredna je laž, ali vama imanentna, srednje ime, a to je kaže, hoće ljudima u Srbiji to da kažem, kaže – znate nama se čini da je ucenjen Vučić, a ne Srbija. Prvo, da biste nekoga ucenili morate imate nešto čime biste ga ucenili. Ponoviću vam, niti imam račune, niti bilo kakvo bogatstvo ni u inostranstvu niti bilo gde u zemlji da bi bilo ko bilo šta imao da mi oduzima, da bilo šta imam da izgubim.
Drugo, mene ne interesuje, znam ja i političare koje su pod sankcijama Amerike i Velike Britanije sa kojima se redovno sastajem, pa šta? Da li vi stvarno mislite da mene interesuje da li će neko da uvodi sankcije? Pa, ja sam bio ponosan na sankcije koje su protiv mene uvedene 1999. godine, bio sam kriv što sam branio zemlju, a napadao agresore. Pa, vi stvarno mislite, kaže, objavite ovo, molim vas, da vidite kako je to za Vučića težak podatak. Hajde, molim vas, objavite to još jednom da sam bio pod njihovim sankcijama 1999. godine, srećan što sam bio protiv onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju.
U kom svetu vi živite? Vi stvarno mislite da se neko uzbudio, da se neko nasekirao zbog toga. Što da mi zabrane da negde otputujem? Ništa vas ja ne razumem, ne razumem taj odnos.
Dakle, zbog građana Srbije, niko mi nikada ničim ličnim nije pretio niti ima čime, samo da znate o kakvim lažima je reč, ali oni se, to je i ona ista mantra u kojoj oni poveruju u sopstvene laži, svakoga dana nabace na kamaru bezbroj laži i onda, uzmi koju hoćeš laž, izmisli i pričaj gluposti pred svima. Vi i ne stignete, meni dobro dođe da jedanput godišnje ili dva puta godišnje ili dva puta godišnje dođem u Narodnu skupštinu da na sve te laži mogu da odgovorim, da ljudi shvate o kakvim glupostima pričaju, a onda ste uradili nešto što je mnogo opasnije od ovih besmislica i gluposti koje ste ispričali, a to je da ste ponovo učestvovali u kriminalizaciji našeg naroda i naših ljudi na severu Kosova i pričate o srpskoj strahovladi na severu Kosova. Govorite, ne borimo se za lekove. Ne, nego se vi borite za lekove. Kada ste neki lek preneli na Kosovo i Metohiju? Kad? Pa nikad, naravno, ali šta vas briga za činjenice kad god tako nešto izmislite, slažete tim gore po činjenice i koga briga.
Govorite sve ono što pojedine strane službe namenski rade, razarajući Srbiju i razarajući srpsko nacionalno tkivo na severu Kosova i na celom Kosovu i Metohiji i preko medija koje organizuju i preko političara koji organizuju na najdirektniji način i na najbrutalniji mogući način.
Niste rekli o Kosovu ni reč, ni o Kurtiju, ni o pravdi ili nepravde koja dolazi iz inostranstva, ni o čemu i ovu temu vi ste našli da pričate o meni. Ja tu patološku potrebu moram da priznam, ne mogu do kraja da razumem. Ja razumem da vi patite zbog toga što nikada niste mogli i nikada nećete moći da me pobedite, ali je, da vi u svakoj temi i u svemu u francusko-nemačkom planu, u Izveštaju o Kosovu i Metohiji, u svemu vidite nešto kako biste mogli da naudite meni lično, zato morate nekom drugom da se obratite, stvarno nisam nadležan za to, ali vas molim samo da razmislite šta je tema o čemu mi danas razgovaramo.
Kao što treba da pogledate kakav ste rezultat napravili svojim jučerašnjim nastupom. Ako hoćete da vam ja pomognem, sa jedne strane pogledajte kakav ste rezultat za Srbiju napravili, što je mnogo važnije, užasan, a onda pogledajte kakav ste rezultat napravili za svoje političke partije, a taj rezultat vam je još užasniji. Pošto znate, sada se radi na dnevnom nivou, možete da vidite kako ljudi reaguju. Razmislite malo o tome kakve su vaše poruke građanima. Razmislite malo o tome šta je
to čime ste doprineli, nemojte da živite u svom balonu laži i iluzija koje čujete sa jednog medija ili sa različitih društvenih mreža u potpuno ograničenom krugu ljudi iz svog sveta, koji nema veze nikakve sa realnošću. To vam je moj mali savet.
Na kraju, ja nikada nisam pregovarao o opstanku na vlasti ni sa kim, niti ću, niti me to zanima. Toliko sam vas puta pobeđivao da mi je dojadilo i najubedljivije u istoriji Srbije i verujem da skoro se neće desiti da neko tako ubedljivo pobedi i ne dva puta, već mnogo puta na različitim izborima.
Posebno sam ponosan na rezultate, jer te pobede su rezultat rezultata onoga što smo napravili, uradili za građane Srbije. Nikada neću pregovarati zbog opstanka na vlasti, mene interesuje opstanak i napredak Srbije, a vi ste toliko opsednuti vlašću da i kada o lekovima pričate, vi vidite srpske kriminalce, jer biste hteli nešto protiv Srbije da učinite, ne biste li nažao napravili nešto Vučiću ili ne znam kome. Tako taj diktator koji nije navikao da čuje ništa ružno, juče sam čuo stotine uvreda, 24 direktne laži demantovao, nema šta nisam čuo o sebi i sve drugo. Jednostavno vam na vredi, morate da nađete politiku koju ćete da imate.
Shvatio sam da je vaše rešenje za kosovski čvor, da ukinemo strahovladu na severu Kosova, da ode Vučić, da ode SNS i onda demokratsko pitanje, sve je rešeno. To je vaše rešenje. Vaš osmeh mi sve to potvrđuje, čestitam vam na tom rešenju, želim vam mnogo uspeha, siguran sam da kada budete pregovarali sa narodom o tome koliko će poverenja da vam da, da će biti još manje nego što je bilo na prethodnim izborima.

Treća posebna sednica , 03.02.2023.

Javio sam se, vrlo kratko ću da odgovorim na neke stvari, ali dobro je da govorim o suštini, jer ovo jeste suština i bilo bi dobro da smo juče govorili o tome, umesto što ste pokušali nasiljem da me sprečite da odgovorim.
Kažete, Bog neće dozvoliti potpisivanje. Nisam preveliki vernik, ali verujem u Boga i nisam s njim na ti, kao vi, ali računam da i neko odavde razmišlja i to bih ostavio zemaljskom poslu da potpisuje ili ne potpisuje, pa smo to oko potpisivanja još juče razrešili.
Što se tiče Skupštine, loše, vrlo loše i sramno je bilo ovo juče, loše za našu zemlju, za vas užasno, a svima nama neprijatno i baš loše.
Nije to prvi put, radili ste vi to i ispred Skupštine, radili ste vi to i lupajući Skupštinu, i provaljujući i na sve druge načine, nije to rešenje. Sada ste u parlamentu, instituciji, govorite, iznosite argumente, pobeđujte, gubite, to je politika, a ovo nije politika.
Niste vi ovde došli da govorite lepo, jer vaša poslanička mesta su malo dalje i nemate vi ovde šta da radite ni sa Poslovnikom, ni sa bilo čim drugim, nego na svojim mestima.
Nasilje nije nešto što ljudi vole i ne vole ni nered, ni haos, ali koliko se obradovao Kurti i njegovi mediji vašim ponašanjem, Hrvati i njihovi mediji vašim ponašanjem i svi su na vašoj strani. Gle čuda, pošto su neki govorili o nekim čudnim imenima, tako da možda ste zadovoljni time, možda niste.
Ono što je mnogo važnije, što je suština, nekoliko stvari. Kažete, geopolitičke okolnosti su bolje za nas. Plašim se da su mnogo lošije za nas nego što su ikada bile. Plašim se da su najlošije za nas u poslednjih 10, 15 godina. Zašto? Znam ja kako to izgleda kod nas Srba. Znam ja. Imam ja tu i u delu porodice - e nek je mečka zaigrala malo pred njihovim vratima, sada će Rusi da uzvrate, sada će ovako, sada će onako, pa će naši da ih pobeđuju, pa će da bude, aha. A onda vidite da, u stvari, debelu cenu svega toga plaćamo mi. Šta se promenilo? Ništa, osim što je teže i lošije za nas.
Želim vama da kažem, dakle, što se institucionalne saradnje tiče, bio sam jedan od retkih, jedini, koji se sreo sa ministrom Lavrovim u Ujedinjenim nacijama u septembru mesecu, 19. ili 20. septembra i zbog toga oštro kritikovan svuda na zapadu. A šta je to što mi tačno zamerate? Šta je to što mi tačno zamerate? Ja sam se sa njim lično sreo. Bilo je nas 20 - nas 10, njih 10. Šta je problem? Šta mi zamerate tu? Ne znate ni sami, ali ste zaboravili da se taj susret desio, a ja nisam zaboravio.
Da li mislite da treba da izlažemo Srbiju pritisku, pa da to treba da radimo svaki dan? Sasvim moguće. A što pomažete pod znacima navoda državi na takav način? A šta smo mi tu uradili protiv ruskih interesa? Što sedimo i trpimo? Ne mešamo se u sukobe, nikome i znaju da je protiv naših zakona kada imate dobrovoljce i svaki dan na Telegram mrežama gledam priču o srpskim dobrovoljcima. Što rušite zakone Srbije?
Jesam li im nekada zamerio to što vas pomažu? A ja nikada u životu nisam pozvao Navaljnog niti bilo koga drugog. Pa, nisam. Samo, razlika između mene i vas je što ja poštujem Rusiju, a ne služim Rusiji, služim samo Srbiji i to je bila moja politika i biće moja politika.
Hoću nekoliko suštinskih stvari, jer ovde su suštinske stvari pomenute važne. Našli ste jedan institut. Ima još jedan institut koji je još povoljniji za vašu procenu oko onoga ko je ugasio svoje firme, ali nije pitanje ko je ugasio svoje firme u Rusiji, već šta su stvarne posledice. Posledice su strukturalno katastrofalne, iako manje od onih kakve su svi očekivali.
Ljudi vi meni o tome govorite, koji se time bavim svaki dan po ceo dan i gledam i voleo bih da prođu i zato ne učestvujem u sankcijama i u svemu drugom. Nemojte, kada vas molim. Dakle, Rusija ne proizvodi. Ima, prvo, nedostatak za naprednu tehnologiju, ima nedostatak, jer ne proizvodi, ne postoji na svetskom tržištu poluprovodnika, odnosno čipova. Proizvode ih Amerikanci, dizajniraju. To je ono što je sada najvažnije. Rade sa Meksikom i Kanadom. Tajvan više od 50%, ali to su američki čipovi i u Evropi svega 10% se proizvodi. To su Švedska, Finska, Skandinavske zemlje. Pa, mi smo odavde imali pokušaj reeksporta iz Finske za Rusiju čipova, zato što sa tim imaju probleme.
Dakle, Rusija se bolje snašla nego što su mnogi mislili, ali nemojte samo, ko Boga vas molim, da mi govorite da im je mnogo lepo što imaju sankcije. Ko Boga vas molim, jer to kao da slušam „Treće oko“ i neke emisije na nekim našim televizijama koje nikakvog smisla sa realnošću i dodira sa realnošću nemaju.
Dakle, veoma je teška situacija, ali neki su očekivali da će posledice biti mnogo teže. Kao što ću vam ja reći, da biste videli samo koliko racionalno gledam, ja mislim da je najveća greška zapada to što su najavili tenkove, posebno nemačke tenkove. Hoćete li da vam kažem zašto? To su strašni tenkovi. Ne zna se koji je bolji, Čalendžer, Leopard ili Abrams. Oni su ujedini ruski narod kao što ga nikada niko nije ujedinio. Imali su problema sa odobravanjem rata. Imali su bezbroj problema u tome. Kako su najavili nemačke tenkove, 87% Rusa odobrava, a nije ih bilo ni na 60%.
Najveća politička greška koju je Zapad napravio jesu tenkovi. Neverovatno je kako su u jednom danu ujedini Ruse. A kakve to veze ima sa realnošću koja se tiče ekonomije, tehnološkim napretkom i svim ostalim? To nema veze sa navijanjem.
Kada vodite zemlju ili hoćete, pledirate na to da vodite zemlju, morate na realan i racionalan način da sagledavate argumentaciju.
Kažete Orliću, rekao je - ako nam zaustave evropski put. Pa, tačno je rekao ne zato što je evrofanatik, zato što on zna dobro koliko mi problema imamo, koliko teških reči izgovorimo i sve drugo.
Ne mislite valjda da treba da se vratimo u 1906. ili 1917. godinu? Godina 1917. nam je bila toliko uspešna da smo izgubili trećinu muškog stanovništva što od kuge i tifusa, što od postratnih posledica, ne samog direktnog ratnog učestvovanja. Pa, šta, treba u te godine da se vratimo? To treba da nam bude cilj?
Razumeo sam ja vašu i metaforu. Dakle, kada smo to mogli da izdržimo, možemo da izdržimo i mnogo manje toga, ako je to bila metafora, ali ja ne mislim da mi treba da izdržavamo bilo šta. Zbog čega bismo da izdržavamo bilo šta drugo? Nemojte da smetnete sa uma da smo svi mi danas neuporedivo sebičniji nego tada. Danas mi ne želimo da imamo dece kao što smo želeli nekada da imamo. Danas mi ne želimo da radimo po 12 i 14 sati, kao nekada. Ne želimo ni po osam, ni po šest. Danas mi nemamo više radnike koji će da rade na putevima. Ne možemo da ih nađemo. Svi hoće da budu u kancelariji, da rade dva do tri sata dnevno i da imaju ogromne plate. Pa, sve se promenilo. Pa, kako mislite da to sve izvedemo? Ili sebe nećemo da pogledamo u lice i nećemo da vidimo šta se to sve promenilo oko nas, onda smo naivni i doći ćemo do pogrešnih zaključaka, jer kada imate pogrešne premise, zaključak će vam biti pogrešan.
Pričate o Carinskom ratu 1906. godine. Carinski rat je doprineo, u stvari, onome što se posle toga zvala aneksiona kriza 1908. godina, pa bogami i balkanskim ratovima, a zatim i Prvom svetskom ratu, zato što su naši odnosi sa Austrijom nas dotle doveli. Srećom, 1908. godine smo imali Stojana Novakovića koji nikada neće biti voljen i hvaljen u srpskoj istoriografiji. Posle toga nismo imali nikoga ko bi nas sačuvao takve katastrofe.
Sada samo da mi ne govorite – jao, ti si protiv toga. Ne, snimili smo najviše filmova o Prvom svetskom ratu, o devedesetim, od Košara do ne znam čega, od ulica do spomenika, od Stefana Nemanje do svega drugog. Slavna istorija. Hajde malo da se zaustavimo, da nemamo takve posledice. Hajde da probamo da čuvamo mir, da probamo da sačuvamo decu, da gradimo mir i da gradimo budućnost.
Još nešto da vam kažem. Pristojni ljudi ne govore o onome što su u nekim razgovorima koji nisu bili za javnost izgovarali, ali pošto ste to pomenuli, reći ću vam, nisam vas lagao i ne stidim se toga što sam vam rekao. Ja znam kako stvari idu. Srpska država je mogla u ovih deset godina svojom snagom, ako hoćete autoritetom državnog rukovodstva delimično, zato što mnogo toga zavisi od državnog rukovodstva.
To možete da vidite, uporedite samo dve arapske zemlje, jednu koja ima pet puta više nafte od od ove druge, a ova druga deset puta razvijenija od one prve. Nije sve u tome, već i u odlukama koje se donose.
Zato vas ja molim samo da realnije sagledavate situaciju. Ako vi znate nekoga ko je prema Rusima bio korektniji od nas u celoj Evropi, zbog čega sam izložen i poruzi i napadima žestokim i jezivim pritiscima na svakom samitu na kojem se pojavim, na svakom, nikada ni od koga od njih nisam tražio ni hvala da mi kaže, jer ja nisam time branio Rusiju, već sam time branio srpsku slobodu, da imamo svoju politiku i da imamo svoj stav. To je bila naša odluka, kao što sam to i juče činio.
Prvi govornik danas iz opozicije govorio je o tome – ej Vučiću, pregovaraš deset godina, nisi se dogovorio. Vi ste onda rekli - možemo da pregovaramo još 50 godina. Šta vi u stvari hoćete svi od mene? Hoćete da ne pregovaram, hoćete deset godina, hoćete 50, šta u stvari hoćete? Razumeo sam da hoće vlast. To je normalno. Ne zameram im ništa, to je okej.
Samo mi recite da popravimo sve ovo i da uradimo, šta bi smo dobili? Šta je to što bi nam neko sada pomogao? Govorite o investicijama. Kažete neće se povući. Povlačenje investicija je jezivo. Povlačenje investicija je nešto što ne bih poželeo nikome. Moram da priznam da su se Rusi bolje snašli nego što je bilo ko na zapadu i bilo gde očekivao. Da li im je dobro? Nije. Da li im je lepo i da li sankcije imaju uticaj? Svakako da imaju i to velikog. Svakako i to velikog. Nemojte da imate nikakvih iluzija. Taj ko vam priča drugačije, taj vas užasno obmanjuje.
Ja vas molim, ako imate vremena dođite do mog Kabineta, pokazaće vam moj tim da vidite kakvog sve efekta sankcije imaju. Sankcije su vrlo ozbiljne i ozbiljnu štetu prave. On se veoma, veoma dobro snašao u monetarnoj sferi. Kapa dole, kako se zove ova žena, Baulina, ili tako nekako, nije važno, bolje su posao obavili nešto što su ovi na Zapadu očekivali, ali da sankcije imaju ogromnog uticaja – da, imaju.
Što se nas tiče, Boga molimo, i da izgovorim ono što je zabranjena reč u svetu, da samo mir zavlada što pre, pošto vidim da je to zabranjena reč svuda. Ne sme mir da bude, nego mora da bude pobeđena ili poražena ona druga strana. Samo bi nas mir spasio. Ovako, svaki nastavak rata, mi nagrabusismo, zato što niko neće nas da trpi. Ne samo zbog sankcija Rusiji, nego neće zbog toga da se Putin ne bi pozvao na kosovski presedan, jer je on to njima govorio u razgovorima. To su mi rekli i Šolc, i Makron, i Šarl Mišel. Uostalom, to je on i javno rekao. Da li bi se u budućnosti pozivali, ne, to je druga stvar? Da li imamo korektan odnos? Da, imamo vrlo korektan odnos.
Mislim samo da ne treba da se igramo sa tim i da mislimo i da bagatelišemo, kako bi se to narodnim jezikom reklo, potencijalne pretnje koje dolaze sa Zapada. Nije ovde pitanje ljubavi ili ideologije, ovde je pitanje opstanka našeg naroda i opstanka naše države.
Za nas, da se malo manje bavimo, da malo manje učestvujemo u rijalitiju „Tri karte za Holivud“, da se malo više posvetimo svojim problemima, da gledamo svoju zemlju i da vidimo kako će naša zemlja da napreduje, onda sam siguran da bismo imali više uspeha. Hvala vam.
(Ivan Kostić: Replika.)

Treća posebna sednica , 03.02.2023.

Dakle, stvarno nema nikakve potrebe, nisam vas razumeo, ja nemam problem sa replikama. Ja uživam u tome kada vi govorite, samo je problem u tome što bespotrebno vičete i tumačite kao da vi imate pravo da budete predsednik Skupštine ili bilo ko drugi.
Ja sam pogrešio pa sam ga zamolio da vam da to pravo, iako nemam pravo da na takav način utičem, ali da li je bilo objektivnog osnova? Pa nije, ali nema veze, ja volim da u tome učestvujem zato što mislim da je dobro i hvala vam što ste mi pružili priliku.
Dakle, vi govorite o evroatlantskim integracijama. Država Srbija nije u atlantskim integracijama. Država Srbija se nalazi na evropskom putu još od 2000. godine i taj put nije menjan od 2000. godine. Što se atlantskih integracija tiče, juče sam vam potvrdio u svom izlaganju i zato me čudi da ili ne volite da čujete ili je lakše kada ne čujete, a to je da Srbija ne želi u NATO, da budem sasvim precizan. Srbija ne želi u NATO. Srbija želi da ljubomorno čuva svoju vojnu neutralnost i želi veću snagu da ima.
Sad, kad već govorite o tome, o ekonomiji, investicijama, mi smo prošle godine imali četiri milijarde i 416 miliona evra stranih direktnih investicija. Strane direktne investicije su vam iz mnogo razloga značajne, ali da sada ne pričam o tome, možda bude prilike kasnije. Od toga imali smo veliki skok azijskih investicija, kineskih i japanskih. Nešto manje evropskih nego što smo ih imali godinu dana ranije, ali i dalje je dominantno i ubedljivo najviše evropskih investicija. A ruske investicije su nam bile na nivou od oko 2,5%. Od oko 2,5%, samo da to imate u vidu.
Dakle, razumljivi su i razlozi.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Ništa vi ne razumete i bolje da ništa i ne govorite i da ne dobacujete. Ne pričam vama, nego čuli ste čoveka koji bukvalno pojma nema i ništa ne razume o tome.
Dakle, državu kad vodite, vi morate da izračunate sve i da vidite kako stvari realno stoje. Sa Nemačkom imamo trgovinsku razmenu 8,3 milijarde, koja će već ove godine da ide preko devet možda i deset milijardi. To je pitanje fabrika koje ovde rade. Te fabrike su generator našeg najvećeg izvoza i pokrivenosti uvoza izvozom. Ogroman procenat imamo pokrivenosti uvoza izvozom. Upravo zbog toga što se nalazimo u lancu snabdevanja naročito u automobilskoj industriji. To je lek za srpsku privredu. Odatle nama, meni isplaćujemo veće plate, odatle penzionerima danas počinjemo, četvrtog i desetog, isplaćujemo veće penzije i tako dalje. Samo to ljudi moraju da znaju.
Nemamo mi problem da sarađujemo. Dobiće uskoro da rade dispečerski centar i tako dalje. To je ono što uglavnom mi plaćamo njima. Mi smo otvoreni za to kao što plaćamo gas. Dana ne kasnimo. Kada sam postao potpredsednik Vlade dugovali smo 650 miliona i prvi moj sastanak sa Putinom, bili su Toma Nikolić i Dačić kao predsednik i premijer, bio sam ja tamo u Sočiju, je bio takav da je bilo vrlo neprijatno i kada smo se vraćali ja sam rekao i jednom i drugom - sve ove dugove prethodne vlasti moramo da izmirimo i izmirili smo ih. Postao sam premijer 2014. godine, a početkom 2015. godine više ni dinara nismo dugovali i ni dinara ne dugujemo ni danas. Sve plaćamo, kako se kaže, u valuti. Sve dospele obaveze izmirujemo. Ni od koga ne zavisimo i tako se ponaša ozbiljna i odgovorna država.
Ako su zainteresovani i ako imaju investitore, uvek su dobrodošli. Učestvovali su na tenderu za Bor zajedno sa Kinezima. Kinezi su dali povoljniju ponudu. Nikakav problem nemamo. Nažalost, oni sada imaju drugih briga i drugih problema.
Što se tiče odnosa sa samom Ruskom Federacijom, pošto smo ustanovili da ne postoji nijedna druga evropska zemlja koja ima bolje odnose, a ni to vam nije dovoljno, ne znam šta bih vam više na to rekao. Ne znam šta bih vam više na to rekao. Stvarno mislim da se ponašamo toliko odgovorno, toliko fer, ali ja da brinem sve brige i Rusije i zapada, a jedni i drugi to traže na sve moguće načine stvarno nisam u stanju, niti mogu, niti hoću. Dovoljno briga imamo u Srbiji koje moramo da rešavamo, problema koje moramo da rešavamo i to ćemo da uradimo.
Tako da ja mislim da je to veoma važno, a ovo, molim vas da budete precizni, evropske integracije su jedno, a evroatlanske integracije su nešto sasvim drugo i tu ljudi moraju da naprave razliku i to moraju da razumeju.
Opet da vam kažem, neće tu Bog pomoći ništa. Tu ćemo malo mi da pomognemo, vi da nam ne odmognete i to je to. Hvala vam najlepše.